Istina je u vinu


Institut za narodno zdravlje Francuske smatra da potrošnja alkohola do 10% od ukupne dnevne energetske vrednosti hrane, ne deluje štetno na normalnog, zdravog čoveka. Prema Randoinu i Lecoqu zdrav čovek može za 24 sata, ukloniti iz tela bez štetnih posledica 1 gram alkohola na svaki kilogram telesne težine. To znači, 70 g ili 88 cm3 alkohola lako eliminiše čovek mase 70 kg. Izraženo količinom vina, to je 0,88 l vina od 10% alkohola, ili 0,7 l vina od 12% alkohola.


Vino je proizvod dobijen od svežeg grožđa, delimičnim ili potpunim vrenjem kljuka ili šire. Smatra se da je čovek počeo da gaji vinovu lozu tek posle saznanja da se od grožđa divlje vinove loze može proizvesti opojno piće – vino. Hiljadama godina vinova loza se gajila isključivo radi proizvodnje vina. Tek u novije doba pored vina od grožđa se proizvodi suvo grožđe i drugi bezalkoholni proizvodi. Ipak, još i danas se 80% celokupne proizvodnje grožđa upotrebljava za spravljanje vina.

Smatra se da veština spravljanja vina potiče iz Male Azije odakle se zajedno sa vinogradarstvom postepeno širila u evropske zemlje oko Sredozemnog mora. Iako je spravljanje vina veoma staro, hiljadama godina proizvodnja je bila vrlo primitivna. Nega vina je isto tako bila minimalna, pa je čuvanje predstavljalo veliku teškoću. Čovek tada nije poznavao ni uzroke vrenja, ni uzroke kvarenja vina. U težnji da što duže očuva, čovek je nastojao da spravlja vino sa što više alkohola. To je postizao kuvanjem šire.

Tek sa razvojem prirodnih nauka počelo se sa proučavanjem promena pri postanku vina. Pred kraj XIX veka, posle velikih Pasterovih otkrića i rada njegovih sledbenika, proizvodnja vina je postavljena na naučnu osnovu.

Vino je najznačajnije alkoholno piće i predstavlja vrlo složenu, nepostojanu tečnost podložnu stalnim promenama. Vina se međusobno razlikuju, zavisno od koje su sorte spravljena, uslova u kojima je grožđe sazrelo i koliko su stara.

Današnji potrošač traži dobro standardno vino, bez obzira na prirodne uslove i okolnosti u kojima je sazrelo grožđe i proizvedeno vino. Takvo vino može se proizvesti u velikim podrumima, opremljenim savremenom tehnikom, pod rukovodstvom stručnjaka koji dobro poznaju vinarstvo.

Vinarstvo ili enologija (dolazi od grčke reči enos=vino) je nauka koja proučava spravljanje, negovanje i čuvanje svih vrsta vina od grožđa, zatim rakije od komine, vinskog taloga, kao i svih uzgrednih proizvoda koji se dobijaju pri preradi grožđa. Kao nauka vinarstvo se zasniva na postavkama hemije, biohemije, mikrobiologije, fizike i na praktičnom iskustvu.

Jedan od osnovnih sastojaka vina je etanol. Najviše se polemiše o alkoholu i ukazuje nekad na pozitivno, a mnogo češće na negativno svojstvo. Istna može biti i jedno i drugo, zavisno od toga ko, kada i u kojim količinama upotrebljava vino. Alkoholizam je pre svega posledica upotrebe žestokih pića, a ne vina. Dokaz ovoga su istraživanja obavljena u Engleskoj, koja su analizirala rasprostranjenost alkoholičara u pojedinim zemljama sveta i pokazala da više alkoholičara ima u nevinogradarskim zemljama. Slična istraživanja u Francuskoj su pokazala da više alkoholičara i socijalnih problema kao posledica alkoholizma, ima u nevinogradarskim delovima Francuske. Većina ljudi koji troše vino kao alkoholno piće u umerenim količinama bez opasnosti po zdravlje. Postavlja se pitanje: koje su to količine vina koje bi normalan, zdrav čovek mogao dnevno piti bez posledica po svoje zdravlje? Institut za narodno zdravlje Francuske smatra da potrošnja alkohola do 10% od ukupne dnevne energetske vrednosti hrane, ne deluje štetno na normalnog, zdravog čoveka. Prema Randoinu i Lecoqu zdrav čovek može za 24 sata, ukloniti iz tela bez štetnih posledica 1 gram alkohola na svaki kilogram telesne težine. To znači, 70 g ili 88 cm3 alkohola lako eliminiše čovek mase 70 kg. Izraženo količinom vina, to je 0,88 l vina od 10% alkohola, ili 0,7 l vina od 12% alkohola.

Vino u umerenim količinama ima određenu hranjivost, higijensku vrednost i lekovitost. Hranjiva vrednost vina potiče od njegovih sastojaka: mineralnih i azotnih materija, šećera, kiselina i vitamina. Na higijensku vrednost vina ukazivao je i paster, smatrajući ga najzdravijim pićem. Kasnije je u mnogim ogledima utvrđeno baktericidno, antianafilaktičko i antitoksično svojstvo vina. Male količine vina poboljšavaju rad organa za disanje i regulišu telesnu toplotu. Ono smanjuje sadržaj holesterola u organizmu. Vino poboljšava krvotok i rad srca i korisno je za srčane bolesnike. Tako, na primer, u Francuskoj i Italiji, gde je najveća potrošnja vina po odrasloj osobi, smrtnost od infarkta miokarda je 3-5 puta manja u poređenju sa Škotskom i Irskom. Na osnovu ovoga je formulisana hipoteza da vino verovatno sadrži neke komponente koje imaju efekat zaštite od infarkta miokarda. U Francuskoj se na tržištu nalazi crno vino pod komercijalnim nazivom “Le vin coeur”, što bi se moglo prevesti kao “vino za srce”.

…“U vinu ima najviše sunca. Neka žive ljudi koji proizvode vino i njime unose sunčevu svetlost u duše ljudi”- Maksim Gorki…