Васкршња посланица

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2017. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски,
са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима
и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега
Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт поразивши
и онима који су у гробовима
живот даровавши
(тропар Пасхе).


Драга браћо и сестре,

Васкрс је највећи хришћански празник, празник вере, живота и сваког благослова Божјег.
Сва наша вера је у Васкрсу и Васкрс у вери. Отуда свети апостол Павле, учитељ народа,
кога слободно можемо назвати и највећим проповедником Васкрсења, Христовог и нашег,
јасно каже: „Ако Христос не устаде, узалуд вера ваша“, а одмах потом додаје: „Али је
Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли“ (i Кор. 15, 17-20).
Вера у Васкрсење Христово суштина је апостолске проповеди и учења, темељ Цркве, њеног
богослужења и богословља.

У Светом Писму, како Старог тако и Новог Завета, Васкрсење је централна тема. О њему
се говори у два међусобно повезана смисла: као свеопштем васкрсењу мртвих на крају
људске историје (Ис. 26, 19) и Васкрсењу Христовом, предсказаном од старозаветних пророка
(Пс. 15, 10), а утврђеном кроз проповед светих апостола (Дап. 2, 23-24).

Стари Завет нам на много места, својим језиком и прасликама, говори о васкрсењу. О њему
сведочи пророк Давид у својим Псалмима (Пс. 15, 9; 16, 15). Многострадални Јов вапије
Богу вером у васкрсење: „Знам да је жив мој Искупитељ и да ћу опет у овом телу видети
Бога“ (Јов. 19, 25-27). Пророк Јона је праобраз тридневног Васкрсења Христовог
(Мт. 12, 40). Најпознатија визија васкрсења мртвих у Старом Завету дата је у Књизи
пророка Језекиља: он, надахнут Духом Божјим, види како оживљавају сухе кости и како
се свака облачи у своје људско тело (Јез. 37, 1-10). То виђење је испуњавало срца свих
верујућих Јудеја Старог Завета и било је неодвојиво од вере у долазак Месије и у Његово
Васкрсење (Ис. 53, 10).

Нови Завет је, са друге стране, сав у тајни Крста и Васкрсења Христовог. То нам
потврђују свети јеванђелисти потресним описом последњих догађаја из Христовог живота
који су се збили у Јерусалиму: Његовог извођења на суд пред Пилата, Његовог Распећа,
Његове смрти на крсту, али и Његовога славнога Васкрсења (Мт. 27-28; Лк. 23-24). Прве
које су се удостојиле да постану сведоци Васкрсења Христовог биле су жене мироносице
(Мк. 16, 1-2), а потом свети апостоли и пуноћа ране Цркве. Њима се придружују
ранохришћански мученици и сви потоњи мученици и новомученици, истински сведоци Васкрсења
Христовог, као и Оци Цркве, који нам кроз свете саборе, кроз никео-цариградски Символ
вере и кроз своје догматско учење оставише веру у васкрсење. Црква је сведок да је
Христос са нама у векове (Мт. 28, 20). Она то посебно сведочи светом Литургијом, која
се врши у спомен „смрти и Васкрсења Христовог“. У светој Литургији нам се кроз свето
Причешће дарује Васкрсли Христос. Зато будимо деца Васкрсења! Живимо Васкрсењем
Христовим и не дозволимо да нас, по речима светог апостола Павла, ишта одвоји од
љубави Његове (Рим. 8, 35)!

Велики руски старац, свети Серафим Саровски, током читаве године је све ходочаснике
у свом манастиру поздрављао речима: „Христос васкрсе, радости моја!“ Да бисмо то духовно
стање достигли, по речима светог владике Николаја „морамо својим животом целивати Распеће
Христово, не ради обичаја већ као своје сопствено, и ране Његове као своје ране“.

Са тугом и болом у срцу морамо рећи да данашњи свет не иде путем васкрсења већ више путем
смрти и безнађа. Када то кажемо, имамо на уму податак да и у Србији сваке године умире
по један велики град због смртности много веће него што је рађање. Тај податак је разлог
за плач и ридање, али и аларм за узбуну. Мора се нешто учинити да се тај пут смрти
заустави. „Рахиља оплакује децу своју и неће се утешити, јер их нема“ (Мт. 2, 18).
Чедоморство је свагда и свугде, па и у нашем народу, смртни грех који вапије небу.
Престанимо убијати своју сопствену децу у утроби! И она имају право на живот и на
васкрсење. Питамо се где су вајни „борци за људска права“ да заштите најслабије, а
то су још нерођена деца у утроби својих мајки. Изиђимо, браћо и сестре, из земље
греха и смрти, као старозаветни Израиљ из Египта, и Бог ће нас благословити сваким
благословом духовним, да бисмо били Народ Бога Живога. Нека радосни плач новорођене
деце надјача беспомоћне крике смрти! Нека Србија – и сав свет – поново постане велика
Колевка! Вратимо се вери у живот, вратимо се Васкрсењу!

Драга браћо и сестре, света Православна Црква је наша духовна Мајка. Она брине о својој
деци без обзира на то где она живе и распиње се са својим синовима и кћерима да би сви
заједно достигли у Васкрсење. Радујмо се са радоснима и тугујмо са онима који тугују,
носећи бремена једни других, јер ћемо тако испунити закон Христов (Гал. 6, 2)! Свети
старац Софроније (Сахаров) каже да држање заповести Божјих разапиње у нама старог
човека и васкрсава новога, сазданог по лику Бога, Творца и Спаситеља нашега. Свети
Василије Велики такође, у истом духу, говори о преображавајућем значају поста и каже
да анђели Божји записују имена оних који држе цео Велики пост јер се они тим постом
одричу земаљског и пролазног да би задобили вечно и непролазно, а то је васкрсење.
Држећи заповести Божје, ми изражавамо и потврђујемо своју љубав према Христу (Јн. 14,
15), али и према својим ближњима (Мт. 22, 40).

Данашњи свет је увелико прихватио другу философију, философију широког пута који води
у пропаст (Мт. 7, 13). Хришћанске врлине покушавају се заменити привидним хуманизмом
и лажном духовношћу Далеког Истока. Све лажне религије и парарелигије, философије и
лажне философије, идеологије и модерне митологије и саме робују смрти и људска бића
осуђују на смрт уколико верују да је човек „биће за смрт“, а не биће за живот вечни,
поготову пак уколико подстичу људе на убиства и самоубиства, тренутна (у рату и у
крвавим „мирнодопским“ обрачунима) или продужена (разузданим живљењем у сваком пороку,
особито робовањем дроги). Живимо у времену када се зло покушава прогласити добром, а
добро злом, грех пак, по речима светог старца Пајсија Светогорца, нечим модерним и
прихватљивим. Омладини се уместо примера врлине и честитости нуде идоли и антихероји,
непослушност родитељима и одбацивање сваког ауторитета. Велика је одговорност Цркве,
али и свих просветних институција ове земље, јер треба помоћи омладини да пронађе пут
аутентичног живота и васкрсења. Поучавајмо децу да буду слична јеванђелском младићу
који је питао Господа: „Шта да радим да бих задобио живот вечни?“ А тај младић је од
Христа добио одговор: „Држи заповести!“ Ето пута спасења, ето васкрсења!

Очински позивамо све оне који су се из неког разлога одвојили од Једне, Свете, Саборне
и Апостолске Цркве да се врате у њено окриље. Страшан је грех раскола и јереси. По
светим Оцима, ни мученичка крв га не може опрати. Опростимо једни другима ради Васкрсења
и поново постанимо браћа у светој Цркви, јединој Лађи спасења!

Васкршњим поздравом поздрављамо сву нашу духовну децу у Отаџбини и расејању и молимо
се да Васкрсли Господ свима дарује радост Васкрсења. Посебно поздрављамо наш народ на
распетом Косову и Метохији, неодвојивом делу Србије, чије светиње су чувари не само
српскога Православља него и хришћанства у Европи. Косово је било и остаће наше јер
Бог није у сили него у правди и моћан је да нам врати оно што нам се на силу покушава
одузети.

Нека са овим празником Васкрса васкрсне и Србија, и васцели српски род, како су
говорили наши народни песници. Дај Боже да људи који воде и чувају државу буду надахнути
духом Васкрсења и духом вере у победу добра над злом! Нека Васкрсли Господ, Победитељ
смрти и Животодавац, дарује свако добро Своме Народу, што ће рећи свему роду
хришћанском и православном, и свим људима добре воље, да би сви заједно предокусили
радост будућег века, радост васкрсења и вечнога живота!

Христос васкрсе!

Ваши молитвеници пред Распетим и Васкрслим Господом

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ


Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ канадски МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕj
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечкопољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ жички ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ славонски ЈОВАН
Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
Епископ франкфуртски и све Немачке СЕРГИЈЕ
Епископ тимочки ИЛАРИОН
Епископ аустралијско-новозеландски СИЛУАН

Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни Епископ топлички АРСЕНИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

SPC