Anegdote

FRIDRIH VILJEM III

Pruski kralj Fridrih Viljem III (1770-1840) bio je veoma ćutljiv. Ako je već morao da otvori usta, izgovorio bi samo po neku reč. Kada se jednom lečio u banji, saznao je da se među gostima nalazi i jedan Mađar koji je, navodno, još šutljiviji od njega. Zato je odlučio da ga upozna.

Na prvoj narednoj šetnji pretstavili su mu Mađara. Njihov razgovor vodio se zaista odsecno.
- Reuma? - počeo je kralj.
- Žuč!
- Vojnik?
- Magnat!
- Tako.
- Detektiv? - upitao je Mađar.
- Kralj.
- Čestitam.
- Hvala.

VAJLD (WILDE)

Oscar Wilde odluči prisustvovati premijernoj pozorišnoj predstavi jednog usputnog poznanika. U njegovoj loži sedeo je i autor drame. Wilde ni posle prvog ni posle drugog čina ne izusti ni reč. Zatim se autor ohrabri i upita ga kako mu se dopada predstava. Wilde zamišljeno reče:

- Napolju mora da pada strašna kiša.

- Zašto?

- Jer niko ne odlazi s predstave.

MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Jednoga dana neka gospođica upita Marka Twaina, čuvenog američkog humoristu, kakva je, po njegovom mišljenju, vrednost knjige.

- Čujte, vrednost knjige je neprocenjiva - odgovori Twain - ali varira prema prilici. Knjiga uvezena u kožu odlična je za oštrenje britve. Mala knjiga, kakve obično prave Francuzi, može odlično poslužiti da se stavi pod nogu od stola, ako je kojim slučajem malo kraća, pa se sto drma. Antikvarna knjiga, uvezena u pergament, može izvanredno poslužiti za bacanje na mačku kada je čovek želi isterati iz kuće. I, najzad, atlas sa velikim stranama nezamenljiv je za cišcenje prozora…

VAJLD (WILDE)

Oscar Wilde odluči prisustvovati premijernoj pozorišnoj predstavi jednog usputnog poznanika. U njegovoj loži sedeo je i autor drame. Wilde ni posle prvog ni posle drugog čina ne izusti ni reč. Zatim se autor ohrabri i upita ga kako mu se dopada predstava. Wilde zamišljeno reče:

- Napolju mora da pada strašna kiša.

- Zašto?

- Jer niko ne odlazi s predstave.

MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Jednom je bio pozvan na ručak kod jedne porodice koja je mnogo držala do forme. Kad je prineo usnama prvu kašiku supe i srknuo, opekao je usta i jezik i ispustio i sadržaj iz usta i kašiku u tanjir.

Svi prisutni za stolom pogledali su se zgranuto, ali Twain se nije zbunio:

- Vidite, sad imate priliku da utvrdite kakva je razlika između inteligentnog čoveka i budale. Budala bi progutala ovu kašiku vrele supe i ne bi ništa rekla.

MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)


Neko je jednom zamolio Twaina da definiše grižu savesti. Veliki pisac je umesto odgovora ispričao ovu anegdotu:

- Kada sam bio mali, prišao sam jednoga dana kolicima nekog piljara i, iskoristivši priliku dok je taj razgovarao s mušterijom, ukrao sam mu jednu krušku. Odmah sam pobegao i sakrio se u jedan grm. Čim sam zagrizao krušku, osetio sam grižu savesti. Vratio sam se piljarovim kolicima, stavio sam ukradenu krušku na njeno mesto i uzeo drugu… zreliju!

MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Videvši da ispred groblja radnici podižu zid, Mark Twain upita:
- Šta to radite?
- Ograđujemo groblje zidom - odgovore radnici.
- Mislim da je to suvišan posao. Oni koji su unutra neće izaći, a oni koji su napolju nemaju nameru da uđu!

MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Kad je bio mlad, učio je za brodskog krmanoša. Prolazeći svakodnevno kroz neki tesnac, kapetan mu je često govorio:

- Mark Twain (na engleskom jeziku to znaci: zabeleži dva).

Kad je kasnije postao humorista, setio se toga merenja, pa je uzeo pseudonim Mark Twain, po kojem ga i danas svi znaju.

MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Dva američka novinara, koji su se zabavljali intervjuišući poznate ljude, obratili su se Marku Twainu s pitanjem šta misli o raju, a šta o paklu.

- Na žalost, moram biti neutralan i uzdržati se od odgovora. Imam dobre prijatelje i u jednom i u drugom ambijentu!

MARK TVEN (TWAIN MARK, Samuel Langhorne Clemens) (1835-1910)

Jednom je slučajno u jednoj radnji oborio vazu. Videvši to, trgovac odmah zatraži pola dolara kao odštetu za razbijenu vazu. Kako nije imao sitno da vrati Twainu ostatak od jednog dolara, ponudi mu:

- Možete uzeti još jednu vazu!

- O, hvala, radije ću još jednu razbiti - reče Twain i udari vazom o pod.