Ocuvanje zdravlja ovaca kao preduslov za intenzivnu proizvodnju mleka i mesa


Ne treba se odreći cigaja ovce, koja je na ovim prostorima više od dvesta godina nego selekcijskim merama pokušati povećati njenu produktivnost kako za proizvodnju mleka tako i za bolji radman mesa kod utovljenje jagnjadi. Da bi se ovo i sprovodilo treba izmeniti i način držanja ovaca jer i danas u Vojvodini preko 90% stada se drži na ekstenzivan način, a bez intenzivne proizvodnje nama ni produktivnosti u ovčarstvu.

Na području Vojvodine ima oko 250.000 ovaca. Rasni sastav ovaca je šarolik, najviše ima cigaje, međutim u poslednjih desetak godina pa i duže sve više ima i tovnih rasa među kojima dominira virtenberg ovca. Kako u periodu između 1990 - 2000. godine zbog dirigovanih cena mleka nije bilo interesa za proizvodnju ovčijeg mleka jedan broj ovčara pretapao je svoja stada cigaje koristeći najčešće virterberg ovnove i na taj način dobijao jagnjad koja su imala bolji prirast i randman mesa, nego jagnjad cigaje u čistoj rasi. Međutim ova mera samo za kratko vreme daje željene rezultate.

Melezi cigaja ovce i virtenberga i virtenberg ovca nisu za mužu zbog manje rodukcije mleka, kraće laktacije i građe vimena, a danas ovčije mleko ponovo ima zadovoljavajuću cenu i ne treba se odreći cigaja ovce, koja je na ovim prostorima više od dvesta godina nego selekcijskim merama pokušati povećati njenu produktivnost kako za proizvodnju mleka tako i za bolji radman mesa kod utovljenje jagnjadi. Da bi se ovo i sprovodilo treba izmeniti i način držanja ovaca jer i danas u Vojvodini preko 90% stada se drži na ekstenzivan način, a bez intenzivne proizvodnje nama ni produktivnosti u ovčarstvu. Kako svaki proizvodni program prate i mere zdravstvene zaštite koje moraju biti prilagođene distriktu gde se drže ovce što uključuje i analizu zemljišta u cilju otklanjanja određenih nutritiopatija vezanih za deficit mikroelemenata.

Pored navedenih mera bez obzira na način držanja i eksploatacije sva priplodna grla podležu dijagnostičkom pregledu na brucelozu jednom u toku godine. Tamo gde je dijagnostikovan antrax (crni prišt) u poslednjih dvadeset godina obavezna je vakcinacija od antrax-a. Stada koja su invadiranaendo i egzo parazitima podležu merama dehelmitizacije. Mera dehelmitizacije od endo parazita sprovodi se dva puta u toku godine i to na proleće odnosno 2-3 nedelje posle izgona ovaca na pašnjak i u jesen stim što se mora voditi računa da se ova mera obavi u prvoj polovini graviditeta ovaca. Jesenja dehelmintizacija ima za cilj da ovce u zimskom periodu budu slobodne od parazita, ili manje invadirane kako bi na optimalnoj ishrani donele na svet zdravu i vitalnu jagnjad koju mogu da ishrane. Odgojenu jagnjad stariju od dva meseca obavezno je očistiti od endoparazita kako onu koja se odbijaju od majki i stavljaju u intenzivan tov tako i onu koja sa makjama odlaze na ispašu. Anaerobno infekcije ovaca prouzrokovane klosrtidijama prisutne su u svim regionima Vojvodine efekat lečenja od anaeroba ne daje željene rezultate a nisu retki slučajevi da ovca ugine naglo da nije moguće ni preduzeti mere terapije. Sve ovo ukazuje na neophodnost primene mera imunoprofilakse odnosno vakcinacije od anaerobnih infekcija koja bi bila sprovedena u određenim periodima godine zavisno od ishrane, smeštaja, načina držanja i eksploatacije životinja. Oboljenja vimena ovaca su česta naročito u prolećnom i letnjem periodu. Uzročnici ovog oboljenja su najčešće patogeni mikroorganizmi koji dovode do upala jedne polovine ili celog vimena. Uspeh u lečenju zavisi od pravovremenog otkrivanja, virulencije uzročnika i od opšteg zdravstvenog stanja obolele životinje. Ako uzročnik oboljenja vimena produkuje i toksine onda nisu retki slučajevi da propadne celo vime pa i ugine obolela životinja. Sve ovo je odgajivače ovaca navelo da pristupaju određenim programima suzbijanja mastitisa koji obuhvataju mere higijene muže, kontrole muznih jedinica tamo gde ima mašinska muža obavezna kontrola vimena u zasušenju kao i specijalnom režimu ishrane. U svetu i kod nas primenjuju se i mere imunoprofilakse od određenog tipa mastitisa (upale vimena).

Zarazna šepavost ovaca je takođe prisutna na području cele Vojvodine ima je je više kod ovaca na pašnjacima gde se napasaju stada sa više područja, a pogotovu na pašnjacima gde dolaze nomadi sa ovcama iz Republike Srpske. Pretpostavlja se da na vojvođanskim pašnjacima i poljima zimuje oko 50.000 ovaca iz BiH, Republike Srpske i Federacije. Samo mešanje ovaca na pašnjacima je izvanredan preduslov za širenje ove bolesti pogotovo ako nama organizovanog programa za suzbijanje i eradikaciju ove bolesti. Iako cigaja ovca ima čvršći Corium papaka i ona oboljeva od ove bolesti ali mnogo ređe od virtenberga, naše pramenke i ostalih meleza. Mere za suzbijanje ove bolesti treba sprovoditi tako da obuhvataju sistematsku obradu papaka proterivanje ovaca svakodnevno preko bazena dubokih 10 cm sa sunđerom koji su natopljeni 8% rastvorom bakar sulfata ili 4% rastvorom formalina. Po sprovođenu narednih mera pristupa se i programu imunoprofilakse sa vakcinama koje se proizvode kod nas i u svetu.

Ovim izlaganjem želeo sam da skrenem pažnju na osnovne mere koje je neophodno primeniti u programu zdravstvene zaštite ovaca sa ciljem da se proizvodnja jagnjećeg mesa i ovčijeg mleka pospeši i nađe svoje mesto u razvoju stočarstva Vojvodine.