Najstarija Srpska gramofonska ploca


Povodom 180 godina postojanja, na svoj dan, 28. februar, Narodna biblioteka Srbije prvi put iz svoje bogate riznice iznosi Beogradski parimejnik.


Srpski kodeks iz prve četvrtine 13. veka, jedan od naših najstarijih sačuvanih rukopisa pored Miroslavljevog i Vukanovog jevanđelja, biće izložen samo u utorak od 12 do 19 sati u holu ispred centralne čitaonice.



U susret velikom jubileju, dan ranije u zgradi na Vračarskom platou od 17.30 sati odigraće se čajanka na kojoj će se slušati i dve najstarije srpske ploče.



- Nedavno samo kupili male ploče prečnika 17 centimetara i sada pouzdano znamo da je reč o dve od četiri koje su 1903. snimljene u Beogradu i potom štampane u Londonu. Čiča Ilija Stanojević na jednoj bez pratnje izvodi narodnu pesmu “Rakito mori”, na drugoj “Sojku devojku“. O još dve ploče koje su tada snimljene nemamo pouzdanih informacija - kaže Vesna Aleksandrović, koja vodi Fond muzikalije, fonodokumenta i fond audio-vizuelne građe Narodne biblioteke Srbije.


Program proslave:

Dvodnevni program proslave 180. rođendana Narodne biblioteke Srbije obuhvata radionice, predavanja, koncerte, kao i stručna vođenja kroz izložbu “Srbija na karti Evrope i sveta“.
Svetlana Velmar Janković u ponedeljak će od 16 sati približiti Beograd i Srbiju u vreme osnivanja nacionalne bilioteke, dok će se mališani u utorak (10.30) družiti sa Ljubivojem Ršumovićem i Urošem Petrovićem.
Ulaz za sve programe je slobodan.


- Gramofon „Rekords“, podružnica Berlinerove američke kompanije koja je imala predstavništva u Berlinu i Londonu, u to vreme šalje snimatelje po raznim zemljama kako bi izdali ploče sa snimcima lokalnih izvođača.
Na put su kretali sa vagonom opreme, a na pločama se kao oznaka kompanije pojavljuje anđelčić - dodaje Aleksandrovićeva.


Neobičnu i burnu sudbinu Narodne biblioteke Srbije delio je u punom smislu tih reči Beogradski parimejnik.



U riznici ove ustanove čuvao se od 19. veka, a onda je 1915. čudnovato nestao.
Trag mu se gubi i tek 1969. pronađen je u Nemačkoj.


- Nemamo zapise koji ukazuju na to kada je tačno i u kojoj sredini Beogradski parimejnik nastao. Mlađi je dve do tri decenije od Miroslavljevog jevanđelja.
Beogradski parimejnik iz prve četvrtine 13. veka

Značajan je sa tekstološkog stanovišta i ima izuzetnu iluminaciju - kaže Vladan Trijić iz Arheografskog odeljenja, koje čuva najstarije rukopisne knjige.


Parimejnici su dragoceni jer kao tipovi knjiga u sebi nose trag najstarijeg sloja staroslovenskog jezika, koji datira iz vremena Ćirila i Metodija.


- Sačuvani su u malom broju primeraka jer već u 14. veku prestaju da postoje. Sadrže tekstove iz Starog zaveta koji se čitaju na bogosluženjima, to su oni delovi starozavetnih tekstova koji na neki način najavljuju događaje iz Novog zaveta - dodaje Trijić.


Stari rukopis Trijić će približiti posetiocima u utorak od 14.30 sati u predvorju centralne čitaonice.