Konja jase prevrtljivi Milo - Muke C.Gore
U Crnoj se Gori uvek volelo zaigrati i zapevati. I uvek je kolo vodio i najglasniji je bio vođa. Tako je i sad kad se očekuje odluka o prijemu ove države u severnoatlantski vojni savez. U to ime ove rime slične epskoj pesmi koja može biti svrstana u NATO ciklus, ali nikako u dnevnik uvreda – jer joj to nije cilj.
Konja jaše prevrtljivi Milo
evo prođe skoro 27 ljeta
jaše Milo đe se njemu snilo
baš ga briga šta narodu smeta.
Džada tvrda ko nikšićki čelik
zazimilo, probija do pleća
al ne haje naš junak velik
prošlosti se on više ne seća.
Zaboravi sve junačke dane
sve glavaše, ajduke, vladike
recituje: sed će da nam svane
pred nama su odlične prilike.
Jaše junak, za dizgine drži
progovara raga ispod njega
pa ni kljuse ne može sve da izdrži
i kad zvijezda prži i kad ima snijega.
Oj, ti Milo, gospodaru moj
vjeran sam ti devet iljada i osamsto dana
pa te pitam ko pobratim tvoj,
zna li Crna Gora koja joj je strana.
Zna li brdo šta mu more misli
udruženi vjeruju li tebi
izgledaju ko da su po vazdan kisli
ćasa prazna, pa ti džaba grebi.
Ti i ja već dugo putujemo
na leđima ko da si mi prišiven
al i dalje ne znam kud idemo
taj tvoj cilj od nas je sakriven.
Zato gazdo i samaru moj
ne ljuti se što ću ovo reći
više sam, vala, bio tvoj no svoj
al je vakat i meni prileći.
Sjaši vožde, ako Boga znadeš
izgibosmo nas dva dobra druga
opustilo ko da sam od sebe kradeš
ostavi se mene, eno ti voz i pruga.
Ili jaši neke druge konje
umoran sam, o tako mi časti
možda oni znaju naći put bolje
praštaj, al ovo moro sam ti kasti.
Progovara Milo iznad konja
nagnuo se, al grivu ne ljubi,
muči saputniče, ne manjkala ti volja
izdrži zeru i nadu ne gubi.
Evo konju, evo moje zlato
ostade nam još nekolko dana
u decembru stižemo u NATO
tad će da zaceli svaka tvoja rana.
Zbori njemu opet konj odozdolje
jeste raga al razuma ima
znam da voliš đe je tebi bolje
dela slušaj, biće šećer svima.
Nije meni do moijeh rana
poso moj je da trpim i nosim
no se bojim, plan ti ima mana
života mi, ja ti ne prkosim.
Pa ti velim, ko čoek čoeku
znaš li jado šta činiš ti braći
vaka bruka ne bi nam u vijeku
put u budućnost može biti kraći.
Od Brisela bliži nam je Kalemegdan
a možda te i NATO-vci lažu
znaš da su nam izlazili na megdan
šta će preci, muko, da nam kažu.
Kako ćemo pred vladiku Rada,
šta Nikoli kralju da kažemo,
biće Gori još crnjijeg jada
nećemo valjda Njegoša da lažemo.
Ajde, Britvo, da te vrnem ja
da budemo ono što smo bili
pozdraviće nas Crna Gora sva
pred nogama dušmanina se ne cvili.
Sluša Milo kazivanje ovo
pa se misli šta da odgovori
nema ništa on dodati novo
zakotrlja r, pa progovori.
Prijatelju, da ne kažem konju
svaka ti je ko u stara čoeka
al ja više nemam svoju volju
bez NATO-a meni nema vjeka.
A i sa njim dobro mi se ne piše
vele, letim čim nam oni slete
stislo nešto, ne može da se diše
ovi iz opozicije da me apse prete.
Zato rago, moram ja ovako
drugog puta i da znam ne smijem
ti si kljuse, pa je tebi lako
a đe ja voliki da se skrijem.
Nenad Zorić
rs.sputniknews.com
