Nase kratke pricice - by.DJ.Vesna

[Vesna]

Nase kratke pricice - by.DJ.Vesna

Dragi clanovi ovog foruma, u ovoj temi imate priliku da pokazete svoju mastu i umetnost da kroz kratku pricu kazete nesto iz svog zivota, okruzenja itd.....

Evo jedna pricica za pocetak od mene



Dan za mene

Danas hocu za sebe.Danas hocu da uradim nesto posebno, hocu da uradim frizuru u salonu ; Ko te sisa, nakon toga idem u Posrnulog stocara po meso za rucak.
Usput cu u kafani Bankrot da popijem sokic i kavu.
Mozda svratim do stolarije Zizak da porucim novu stolariju, ko zna.
Samo da ne sretnem one iz taxi sluzbe;,,Taksi - vasa poslednja voznja!,, ne bi jos da se provozam poslednji put.

kako zvuci jedan ovakav dan, bas kao iz price?
DJ.Vesna, uvek vedra raspevana i nasmejana, tako je to kad te rode u stali na senu pored potoka...........

[Vesna]

Tmurni dani severa


Leto je ovdje uglavnom kalendarski pojam.Jeste, bude tu i tamo suncanih dana, uglavnom na jugu drzave gde se leti kupaju u moru.Na severozapadu i severu je malo suncanih dana pa uprkos svemu klima je iako vise surova jos uvek podnosljivija od Balkanskih vrelina.
No ja ne zivim u kalendaru, u pesmi ili prici, volim bosa trckarati po sitnom pesku dok mi ledena morska voda zapljuskuje stopala.Jos romanticnije kad pada sitna kisica a ti uzivas u huci morskih talasa i kricima galebova.
Svako toliko natocim caj ili kavu iz termo boce, zagrejem se i nastavljam dalje. Usput na obali naberem koju ruzicu, biljku i tako opustena zavrsim jos jedan tmurni kisoviti dan na obali severnog mora.

DJ.Vesna

[Vesna]

Stranac

Nakon dugog niza godina, juce mi se javi stari drug iz stare - nove drzave sa zeljom da mu sredim neki jevtin odmor u jednom Banjskom centru. Pitam ga kako misli da mu sredim to, kaze ,,Pa kao nekad pre, znas,,.Da, da, ti bi da letujes kao nekad u banjskom centru sa svim uslugama i ugodnostima ali kao nas, da ne budes tretiran kao stranac, vec kao nekad davno nasi smo.
Vidis, drugaru, nekad je sve bilo nase, bili smo nasi, svoji na svome ali se to mnogima nije dopadalo hteli su da moje bude svih nas a vase samo vase.Odlucili ste od svega sto je bilo svih nas stvarate samo svoje, gde smo mi samo uljezi i stranci a vi bi i dalje da zivite u svome i na mome, nasem kao da je sve nase i vase svacije i nicije.Pa nece bas moci jer vi sad imate svoje, gde ja nemam pravo glasa posto sam po novom stranac a ti bi i dalje da kod mene budes domacin i nas iako si po novom stranac i tudjin.
Pa zar niste hteli da budete svoji na svome i da vase bude samo vase? -Jeste, hteli ste!
A sad bi da i moje bude i vase i nase zajednicko kad vama koristi i nase kad treba da se placa.Znas drugaru, bese nekad ne tako davno, bese.......



Vesna Kosovka

[Vesna]

Neispricana prica iz zivota u Dijaspori

Zivotna istina


Secate li se ne tako davnih ratnih godina na Balkanu?
-Da, mnogo se toga desilo u kratkom vremenu, rat nikada nikome nije doneo nista dobrog. Ali se uvek desi kad sve prodje, kad se pisu knjige beleske, dnevnici kad se istorija pise da se zaborave oni mali ljudi koji su brinuli o nemocnima, gladnima, ranjenima, i nesretnim zrtvama rata.

Dali se neko danas seca onih vrednih humanitaraca iz Dijaspore, koji su delili sakom i kapom, pomagali gde je trebalo i kad je bilo naj teze?
Sumnjam.
Ali su zato puni mediji onih koji su iskoristili to vreme i kasnije vreme tranzicije da napune dzepove, da obogate gazeci po lesevima.

-Pre nesto vise od godinu dana na jednom putovanju, sretnem neke stare poznanike iz ratnih godina koji su tako sakupljali humanitarnu pomoc za svoje krajeve. Prica nas vrati u te mucne godine i dok sam slusala njihove hvalospeve osetim u dnu duse tesku bol, kao da mi kamen stavise na dno moje duse.

Slusam njih dvojicu, gledam ih u oci u nadi da cu naici na minimum stida ali nista. Uz svo postovanje dobronamernim humanim ljudima, ali bukvalno sam sita tih skorojevica koji svaku tudju muku kao i neciju dobrotu iskoriste i okrenu sebi u korist.

Konacno me upitase; ,,Pa gde si ti nestala, povukla si se bez reci, dugo se nisi pojavila nigde u javnosti?,,

-DA, rekoh tiho, nestala sam znate ja sam dozivela jednu tesku nesrecu odmah nakon ratova. A zar je to sad vazno?

-Dok ste silni dobri humanitarci sakupljali pomoc za ratom zahvacene krajeve, niko me nije mimoisao. Cak sto vise, vracali ste se iznova i iznova, trazili od novca do lekova i svega sta vam je trebalo. Kad je rat zavrsen, zavrsena su nasa prijateljstva nasa poznanstva, tad su mali pacovi postali veliki heroji a istinski heroji zlocinci i lopovi.
Okrenulo se sve pa dzelati postadose milosrdnici a heroji i zrtve zlotvori.
Dok ste trazili svi me sestrom nazivaste, kad sam pala nikog ruku da mi pruzi. Sad kad ste videli da sam se ponovo podigla, veca i jaca nego ikad ponovo se setiste mene. Da vam nije potrebna moja usluga, pomoc?
Kako to da me poznaste a niste me poznavali kad sam mucila muke i bila boj za goli zivot! Zivot coveku sve vrati i dobro i zlo!

Sve su nase sudbine slicne, skoro identicne, samo su nasa imena, mesta dogadjaja i vreme bitisanja RAZLICITA!
Vesna Kosovka

[Vesna]

Prijatelji i prijateljstva


Neznam odakle da pocnem pricu o prijateljima i prijateljicama. Buduci da ja imam toboznjih prijatelja i prijateljica na svim kontinentima, ovog puta pisacu samo o jednom prijatelju. Onom pravom istinskom, ne toboznjem, ne koristoljupcu ne o nekom prijatelju i prijateljima koji su mi prijatelji samo kad sam im potrebna. Naima ja sam odavno formirana odrasla osoba, licnost i davno sam povukla crtu izmedju ljubavi i navidezne ljubavi, prijatelja i toboznjih prijatelja. Kao mala imala sam divnog prijatelja cetveronogog Sarova, crno-belog Sarplaninca. E to je bio prijatelj kakvog covek samo moze da pozeli. Na zalost odavno je u vecitim lovistima a ja veciti sanjar i poeta jos uvek se ponasam kao da je moj prijatelj otrcao u obliznji sumarak i svakog casa moze da se vrati, zalaje razigrano ispred kuce. Da, dragi moji to je bio i ostao moj jedini i nabolji prijatelj sve do danasnjeg dana 02.Januara 2014 Godine Gospodnje. Prodjoh sveta, nagledah se i naslusah koje kakvih razno raznih dobrih i malo boljih, losih i najlosijih ali iskrenog istinskog pravog prijatelja ili prijateljicu na ovom svetu ne nadjoh. Svi se zaklinjase na iskrenost vernost, postovanje i sve price pocinju i zavrsavaju sa ,, Pa znas me!,, a tu i jeste tajna, bas tu. Znam te pa zato ne mogu ni da ti verujem. Ti koji svoje rodjene opanjkavas, pljujes kako ti mozes mene neku nepoznatu osobu da volis i postujes. Ti koji ni sam sebe ne volis, koji mrzis i sebe i svet, ti koji nemas duse vec crnu guju u svom srcu hranis ljubomorom, pakoscu inatom. Bas me nasmeju takvi likovi covekoliki idolopoklonici, vestice, vestaki i da ne nabrajam.

Ali nije moj cilj da o njima pisem, ko su oni da bi se njima bavila. O mrtvima sve naj lepse, kaze nas narod pa neka tako i bude. Na zalost ti mrtvi cesto vaskrsavaju, pojave se kad god pomislim da su ipak malo dosli do pameti i shvatili gde im je mesto.
Ja imam svog prijatelja koji je uvek tu pored mene, uvek korak ispred i korak iza mene koji me cuva, hrani, kad padam podize koji me nikad ne napusta, ne spava niti od mene trazi bilo sta. Prosto voli me sa svim mojim manama i vrlinama, tu je i kad ga zovem i kad ne pozovem, uvek je tu. Sta ce mi bezdusnici koji su poput 100 kg. teskog kamena privezanog oko vrata, koji ni sebe ne vole.
Pocela je Nova godina, pri kraju je Bozicni post, uskoro ce i naj radosniji dan, dan rodjenja Gospoda naseg i Spasitelja ISUSA HRISTA, prava prilika da podvucem jos jednu crtu i kazem ,,Hvala Tebi i Slava Tebi Gospode Boze Nas, Oce moj, na svim darovima na mojim silnim mnogobrojnim dusmanima koji mi sazidase ushodiste do Tvojih odaja!
Pogledaj na one koji me pljuju i gone ali nemoj ni mene zaboraviti!,,
Amin!