Primadona Jadranka Jovanović učestvovaće na koncertu "Sviramo za decu", 4. januara


BEOGRAD - Primadona Jadranka Jovanović učestvovaće na koncertu "Sviramo za decu", 4. januara u Narodnom pozorištu, kome se, kako kaže raduje više nego premijeri, jer je velika radost darivati deci lepotu pozorišta i umetničkig čina, pružiti im tu "hranu za dušu".

Prošlogodišnje koncerte za decu u nacionalnom teatru doživela je kao čaroliju, razmenu fantastične ljubavi i najveće energije.

"Deca su fantastična, mnogo se može učiti od njih - njihova spontanost, otvorenost, prirodnost i istinitost. Oni govore i reaguju kako njihove oči vide i to je jedino pravo i istinito", smatra Jovanović, srećna što je uspela da sačuva dete u sebi.

Jovanović je tokom svoje bogate karijere pevala više od 70 uloga na preko 120 scena sveta, na neke se vraćala i po pet-šest puta, počev od milanske Skala do Karnegi hola, uporno i predano promovišući srpsku muziku i kompozitore.

"Posle svega toga svesna sam da je moj zadatak da sve to što je prošlo kroz moj život, svo iskustvo, znanje, sve kulture sa kojima sam se susretala, iskušenja i prepreke koje sam savladavala, sve radosti, aplauzi, sva bolna mesta i ono što me je stvorilo ovakvom kakva jesam, darujem deci", istakla je ona.

Jovanović je otkrila da Beogradska opera priprema dve opere koje će biti prilagođene najmlađem uzrastu i prisetila se da je kao početnik nastupala i putovala sa Muzičkom omladinom.

"To je za mene bio veliki dar i možda najteža i najveća škola koja je učinila da sa tokom cele svoje karijere, bez obzira da li je bina bila velika i daleka, uvek obraćam svakom u publici, i u Milanu, i Rio de Žaneiru, Tokiju, Kini, Meksiko sitiju. Svrha umetnosti jeste da izazove naše emocije, to je razgovor dve duše", istakla je mecosopran.

Ona je primetila da se poslednjih godina prestalo sa negovanjem mlade publike u čitavom svetu, te je vidno da se operska publika ne obnavlja brzinom kojom bi trebalo.

Jovanović kaže da je u Italiji, gde je započela svoju internacionalnu karijeru i redovno gostuje, standard veći i potreba za lepšim stvarima, suptilnijim zadovoljenjima duše, prati taj standard.

Ona dodaje da su cene karata za pozorište u Srbiji još uvek primerene, ali da ljudi imaju toliko materijalnih problema da je izdvajanje za izlazak za dvoje i uz nisku cenu karte, "atak na budžet".

S druge strane, naglašava Jovanović, ne možemo da ne vodimo brigu o mladima i da je to zadatak svih.

"Nedavno sam pevala u Zrenjaninu i uvek se trudim da kroz operske arije, napolitanske pesme, filmsku muziku, provučem najčistiju i najtežu klasiku, koju će mladi čuti i pomisliti da to i nije toliko strašno", rekla je ona.

Jovanović je uverena da sreća i budućnost dece zavisi od morala i vrednosti, koje se stiču i kroz muziku.

"Kroz muziku od malih nogu se razvija potreba za estetikom, lepotom, istinom, a istina i težnja ka istinitosti uvek donose potrebu da budete moralni", dodala je ona.

Od svog prvog koncerta u Kolarčevoj zadužbini pod nazivom "Vek i po srpske solo pesme", Jovanović se zalagala za promociju domaće muzike, posebno u svetu.

"U Trstu je srpska muzika bila otkrovenje, uzdržani Englezi su bili iznenađeni novootkrivenom muzikom, a u Karnegi holu i Kenedi centru u Vašingtonu ceo jedan blok je bio posvećen srpskim autorima", istakla je Jovanović, koja je u Njujorku pevala na kineskom, a u Alžiru na arapskom.

"Vrlo je teško pevati na kineskom, ali nisma smela da pogrešim, jer su u publici bile dve Kineskinje. Nedavno sam se vratila iz Alžira gde sam se usudila da naučim i pesmu na arapskom. Savladavala sam švedski i bugarski, španski, francuski, engleski, italijanski i nemački se podrazumevaju, ali uvek sa borbom da promovišem našeg Biničkog, Marinkovića, Kostu Manojlovića, Konstantina Babića, Svetislava Božića koji su uvek nailazili u svetu na veliko odobravanje", ispričala je primadona.

Za Jadranku Jovanović 2015. je bila vrlo uspešna godina - od svetske premijere opere Svetislava Božića ("Melanholični snovi grofa Save Vladislavića"), što je "privilegija i čast za svakog umetnika da bude prvi koji će dati dušu i lik delu koje će ga nadživeti", preko retrospektive stvaralaštva Renata Balestre do Izuzetne Vukove nagrade.

"Da nisam dobila nijednu nagradu uživotu, ne bih bila nesrećna, jer sam već mnogo dobila kroz putovanja, uloge, divne ljude sa kojima sam se susrela i kroz sam telanat koji sam umela da vodim tokom 35 godina", istakla je Jovanović.

Ona je pomenula i da je prošle godine drugi put konkurisala za mesto profesora na Fakultetu muzicke umetnosti i odbijena.

Iako smatra da bi njeno veliko iskustvo bilo značajno za mlade generacije, nije nesreća zbog odbijanja, jer, kako kaže, da je nisu odbili u Narodnom pozorištu na početku karijere, verovatno ne bi ostvarila internacionalnu karijeru.

U 2016. bi volela da ima malo više vremena za sebe i porodicu, jer joj to nedostaje.

"Ja sam stalno u davanju, to nije lako izdržati i najsrećnija sam kada sam okružena tišinom, kada se dogodi jedan dan da nemam satnicu, dan koji će biti samo moj", istakla je Jovanović.

Izvor; Tanjug