Tema: Anegdote Njegove Svetosti Patrijarha Pavla - blagopocivseg+

Nakon završetka projekcije filma "Stradanje Hristovo", (kažu da je patrijarh gledao taj film), neko je iz patrijarhove pratnje prokomentarisao:
-Kažu vaša svetosti da je i papa u Rimu gledao ovaj film.
-Jaaa..., i šta kaže on o filmu?
-Pa kaže da je u filmu sve tačno opisano, do detalja tačno. Sve je, kaže, ovako bilo.
-Pa jeeeste... Zna on to. Pa on je tamo i bio u to vreme.

Početkom Vaskršnjeg posta došao jedan mitropolit i doneo nekoliko paketa sardina za radnike Patrijaršije. Predaje ih patrijarhu, kao domaćinu u Patrijaršijskom dvoru. Na to će mu Njegova Svetost:
" Hvala, brate, al` niste trebali, daleko su Cveti i Blagovesti!"
Time je skrenuo pažnju da je u vreme Velikog (Časnog) posta dopušteno ribu jesti samo za ova dva velika praznika.

Nakon svršetka Svete Liturgijie u kapeli Sv. Simeona Mirotočivog, a dok je patrijarh izlazio u predvorije kapele, besedio je u hodu okupljenoj grupi ljudi, među kojima je bilo i puno starijih žena, koje su se vrlo često mogle videti u njegovoj blizini. Neke su i snimale skoro svaku reč, koju bi njegova svetost izustila...
-Kako ste vaša svetosti? Kako zdravlje?-upita jedan čovek.
-Paaa, eto hvala Bogu doro je... Mada i godine su to, i tako... Hvala Bogu na svemu...-oteže patrijarh, onako na nama poznat način.
U tom trenutku ispred njega se pojavi starija, gospodski odevena gospođa, i reče pomalo šaljivim tonom:
-Pa eto vaša svetosti, ja sam isto godište kao i vi... I ne žalim se. Zdravlje me odlično služi. Ne žalim se na godine, a vi vaša svetosti se žalite... (PRIČA KAO NAVIJENA).
Svi su zastali, neki su se smeškali, neki bili ozbiljni, neki začuđeni...
A patrijarh, (niskoga rasta), još više se nekako skupio, kao da se kaje... I ona žena napokon završi svoju "besedu".
-Pa jeste,-reče-Dobro si mi rekla. A ja pak vidim da ti uspešno nosiš svoje godine, i da te zdravlje dobro služi... A iznad svega vidim da te jezik najbolje služi.

Za stolom na ručku u Patrijaršijskom dvoru više vladika. Među njima i patrijarh Pavle. Pored ostalog stigla je i činija sa maslinama. Svi znaju da patrijarh drži do onoga stručno stručno utvrđenog proračuna da je ljudskom organizmu optimalno potrebno šest maslinki. Vladika Stefan zahvati tako da se u kašičici našlo osam maslinki. Pogleda u patrijarha i upita:
Vaša Svetosti, ja zahvatih dve više, šta da činim?
Sad uzmi to što si zahvatio, a sutra dve manje! Odgovori patrijarh

Kada je patrijarh Pavle službovao na Kosovu, kao vladika Raško-Prizrenski, imao je jednoga sveštenika koji je vrlo često tražio premeštaj, (kanonski otpust), u drugu eparhiju. Sveštenik je bio zaista dobar, ali je i bio veselog duha. Jednom prilikom su se zatekli u Pećaršiji, u crkvi, baš kada su neki majstori završavali posao i odnosili svoj alat. Međutim na jednoj polici u oltaru je ostao čekić, koji se moga dohvatiti jedino sa merdevinama. Pošto su majstori već otišli, i merdevine odneli, vladika Pavle i taj sveštenik nisu mogli da dohvate čekić. Pa ipak u crkvi su se našle nekakve stare i rasklimatane merdevine, koje su na insistiranje vladike prislonjene na zid.
-Ja sam lakši, ja ću da dohvatim čekić, a ti oče dobro drži merdevine, jer su klimave-reče Pavle.
Sveštenik je držao merdevine i... Malo ih je zadrmao...
-Vaše Preosveštenstvo, jel mogu da dobijem kanonski otpust?
-Uh, oče... Ja sa ovakve visine o tako prizemnim stvarima ne mogu da govorim. Kada siđem pa ću ti reći.

Matija Beckovic o patrijarhu Pavlu

"Zivot je ziveo kao da ce mu svaki dan biti poslednji. Niko u bucnijem vremenu nije govorio tise, a da se culo dalje. Niko nije govorio manje, a da je rekao vise. Niko u bezocnije vreme nije duze i spokojnije gledao istini pravo u oci. Niko se za svoju slavu nije grabio manje".

Jednom prilikom, uzeo Pavle da napravi stazu između konaka, da se ne bi stvaralo blato kada padne kiša. Dok on kaldrmiše, ostalo bratstvo se odmara ispod trešnje. Iz pravca Bajine Bašte, ukaza se kako, s otežalim koferčetom u ruci, dolazi jedan prota duge i sede brade.
"Eno ga profesor!" Viknu Pavle. I objasni da je to čuveni prota Steva Dimitrijević, nekadašnji rektor Prizrenske bogoslovije i prvi dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Svi krenuše na kapiju da ga sačekaju.
Prota je u Rači ostao nedelju dana. Za to vreme video je šta sve radi njegov bivši student, pa će pri povratku da mu kaže: " Oče Pavle, znam kakav si bio student, svi smo očekivali da budeš na nekom odgovornijem mestu. A ovo što ti radiš može svako..."
"Šta ćete, kaluđer mora sve da radi, ne treba da se izdvaja"...poče da se pravda Pavle.

Na to će Steva poučno i po malo prekorno:
" Kad domaćin čovek ima tri eksera - gvozdeni, srebrni i zlatni, sigurno će da pazi gde će koji da ukuca. Gvozdeni će ukucati tamo gde jedino važno da nešto prikuca. Srebrni će ukucati tamo gde je bitno da nešto ne rđa, na neko bolje, delikatnije mesto. A zlatni će ukucati na najlepše mesto, tamo gde su najvrednije stvari. A šta si ti uradio? Ti si se kao zlatni ekser zakucao ovde gde može da posluži i gvozdeni!".

Kada je prilikom vršenja liturgije u Sabornoj crkvi, na izgovorene reči "glave svoje priklonimo Gospodu", primetio da jedan od sveštenika nije pognuo glavu, posle liturgije ga je upitao zasto ima takav stav? Sveštenik mu je odgovorio da je on to uradio u mislima, a patrijarh ga je ponovo upitao, da li uspeva i da večera u mislima...

Kada je došao u patrijarsiju da fotografiše patrijarha fotograf neznavši kako da mu se obrati, reče Vasa Svetlosti,patrijarh mu odgvori "Kad sam svetlost šta će ti blic?"

Uvek duhovit....Gotovo da nema posla koji Njegova Svetlost ne zna da uradi. U manastirima je naučio da šije, krpi, pere, da pravi i popravlja obuću, da obrađuje zemlju, da kalemi voće, da povezuje knjige, građevine i raze aparate i prilključke da popravlja. A po prirodi je vredan čovek stalno nešto radi.
Znali su to dobro i u manastiru Blagoveštenje, gde se zamonašio i gde je kao patrijarh gotovo svakog leta odlazio a nekoliko dana da se odmori. Kad dože vreme povretka u Beograd, pozove igumana Georgija da "sravne račune".
- Oče Grigorije, evo provedoh sa vama ovih nekoliko dana. Sve, Bogu hvala bi dobro. Boravio sam ovde, doručkovao, ručao a sve to košta. Jel tako?
- Pa jeste, Vaša Svetosti- prihvata iguman u istom tonu razgovor.
- A i ja vama nešto pripomogoh. Jel tako?
- Pa jeste, Vaša Svetosti, mnogo ste nam pomogli, kao da ste ovde došli da radite a ne da se odmorite....
- Pa da sravnimo račun: popravio sam ti oluk, prozor, slavinu, bravu, lozu ovu uredio i podupro, cipele pendžetirao..
- Iguman pažljivo iščekuje krajnju računicu.
- Oče Grigorije po ovomeispada da vi meni treba da doplatite!- kroz smeh zaključi patrijarh