Tema: Top Lista Poznatih

Aleksander Mezek

Aleksandar Mežek je rođen u selu Žirovnica. Po završenoj srednjoj metalurškoj školi u Jesenicama odlazi na studije u Englesku i tamo u manje poznatim grupama počinje karijeru pod imenom Alexander John. Zapošljava se u jednoj diskografskoj kući gde radi na pakovanju ploča.
U leto 1973. godine prvi put se pojavljuje na radiju i televiziji i počinje sa koncertima. Nastupa sa Džoni Kesom (Johnny Cash) a po Engleskoj ima zajedničku turneju sa Klifom Ričardom (Richard Cliff) koji je u nekoliko navrata na svojim pločama snimao Mežekove pesme. Prijateljstvo sa Ričardom datira još od 1968. godine kada ga je upoznao na koncertu u Zagrebu.
Prvi LP "Days Go By" objavljuje u leto 1974. godine uz pomoć Klifa Ričarda. Januara sledeće godine ploča se pojavljuje i na američkom tržištu. Marta 1975. godine Helidon izdaje singl sa dve pesme sa ove ploče "Krila" i "Vodi me siva pot". Na albumu "Grenkosladke pesmi", snimanom u Londonu pojavljuje se kao autor devet pitkih pop pesama, dok je jednu komponovao Elton Džon (Elton John). Albumom "Menu" objavljenom 1981. godine nastavlja liniju pop zvuka sa blagim uticajima reggae muzike. Jedina obrada na ploči je "Mesto bez srca", obrada "Just A City Boy" (Reed, Bootham). Ploču snimaju engleski muzičari, a poduciraju je Mežek, Toni Spat (Tony Spath) i RičardBlanšard (Richard Blanchard) Za album "ljubav preko žice" sam komponuje materijal, a neke tekstove su napisali Marina Tucaković i Kornelije Kovač i to mu je najkomercijalnija ploča u Jugoslaviji. Ploču su producirali on, Jan Kapi (lan Caple) i Džon Voker (John Walker). Godine 1989. objavljuje album "Podarjeno srcu" koji snima sa engleskim studijskim muzičarima a kao gosti tu su i gitarista Saša Zalepugin mlađi, Klif Ričard, klavijaturista Rik Vejkmen (Rick Wakeman), The London Simphony Orchestra, Slovenski oktet, Consortium musicum i Komorni zbor RTV LJ. Ploča je snimana u Ljubljani, Londonu i Los Anđelesu, a producenti su Mežek i Vejkmen.
Tokom devedesetih Mežek aktivno snima, pretežno u inostranstvu, a deo njegovih ranijih ploča doživeo je CD reizdanja. Povremeno nastupa sa mlađom slovenačkom grupom Ghost of 50's koja neguje rockabilly zvuk.



Ljubav preko zice

Cekam dugo tvoj poziv
neizvjesnost ima kraj
ljubav preko zice
unaprijed izgubljen raj

Letim avionom
nije protiv nas
u svakom brzom vlaku
ostavi poneku vlas


Napisi zvucno pismo
slikaj se samo za moju dusu
daj mi njezan poljubac
daj mi ljubav preko zice

Telegrami jure
pogresna adresa, broj
umoran jel' tuzan
u glavi sumnjiv roj

Iluzija nema
istinu odavno znam
ljubav preko zice
na kraju ostajem sam

Milomir Bata Cvetković

BIOGRAFIJA (iz pera autora):

Milomir Bata Cvetković je rođen 1962.god. u Kruševcu. Bavi se književnim radom, muzičkim i multimedijalnim istraživanjima. Socijalni liričar i društveni kritičar. Povremeno piše muziku za pozorišne predstave. Jedan od autora knjiga poezije KORACI PO VERTIKALI, 1983; MISLIM DA SAM TO DOBRO REKAO, 1986. u izdanju (Književne Omladine Kruševac) i autor KNJIGE PESAMA I SONGOVA “DAJGLAVUNEDAM” , u izdanju MARKETING PRESS-a Kruševac, 2003.


Godine 1986., zajedno sa Književnom Omladinom, organizovao veliki multimedijalni spektakl, na kome je gost bio poznati američki pesnik Max Shwartz.

Zajedno sa Ivkom Mihajlovićem priredio PRVU SVETSKU AUTORSKU LITERARNU IZLOŽBU ”OJ SRBIJO MAJKO”, 11.06.2004. - 20.06.2004. u kruševačkom pozorištu. Osnivač neformalne umetničke grupe, pod nazivom NEZAVISNA KRUŠEVAČKA SCENA i muzičko-poetske grupe KITCH CABARET. Autor programa pod nazivom SPLET EROTSKORODOLJUBIVIH PESAMA I IGARA ”NACIONALNA PORNOGRAFIJA” u izvođenju KITCH CABARET-a.

Od 1988. Do 1994. aktivan član Teatra ZA u Kruševcu i najveći kruševački rock`n`roll promoter, 1992., 1993., 1994. U kruševačkoj hali sportova organizovao VELIKI ANTIRATNI ROCK MARATON 1993. i 1994.god. Učestvovao u organizaciji retrospektivnog FEST-a 1994.god. kao član Teatra ZA. Iste godine snimio autorski muzički album, kao lider grupe MASKE Dr JOBEC-a i bio zapažen učesnik na zaječarskoj gitarijadi, iste godine, na kojoj je njegova grupa diskvalifikovana zbog politički provokativnih tekstova. Od 1993. do 1997. bavio se radijskim i TV novinarstvom, na lokalnim radio i TV stanicama. Autor ciklusa dokumentarnih emisija i filmova, pod nazivom Kruševačko Art Podzemlje (KAP).

Od 1986. do 1992.god. bavio se gradnjom nadgrobnih spomenika i prodajom pogrebne opreme, u Pogrebnoj Usluzi Komunalnog preduzeća - Kruševac, kada je, jedini put, bio regularno zaposlen. Od 1997. do 2002.god. se izdržavao od povremenih poslova (nadničenja) u privatnim kamenorezačkim radionicama.

Anarhoidan tip. Propagator alternativnog načina razmišljanja u umetnosti. Borac za demetropolizaciju kulture i umetnosti i najpoznatiji kruševački marginalac.


NOVI ŽIVOT

Prijateljima, rasutim po svetu...

Posle svega
Svukao sam svoje lepo lice
I navukao prikladnu masku

Prodao sam svoju Dragu – staru ljubav
I kupio novu
Svi su rekli da mi bolje stoji

Zakleo sam se u Svetinju – u novac
Da ću se smejati samo onda
Kada se svi smeju

Da ću plakati
Samo onda kada je za to vreme
I kada je prikladno u društvu plakati

Da ću meso seći nazubljenim nožem

Da ću poštovati Novog Boga
(i odbaciti staro paganstvo)

Da ću se odreći domovine
I ovu tuđu voleti

Da ću pesme izbrisati sa hard diska
I da neću više graditi napamet i po osećaju
Već uz pomoć digitalnog viska

Ali sam sakrio staru gitaru na tajno mesto
Pa nekad zasviram – ne baš često
U ime starog života
U ime stare ljubavi
Da me niko ne čuje
Da me niko ne prijavi
Da mi niko (iz života novoga)
Pesme ne otkrije


Milomir Bata Cvetković
Beograd – 10 septembar 2009.


[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Mira Adanja-Polak

Biografija


Mira Adanja-Polak je međunarodno priznat novinar i producent, istraživač, saradnik i autor. Televizijski je urednik u Beogradu. Njen program pod nazivom "Mira Adanja-Polak i Vi" možete pratiti svake subote od 14:00 u autorskoj emisiji koja se emituje uživo na Prvom programu iz studija RTS-a.

Kao domaćin emisije, Mira Adanja-Polak daje svoje viđenje određenih problema i aktuelnih nedeljnih događaja. Emisija ima široko gledalište svih uzrasta, a gosti su mnoge važne ličnosti iz sveta nauke, kulture, politike, umetnosti i biznisa. Mira Adanja-Polak poznata je i kao autor više od 200 dokumentarnih emisija pod nazivom "Ekskluzivno", koje se prikazuju jednom mesečno takođe na Prvom kanalu nacionalne televizije RTS.

Mira Adanja-Polak je i konsultant spoljnopolitičkog deska britanske televizije ITN - Chanel Four News. Tokom rata u Bosni obezbedila je jedini ekskluzivni intervju sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem koji je britanska televizija ITN emitovala u preko 60 zemalja sveta. Intervjui za ovu britansku televiziju sa generalom Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem u to vreme uključeni su u specijalne emisije o Srebrenici koje su ITN-u donele veliki broj prestižnih međunarodnih priznanja i nagrada.

Saradnik je za Dictionary of Art (London), u delu koji se odnosi na značajna umetnička dela u zemljama Istočne Evrope.

Ekskluzivni je novinar Royalty magazina, London.

Bila je konsultant američke TV mreže ABC za vreme Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984.

Lični je konsultant američkog novinara televizijske stanice ABC - Pjera Selindžera.

Mira Adanja-Polak upisana je u:

Internacionalni zbornik Biografskog centra Kembridž
Internacionalni zbornik ličnosti dostignuća 1991.
Internacionalni Ko je ko među intelektualcima sveta 1992.
Zbornik Britanske unije slobodnih novinara
Ko je ko u Srbiji 1995, 1996.
Ko je ko (Britanski zbornik, 2003)
World Who's Who, Europa Biographical Reference Series, Routledge

Kao novinar, producent i istraživač, Mira Adanja-Polak je autor niza pisanih i dokumentarnih ostvarenja, veoma zapaženih kako u domaćim, tako i u inostranim medijima.

Mira Adanja-Polak ubraja se među retke novinare koji su uspeli da izmame ekskluzivne intervjue s izuzetno poznatim ličnostima iz sveta umetnosti, politike, biznisa i šou-biznisa, kao i s pripadnicima kraljevskih loza, u trenucima kada kada je to bilo gotovo neostvarljivo.

Na godišnjem skupu Y-peer programa Ujedinjenih nacija za kontinuiranu borbu protiv side i širenje znanja u vezi sa ovom bolešću Miri Adanji-Polak je u Kairu dodeljeno zvanje ambasadora za 2009. godinu.

O Miri Adanji-Polak pisali su:

Dušan Slavković: Biti novinar, Naučna knjiga, Beograd, 1998.
Branislav Kovač: 33 X kako postati novinar, Beograd, 1988.
Srpska porodična enciklopedija (A-AR), Naučna knjiga i Politika, 2006.
Povjesnica Milića od Mačve, 3. deo, Milićevo zdanje na Zvezdari, 1987.
Monografija Slobodana Sotirova Prijatelji i modeli 1946-2007, portret Mire Adanje-Polak, strana 199, ulje na platnu
Dr Branko Bokun, “Divili ste se, ali kome – svetske ličnosti izbliza“
Veselin Kljajić: "Intervju", u štampi i magazinima na internetu, Fakultet političkih nauka, 2009.
Miloje Popović, "Politika" (100 godina lista): "Moji novinarski memoari", strana 91. i 93.
Tristan Jones, "The improbable voyage", 1998, London
Branka Otašević, "Javni kanal" - Biblioteka "Energija", 2003 strane, 54, 55, 56, 128

Spremna da pomogne ugroženima i zaboravljenima, Mira Adanja-Polak ističe se i na polju humanitarnog rada.

Sa zvanicnog sajta Mire Adanje-Polak

Željko Joksimović


Biografija

Željko Joksimović rođen je 20.04.1972. godine u Beogradu. Godine odrastanja i školovanja vezuju ga za Valjevo, mesto iz koga je odlazio da se oproba u svetu muzike i u njega se uvek vraćao kao pobednik. U prilog ovome ide i činjenica da je sa dvanaest godina postao pobednik prestižnog muzičkog festivala u Parizu sa koga je poneo titulu Prva harmonika Evrope.

Njegova profesionalna muzička karijera počela je sa pet godina, a iz godine u godinu imala je isključivo tendenciju uspona. Već sredinom devedesetih godina (1993, 1996 i 1997.) niže uspehe na festivalu Beogradsko proleće kao kompozitor. Njegova kompozicija “Zvone tambure” osvojila je I nagradu 2000. godine na festivalu Zlatna Tamburica u Novom Sadu.

Uspeh koji je zabeležio na festivalu “Pjesma mediterana” u Budvi 1998. sa kompozicijom “Pesma sirena” ( nagrada za interpretaciju ) omogućila mu je put na dva prestižna međunarodna festivala u Belorusiji, u gradovima Mogiljovu i Vitjebsku. Te 1999. na oba festivala osvaja Grand Prix.

Kraj devedesetih se vezuje za njegov rad na polju komponovanja muzike za pozorišne predstave, među kojima su “Mandagra”, “Ljubinko i Desanka”, “Rob ljubavi”, “Pešice”, “Nemam da platim, neću da platim”...

Prekretnicom na polju njegovog solističkog rada u oblasti pop muzike smatra se 2000. kada izdaje svoj prvi album za produkcijsku kuću “CITY RECORDS”. Rezultat tog rada bio je očigledan. Njegov prvi album proglašen je za najprodavanije izdanje “CITY RECORDS”-a u 2000. godini.

Godine koje slede zadržaće ga u samom vrhu srpske pop muzike. Brojne nagrade koje su usledile nakon prvog albuma opravdale su njegov kvalitet i istrajnost.

Prelomnom godinom u njegovoj karijeri smatra se 2004. kada sa kompozicijom “Lane moje” pobeđuje na nacionalnom izboru za predstavnika Srbije i Crne Gore za “Eurosong”. Nakon dugog niza godina Srbija i Crna Gora dobile su svog predstavnika na ovom prestižnom evropskom takmičenju. Drugo mesto u ukupnom plasmanu na izboru za pesmu Evrovizije u Istanbulu i specijlna nagrada za najboljeg kompozitora tog festivala – THE MACEL BEZENCON Press aword, otvorili su mu put ka vrhu evropske muzičke scene.

Uspeh na “Eurosongu” promenio je tok njegove karijere. Ovaj prelomni momenat dao je poseban pečat njegovom muzičkom opusu i kompozicijama koje nastaju nakon 2004. godine. O tome govore i rezultati koje postiže na polju komponovanja u narednim godinama. Već sledeće godine ponovo se pojavljuje na “Beoviziji” i nacionalnom izboru za predstavnika Srbije i Crne Gore za “Eurosong” sa kompozicijom JUTRO, koju radi za Jelenu Tomašević.

Saradnja i duet sa austrisjkom pevačicom Tamee Harrison na kompoziciji “I live my life for you” zabeležila je veliki uspeh širom Evrope. Izdavačka kuća Worner uvrstila je ovu kompoziciju u kompilaciju na kojoj se pored pomenutog dueta nalaze i numere Robbie Williamsa, grupe ABBA i drugih.

Decembra 2005. godine izlazi ablum koji beleži fanatastičane uspehe i tiraž od preko 500.000 primeraka. Ovaj album kvalitativno predstavlja veliki pomak u njegovoj karijeri. U tom periodu Joksimović se oprobao i kao kompozotor filmske muzike. U saradnji sa produkcijskom kućom “Cobra” radi muziku za film “Ivkova slava”.

Uspeh koji je zabelezio 2004. na “EUROSONGU” ponovljen je i 2006. u Atini, kada sa kompozicijom “LEJLA” koju piše za grupu “HARI MATA HARI” – predstavnika Bosne i Hercegovine na “Eurosongu” osvaja 3. mesto, ali i pestižnu nagradu za najboljeg kompozitora – COMPOSERAWARD 2006. prema mišljenju svih kompozitora – učesnika ovog festivala.

Godine 2004. Željko Joksmović osniva produkcijsku kuću “MINACORD”. Svi uspesi i delovanje u periodu nakon 2004. nastaju u ovom studiju. Danas je produkcijska kuća “Minacord” kuća koja ima viziju da postane jedna od najznačajnijih produkcijskih kuća u regiji, čiji se uspesi baziraju na kvalitetu i stečenom ugledu. Imena poput Željka Joksimovića, Jelene Tomašević i Milene Vučić samo su početak stvaranja jedne velike porodice muzičkih imena. Iste godine pojavljuje se kao kompozitor pobedničke pesme festivala „Sunčane skale“ u Herceg novom - „Kao mlijeko“ koju izvodi Romana.

Druga polovina 2006. godine je ovu produkcijsku kuću uvela i svet pokretnih slika. Te godine Željko Joksimović potpisuje se kao producent i kompozitor serije „Jet set“ koja je produkcijski prvenac „MINACORDA“, a na festivalu „Sunčane skale“ u Herceg Novom njegova kompozicija „Da l’ ona zna“ koju izvodi Milene Vučić, pobeđuje u obe večeri festivala.

Na VI regionalnom radijskom festivalu Balkana, na kome su učestvovale 22 pop zvezde iz čitave regije, a koji je održan u septembru 2007. Grand prix festivala za najslušaniji hit godine dobio je Željko Joksimović za pesmu „Devojka“.

Na najprestižnijem muzičkom festivalu u Srbiji „Beovizija“ 2008. Željko Joksimović se pojavljuje kao kompozitor pobedničke pesme „Oro“ koju izvodi Jelena Tomašević i koja predstavlja Srbiju na „Evrosongu 2008“. Iste godine imenovan je od strane Radio televizije Srbije i EBU za domaćina „Evrosonga 2008.“ zajedno sa voditeljkom „Jutarnjeg programa“ RTS-a, Jovanom Janković.


Izvor;Zvanicni sajt Zeljka Joksimovica

Vlatka Pokos


Biografija


Vlatka Pokos je mislju i pojavom moderna zena, koja se okusala i uspjela u svim sferama javnog zivota. Izlozena svjetlima pozornice, uvijek je i bez iznimke ostavljala dojam energicne, elokventne i samosvjesne osobe, u potpunosti dorasle nepredvidjenim zbivanjima i nezaobilaznim improvizacijama koje takve okolnosti podrazumijevaju.
1989. godine zapocela je pjevacku karijeru kao clanica popularne grupe Srebrna krila, s kojom je iducih pet godina nastupala pred dupkom punim dvoranama u Hrvatskoj i na turnejama u SAD-u, Kanadi, Australiji i diljem Europe.
1994. godine ostvarila je samostalnu glazbenu karijeru. Lansiranjem hitova Metak, Ja ne trazim nista i Potrosi sve popela se na vrhove radijskih i televizijskih top-lista. Svaki od njezinih albuma bio je zamijecen i priznat od strane publike i glazbenih kriticara.
Istovremeno se upustila u nove projekte, ovaj put voditeljske prirode.Time je dokazala da ne oklijeva prigriliti nove izazove.Kao voditeljsko lice prvi put smo je vidjeli na zagrebackoj televiziji OTV,a potom i u live emisijama prve privatne televizije Mreza, vodece nacionalne televizije HTVi konkurentske televizije Nova.
Na Hrvatskoj radioteleviziji bila je stalna voditeljica najgledanije zabavno-glazbene emisijeSedma noc, emisija Pretezno vedro i Zlatni gong te ljetne turneje pod nazivom Ljetni gong,koja se prenosila uzivo.
Takoder je sudjelovala na brojnim festivalima, ujedno u ulozi voditeljice i izvodjaca pjevackih i plesnih tocaka.
Na televiziji Nova vodila je projekt Dan iz snova, niz nagradnih igara i ciklus emisija o filmu U susret Oscaru.
Njezin vise nego ocit smisao za estetiku i istancan ukus naveli su televizijske kuce da je angaziraju i za vodjenje finala raznovrsnih izbora ljepote: za Kraljicu Hrvatske, Miss Hrvatske, Best model.
Zahvaljujuci znanju cetiriju stranih jezika, uspjesno je simultano prevodila i komentirala izravni prijenos izbora Miss svijeta.
Zapazena pojavljivanja u javnosti ubrzo su joj donijela titulu najbolje odjevene zene Hrvatske.
Njezinu svestranost i poslovnu snalazljivost prepoznale su ugledne hrvatske i inozemne tvrtke, sto je rezultiralo dugogodisnjom suradnjom na obostrano zadovoljstvo. Vodila je brojne prezentacije, modne revije, novinske konferencije, simpozije i slicna dogadjanja.
Uza sve angazmane, nastavila je graditi glazbenu karijeru. Njezin posljednji album Na dohvat ruke, u izdanju kuce Hit Records, odlikuje se izvrsnom koncepcijom i sugestivnom interpretacijom. Romanticne pjesme s albuma odaju da je ljubav, na prvi pogled mozda iznenadjujuce 'staromodna'. Jos jednom nam dokazuju da, iako se vremena i obicaji naocigled mijenjaju, osjecaji koje ljude doista pokrecu uvijek ce se vrtjeti oko tog istog ideala, opjevanog u najvecim djelima povijesti, danasnjice, a nedvojbeno i sutrasnjice.

Izvor;Official sajt

Marija Antoaneta


Jedna od najčuvenijih i najomrženijih francuskih kraljica. Zbog nebrige za narod, raskalašnog i nepromišljenog ponašanja, mržnja prema ovoj kraljici iz godine u godinu je rasla. Reklo bi se da je ,,Kraljica Deficit” ili ,,Austrijanka”, kako je narod podrugljivo zvao, sama sebi popločala put do gubilišta.
Od austrijske princeze do francuske kraljice
Kao kćerka Marije Terezije i Fransoa de Lorena, Mariju Antoanetu su od samog rođenja okruživale raskoš, priroda i guvernante. Međutim, od njih je naučila da se lepo oblači, igra i peva, dok su joj istorija, strani jezici i književnost bili manje poznati. Kao što je njena majka od uvek planirala, Marija Antoaneta sa 15 godina odlazi u Versaj kako bi se udala za unuka Luja XV, francuskog prestolonaslednika. Ovime bi odnosi između francuske i habsburške monarhije bili ojačani. Povodom svadbe priređene su veličanstvene svečanosti. Ali, zbog ispaljivanja divnog i veoma skupog vatrometa u podnožju Pariza, dolazi do meteža i više od stotinu ljudi gine usled gušenja.
Nesnađena kraljica
Marija Antoaneta nije mogla da se navikne na običaje francuskog dvora. Umesto toga, ona vodi površan život pun zabava, usput trošeći ogromne sume novca. Okružuje se pohlepnim i razuzdanim mladim aristokratama i ne vodi računa o pravilima ponašanja. Muž je zanemaruje, a ona ulazi u razne veze od kojih je najpoznatija ona sa mladim švedskim oficirom Akselom de Fersenom.
Mržnja naroda
Suprug Marije Antoanete stupa na francuski presto 10.05.1774. godine, ali to ovu kraljicu nije učinilo ozbiljnijom. Izuzetno nepopularna među narodom zbog rasipanja novca i navodnih afera, kraljica još nije podarila potomstvo. Mržnja naroda se nije značajno smanjila ni kad je 1778. godine rodila prvo dete, devojčicu Mariju Tereziju Šarlotu. Tri godne kasnije na svet dolazi i dečak, prestolonaslednik Luj Žozef. Kraljicu toliko nisu voleli, da su je krivili za sva zla u kraljevstvu, od loše žetve do rupa u budžetu.


Revolucija i smrt

Po izbijanju Revolucije, kraljica ne pristaje ni na kakav kompromis. Pogođena smrću svog sina, kraljica ostaje nepokolebljiva i ne prihvata savete La Fajeta, Miraboa ili Barnava. Umesto toga, traži pomoć od braće, Žozefa II i Leopolda II. Marija Antoaneta se hrabro i ponosno suočava sa situacijom. Najzad, kraljevska porodica se odlučuje na bekstvo 20.06.1791. godine, ali bivaju zaustavljeni u Varenu i poslati natrag u prestonicu. Luj XVI biva prinuđen da odobri Ustav 14.09.1791. godine. Ubrzo, kraljevska porodica biva zatočena u zatvor Templ. Većini prijatelja Marije Antoanete je odrubljena glava. Što se tiče njenog muža, on je osuđen i pogubljen 21.01.1793.godine. Nešto kasnije, drugi sin Marije Antoanete je odveden od nje. Mesec dana kasnije bila je odvojena i od kćerke i odvedena u Konsieržeri. Iako preplavljena monstruoznim optužbama, drži glavu gore i potajno se nada oslobođenju. Ali sve je već unapred bilo odlučeno tako da je odbrana njenih advokata zvučala prazno. Oko četiri sata ujutro, 16. oktobra Marija Antoaneta biva osuđena za izdaju. Ali i u ovakvim trenucima, polako koračajući do gubilišta, ona je ostala dostojna. Govori se da su njene poslednje reči bile: „Izvinite”, a izgovorila ih je uoči giljotiniranja. Najzanimljivije je to što su one bile upućene dželatu, kojeg je slučajno nagazila.


Trag Marije Antoanete

Marija Antoaneta je obeležila istoriju Francuske, kako po mržnji naroda koju je izazivala, tako i po svojj tragičnoj sudbini.Bes naroda prema njoj se ogledao i u optužbi da je bila ,,velika nesreća i pijavica Francuske”. Pripsivali su joj i to da je upravo ona naterala kralja na izdaju. U svakom slučaju, Marija Antoaneta je značajno zasluzna za kaljanje slike o monarhiji pre izbijanja Revolucije

Kristofer Kolumbo

Za ceo svet Kristofer Kolumbo je otkrio Ameriku. Ustvari, mnogi drugi moreplovci, među kojima je Islanđanin Lajf Erikson su to uradili vekovima ranije. Ali, istorija je zabeležila ime ovog italijanskog moreplovca.
Kolumbo je imao san da otkrije novi put kojim bi se došlo do Indije. Nije ni znao da nije uspeo u potrazi, ali svejedno je njegovo otkriće bilo značajno.

Ljubav prema moru
Kolumbo je rođen u Italiji 1451. godine kao sin tkača, Domenika Kolumba. Odbijajući da živi od zanata, Kristofer je odlučio da postane mornar. Studirao je moreplovstvo. Godine1476. kreće na put ka Lisabonu i Engleskoj. Zbog napada Francuza, Kolumbo ostaje na Lagosu, a posle se pridružuje bratu u Portugalu. Upoznaje kćerku jednog od kolonizatora Madere, Filipu Perestvelo de Monik i ženi se njome 1479. godine. U životu je želeo samo jednu stvar – da nađe pomorski put preko Atlantika do Indije.
Kristofer Kolumbo izučava spise raznih učenjaka, pre svega one od Ptolomeja. Pristalica teze da je Zemlja okrugla, smatrao je da može da stigne do Azije prelazeći Atlantik. Dok je Ptolomej smatrao da je razdaljina između Evrope i Azije 16 090 km, Kolumbo ju je smanjio na 2 414 km. Svoj plan je izložio grupi stručnjaka na čelu sa kraljem Portugala. Udruženje je odbilo njegov projekat i kralj takođe odbija da ga finansira. Međutim, Kolumbo nije odustajao; približio se Isabeli od Kastije i pokušao da je ubedi da ga podrži, ali bezuspešno. Na kraju je pomognut od strane Fernanda i Isabele, kralja i kraljice Španije.


Ostvarenje sna

Kristofer Kolumbo je 3. avgusta 1452. godine napustio Palos sa 3 karavele (La Santa Maria, La Pinta i La Nińa) i sa 90 članova posade. Nakon dva meseca plovidbe, konačno su ugledali tlo. Iskrcali su se 12. oktobra na ostrvu Guanahami. Kristofer Kolumbo je zauzeo ovo ostrvo u ime španskih katoličkih kraljeva i nazvao ga je San Salvador. Bio je ubeđen da je stigao u Indiju i zato je nazvao domoroce Indijanci. Ostrvo je proglasio španskim vlasništvom 28. oktobra 1452. godine. Kapetan Pinte kreće na zapad da traži zlato. Kristofer Kolumbo na ostrvu Hispaniola (danas Haiti) pronalazi zlato i ostavlja ljude da čuvaju. Kreće nazad u Španiju. Uspeh ove ekspedicije je uvećao ambicije admirala Kolumba. U septembru 1943. godine ponovo kreće sa flotom od 17 brodova oko 1500 ljudi sa ciljem da osnuje koloniju. Zatiče posadu zatrovanu sifilisom. Admiral istražuje Male Antile (Gvatemalu i Domenikanu) Puerto Riko, Kubu , Jamajku. Osniva Isabelinu kolonilu, a lokalno vlasništvo porobljava.
Kristofer Kolumbo se treći put uputio za “Indiju” 1458. godine. Kralj i kraljica primaju žalbe na njegovo upravljanje kolonijom i Kolumbo i njegov brat su uhapšeni.
Nakon parnice koja se vodila, Kolumbo je izgubio kontrolu nad zemljom koju je otkrio, ali mu je dozvoljeno da četvrti put tamo ode. Stiže u Honduras, a u Panami pronalazi velika zlatna bogatstva. Vraća se u Španiju 1504. godine.
Veliki moreplovac je umro u Valadolidu, 20. maja 1506. godine, uveren da je stigao do Indije.

Jovanka Orleanka

Skoro mitska ličnost francuske istorije, Jovanka Orleanka, povela je rat za oslobođenje svoje zemlje od engleskih osvajača 15. veka. Sledeći Božji glas u sebi pomogla je Šarlu VII da postane kralj Francuske. Platila je visoku cenu zbog svojih ubeđenja, bila je osuđenja za jeres i živa spaljena u Ruanu 1431. godine.

Pobožna devojka
Jovanka Orleanka je rođena 1912. godine u Domremiju, u Loreni, potičući iz seljačke imućne porodice. Svake subote je pobožna devojčica išla u crkvu i pomogala siromahe. Odrastala je u vreme Stogodišnjeg rata. Engleski kralj Edvard III je zahtevao francuski tron, ali je francuska aristokratija bila protiv toga i želela je da francuska kruna pripadne sinu pokojnog Šarla VI, Šarlu VII. Francusko kraljevstvo je bilo, dakle, podeljeno između Engleza i Burgonjana s jedne strane i onih koji su ostali verni Šarlu, s druge strane.
Sa dvanaest – trinaest godina je Jovanka prvi put čula glasove. Ti božanski glasovi su joj pomogli da dovede na vlast mladog Šarla i da oslobodi Francusku od Engleza. Slušajući glasove, Jovanka je krenula u Vokuler da se sretne sa kapetanom Robertom Bodrilurom, predstavnikom Šarla i ubedila ga da dobije audijenciju pred njim. Jovanka je otišla u Šinon da bi se srela sa budućim kraljem Šalom VII.

Proročanstva se ostrvaruju
Legenda kaže da ga je prepoznala među mnogima, iako je bio obučen u obično odelo. Ispričala mu je za glasove i šta joj oni poručuju. Jovanka je obznanila četiri proročanstva; i da će Englezi napustiti sedište Orleana, da će kralj biti krunisan u Remsu, da će Pariz ponovo biti u domenu kraljeva Francuske, odnosno Šarla i da će se vojvoda od Orleana vratiti iz zarobljeništva u Englesku. Šarl pristaje da joj da oružje da oslobodi Orlean.
Jovanka je, obučena u oklopno odelo i sa mačem, obavestila Engleze da je na putu ka Orleanu i zahtevala da napuste grad. Englezi su odbili. Jovanka je, osnažena verom, ulila nadu vojsci.
U noći između 7. i 8. maja 1429. godine, Jovanka je odnela pobedu nad Englezima i vest se raširila po celoj Francuskoj. Iste godine 17. jula, Šarl je krunisan za kralja Francuske u katedrali u Remsu. Jovanka je ispunila polovinu svoje misije. Ostalo joj je da ode u Pariz.

Lomača
Pokušava da oslobodi Orlean uz saglasnost kralja. Ali se taj pokušaj neuspešno završava. Zatvorena je u Kompienju 23. maja 1430. godine od strane Burgonjana koji su je predali Englezima. Dovedena je u Ruon da bi joj se sudilo. Optužena je za jeres. Pojavila se pred sudom sačinjenim od 40 članova kojim je predsedovao Pjer Košon, pristalica Engleza i biskup Boveja. Jovanka je 24. maja priznala svoje grehe, a onda ih opovrgla 28. maja.
Spaljena je živa u Ruanu, 30. maja 1421. godine. Kralj Šarl VII nije hteo da se umeša u proces, iako mu je pomogla da dođe na vlast.

Svetica
Dvadeset godina kasnije, tokom drugog procesa, organizovanog od strane Šarla VII, a na zahtev Jovankine majke i pape Kaliksta III, dokazana je nevinost Jovanke. Godine 1920. je kanonizovana od strane pape Benoa XV.
Jovanka Orleanka, vođena verom, nije oklevala da izbriše ubeđenja svog vremena i da se bori protiv engleskih vojnika da bi izvršila svoju misiju.
Njena priča je bila inspiracija mnogim piscima (Šekspiru, Džordžu Benardu Šou ), rediteljima (Vintoru Flemingu, Robertu Roselingu), kompozitorima ( Verdiju , Čajkovskom).

Vinston Čerčil

”Nemam šta drugo da vam ponudim osim krvi, znoja i suza”,

izjavio je Vinston Čerčil 13. maja 1940. godine ispred Donjeg doma tokom svog govora povodom dobijanja mesta premijera.
Posle više od 30 godina, ovaj aristoktrata, žestok i nezaustavljiv, bio je inkarnacija ideala viktorijanske ere, privržen Kolonijalnom carstvu, vojnik, novinar, poslanik. Međutim, pošto je rat buknuo i pošto se Francuska našla u teškoj situaciji, on je naravno postupio onako kako je trebalo; ono što je bio Šarl de Gol u Francuskoj, to je bio Vinston Čerčil u Engleskoj, bio je ličnost koja je kreirala istoriju.

Vinston Čerčil je rodjen 30. novembra 1874. godine u Vudstoku na jednom od najluksuznijih imanja u Engleskoj. Njegov otac, lord Randolf je drugi sin sedmog vojvode Marlborafa. Iako je odgajan u privilegovanom položaju, Vinston se u početku nije izdvajao od drugih; prosečan učenik slabog zdravlja. Kada se prvi put prijavio za Vojnu školu, nije bio primljen. Upisao ju je 1893. godine.

Po završetku škole, poslan je u Indiju gde radi kao ratni dopisnik. Ali, Čerčil se, željan akcije, ne zadovoljava posmatranjem događaja, on želi da u njima učestvuje. U Oldamu 1899. godine je počeo da se bavi politikom; prijavio se kao kandidat za zakonodavstvo i nimalo nije pokleknuo. Odlazi da pokriva rat des Boers za Morning Post, ali uskoro postaje zatvorenik kada mu je voz izašao iz šina. Posle jednog meseca se izbavio i sklonio u Mozambik. O ovome se pisalo po Engleskoj, ali i stranoj štampi. Po povratku u zemlju, ponovo se prijavljuje za izbore u Oldamu i sa svojih 26 godina je izabran za poslanika, imao je iza sebe iskustvo u ratu i nekoliko članaka, kao što je Savrola.

Od prvih dodira sa politikom, Čerčil je bio primećen zahvaljujući svom oštrom jeziku i pozivom na reforme. Razočaran konzervativnom strankom, on se pridružuje liberalima 1904. godine. Posle perioda kada je bio podsekretar države u kolonijama, postao je ministar trgovine, 1908. godine. Iste godine upoznaje svoju buduću suprugu, Klementinu Ozijer.

Radio je na usavršavanju i modernizaciji engleske flote da bi mogao da se uključi u rat.
Čerčil je 1917. godine ušao u Vladu u koaliciji sa Lojdom Džordžom kao konzervativac. Kao ministar naoružanja primetio je, iako se sa njim nisu slagali, kolika je važnost oklopnih jedinica. Dolazio je kraj rata, ali on nije verovao u dugotrajnost mira. Takođe, bio je protivnik boljševizma koji je želeo da iskoreni. Od 1921. do 1924. godine je bio vojno neaktivan. Posle neuspeha konzervativaca 1929. godine napušta Vladu.
Sa 55 godina, Čerčil se odriče vlasti i moći, ali ne i politike. On nastavlja sastavljanje istorijskih i literarnih tekstova, među kojima je i biografija njegovog pretka, vojvode Malborofa. Njegova averzija prema komunizmu ga je približila Musoliniju, ali se i plaši Hitlera koji je tako brzo uzeo celu vlast u Nemačkoj i postaje njegov oštri protivnik. Kako je Hitler postepeno povećavao svoje napade, Čerčil je upozoravao i skretao pažnju na opasnost od njega. Kada je Čemberlen potpisao Minhenski sporazum sa Hitlerom, Čerčil mu je rekao da su sramotno izabrali i da ih čeka rat. I bio je u pravu.
Tri dana posle invazije na Poljsku, 3. septembra 1939. godine, Velika Britanija i Francuska objavljuju rat Nemačkoj. Čemberlen ga je odredio za prvog lorda Admiraliteta. U mesecima koji će nastupiti, Čerčil ostvaruje plan napada na Norvešku i saradnju sa Francuskom. Međutim, taj plan iskrcavanja u Norveškoj je propao. Ipak, nije izgubio podršku naroda i prijatelja jer je postao inkarnacija borbe protiv nacizma. Čemberlen mu je 10. maja 1940. godine predao svoj položaj.
Čerčil je od ovog trenutka pa do kraja bio najznačajnija ličnost u Velikoj Britaniji i za ceo svet, jer je zajedno sa Ruzveltom i Staljinom tokom II svetskog rata, odlučivao o daljem nastavku rata.

Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1953. godine.
Umro je 24. januara 1954. godine.

Vinsent van Gog

Umetnik, koji za svoga života nije bio priznat i shvaćen od strane svojih savremenika, jedan je od najvećih slikara XIX veka. U prvo vreme kolebajući se između umetničkog i sveštenog poziva, odlučio je da se posveti slikanju. Danas možemo reći da je dobro izabrao. Njegov stil, koji odiše jarkim i živim bojama, ne može a da ne uzburka maštu i probudi pažnju.

Umetnost ili religija?
Vinsent van Gog je rodjen 30. marta 1853. godine u malom holandskom gradu. Rođen od oca koji je bio protestantski sveštenik, Vinsent je od malih nogu učen da bude duboko religiozan. Dobio je 1857. brata Teodora koji će mu postati jedan od najboljih prijatelja i oslonac u životu. Teo će celog života pomagati svog starijeg brata. Posle završenih škola, Van Gog je rukovodio umetničkom galerijom svog strica u Hagu. Kasnije će se otvoriti i galerije u Parizu i Londonu.
Van Gog je mnogo voleo da čita, posebno Bibliju, tako da je 1876. napustio galeriju i postao propovednik u jednom radničkom naselju kraj Londona. Svoje školovanje je nastavio u Amsterdamu, na studijama teologije. Međutim, uvidevši da su studije jako teške, napustio ih je, ali je i dalje bio čvrstvo uveren da je sveštenički poziv ono čime će se baviti. Ali, posao propovednika laika nije išao onako kako je očekivao, pa se okrenuo umetnosti. Pridružio se svom bratu Teu 1888. godine u Parizu, upoznao se sa pariskim slikarima, sa Luvrom i sa japanskim estampama koje će imati kasnije uticaja na njegovo slikarstvo. Iako je mogao da slika jako mnogo slika, njegovo psihičko stanje je bilo daleko od stabilnog.

Odlazak na jug Francuske
U februaru 1889. godine, Van Gog napušta Pariz i odlazi u Arl. Pod suncem Provanse njegov stil slikanja se menja, boje postaju izraženije i najčešće koristi žutu, zelenu i plavu. Slika na način koji je nemoguće imitirati. Slike koje predstavljaju njegova remek-dela su Spavaća soba i Zvezdano nebo. Sanjajući o tome da živi povezan sa drugim slikarima, poziva Gogena da mu se pridruži u Arlu. Živeli su i radili zajedno dva meseca kada se njihovi odnosi pogoršavaju. Van Gog je pretio Gogenu brijačem. Te iste noći, verovatno u napadu ludila, Vinsent sebi odseca uvo i sutradan ga stavlja u kovertu i odnosi svojoj ljubavnici, prostitutki. Već sledećeg dana je bio hospitalizovan.

Korak do ludila
Vinsent van Gog je proveo dosta vremena u jednom azilu u San Remiju i tu nastavlja da slika. Tada su nastale neke kopije Mijea i Delakroe, ali i Žuto klasje.
Zatim odlučuje da pređe u Pariz i nastanjuje se nedaleko od svog brata živeći pod nadzorom doktora Gašea. Za dva meseca je naslikao 80 slika.
Slikar je preminuo 27. jula 1890. godine izvršivši samoubistvo.
Uprkos velikim psihičkim problemima, Van Gog skoro da nije prekidao svoj umetnički rad. Tokom osam godina on je naslikao oko 900 slika i hiljade crteža. Njegova postimpresionistička dela su kasnije bila inspiracija za mnoge slikare koji su pripadali fovizmu i ekspresionizmu.