Vino u Srbiji - istorijski pogled


1848, u vreme Austro-Ugarske vladavine, počela je organizovana proizvodnja vina u Srbiji, osnivanjem Navipovog podruma. Izgradjen na čvrstim osnovama, Navip je postao jedan od najvećih proizvodjača vina u regionu.

U istočnoj Srbiji se takodje nalazi proizvodjač vina sa tradicijom. Naime već više od 110 godina se u Negotinskoj Krajini proizvodi kvalitetno vino, a zabeleženo je da se vino iz Negotina prodavalo i pilo čak i u Beču.

Nažalost krajem 19. veka glavnina Srpskih vinograda je uništena philoxerom tako da je razvoj morao krenuti od početka.

Sve do kraja drugog svetskog rata vino se nije flaširalo, već se vino točilo direktno iz buradi, što je I danas tradicija, naročito kod malih proizvodjača.

Danas najveću vinarsku kuću predstavljaju Vršački vinogradi sa oko 1.700 hektara zasada. Navip iz Beograda i Rubin iz Kruševca imaju oko 700-800 hektara vinograda, a zatim slede Negotinski region, Aleksandrovačka župa, Sremski Karlovci, Smederevo, Palić I Džervin iz Knjaževca.

Najzastupljenije sorte u proizvodnji su Rizling, Traminac, Sauvignon, Semion, Pinot, Chardonnay,Merlot, Smederevka, Zupljanka, Prokupac, Vranac, Game.


Kriza vinarstva

80-ih godina Srbija je imala oko 114 hiljada hektara pod vinogradima i izvozila je vina u vrednosti od preko 50 miliona USD, medjutim danas je ta cifra smanjena više od 5 puta, a pod vinogradima je ostalo tek nešto više od 70 hiljada hektara, mada dobri poznavaoci tvrde da su aktivne površine pod vinovom lozom tek između 35 i 45 hiljada hektara. Istovremeno, postali smo veliki uvoznici vina, najviše iz Makedonije, u vrednosti 15 miliona dolara i stvoren je veliki devizni debalans na štetu domaćih vinaraca.

Poražavajući podatak je i da se u Srbiji, zemlji sa dugom tradicijom vinarstva, sa nekadašnjih 20 litara po glavi stanovnika godišnje - sada popije svega 4 do 5 litara (kod Francuza je to 58 litara ili kod Italijana 53 litra).

Najveći udeo u proizvodnji vina imaju stona vina, preko 65%, kvalitetna vina su zastupljena sa oko 20%, dok vrhunska vina zauzimaju manje od 15% ukupne proizvodnje. Uzimajući u obzir samo crna vina procenti su tek donekle bolčji u korist kvalitetnijih vina. Što se tiče odnosa belih I crnih vina, taj procenat se kreće oko 64 prema 36% u korist belih vina.

Višegodišnja neulaganja u vinarsku industriju i izolacija iz poslednje decenije dvadesetog veka uticale su da u Srbiji prave sve lošija vina, zbog čega je i vina sve manje na domaćim trpezama, a najgore od svega je što je kvantitet postao važniji od kvaliteta. U proizvodnji grožđa mi se i dalje opredeljujemo za što veće prinose, a ne za kvalitetne sorte. Zakasnili smo da primenimo svetske klonove u našim uslovima, pa su u vinogradima prava retkost vrhunske svetske sorte, kao što su šardone, suvinjon, kaberne suvinjon, crni burgundac, merlo i slične.

U srpskim podrumima i dalje se proizvode uniformna vina, koja liče jedno na drugo. Prema oceni stručnjaka, mi uglavnom pijemo vina koja spadaju u nižu kategoriju. Pa iako se nalazimo u Evropi sa proizvođačima duge tradicije, poput Francuske, Italije, Nemačke, pa i Švajcarske i Austrije, danas je naš zaostatak za njima jako veliki.

Ocena proizvođača je da naši vinari zaostaju i u tehnološkom procesu. Danas, recimo, kod nas samo tri podruma, od kojih jedan privatni, imaju pneumatske prese, a to je uslov da se dobije kvalitetno belo vino.

Rajac, čuveno vinarsko selo pored Negotina, sa još čuvenijim Rajačkim pivnicama,koje predstavljaju pravi vinarski grad, je 1889. godine imao 316 hektara pod vinogradima, šezdesetih godina prošlog veka oko 500 hektara pod vinogradima, a trenutno ima samo 80. U Timočkim selima su ostali samo starci i ove godine u Rajcu je posađen samo jedan novi hektar. Poslednjih godina vinogradari sve češće se odlučuju da grožđe u sopstvenim vinskim podrumima prerade u vrhunsko vino koje, međutim, krčme po ceni od 70 do 80 dinara po litru.


Nove perspektive

Porast životnog standarda stanovnistva odrazava se i na poboljšanje strukture ishrane. Visoka hranljiva, dijetetska i terapeutska svojstva groždja doprinose i sve vecoj njegovoj potrošnji, a naročito u obliku vina. Zbog toga je potrebno uložiti velike napore i vratiti ovaj sektor poljoprivrede tamo gde se nalazio pre dvadestak godina.

Da bi se popravila sortna struktura i dobilo grožđe za proizvodnju kvalitetnih i vrhunskih vina, novi zasadi bi trebalo da se podignu sa najkvalitetnijim belim sortama grožđa ("burgundac beli", "burgundac sivi", "rizling italijanski", "rizling rajnski", "sovinjon" i "šardone") i te sorte su pogodne za sve vinogradarske rejone - za razliku od crnih sorti ("burgundac crni", "frankovka", "gama crni", "kabernet sovinjon" ili "merlot") koje mnogo bolje uspevaju na jugu Srbije.

Izvor; vinarija.rs