Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Sveti Oci o depresiji
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
 

+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Prikaz rezultata 1 do 5 od 5
  1. #1
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Sveti Oci o depresiji

    Sveti Oci o depresiji

    Zašto si žalosna, dušo moja,
    i zašto me smućuješ?


    1. DUH TUGE



    Naša glavna borba se vodi protiv demona tuge, koji pomračuje sposobnost duše za duhovno sozercanje i udaljava je od svake dobrodetelji. Kada ovaj zli demon ovlada dušom i potpuno je pomrači, odvraća nas od vatrene molitve, dušekorisnog i istrajnog čitanja sveštenih knjiga, blagosti i saosećanja sa bližnjim. On uliva svaku vrstu mržnje prema obaveznim delima poslušanja, čak i prema samom monaštvu. Lišavajući dušu svakog zdravog rasuđivanja, raslabivši njenu istrajnost i postojanost, čini je bezosećajnom i paralizovanom, svezanom i okovanom očajničkim mislima.

    Ukoliko nam je cilj da vodimo duhovnu borbu i da, uz Božiju pomoć, porazimo demone zla, trebalo bi da na svaki način čuvamo srce od demona čamotinje. Kao što moljac nagriza odeću, a crv drvo, tako i tuga izjeda čovekovu dušu. Ona čoveku pomaže da izbegne svaki koristan susret, da prihvati savet od istinskih prijatelja i sprečava čoveka da ljubazno i mirno govori. Obuzimajući vascelu dušu, tuga je ispunjava gorčinom i nemarnošću. Zatim joj demon tuge predlaže da bi trebalo da se odvoji od ostalih ljudi, jer su oni uzrok njene uznemirenosti. On ne dopušta duši da shvati da njena bolest ne dolazi spolja, već leži unutra, skrivena, i projavljuje se samo onda kada iskušenja napadaju dušu zbog njenih asketskih trudova.

    Čoveka povređuju samo uzroci strasti koje leže u njemu samom. Iz tog razloga Bog, Tvorac i Lekar naših duša, Koji jedini poznaje sve naše duševne rane, ne govori nam da napustimo društvo bližnjih, već nam kazuje da u sebi iskorenimo uzroke zla i priznamo da se duševno zdravlje ne postiže odvajanjem od bližnjih, već vlastitim asketskim podvigom u društvu svetih ljudi. Napuštajući bližnje iz nekog, naizgled korisnog razloga, mi ne iskorenjujemo motive čamotinje, već ih samo zamenjujemo nekim drugim. To znači da će se bolest, koja je skrivena u nama, ponovo projaviti u nekom drugom obliku i u drugim prilikama.

    Dakle, jasno je da se vascela borba vodi protiv sopstvenih strasti. Kada se uz pomoć i blagodat Božiju, one iskorene iz srca, ubrzo ćemo biti spremni da živimo ne samo sa drugim ljudima, već i sa divljim zverima. Trpeljivi Jov to potvrđuje rečima: i zvijerje će poljsko biti u miru s tobom (Jov. 5, 23). Međutim, najpre se moramo izboriti sa demonom tuge koji dušu dovodi do očajanja. Prosto ga moramo iščupati iz svoga srca. Upravo demon tuge nije Kainu dopustio da se pokaje posle bratoubistva, ni Judi posle izdajstva svoga Učitelja. Tuga za nas može biti korisna samo ukoliko donosi pokajanje zbog sopstvenih grehova, praćeno uzdanjem u Boga. Zato blaženi apostol i kaže: Jer žalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje (2. Kor. 7, 10). Ova "žalost koja je po Bogu" je pomešana sa radošću, jer hrani dušu nadom, proisteklom iz pokajanja. To znači da nas ona čini poslušnim, brzim na svako dobro delo, pristupačnim, skrušenim, blagim, uzdržljivim i trpeljivim u svakoj muci ili potresu koji Bog dopušta na nas. Posedovanje ovakvih kvaliteta pokazuje da čovek nosi u sebi plodove Duha Svetoga: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, dobrotu, veru, uzdržanje (Gal. 5, 22). Nasuprot tome, tugom, koja nije po Bogu, spoznajemo samo plodove zlog duha: ravnodušnost, netrpeljivost, gnev, mržnju, svadljivost, očajanje, lenjost u molitvi. Stoga, treba se kloniti ovog oblika tuge, isto kao i bluda, srebroljublja, gneva i ostalih strasti. One se mogu isceliti molitvom, uzdanjem u Boga, bogomislijem i životom sa blagočestivim ljudima.



    sveti Jovan Kasijan (+ 435)
    Borba sa osam glavnih strasti





    2. OČAJANjE JE POSLEDICA NEDOSTATKA VERE



    Roptanje, netrpeljivost, malodušnost, a pogotovo očajanje su gresi pred Bogom. To su izopačene posledice bogohulnog neverja.



    sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
    Hristova čaša





    3. UMERENA TUGA MOŽE DONETI KORIST



    Svi demoni odvode dušu u slastoljublje. Samo demon tuge donosi smutnju, tako što preseca svaku duševnu sladost i suši je tugom, budući da duh žalostan suši kosti (Pr. 17, 22). Međutim, umereni napadi tuge otšelnika čine iskusnijim, jer ga ohrabruju da prezre sva dobra ovoga sveta i da iskoreni svako zadovoljstvo. Ukoliko, pak, napadi traju duže, onda ga oni teraju da se više ne brine o svojoj duši ili ga prisiljavaju da beži na neko drugo mesto. Čak je i Jova mučio ovaj demon: Kad bi bilo moguće, sam bih sebe ubio, ili bih zamolio drugog da mi to učini (Jov 30, 24).

    Simvol ovoga demona jeste aspida, čiji otrov u maloj količini uništava druge otrove, ali u većoj količini ubija svakoga ko ga primi. Tom demonu je sveti apostol Pavle predao korintskog bezakonika, ali je odmah zatim napisao: Potvrdite ljubav prema njemu, kako taj ne bi bio savladan od prevelike žalosti (2. Kor. 2, 7-8). Apostol je znao da demon tuge, uprkos tome što izmuči čoveka, može ga privesti istinskom pokajanju. Zato je sveti Jovan Preteča nazvao "porodom aspidinim" one koje je obuzeo ovaj duh i koji su pribegli Bogu: Ko vam kaza da bježite od gnjeva koji ide? Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama (Mt. 3, 7-9). Uostalom, svako ko podražava Avraama i napusti zemlju i svoj rod (Post. 12, 1), postaje jači od ovog demona.



    ava Evagrije (+ 399)
    Poglavlja o različitim rđavim pomislima





    4. ŽALOST JE SAMO OD OVOGA SVETA



    I Bog će otrti svaku suzu iz očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni žalosti ni jauka, ni bola neće biti više; jer prvo prođe.



    sveti Jovan Bogoslov (+ 101)
    (Otk. 21, 4)





    5. ŽALOST PO BOGU I ŽALOST OD OVOGA SVETA



    Jer ako vas i ožalostih poslanicom, ne kajem se, ako se i kajah; jer vidim da ona poslanica, ako i za malo, ožalosti vas. Sada se radujem, ne što se ožalostiste, nego što se ožalostiste na pokajanje; jer se ožalostiste po Bogu, da ni u čemu ne budete oštećeni od nas. Jer žalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje; a žalost ovoga svijeta donosi smrt. jer gle, baš to što se vi po Bogu ožalostiste, kakvu brižljivost stvori u vama, pa pravdanje, pa nezadovoljstvo, pa strah, pa želju, pa revnost, pa kažnjavanje! U svemu pokazaste sebe čistim u ovoj stvari.



    sveti Pavle (+ 67)
    (2. Kor. 7, 8-11)





    6. STRAH RAĐA ŽALOST



    U ljubavi nema straha, nego savršena ljubav izgoni strah; jer je u strahu mučenje, a ko se boji, nije se usavršio u ljubavi.



    sveti Jovan Bogoslov (+ 101)
    (1. Jn. 4, 18)





    7. ŽALOST JE DEO ČOVEKOVE PRIRODE



    Sveti Grigorije Niski reče da se ptice i ostale životinje raduju, jer nisu slovesne, dok čoveku, iako je obdaren razumom, tuga nikada ne dopušta da se raduje. Jer, kaže on, mi se ne udostojismo ni poznanja blagoslova koji smo izgubili. Zato nas priroda uči da tugujemo, jer je život pun boli i patnje, poput izgnanstva u kome caruje greh.



    sveti Petar Damaskin (12. vek)
    Dvadeset četiri poglavlja o duhovnom životu





    8. DUHOVNA SMRT



    Pasti u okamenjenu neosetljivost je isto što i umreti. Imati pomračen um je isto što i izgubiti vid telesnih očiju. Onaj ko je pao u neosetljivost, lišen je životvorne sile, dok onaj ko je pomračenog uma, lišen je Božanske svetlosti kojom čovek može da vidi i u kojoj je viđen.



    sveti Grigorije Sinaita (+ 1346)
    Glave o zapovestima i dogmatima





    9. POD BOŽIJOM SMO KAZNOM



    Greh je prepustiti se tugovanju. Mi smo prognani u ovaj svet, a izgnanici ne razmišljaju o uvredi i povredi. Mi smo pod Božijom kaznom neprekidnih lišavanja i nevolja. Mi smo bolesnog tela i duše, a gorki lek ozdravljuje bolesne.



    sveti Teofil Kijevopečerski (+ 1853)
    Jeroshimonah Teofil





    10. GLAVNI PROTIVNICI SPASENjA



    Starac Gavrilo se uvek trudio da svakog ohrabri da bi bio duhovno jak, postojan na putu spasenja i da bi odagnao svaku dosadu i žalost, jer su to glavni neprijatelji spasenja.



    novomučenik Simeon Holmogorov (+ 1937)
    Žitije starca Gavrila





    11. BEZNAĐE



    Beznađe! Ti predstavljaš odricanje od svega, odricanje od nade, odricanje od neba, odricanje od Tvorca sveta, ti si ravna bezbožnosti. Ti odričeš Božiju promisao i svemoć i odbacuješ postojanje Spasitelja i Iskupitelja onih koji su u nevolji. Kuda ti uđeš, otuda izgoniš nadu na kojoj je svet utemeljen. Tvoje delo je propast, a poslanje ti je uništavanje. Ti i smele prirodom strašiš, i vrle po prirodi u strah nateruješ, mužastvenog činiš plahim, neustrašivog činiš bojažljivim, hrabre borce lišavaš hrabrosti, odvažne borce za otačastvo i slobodu ponižavaš, one koji se podvizavaju za vrlinu i istinu slamaš, one koji stradaju za pravdu, čast, dobrotu i znanje navodiš na posustajanje i kukavičluk, predjući ih u ropstvo neprijateljima. (...)

    Kukavan je čovek koji je napustio nadu, kotvu spasenja, i sebe samoga predao beznađu!



    sveti Nektarije Eginski (+ 1920)
    Gospodu na Nebesima





    12. VELIKA RADOST DEMONA



    Demon se mnogo raduje očajanju, često je pisao sveti Varsonufije u svojim delima. Neophodno je da shvatiš da je očajanje satanska sila, đavolji dah i otrovna misao koja ranjava one koji su obmanuti. Samoubica i čovek koji očajava sebi nanose jednako zlo, jer i očajanje umrtvljuje revnost i život duše i baca je u smrtnu žalost i nemarnost. Ova obmana lukavoga porobljava samo neznalice, koje ne poznaju dovoljno Hristovu Ličnost i Njegovu beskrajnu dobrotu. Gospod kaže: ne želim smrti grešniku, nego da se obrati i živ bude.



    monah Jovan Vranos
    Ilustrovane pouke Svetih Otaca





    13. DEMON UNINIJA



    Demon uninija, koji se još naziva podnevnim demonom (Ps. 90, 6), mučniji je od svih drugih. On monaha napada oko četvrtoga časa (oko deset izjutra) i okreće se oko njegove duše sve do osmoga časa (dva po podne). Počinje tako što ga navodi da sa nezadovoljstvom primeti da se sunce sporo kreće, ili da se uopšte ne kreće, i da dan traje pedeset sati. Zatim ga podstiče da često gleda kroz prozor, ili izlazi iz kelije da posmatra sunce, ili da vidi koliko je još ostalo do devet časova i da istovremeno pogleda tamo-amo ne bi li ugledao nekoga od bratije. Zatim u monahu pobuđuje ozlojeđenost prema mestu, načinu života i rukodelju, podstičući osećanje da nema više ljubavi među bratijom i da nema nikoga ko bi ga utešio. Ukoliko ga je neko u poslednjih nekoliko dana uvredio, demon ga podseća na to, podstičući tako njegovo nezadovoljstvo. Zatim u njemu pobuđuje želju za drugim mestima, gde bi lakše došao do onog za čim potrebuje, ili mu napominje rukodelje koje su manje teške i korisnije. Pored toga, dodaje da se Bogu može ugoditi na svakom mestu i da Mu se može poklanjati na svakome mestu. Potom, povezujući tako sećanje na rođake i nekadašnje izobilje, prorokuje dug život ispunjen asketskim podvizima, koristeći sva lukavstva kako bi naterao monaha da najzad napusti keliju i dotadašnji život. Za tim demonom ne dolazi odmah drugi. Međutim, ako se monah izbori sa njim i pobedi ga, posle takvog podviga nastupa mirno stanje i duša se ispunjava neizrecivom radošću.



    ava Evagrije (+ 399)
    Poglavlja o delatnom životu





    14. PATNjA RAĐA SMIRENjE



    Vrline su povezane sa patnjom, te onaj ko izbegava patnju nesumnjivo se odvaja i od vrline. Zato, ukoliko želiš vrlinski život, predaj se svakom stradanju, jer nevolje rađaju smirenje. Sve dok ne steknemo istinsko poznanje, smirenju se približavamo kroz iskušenja. Onome ko u vrlini prebiva bez patnje, otvorena su širom vrata gordosti.



    sveti Isaak Sirin (+ 7. vek)
    Poglavlja o delatnom životu





    15. BLAGODAT SE POSTEPENO VRAĆA DUŠI



    Ne smućujmo se kad se nađemo u tami. Pri tome mislim na onu posebnu tamu u kojoj duša ponekad, kao usred valova, iznemogne. Bez obzira šta čovek radi, bilo da čita Sveto Pismo ili ispunjava pravilo, tamu smenjuje tama.

    Nalazeći se u ovakvom stanju, čovek napušta svoje rukodelje, a veoma često nije u stanju ni da mu se približi. Taj čas je ispunjen očajanjem i strahom - nadu i veru u Boga duša potpuno odbacuje i sva se ispunjava sumnjom i strahom.

    Međutim, Bog ne ostavlja dušu dugo u takvom stanju, već ga brzo okončava (1. Kor. 10, 13).

    Savetujem ti sledeće: ako nemaš snage da vladaš sobom i padneš ničice na molitvu, pokrij se mantijom preko glave i spavaj, dok te ne prođe taj čas tame. Samo ne izlazi iz kelije.

    Ovom iskušenju se najviše podvrgavaju oni koji teže trezvenoumlju, i koji na tom putu traže utehu vere. Stoga ih u taj čas najviše muči i tišti kolebanje uma. Ono je često praćeno hulnim pomislima, te čovek ponekad počinje da sumnja u Vaskrsenje i sve ostalo o čemu je bolje i ne govoriti.

    Oni koji se bave fizičkim radom, u potpunosti su oslobođeni ovih iskušenja. Njih napada druga vrsta tuge, poznata svakom čoveku, koja se po načinu delanja razlikuje od ovih i sličnih iskušenja.

    Blažen je onaj ko to pretrpi, ne napuštajući keliju. Uostalom, ova borba se ne okončava za jedan čas, i blagodat se u dušu ne useljava odjednom, već postepeno. Jedno smenjuje drugo - iskušenje i uteha.



    sveti Isaak Sirin (+ 7. vek)
    Poglavlja o delatnom životu





    16. O NEIZMERNOJ TUZI



    Duži period prekomerne tuge srca za čulnim, pomračuje i uznemirava um. Takva tuga isteruje iz duše čistu molitvu i blagost, a unosi bolnu patnju srca. Njoj posleduje neizmerna okamenjenost i neosetljivost, te demoni stoga često bacaju u očajanje one koji se odluče da vode duhovan život.



    sveti Simeon Novi Bogoslov (+ 1022)
    Podvižnička i teološka poglavlja





    17. KAKVA PUSTOŠ VLADA BEZ BLAGODATI!



    Vidiš kakva samo pustoš vlada bez blagodati, kako je duša nemarna i ravnodušna prema svemu duhovnom. To je stanje dobrih pagana, Jevreja predanih Zakonu i hrišćana koji vode bestidan život, ne misleći na svoj unutrašnji život i odnos sa Bogom. Oni ni tada ne osećaju takav bol, jer oni, za razliku od tebe, ne znaju za plodove blagodati. Budući da im se s vremena na vreme desi da iskuse neku vrstu duhovne utehe - prirodne, ne blagodatne - oni se primiruju.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    18. TUGA



    Kada zli duh tuge obuzme dušu, ispunjava je nemirom i neprijatnošću, ne dopušta čoveku da se moli sa neophodnom revnošću, ometa pažljivo čitanje Svetoga Pisma, lišava ga blagosti i poštovanja bližnjih i stvara odbojnost prema svakoj vrsti razgovora. Duša ispunjena tugom, postaje kao bezumna i pomahnitala, te ne može mirno da prihvati ni dobar savet, niti da smireno odgovara na pitanja. Tuga porobljava čoveka i istovremeno ga sprečava da shvati da je uzrok patnje u njemu. Tuga je crv srca koji nagriza majku koja ga je rodila.



    sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
    Mala ruska filokalija





    19. VRSTE TUGE



    Postoje četiri vrste tuge: žalost, briga, zavist i sažaljenje. Žalost je, naime, tuga koja nam oduzima glas; briga je tuga koja nas opterećuje; zavist je tuga zbog tuđeg dobra; a sažaljenje je tuga zbog tuđe nesreće.



    sveti Jovan Damaskin (+ 776)
    Istočnik znanja





    20. ŽALOST PO BOGU



    Adam plače: Ne mili mi se ovaj svet. Ne mile mi se visoke gore, ni lugovi, ni šume, ni pesma ptica; ništa mi više nije milo. Duša je moja u velikoj žalosti: ožalostio sam Boga. I kada bi me Gospod ponovo uzeo u raj i tamo bih plakao i žalio: zašto sam ožalostio Boga Koga volim?



    sveti Siluan Atonski (+ 1938)
    Pouke





    21. OČAJANjE



    Očajanje! Strašna reč, reč koja označava propast i svakojaku nesreću. (...) Očajnik život oseća kao teret i gleda da se toga bremena oslobodi.

    Očajnik koji je digao ruke, više ne hita lekaru, jer smatra svoju bolest neisceljivom. (...)

    Očajnik, premda živi, već je umro, jer je izgubio vezu sa svetom. Izgubio je duševno čulo kroz koje je primio osećanje lepote sveta i uživao u radosti koju on nosi. Duša mu ne nalazi ništa više privlačno u ovom svetu koji je prepun milina, a koji su ih izobilno ulile Božanstvena premudrost, dobrota i svemoć. (...)

    Sva se priroda veseli, a jedini je on posred te opšte radosti potišten. Uši mu više ne čuju umilnu muziku koju verni čuju. On nigde ne nalazi veselje, nigde ne nalazi utehu, ništa ne može da mu odagna potištenost. Krajnja utučenost ispunjava mu srce, u njemu se nastanio haos (...)

    Drami dolazi kraj, a nesrećni očajnik koji nije otišao lekaru i otkrio bolest, koji je odbacio lekove blagočšća, ostavio je život i otišao iz sveta kako bi našao kraj mukama svojim, ne znajući da prelazi u drugi, večni život ispunjen mukama, gde će bol biti večan. Nesrećnoga li čoveka!



    sveti Nektarije Eginski (+ 1920)
    Gospodu na Nebesima

    Izvor;svetosavlje
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    SR-Oglasi

  3. #2
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Sveti Oci o depresiji

    2.
    POREKLO DEPRESIJE



    Razmišljah, i omaloduši se duh moj.
    Ps. 76, 4.






    22. TUGOMORA



    Ne izaziva demon uninije, već upravo uninije snaži demona i nameće rđave misli. To nam može posvedočiti sveti Pavle; ni on se nije plašio nekakvog demona, nego prevelike žalosti, kada je pisao Korinćanima da napokon oproste grešniku njegov greh kako taj ne bi bio savladan od prevelike žalosti (2. Kor. 2, 7).

    Ali pretpostavimo, ako hoćeš, da te demon napada, a uninije je odagnato iz tvoje duše: kakva će šteta biti od toga? Kakvo nam zlo, veliko ili malo, može demon pričiniti sam po sebi? Uninije, međutim, i bez njega može naneti veliko zlo, i većina od onih, koji su sebi namakli omču oko vrata, ili se nožem zaklali, ili se utopili u rekama, ili se na neki drugi način ubili, odlučila se za takvu nasilnu smrt vođena uninijem; ako se među takvim ljudima i nađu i neki besomučnici, njihova pogibija se ne sme pripisati demonu, nego uticaju i snazi uninija. Kako je uopšte mogućno čoveku da ne iskusi tugomoru? Mogućno je ukoliko, odbacivši mišljenje gomile o nekoj stvari, bude upravljao misli ka Višnjem.



    sveti Jovan Zlatousti (+ 407)
    Slava Gospodu za sve!





    23. SLUŽENjE BLIŽNjEM



    Znaš li da se Hristos posebno brine o tebi kada ti nispošlje tugu? Mir u Gospodu ćeš steći samo onda kada se predaš na služenje bližnjem. Deo duše nestaje uvek kada osudiš bližnjeg i kada si nezadovoljan svojim životom. Otuda i potiče žalost.



    sveti Aleksije iz isposnice svetog Zosime (+ 1928)





    24. ISKUŠENjE ILI KAZNA



    Sjedinjenje čovekove duše sa Bogom, što je i sama suština unutrašnjeg delanja, nije nešto što zavisi od nas. Gospod posećuje dušu i ona zajedničari sa Njim. Duša se pred Njim raduje i On je ispunjava duhovnom toplinom. Gospod se potom povlači, duša odjednom ostaje prazna i sama ne može ništa da učini dok se Dobri Posetilac ljudskih duša ponovo ne vrati.

    Gospod se povlači da bi iskušao dušu, ili, pak, da bi je ponekad kaznio. To se ne dešava toliko zbog spoljašnjih sagrešenja, koliko zbog nekog unutrašnjeg zla koje je duša prihvatila.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    25. KAZNA ZBOG GNEVA



    Trebalo bi da u sušnim periodima duše pokušamo da sagledamo da li je u duši bilo kakvog osećanja sujete ili uobraženosti... U najvećem broju slučajeva, sušni period je kazna zbog gneva, laganja, prkosa, osuđivanja ili gordosti.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    26. DUŠEVNA SVETLOST I TAMA



    Koliko si već puta postajao svestan dužnosti koju ti nalaže savest - dužnosti da ostaneš sa Bogom, ne stavljajući ništa i nikoga iznad Njega? Možda te svest o ovoj dužnosti nikada nije ni napustila. Neka ona neprekidno preovladava u tebi, jer je, na kraju krajeva, to naš istinski cilj. Kada smo sa Gospodom, i Gospod je sa nama - tada je sve svetlošću obasjano. Kada se podignu zavese i sunce zasija, soba se ispunjava svetlošću. Ako navučeš zavesu na jedan prozor, biće tamnije, a kad ih navučeš na sve prozore, u sobi će biti potpuni mrak. Tako je i sa dušom. Kada je svim svojim silama i osećanjima okrenuta Bogu, sve je svetlo, radosno i smireno. Međutim, kada pažnju i osećanje usmeri ka čemu drugom, svetlost se umanjuje. Što je više stvari koje okupiraju dušu, to je veća tama obuzima i na kraju može nastupiti potpuna tama. Ona ne nastupa samo od pomisli, koliko od osećanja. S druge strane, manje je verovatno da će tamu doneti trenutak u kojem nas obuzmu osećanja, u poređenju sa neprekidnom strastvenom vezanošću za neki predmet. Međutim, očigledno je da od spoljašnjeg grehotvorenja nastupa tama nad tamama.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    27. NEDOSTATAK RASUĐIVANjA I DOSTOJANSTVA



    Čovekov život podrazumeva poslušnost Bogu. To je nešto najuzvišenije što se na zemlji možemo dostići. Međutim, u poslušnosti treba rasuđivati i biti dostojanstven. U protivnom, naš život se može strašno zloupotrebiti.



    starac Nektarije Optinski (+ 1928)





    28. ZAŠTO PONEKAD TUGUJEMO



    Zašto se posle dužeg razgovora sa nekim osećaš tužnim? Zato što se tokom razgovora tvoja pažnja odvaja od Boga. To Gospod ne može da prihvati i On te opominje tako što te čini tužnim. Navikavaj se da, bez obzira šta činio, neprekidno budeš sa Gospodom. U Njegovo Ime čini sve, trudeći se da sve uskladiš sa Njegovim zapovestima. Tako nikada više nećeš biti tužan, jer ćeš uvek imati na umu da Bogu činiš.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    29. ISKUŠENjA ZA VREME MOLITVE



    Kada demoni vide da istinski želiš da se moliš, svašta ti predlažu: podsećaju te na razne stvari, pobuđuju um da ih slede, a kada on ne uspe da ih pronađe, um postaje potišten i jadan. Dok um prebiva u molitvi, demoni ga i dalje ispunjavaju pomislima o tim stvarima, kako bi se čovek potrudio da nešto više sazna o njima i tako izgubio plodove molitve.



    ava Evagrije (+ 399)
    O molitvi: 153 poglavlja





    30. NE TRAŽITE SPOLjAŠNjE UZROKE



    Ponekad se onome koga obuzme tuga čini da bi mu bilo lakše da digne ruku na sebe, ili da bude lišen svakog osećanja i same svesti, nego da i dalje prebiva u ovom neopisivo mučnom stanju uma. Iz ovakvog stanja bi trebalo izaći što je moguće brže. Ne zaboravi da duh tuge rađa svako zlo. Hiljade drugih iskušenja proizilaze iz njega: uznemirenost, gnev, osuđivanje, roptanje na sopstveni život, hulne pomisli, neprekidno menjanje mesta. Duša koja je u takvom stanju izbegava ljude, verujući da su oni izvor te nesreće, a ne shvata da je uzrok njene bolesti u njoj samoj.



    sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
    Duhovna biografija





    31. POREKLO TUGE



    Tuga se rađa od malodušnosti, lenjosti i praznoslovlja.



    Sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
    Duhovna biografija





    32. RADOST



    Radost nije greh. Ona odagnava svaku brigu od koje dolazi tuga, od koje nema ničeg goreg jer ona sa sobom donosi sve negativno.



    sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
    Duhovna biografija





    33. KROZ ŽALOST BOG POMAŽE



    Žalost je dobar znak. Zar ti nije poznato da se, kada čovek traži molitve Otaca, ili kada od Boga traži pomoć, žalosti i iskušenja umnožavaju da bi ga proverila?



    sveti Varsonufije i Jovan (+ 6. vek)
    Duhovno rukovođenje





    34. DEMONI KRIJU SVOJA DELA OD NAS



    Bez obzira na očajanje u koje nas demoni mogu baciti, oni teže da sakriju njegov razlog. Oni vrebaju pogodan trenutak da bi izazvali bol i teskobu, samo da ne bismo shvatili njihov uzrok, no da bismo roptali na teške okolnosti, ne shvatajući njihovu prepredenost.



    sveti Pajsije Veličkovski (+ 1794)
    Mala ruska filokalija, četvrti tom





    35. LUTANjE I RASEJANOST MISLI



    Od rasejanih misli dolazi do pospanosti i dubokog, nezajažljivog sna. Tama odvlači čoveka u greh, a greh dovodi do strašnog duševnog mučenja. Budući da zaslepljenost i pomračenost uma, kako smo to već napomenuli, potiču od lutanja, rasejanih misli i nemogućnosti da obuzdamo čula, trebalo bi da na svaki način izbegavamo iskušenja ovoga sveta, da stražimo nad svojim čulima i obuzdavamo ih isto kao što uzdima obuzdavamo konja, te da se tako udaljavamo od zlih dela.



    sveti Pajsije Veličkovski (+ 1794)
    Mala ruska filokalija, četvrti tom





    36. ZNAK HRISTOVE LjUBAVI



    Hristos kao da je rekao: Nosio sam krst za spasenje roda ljudskog. Kada nekoga želim sebi da prizovem, prvo ga obasipam žalostima i njegovo srce najpre probadam strelama natopljenim pelenom tuge. To činim da bi taj čovek bio mrtav za ekstremne zanose i prolazna zadovoljstva. Znači, nevolja je izraz moje ljubavi.



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Pisma duhovnog rukovođenja





    37. DUGI PERIODI TAME I PATNjE



    Moguće je da je neopisiva melanholija koja te tišti i sprečava svaku dobrodetelj, samo iskušenje, koje bi trebalo da dokaže čvrstinu tvoje odluke i čistotu tvoje ljubavi prema Bogu. Naša ljubav prema Bogu se ne projavljuje samo kao duhovna radost. Štaviše, postojana hrabrost, nepokolebljivo održavana kroz duge periode tame i patnje, još više svedoče o toj ljubavi.



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Pisma duhovnog rukovođenja





    38. PATNjA ČINI SRCE PRIJEMČIVIM ZA BOGA



    U patnji se dešava nešto što pomaže srcu da primi otkrovenje Božije.



    o. Serafim Rouz (+ 1982)
    o. Serafim Rouz: život i delo





    39. DUŠA TUGUJE BEZ BOGA



    Kud god da se čovekova duša okrene, osim prema Tebi, ona biva prikovana za žalosti, makar da se zadrži i na lepim stvarima.



    Blaženi Avgustin (+ 430)
    Ispovesti





    40. NEDOVOLjNA PREDANOST - IZVOR MNOGIH ŽALOSTI



    Ukoliko čovek želi da živi duhovno, onda on duhovnom životu mora bezrezervno da posveti vascelo biće. Upravo ova odluka zastrašuje mnoge, pa se stoga osećaju primoranim da služe dva gospodara, što postaje izvor mnogih žalosti. Gospod nas priziva da Mu predamo vascelo, a ne samo deo srca, vascelu dušu, a ne samo jedan njen deo. On od nas ne traži da Mu polovično služimo, već Gospod želi vascelo naše srce i dušu, da Mu predamo sav život naš. Moramo dostići upravo takvo stanje, ukoliko želimo da uživamo plodove obećanja Gospodnjeg da će nam dati sve što tražimo. Međutim, izgleda da mi stalno zaboravljamo na svoju dužnost i obavezu prema Njemu.



    novomučenik Valentin Sventitski (+ 1936)
    Pravoslavna reč, br. 111





    41. OČE, KAKO VAS JE BOG SAČUVAO?



    Velikom borbom i mnogim trudom, koji su ostali nevidljivi drugim ljudima. Ali, i kroz grehe! Čak i kada sam grešio, i to je bilo po Božijem dopuštenju, iz Njegove ljubavi prema meni, zar ne? Sve zbog mog večnog spasenja, zar ne? Čak i kada sam znao da neko iskušenje prevazilazi moje snage, čak i eventualni padovi - sve mi to beše na korist. Jer, gresi me dovedoše do suza, a suze do revnosti. Suze nas uvode u svetu tajnu pokajanja, te se čovek postepeno vraća svojoj nekadašnjoj snazi i revnosti. Avaj čoveku, koji nema vere! To je još strašnije! Ako vernik izgubi revnost, to i nije tako strašno, kao kada se to desi čoveku slabe ili male vere. Takvome će biti veoma teško da je ponovo zadobije.



    starac Sampson (+ 1979)
    Pravoslavna reč, br. 177





    42. UTEHA KOJA DOLAZI KROZ PODNOŠENjE STRADANjA



    Podnošenjem stradanja, učimo se trpljenju i nadi. Što je veća patnja, to je veće uzdanje u Hrista, a samim tim čovek je u mogućnosti da uteši i bližnjega koji pati.



    o. Serafim Rouz (+ 1982)
    Carstvo nebesko





    43. NE ZABORAVLjAJ SMISAO ŽIVOTA



    Život nam je darovan da bi on nama služio, a ne mi njemu. Idolatrizovanjem života, čovek, pre ili kasnije, prestaje da shvata njegov smisao, te zapada u stanje depresivne zbunjenosti. On, poput konja, nastavlja da vuče to breme očajanja, da bi ga na kraju iznenada zarobila sama neosetljivost. Ukoliko želi da bude slobodan, čovek ne sme da zaboravi smisao života.



    starac Nektarije Optinski (+ 1928)





    44. OČINSKA KAZNA



    Kada se čamotinja ukoreni u nama, duša mora da povede veliku bitku. Ovaj okrutni, despotski duh, javlja se zajedno sa duhom tuge ili mu sledi, a posebno napada otšelnike.

    Kada strahoviti nasrtaji ove strasti uđu u čovekovo srce, on ne može ni da pomisli da će ih se ikad osloboditi. Tada mu neprijatelj ubacuje pomisli da će se patnja, u slučaju da je izdrži, narednih dana uvećavati, jer ga je Bog napustio i ne čuje njegove vapaje. Ili pak, čovek počne da veruje da to proživljava uprkos Promisli Božijoj, te da samo on tako pati.

    Međutim, to nije baš tako. Gospod ne kara samo nas grešne, već i same svetitelje, koji Mu ugodiše. On to čini poput brižnoga Oca, Koji kara svoju decu kako bi ona zadobila što više vrlina.



    sveti Nil Sorski (+ 1508)
    Skitsko pravilo, šesta strast
    Riznica ruske duhovnosti





    45. VENAC ZA TRPLjENjE UNINIJA



    Nije mali izazov što se moramo boriti sa duhom tuge, budući da nas takvo iskušenje može dovesti do očajanja i čamotinje. Međutim, moramo imati na umu da nam se ništa ne može desiti što nije u skladu sa Božijom voljom, te da je sve što nam Bog šalje za naše dobro i za spasenje naše duše. Čak iako nam se to u jednom trenutku ne učini korisnim, kasnije ćemo shvatiti da je naše istinsko dobro ne ono što sami želimo, već ono što Bog blagoizvoli.

    Bog nam šalje iskušenja iz Svoga milosrđa, kako bi smo, nakon što ih prevaziđemo, zadobili vence. Jer, venac se ne daje nikome bez iskušenja.



    sveti Nil Sorski (+ 1508)
    Skitsko pravilo, peta strast
    Riznica ruske duhovnosti





    46. ŽALOST PRIHVATI KAO RADOST



    Dok smo na zemlji Gospod nam šalje teške žalosti, koje nas odvajaju od ovoga sveta. Drugim rečima, On nas tako oslobađa od privezanosti za sve što je zemaljsko. To znači da su i žalosti dar Božiji. Zašto ih ne bismo prihvatili sa istom blagodarnošću kao i radosti?



    igumanija Arsenija (+ 1901)
    Žitije igumanije Arsenije Medvedske





    47. TEŽAK ŽIVOT JE SPASONOSAN



    Uvek imaj na umu: Ako je tvoj život težak i pun žalosti, onda si na pravom putu. Ali, ako živiš u raskoši, bogatstvu, počastima i telesnim zadovoljstvima, na putu si propasti. Zaista, nemoguće je zadobiti smiren um bez dugogodišnjeg podnošenja mnogih žalosti i muka.

    Mi ne volimo žalosti, uprkos tome što nam one donose korist, a strašno nas privlače raskoš i zadovoljstva, koja nas duhovno i telesno uništavaju.



    o. ispovednik Ilian Svetogorac
    U potrazi za istinskom mudrošću





    48. SEĆANjE NA DEPRESIJU NAS PARALIŠE



    Čim čovek pozavidi bližnjemu ili ga liši nečeg materijalnog (hrane ili novca), njegovo srce odmah doživljava duhovni udar, koji porobljava i pritiska dušu. Zatim, kada se čovek kasnije seti svih koji su bili gladni, on zanemi, a njegov um biva porobljen i pomračen. Takvo stanje je u stvari posledica odluke njegovoga srca, budući da je ono izvor čovekovih pomisli. Tada krv počinje ubrzano da struji i sliva se u glavu, te vasceli čovek zapada u veoma teško i neprirodno stanje. Tako Gospod šalje pravednu kaznu zbog nemarnosti prema bližnjem.



    sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
    Moj život u Hristu





    49. PLODOVI ŽALOSTI



    Neizmerna tuga kojom, makar i nenamerno, probadaš srce bližnjega će ti se vratiti. Kakvom mjerom mjerite, onakvom će vam se mjeriti (Mt. 7,2).



    sveti Jovan Kronštadski (+ 1908.)
    Moj život u Hristu





    50. BOGOOSTAVLjENOST



    Posle toga se čudimo, zašto nas je Bog napustio? Kako to da smo postali predmet neprijateljskog izrugivanja? Kako to da su nas nadvladali svi narodi i da nas napadaju da bi nas nemilosrdno opljačkali? Trebali bi se, međutim, čuditi preobilju milosrđa Božijeg. Kako to da na nas nije poslao oganj sa nebesa, kao što se desilo Koreju i onima sa njim? Kako to da nas nije žive poslao u ad, rastvorivši zbog nas zemlju i otkrivši bezdan i provaliju, kao što se desilo Datanu i Avironu i čitavom onom skupu? Kako to da nas nije u potpunosti predao sveopštoj pogibelji, kao što se dešavalo neznabožačkim narodima? Mi smo, zaista, bili neznatno kažnjavani za naše grehe.



    sveti Grigorije Palama (+ 1360)
    Gospode, prosveti tamu moju!





    51. OSUDA ZBOG ODSUSTVA POKAJANjA



    Oni koji sagrešiše nipošto ne treba da očajavaju! Jer, ne bivamo osuđeni zbog mnoštva zala, već zato što nećemo da se pokajemo i poznamo čuda Hristova, kako svedoči sama Istina o Galilejcima, čiju je krv Pilat pomešao sa njihovim žrtvama, Mislite li da su, reče Gospod, ti Galilejci bili grješniji od sviju Galilejaca, kad su tako postradali? Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti. Ili onih osamnaest što na njih pade kula u Siloamu i pobi ih, mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi što žive u Jerusalimu? Nisu, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti (Lk. 13, 2-5). Ne vidiš li da bivamo osuđeni zbog toga što nemamo pokajanja.



    sveti Marko Pustinjak ( + 4. vek)
    Pouke sveti Marka





    52. VREME ZA UNINIJE



    Bog nije uneo uninije u našu prirodu radi toga da bismo mu se predavali nerazumno, nepravovremeno i u svim okolnostima, niti radi toga da bismo sebe same uništavali, nego kako bismo od njega zadobijali najveću korist. A na koji način možemo steći korist od uninija? Ukoliko mu se budemo predavali u pravo vreme; a vreme za uninije nije u ono vreme u kome nam se zlo nanosi, nego ono u kome zlo činimo. Mi smo poremetili red i pomešali vremena; čineći veliko zlo, ne skrušavamo se ni na kratko, a podnesemo li makar malo zlo od nekoga, klonemo duhom, predajemo se bezumlju, žurimo da odustanemo i da se izbavimo od života. Zbog toga nam se takvo stanje uninija i čini nesnosnim i teškim, kaogod i gnev i pohota, na koje su se takođe žalili oni koji ih nisu valjano i na odgovarajući način koristili. Ovde se dešava isto ono što se zbiva sa lekovima koje nam prepisuju lekari: kada se koriste za lečenje bolesti kojima nisu namenjeni i na koje ne deluju, nego kod potpuno drugačijih stanja, oni ne samo što ne izbavljaju bolesnika od muka, nego još i dodatno pojačavaju bolest. Na potpuno istovetan način deluje i uninije, i to je prirodno.



    sveti Jovan Zlatousti (+ 407)
    Slava Gospodu za sve!





    53. PATNjA OČIŠĆAVA OD GREHA



    Obrati pažnju na cilj svake neželjene patnje, pa ćeš uvideti da je to očišćenje od greha.



    sveti Marko Pustinjak (+ 4. vek)
    Dvesta poglavlja o duhovnom zakonu





    54. ŠTETA OD SEĆANjA NA POČINjENE GREHE



    Živo sećanje na počinjene grehe, povređuje dobru nadu. Jer, ako se oni, praćeni tugom, ponovo uzburkaju u duši, udaljavaju nas od nade. S druge strane, ako slike prijašnjih grehova nisu propraćene pokajanjem, onda ponovo unose staru prljavštinu.



    sveti Marko Pustinjak (+ 4. vek)
    O onima koji misle da se opravdaju delima





    55. DEMON NEZADOVOLjSTVA



    Ko izbegava ovozemaljska zadovoljstva sličan je tvrđavi, nedostupnoj demonu tuge. Jer, tuga nastupa onda kada je čovek lišen zadovoljstva, bilo trenutnog ili očekivanog. Od takvog neprijatelja se ne možemo izbaviti sve dok smo privezani za bilo šta zemaljsko, jer On svoje mreže za pobuđivanje tuge, širi na ono za šta vidi da smo najviše vezani.



    ava Evagrije (+ 399)
    Poglavlja o delatnom životu





    56. USAVRŠAVANjE DOLAZI OD BORBE



    Rečeno je da Bog demonima dopušta da nas napadaju iz pet razloga. Prvi je da, kroz napade i odbrane, naučimo da razlikujemo vrlinu od greha. Drugi razlog je da bismo vrlinu, koju smo zadobili borbom i trudom održali čvrstom i nepromenljivom. Treći razlog je da ne bismo napredovanjem u vrlini mislimo visoko o sebi, već da bismo se učimo krotosti. Četvrti je da, iskusivši svu podlost greha, savršeno ga zamrzimo. Konačno, peti i najvažniji razlog je da, oslobodivši se od strasti, ne zaboravimo na sopstvenu nemoć i silu našeg Pomoćnika.



    sveti Maksim Ispovednik (+ 662)
    Četristo glava o ljubavi





    57. UM POMRAČEN OČAJANjEM



    Kada je duša smućena, uznemirena gnjevom ili dubokim očajanjem, um, bez obzira na trud, ne može da održi sećanje na Boga. U potpunosti pomračen nasrtajima strasti, čovek gubi svaki oblik njemu svojstvene percepcije. Stoga i ne može da se projavi neprekidno sećanje na Boga, jer je ta sposobnost uma ophrvana strastima. S druge strane, kada se duša oslobodi ovih strasti, onda čak iako je um trenutno zaboravio na objekat svoje čežnje, on se odmah vraća na prvobitno dobro delo sećanja na Boga.



    sveti Dijadoh Fotički (+ 486)
    O duhovnom poznanju





    58. GORDOST JE KOREN TUGE



    Kažeš da te opšta moralna slabost, sopstvena nesposobnost da se odupreš iskušenjima i odbaciš strasti neopisivo žaloste, što samo svedoči o tome da računaš da se spaseš samo sopstvenim snagama.

    Međutim, savetovaću ti sledeće: Kada si već dospeo u takvo stanje, trebalo bi da se oslobodiš svakog greha koji te tišti, ali samo po cenu uništavanja korena svih grehova. Misao o tom grehu te verovatno nikada nije žalostila, jer nikada nisi ni sumnjao da je on prisutan. Taj greh je tvoja gordost.

    Ali, ako smo krotki, Bog nam pomaže da se borimo protiv greha. Ako smo gordi, On to ne čini. A kako možemo postati krotki ako sebe ne vidimo onakvim kakvim uistinu jesmo najgori od svih grešnika? Ili, ako ne klečimo u pokajanju?



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Pisma duhovnog rukovođenja





    59. LUKAVOST PALIH DUHOVA



    Naša patnja je na prvi pogled toliko beznačajna, da ju je nemoguće smatrati patnjom uopšte. Međutim, to je samo lukavost našeg iskusnog neprijatelja, koju je stekao kroz dugu borbu sa bednim čovekom. Pali duh vidi da okrutna, gruba i direktna iskušenja u ljudima pobuđuju vatrenu revnost i postojanost. On je to uvideo, pa je promenio taktiku. Promenio je svoja surova iskušenja u slaba, ali podmukla, čije je dejstvo izuzetno snažno. Ona u našem srcu ne pobuđuju revnost i borbu, već ga drže u stanju kolebanja, a um ispunjavaju sumnjom. Takva iskušenja raslabljuju i postepeno iscrpljuju čovekove duševne sile, bacaju ga u tugu i lenjost, i tako ga, zbog njegovih slabosti, uništavaju i čine staništem strasti. Naravno, Bogu je u potpunosti poznata ova satanina veština i način njegove borbe protiv današnjih monaha. Bog današnje podvižnike nagrađuje isto kao i one drevne, iako je borba prvih manje očigledna od drugih.

    Ne smemo se predavati nemarnosti, tuzi i lenjosti, već, suprotno tome, svu pažnju i energiju usmerimo na ispunjavanje jevanđelskih zapovesti. Kroz takvu poslušnost ćemo otkriti bezbrojne obmane neprijatelja i njegove lukave zamke. Tako ćemo moći da shvatimo da su, naizgled beznačajni, problemi i iskušenja današnjice, isto kao i nekadašnji veliki problemi, usmereni ka tome da udalje čoveka od Hrista i unište istinsko hrišćanstvo na zemlji, ostavljajući pri tome samo spoljašnju formu, koja obmanjuje čoveka. Tada ćemo poznati da su mala iskušenja, isplanirana i izvedena sa adskom ohološću, u sataninim očima, uspešnija od ozbiljnih, očiglednih i direktnih napada.



    sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
    Arena





    60. SAMOPOUZDANjE



    A ja, bedni, imajući više poverenja u vlastito mišljenje, nego u zdravo rasuđivanje moga starca Vasiliska, nisam više išao sa njim da sakupljam bobice, već sam ostajao u svojoj keliji, predajući se strožijem postu, dužim molitvama i čitanju. Kakav, dakle, beše ishod mog otpora i neslaganja sa mojim starcem? Potpuna nemarnost za molitvu i svako bogougodno delo, rasejanost, uninije, osuđivanje, neka vrsta otuđenja od starca i savest koja je grcala pod ovim teškim bremenom. Ubrzo, našavši se u ovakvom stanju, počeo sam da očajavam. Da milosrđem Božijim i starčevim molitvama nisam uvideo svoju grešku, pao bih u stanje potpune prelesti i duhovne smrti. Počeo sam da se oštro prekorevam, shvativši kako je pogubno, živeći u poslušnosti starcu, odvojiti se od njegovog načina razmišljanja. Kada je starac kasnije došao u moju keliju, pao sam ničice pred njega i sa pokajničkim suzama zatražio oproštaj. Zagrlio me je preradostan onako kako je nekada otac zagrlio svoga bludnoga sina, i sa puno ljubavi mi oprostio. Kako je izgovorio reči oproštaja, odjednom sam se promenio. Svi mučni nasrtaji neprijatelja raspršiše se poput dima i odmah osetih da sam se vratio u nekadašnje duševno stanje: mir, radost, ljubav i poslušnost svom duhovnom ocu.



    starac Zosima (+ 1833)
    Starac Zosima





    61. NEUMERENOST I VEZANOST ZA OVOZEMALjSKO



    Nasrtaji strasti, uzburkujući i prljajući more mira i tišine, potapaju dušu. Takvo more se može preći samo u svetlom i praznom brodu potpunog samosavladavanja i nesticanja. Jer, neumerenost i vezanost za ovaj svet uzburkuju strasti koje preplavljuju srce i za sobom ostavljaju samo mulj i prljavštinu pomisli. Tako, nakon smućenja uma, pomračuje se srce, koje za sobom povlači i telo. Zatim se u srcu i u duši projavljuju nemarnost, tama i smrt, te srce i duša bivaju lišeni, njima svojstvenih, osećanja i sposobnosti.



    sveti Grigorije Sinaita (+ 1346)
    Izlaganja o zapovestima i dogmatima





    62. BOŽIJE PRISUSTVO U VREME STRADANjA



    Kakvu sve muku Bog nije pripremio za čoveka ovoga doba! Kao da čovek već nije dovoljno propatio!? Pa, i nije, budući da kroz stradanje još uvek nije spoznao Božije prisustvo. Bog dopušta da čovek pati da bi mu se kroz patnju otkrio. On želi da sav čovek postane patnja. Kako je samo okrutan taj Bog!? Ne, upravo beskrajna i neizmerna ljubav Božija dopušta tolika stradanja. Čovek sebe smatra dovoljnim, pa zato i mislimo da možemo samo sopstvenim naporima pobeći od sopstvene sudbine. Pobeći! To je naša jedina pomisao. Samo želimo da izbegnemo ludost i pakao modernog života. Ali, ne možemo pobeći!!! Potrebno je da prođemo kroz taj pakao i da ga prihvatimo, znajući da je njegov uzrok ljubav Božija. Kakav je samo to jad! Toliko patiti, ne znajući zašto i misliti da nema razloga za to. Razlog je ljubav Božija. Ne vidimo li je kako sija u tami - slepi smo. Gospode Isuse Hriste pomiluj nas grešne! Presveta Bogorodice, moli Boga za nas!



    o. Serafim Rouz (+ 1982)
    Život i delo





    63. OČAJANjE KAO GORDOST



    Čovek na jednom istom mestu može i da se spase i da propadne. Satana je bio najlepši anđeo, koji je uvek stajao pred Bogom, pa je zbog gordosti pao. Juda Iskariotski je bio jedan od Dvanaestorice apostola, pa je zbog srebroljublja izdao Gospoda, a zatim iz očajanja izvršio samoubistvo. I mnogi drugi su nestali na sličan način.

    S druge strane, grešni carinik se opravdao jednom kratkom molitvom. Dobri razbojnik, već raspet, takođe je bio spasen jednom kratkom molitvom i ušao je u Raj zajedno sa Samim Gospodom. Naš Gospod je gordim i srebroljubivim književnicima i farisejima rekao da će carinici i bludnice ući u Carstvo Božije pre njih, jer su se pokajali nakon propovedi svetog Jovana Krstitelja, dok gordi učitelji to nisu učinili.



    o. Vasijan Pskovski
    U potrazi za istinskom mudrošću





    64. STRADANjA SU SREDSTVA U RUKAMA BOŽIJIM



    Poslušaj! Sam Bog kaže: i prizovi Me u dan žalosti, i izbaviću te, i proslavićeš Me (Ps. 49, 15). Nevolje nas utvrđuju u veri i uče da svetsku slavu smatramo ništavnom. Čvrsto veruj da nas, bez Božijeg dopuštenja, nikakva patnja ili tuga ne mogu posetiti, niti dlaka sa glave pasti. Iako smo skloni da za svoju nesreću okrivljujemo zle namere ili slabosti bližnjega, to su, u stvarnosti, samo sredstva u rukama Božijim, sredstva našega spasenja. Stoga, imajmo srca i molimo se našem Gospodu, Koji stalno bdi nad našim spasenjem i podređuje mu i ono što smatramo srećom i ono što smatramo nesrećom.



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Ruska pisma duhovnog rukovođenja





    65. GDE JE GOSPOD MOJ?



    - Poreklo Gde si Gospode, Svetlosti moja? Zašto si sakrio od mene Lice Svoje? Duša Te moja dugo nije videla i zato tuguje za Tobom i sa suzama Te traži. Gde je Gospod moj? Zašto Ga ne vidim u duši svojoj? Šta mu smeta da živi u meni? Znači da u meni nema smirenja Hristovog i ljubavi prema neprijateljima.



    sveti Siluan Atonski (+ 1938)
    Pouke





    66. ČUVAJ BLAGODAT BOŽIJU



    Kada primiš nebeski dar trpljenja, straži nad sobom, da bi sačuvao blagodat Božiju, kako se greh ne bi neopaženo ušunjao u tvoju dušu ili telo. Ako nemarno i nepažljivo pustiš da greh prodre u tebe, i to naročito onaj greh kome je tvoje slabašno telo posebno sklono, a koji porobljava telo i dušu, blagodat će te onda napustiti, ostavljajući te ogoljenim i usamljenim. Tada će se žalost, data ti na spasenje i zaštitu, teško nadviti nad tobom, slomiti te tugom, potištenošću i očajanjem, poput onoga ko čuva dar Božiji bez blagodarnosti. Zato hitaj da istinskim i odlučnim pokajanjem, čistotom i darom trpeljivosti, očistiš svoje srce, budući da dar Duha Svetoga obitava samo u čistome.



    sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
    Hristova čaša





    67. DRŽI SVOJ UM ČISTIM



    Ne prljaj svoj um zadržavanjem gnevnih i pohotljivih pomisli u sebi, da ne bi, otpavši od čiste molitve, potonuo u duh tugovanja.



    sveti Maksim Ispovednik (+ 662)
    Četristo glava o ljubavi

    Izvor;svetosavlje
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #3
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Sveti Oci o depresiji

    SVETI OCI O DEPRESIJI





    3.
    KAKO SAVLADATI DEPRESIJU



    Ukloni se od zla, i čini dobro.
    Ps. 33, 14





    68. DUHOVNA RAVNOTEŽA



    Postoji duhovni zakon promene našeg raspoloženja. Kada te obuzme žalost, nemoj joj se mnogo predavati. Seti se da će posle tuge doći radost. A kada si srećan, nemoj dopustiti ni da te to raspoloženje ponese, jer će žalost sigurno ponovo doći. Kao što se posle sunca nadviju tamni oblaci i padne kiša, tako biva i sa našom duhovnom ravnotežom, a uravnotežen čovek u svemu počinje da vidi Promisao Božiju.



    pravedni arhiepiskop Averkije Džordanvilski (+ 1976)
    u obraćanju bogoslovima





    69. POKAJANjE



    Kada se Gospod povuče da bi iskušao dušu, On se vraća čim Ga prizovemo. Međutim, kada se On povlači radi kazne, onda se ne vraća brzo - sve dok duša ne shvati da je počinila greh, dok ne počne da se kaje i oplakuje svoje grehe.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    70. NE SMEMO DOPUSTITI SEBI DA SE RASLABIMO



    Kažeš da te je celog obuzela turobna neosetljivost i da si postao kao beslovesan - bez misli ili osećanja. Takve reči ponekad dolaze kao kazna, nakon što smo u mislima ili osećanjima naginjali zlu. Ponekad, pak, one dolaze kao pouka da bi nas naučile krotosti i navikle da od svojih moći ništa ne očekujemo, već da samo Boga čekamo. Takva iskustva podrivaju poverenje u sebe, jer kada se oslobodimo težine, znamo odakle pomoć stiže, i shvatamo na Koga u svemu treba da se oslonimo. To je stanje potištenosti, ali se ono mora izdržati sa mišlju da ne zaslužujemo ništa bolje. Ne postoji lek protiv takvog stanja, a oslobađanje od njega zavisi od volje Božije. Sve što možemo jeste da vapimo Gospodu: Neka bude volja Tvoja! Pomiluj me! Pomozi mi! Sebi nikako ne smemo dopustiti da raslabimo, budući da je to štetno i razorno.

    Sveti Oci takvo stanje opisuju kao hlađenje ili suvost, i smatraju ga neizbežnim za svakoga ko se trudi da živi u skladu sa Božijom voljom, jer bez toga ubrzo postajemo drski.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    71. LEK: VRAĆANjE U BLAGODATNO STANjE



    U vreme sušnog perioda duše, trebalo bi da proverimo da li se u duši javilo kakvo osećanje sujete ili uobraženosti. Uočivši ga, treba da se pokajemo pred Gospodom i odlučimo da ubuduće budemo oprezniji... Lek protiv tuge je povratak blagodati. Budući da blagodat dolazi po volji Božijoj, sve što možemo činiti jeste da se molimo da nas On oslobodi od te suše i kamene neosetljivosti.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    72. KROTOST



    Šta je to što će najpre zadržati blagodat u duši? Krotost. Šta je to što je najpre odgoni? Gordost, visoko mišljenje o sebi, uzdanje u sebe. Blagodat nas napušta čim oseti zli zadah unutrašnje gordosti.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    73. BEZ SAMOVOLjE ILI SAMOSAŽALjENjA



    Kažeš da stalno padaš. Pa, tako će i biti, sve dok u tebi vladaju samovolja i samosažaljenje. To pokazuje da je u tvome srcu najvažnije "Ja", a ne Gospod. To je greh samoljublja koji živi u nama, koji je uzrok svakoga greha, i čoveka čini grešnim, od glave do pete, sve dokle mu dopuštamo da obitava u našoj duši. A kada je celi čovek grešan, kako se blagodat može nastaniti u njemu? Ona neće doći, kao što ni pčela ne ide tamo gde ima dima. Čovekovu odluku da služi Gospodu čine dva veoma važna elementa: prvo, čovek se mora odreći sebe, drugo, mora ići za Hristom (Mk. 8, 34). Prvi elemenat zahteva napuštanje egoizma ili samoljublja, a, sledstveno tome, i neprihvatanje bilo kakve samovolje ili samosažaljenja, bilo u velikome ili malome.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    74. NE PLAŠI SE BORBE



    Ne plaši se borbe i nemoj bežati od nje. Tamo gde nema borbe, nema ni vrline. Tamo gde vera i ljubav nisu iskušani, nemoguće je biti siguran da li one uopšte postoje. Vera i ljubav se ogledaju i otkrivaju u nedaćama, to jest, u teškim i ozbiljnim okolnostima, kako u spoljašnjim, tako i unutrašnjim (za vreme bolesti, tuge ili lišavanja).



    sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
    Duhovne pouke





    75. SA OČAJANjEM SE BORI SVEDOČANSTVOM PISMA GOSPODNjEG



    Često se dešava da satana lukavo opšti sa tobom u srcu i kaže: "Seti se zla koje si počinio. Duša ti se ispuni bezakonjem, oboriše te mnogi strašni gresi." Ne dopusti mu da te obmane ovim rečima i baci u očajanje, pod pogrešnim izgovorom da je u pitanju pokajanje. Budući padom prihvaćen, greh ima takvu moć da stalno razgovara sa dušom, kao čovek sa čovekom, predlažući joj tako grešno delo. Ti mu tada odgovori: "U Pismu Gospodnjem imam svedočanstvo: nije mi milo da umre bezbožnik, nego da se vrati bezbožnik sa svoga puta i bude živ (Jez. 33, 11). Smisao Njegovog silaska na zemlju beše da spase grešnike, da prosveti one koji se nalaze u tami i da mrtvima daruje život."



    sveti Makarije Egipatski (+ 390)
    Dobrotoljublje, treći deo





    76. OTVORIMO SVOJE SRCE BOGU



    Kada zapadnemo u nevolju, očajanje ili beznadežnost, trebalo bi da činimo ono što je i David činio: da izlivamo svoja srca Bogu i da nevolju svoju pred Njim kazujemo (Ps. 141, 3). Tako se ispovedamo Bogu, Koji može premudro sve da uredi: da nam olakša nevolju, ako nam je to na korist, i sačuva nas od razorne i pogubne tuge.



    sveti Isihije, prezviter jerusalimski
    O budnosti i svetosti





    77. NE TREBA DA OČAJAVAMO, ČAK IAKO VIŠE PUTA GREŠIMO



    Čak iako nisi onakav kakav bi trebalo da budeš, ne smeš da očajavaš. Već je dovoljno loše što si grešio. Zašto bi se još ogrešio i o Njega, smatrajući Ga, u svom neznanju, nemoćnim? Da li On, Koji je radi tebe sve premudro stvorio, ne može da spase tvoju dušu? Ukoliko ova činjenica, kao i Njegovo ovaploćenje, samo pogoršava tvoju osudu, onda se pokaj. On će primiti tvoje pokajanje, kao što je primio i pokajanje bludnoga sina (Lk. 15, 20) i bludnice (Lk. 7, 37-50). Međutim, ako ne možeš da se pokaješ, te grešiš iz navike, čak i onda kada to ne želiš, pokaži carinikovu krotost (Lk. 18, 13). To je dovoljno da osigura tvoje spasenje. Jer, onaj ko greši, i ne kaje se, ali ne očajava, samim tim sebe smatra najbednijim i neće se drznuti da osudi bilo koga. Pre će se diviti milosrđu Božijem i blagodariti svome Dobrotvoru, a može primiti i mnoge druge blagoslove. Čak iako je takav čovek, zbog svojih grehova, potčinjen demonu, on ipak, iz straha Božijeg, neće poslušati neprijatelja, koji će pokušati da ga baci u očajanje. Zbog toga on ima udela u vršenju bogougodnog dela. Takav čovek je blagodaran, trpeljiv, ima straha Božijega, ne sudi, pa mu se neće ni suditi. Sve su to značajne vrline. O istome govori i sveti Jovan Zlatousti, kada govori o adu. On smatra da nam je ad čak od veće koristi nego Carstvo Nebesko, jer se mnogi, iz straha od ada, udostojavaju Carstva Nebeskog. Ad nas ispunjava strahom, Carstvo nas zakriljuje ljubavlju, a u oba slučaja nas spasava Hristova blagodat.

    Ako oni na koje su nasrnula mnoga duševna i telesna stradanja, pretrpe do kraja, ne predaju se nemarnosti i očajanju, spasiće se.



    sveti Petar Damaskin (+ 12. vek)
    Riznica božanskog znanja





    78. NADA UVEK POSTOJI



    Svakome koga tišti osećanje beznadežnosti i nemogućnosti da dostigne svetost, poručujemo sledeće: ako dostigne bestrašće, videće Hrista, ne samo u budućem veku, već ovde i sada sa silom i slavom velikom (Mt. 24, 30). Iako njegova duša, kao kod Sare, već dugo ne donosi nikakva ploda, još uvek, nasuprot svakom očekivanju, on može doneti sveti plod, te, poput nje, može reći: Bog mi učini smijeh (Post. 21, 6). To znači da mi je Bog, posle mnogih godina žalosti i stradanja, podario veliku radost, pokazao Svoju blagu ljubav, koja će se obnoviti kao u orla mladost tvoja (Ps. 102, 5). Najpre ostarih u gresima i sramnim strastima, ali se sada ponovo rodih u svežoj i krepkoj mladosti. Telesne želje i gresi me ogrubeše i otežaše, ali sam sada omekšao. Bog, po milosti Svojoj, isceli moj um, te povrativši prirodnu jednostavnost, sada jasno mogu posmatrati ovozemaljske stvari. Moje telo, poput tela Nemana sirijskog, postade poput deteta, jer se oprah u Jordanu duhovnog znanja (2. Car 5, 14). Sada sam se, blagodaću Božijom, sabrao i oslobodio zmijinog lukavstva i raznovrsnih zlih pomisli, koje stekoh na neprirodan način.



    sveti Jovan Karpatski
    Spisi namenjeni monasima Indije





    79. BOG NAM ŠALjE TUGU RADI NAŠEGA SPASENjA



    Zamisli da ti Gospod govori: "Na neko vreme te liših blagodatnog dara u kojem si očekivao da tvoj um nađe ispunjenje i tako pronađe mir. Da bi to postigao, dao sam ti neki drugi dar. Međutim, ti još uvek misliš na ono što je oduzeto, ne zapažajući šta ti je umesto toga dato. Zato si tužan, bolestan i padaš u uninije. Ipak, drago mi je što sam dopustio da te napadne duh tuge. Učinih to za tvoje dobro. Moj cilj nije da te uništim, već da te spasem, jer si ti Moj sin."



    sveti Jovan Karpatski
    Spisi namenjeni monasima Indije





    80. HVALIMO SE U NEVOLjAMA, ZNAJUĆI DA NEVOLjA GRADI TRPLjENjE



    Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, kroz Kojega i pristupismo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije. I ne samo to, nego se i hvalimo u nevoljama, znajući da nevolja gradi trpljenje. A trpljenje iskustvo, a iskustvo nadu; a nada ne postiđuje, jer se ljubav Božija izlila u srca naša Duhom Svetim koji je dat nama.



    sveti Pavle (+67)
    (Rim. 5, 1-5)





    81. OKRENIMO SE BOGU!



    Čak su i svetitelji Božiji ponekad bivali ophrvani demonskim očajanjem i tugom. Šta tek, mi grešni, da očekujemo? Neprijatelj nas, avaj, često povređuje gnevom i poniženjem, a i srce često biva obuzeto teškim očajanjem! Neprekidno se moramo okretati Bogu i svakog trenutka biti sa Njim, da nas ne bi obuzeli greh i neprijateljska tuga. Pored toga, postoje i drugi načini udaljavanja od njih - široki put ovoga sveta. Ako se predaš ovozemaljskim uživanjima, tuga će te napustiti za kratko vreme, makar dok traju zadovoljstva. Međutim, zadovoljstva će ti, nakon što te porobe, postati neophodna, jer ćeš samo u njima pronalaziti utehu i radost. Ali, neka bi Gospod sačuvao svakog hrišćanina od takvog bekstva od demonske tuge! Bolje je ići uskim putem, strpljivo podnositi tugu i tražiti čestu pomoć i izbavljenje od Gospoda Isusa Hrista, Koji se uvek raduje onima koji se Njega radi trude oko svoga spasenja, nego ići širokim i prohodnim putem ovoga sveta i telesnim uživanjima zadobijati slobodu koja dolazi od duha tuge. Duhom tuge, neprijatelj je mnoge skrenuo sa uskog puta spasenja na široki, koji vodi uništenju.



    sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
    Moj život u Hristu





    82. ODGOVOR MONAHU KOGA MUČI DUH TUGE



    Iz tvoga pisma vidim da te je porobio duh tuge. To je ozbiljna strast, protiv koje se hrišćani koji žele da se spasu, moraju žestoko boriti. Ona napada čak i one koji imaju sve što im je potrebno i utešavaju se na razne načine. Koliko li tek onda napada one koji žive u samoći? Preporučujem ti sledeći način borbe:



    1. Prisiljavaj se na molitvu i svako dobro delo, bez obzira što ono možda nije u skladu sa tvojim sklonostima. Kao što čovek lenjog konja bičem tera da hoda i kaska, tako i mi treba da primoravamo sebe na dobra dela i molitvu. Bog, videći tvoj trud i dela, razgoreće tvoju revnost. Sama navika podstiče revnost i privlači nas molitvi i dobrim delima. Stekni ovu naviku, i ona će te privesti molitvi i dobrim delima.

    2. Revnost se stiče različitim zanimanjima, to jeste, menjanjem poslušanja. Najpre se moli, zatim se bavi rukodeljem, čitanjem, razmišljaj o svome duhovnom stanju, o večnom spasenju, itd. Ako te savlada tuga, izađi iz sobe i, šetajući, razmišljaj o Hristu, uzdigni um Bogu i moli se. Tako ćete tuga napustiti.

    3. Sećanje na smrt, koje ti iznenada prođe kroz um, misao na suđenje Hristu, o večnim mukama i večnoj svetlosti, odagnavaju tugu. Razmišljaj o tome.

    4. Moli se i uzdiši, moleći Samoga Boga da ti daruje revnost, jer bez Njega ništa ne možemo učiniti. Ako se pridržavaš ovih uputstava, veruj mi, malo po malo, steći ćeš revnost. Bog od nas traži trud i dobra dela. Potrudi se, jer je On obećao pomoć onima koji se trude. On pomaže onima koji revnuju, a ne onima koji se odmaraju i spavaju. Satana samo čeka našu propast. Ne treba ni da spavamo, već da stojimo uspravno i borimo se protiv tako strašnog neprijatelja. To se postiže molitvom, čitanjem i svakim dobrim delom, tako da, kad nas neprijatelj poseti, ne može pronaći svoje mesto.

    Ne prihvataj đavola i on će otići od tebe. Nijednog čoveka demon ne napada tako lako kao onoga koji živi u nemarnosti i lenjosti. Takav čovek je više nego plodno tle za demona. Neprekidno imaj to na umu i moli se i za mene grešnog. Traži spasenje u Hristu.



    sveti Tihon Zadonski (+ 1783)
    Pisma sveti Tihona Zadonskog





    83. SKRUŠENO SRCE



    Ako bi me upitao za razlog tuge i sličnih stanja koja su sami predukus pakla, odgovorio bih ti da si to upravo ti, jer se nisi potrudio da pronađeš lek protiv njih. Postoji samo jedan lek i samo u njemu čovek može pronaći neposrednu utehu svojoj duši. Sigurno se pitaš koji je to lek. Pa, lek je skrušeno srce. Bez njega niko ne može uništiti prepreku zla, već samo videti kako ono trijumfuje nad njim.



    sveti Isaak Sirin (+ 7. vek)
    Podvižnička slova





    84. TRPLjENjE



    Strpljivo podnošenje nevolja uništava očajanje, koje razara dušu. Ono uči dušu da treba da se uteši, a ne da postane žalosna pred mnogim bitkama i stradanjima.



    sveti Petar Damaskin (+ 12 vek)
    Dvadeset četiri poglavlja o duhovnom životu





    85. SEĆANjE NA BOGA



    Ako se čovek stalno seća Boga, on će se radovati. I psalmopojac David kaže: setih se Boga, i obradovah se (Ps. 76, 4). Jer, kada se um uzveseli sećanjem na Boga, on zaboravlja na muke ovoga sveta, polaže nadu na Njega i više nije ni zabrinut, niti uznemiren.



    sveti Petar Damaskin (+ 12. vek)
    Dvadeset četiri poglavlja o duhovnom životu





    86. DUŠEVNI MIR



    Čovek, pogotovo radi duševnog mira, mora da izbegava tugu i da se trudi da bude radosnog, a ne tužnog duha. Kako premudri Sirah kaže: Tuga je mnoge pogubila, i u njoj nema ničega dobrog (30, 25).



    sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
    Duhovna biografija





    87. BESPOTREBNO JE OČAJAVATI



    Udarivši nogom o pod, sveti Starac je glasno rekao: "Nema potrebe da očajavamo! Jer, Hristos je sve pobedio, podigao Adama, oslobodio Evu i uništio smrt!"



    sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
    Duhovna biografija





    88. GOSPOD JE TU



    Drage sestre, krotko podnosite sva unutrašnja i spoljašnja iskušenja, imajući na umu da je Gospod tu. On hodi morem i ubrzo će se ukazati blizu čamca i pomoći vam. On uvek pomaže one koji Mu otvore svoja srca i trude se da izvršavaju Njegove zapovesti. Ako ponekad odgodi Svoj dolazak, to je iz razloga što vreme za to još nije došlo. U četvrti čas noću, u čas predodređen, On će doći. Zato, ne gubeći nadu, stalno Mu uzdiži ruke i moli Ga da dođe i umiri vale tvoga života.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Božanska iskra





    89. POMOĆ STIŽE RADI TRUDA



    Tvoja nagrada na nebesima će biti jednaka tvojoj žrtvi. Pomoć i nagrada se dobijaju zbog uloženog truda. Ti nisi došao ovde da tražiš mir, pa ga zato i ne traži. Ne tuguj kad ga nema, već kad ga ima mnogo.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Božanska iskra





    90. O VRAĆANjU U EGIPAT



    Jedan brat, koji beše u kandžama očajanja, zapita starca: "Šta da radim? Skoliše me sumnje, koje mi govore: Šta ti vredi što si postao monah?! Nećeš se spasiti!" Starac je odgovorio: "Znaš, brate, čak iako ne možemo ući u obećanu zemlju, za naše kosti je bolje da ih ostavimo u nekoj pustinji, nego da se vratimo u Egipat."



    sveti Jovan Mosha (+ 619)
    Duhovni lug





    91. BOG GLEDA NA NAŠE TRPLjENjE



    Svakoga dana On gleda na naše trpljenje i, po našoj dobroj i slobodnoj volji, šalje Svoju pomoć, dajući je svima kojima je potrebna. Ukoliko se čovek trudi, on pati i strada sve dok ga blagodat ne poseti. Tada se misli očišćuju, a strasti se stišavaju i iščezavaju.



    sveti Pajsije Veličkovski (+ 1794)
    Mala ruska filokalija





    92. OBLACI NE OSTAJU ZA SVAGDA



    Ne tuguj kada se adski oblaci, sve tamniji od tamnijega, nadviju nad tvoju dušu i kada se adska zloba, zavist, sumnja, tvrdoglavost i drugi poroci projave u tvojoj duši. Znaj da je skupljanje ovih tamnih oblaka na tvom umnom horizontu neizbežno. Ali, znaj i to, da oni nisu uvek tu, i neće dugo ni ostati. Poput tamnih oblaka na nebeskom svodu, oni se kreću i nestaju, nakon čega i umna atmosfera postaje ponovo čista. Isto kao i u prirodi, oblaci se moraju nadviti, a dnevna svetlost pomračiti. Međutim, oblaci nisu stalni, već ubrzo nestaju i sunčeva svetlost zatim ponovo sija obnovljenom silom.



    sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
    Duhovne pouke





    93. BLAGO SRCE: LEK ZA TUGU



    Isak Sirin kaže da kada je Bogu ugodno da gurne čoveka u veća stradanja, On mu dopušta da padne u ruke malodušnosti. Ona, zatim, u njemu prouzrokuje snažnu potištenost, te čovek oseća veliku duševnu teskobu - pravi predukus pakla. Kao posledica toga, čovek se smućuje, iz čega proizilaze na hiljade iskušenja: nemir, gnev, hula, roptanje na sopstvenu sudbinu, zle pomisli, odlazak sa jednog mesta na drugo, i slično. Ako bi me upitao za razlog takvog stanja, rekao bih ti da se radi o tvojoj nemarnosti, protiv koje se nisi borio. Za to postoji lek, pomoću kojeg čovek ubrzo pronalazi utehu svojoj duši. Kakav je to lek? Blago srce.

    Nema drugog načina, do ovoga, kojim čovek može da razori utvrđenja ovih poroka. U suprotnom, oni će ga nadjačati (sveti Isaak Sirin). Sveti Oci tugu ponekad nazivaju lenjošću, nemarnošću ili ravnodušnošću.



    sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
    Mala ruska filokalija, prvi tom





    94. NE PREPUŠTAJ SE OČAJANjU



    Apostol Juda, izdajnik, beše malodušan i neiskusan u borbi, te ga je neprijatelj, videvši njegov očaj, napao i nagovorio da se obesi. Nasuprot njemu, apostol Petar, neoboriva stena, budući iskusan borac, nije očajavao, niti je bio obeshrabren, kada je pao u greh. On je prolio gorke suze iz toploga srca, te je neprijatelj, videvši suze i njegove ognjene oči, pobegao glavom bez obzira, bolno cvileći. Tako nas, draga braćo, uči sveti Antioh da se ne prepuštamo očajanju kad nas ono napadne, već da, ojačani i zaštićeni svetlošću vere, hrabro kažemo zlom duhu: "Ko si ti, bogootpadniče, izgnaniče sa neba i zli slugo? Ne možeš nam ništa. Gospod naš Isus Hristos, Sin Božiji, vlada svim. Sagrešismo pred Njim i pred Njim ćemo se opravdati. A ti, uništitelju, odlazi od nas. Osnaženi Njegovim časnim Krstom, nogama smo sakrušili tvoju zmijsku glavu."



    sveti Serafim Sarovski (+ 1833)
    Mala ruska filokalija, prvi tom





    95. TUGU PODNOSITI SA SVAKOM BLAGODARNOŠĆU



    Pod navalom tuge ne gledajmo sa samoprekorevanjem na našu raslabljenost i nedovoljnu osetljivost, već s mudrošću blagodarno prihvatimo i podnosimo tugu. I zapamti: nas uistinu ne opterećuje breme ove ili one tuge, već je nasrtaj žalosti svojstven samo nesmirenom srcu. Zato najpre teži vaspostavljanju unutrašnjeg mira.



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Pisma duhovnog rukovođenja





    96. SIĐI U DOLINU KROTOSTI



    Ponovo si zapao u melanholiju i očajanje. Nisi li možda zaboravio da ti ruka koja te kara, daje i najveće darove? Uveče će se nastaniti plač, i ujutro radovanje (Ps. 29, 6). Kada smo u mogućnosti da se uspinjemo ka vrhovima vrline, sve što treba da učinimo jeste da siđemo u dolinu krotosti. Krotost je naš najsigurniji zastupnik pred Licem Gospodnjim. Krotošću i pokajanjem, poslednji će postati prvi. Stoga, budi hrabar.



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Pisma duhovnog rukovođenja





    97. HRISTOS JE OSVETIO PUT STRADANjA



    Za hrišćanina je tuga izgubila svoj otrovni žalac. Gorko očajanje, uzrokovano stradanjem, ustupilo je mesto tihoj nadi i stradanje više nije nepodnošljivo, već ono rađa slatke plodove. Raduj se i veseli se, jer je tuga vatreni oganj koji očišćava zlato. Stradanje je čekić u rukama vajara koji ulepšava svoje delo. Stradanje je trnoviti i zastrašujući put koji vodi ka sunčanim vrhovima i rajskim naseljima. Raduj se i veseli se! Sam Isus Hristos je Svojim stopama osvetio put stradanja!



    arhimandrit Serafim Aleksijev (+ 1993)
    Smisao stradanja





    98. SAMRTNI ČAS



    Iskušenje u samrtnom času, kojim neprijatelj pokušava da nas konačno porazi, jeste strah koji se javlja od sećanja na mnoga naša sagrešenja. Ovaj strah se ne može izbeći, već samo ublažiti verom u iskupljenje naših grehova, koje je učinio Spasitelj Svojom smrću na Krstu. Međutim, neprijatelj zaklanja ovu veru i raspiruje strah zbog grehova, kako bi onemogućio svaku nadu na spasenje i porazio nas beznadežnošću i očajanjem.

    Zato, brate moj, unapred se pripremi da odbiješ ovaj napad i odmah se odluči da u ruke čvrsto uzmeš naše pobedonosno oružje - Hristov Krst.



    sveti Nikodim Agiorit (+ 1809)
    Nevidljiva borba





    99. KONAČNA BORBA



    Evo je uteha za tebe, Tajsija. Oni koji seju sa suzama, kada dođe vreme, žnjeće sa radošću. Kako često Gospod šalje utehu onima koji Mu veruju. Uvek imaj na umu da su podvizi i žalosti u slavu Njegovu ono najuzvišenije!

    Na jutrenju je pročitano Jevanđelje o javljanju Gospoda Mariji Magdalini. Kada je završeno sa čitanjem, baćuška se okrenuo i rekao mi:

    Da li si čula, matuška, kako je Gospod utešio Mariju Magdalinu: Ženo što plačeš? Koga tražiš? (Jn. 20, 15). I tebi On kaže: Tajsija, zašto plačeš? Koga tražiš? Traži, traži Isusa i javiće ti se. Nema broja utehama za onoga koji veruje. Koliko puta, na primer, za vreme sveti Liturgije čovek primi utehe! Duša mu se prosvetli! Koliko mu se tajni otkrije! (...)

    Jednom prilikom sam rekla o. Jovanu da me ponekad obuzme, rečima neopisivo, snažno duhovno iskušenje. To je neka vrsta tuge, koja se skoro izjednačava sa očajanjem. Tada, kao da mi se nad glavu nadvije crni oblak iz koga nema izlaza. Sve je tako crno, tako teško na duši, da ovo iskušenje nazivam "paklenim". Da duže traje, doveo bi me do ludila ili do smrti.

    Otac Jovan je odgovorio: "Ovo iskušenje, po Božijem dopuštenju, napada ljude snažnijeg karaktera i ljude iskusnije u duhovnoj borbi. Neprijatelj se nadvija nad tobom, jer vidi da se tvoji trudovi bliže kraju, da se na nebesima za tebe sprema nagrada i on želi da nasrne na tebe, da te porazi moćnim potresom i tako liši zasluženog venca. Mnoge je tuga uništila. Budi jaka i mužestvena. Bori se protiv spletki neprijatelja i nikad se nemoj predati. Krotko i trpeljivo ponesi i ovaj krst. Imaj na umu da ti je on dat kako bi te učinio krotkom i Gospod će ti pomoći. Onoga, čija duša počiva na Kamenu, ne mogu uzdrmati nikakvi vetrovi neprijateljskih iskušenja, nikakve oluje, jer je temelj jak. Ali, duševnu kuću, koja počiva na pesku, odnosno dušu koja nije Hristova, lako uništi čak i povetarac. Samo se ti uspinji na duhovnoj lestvici i ne okreći se! Uzvisi se duhovno i umno, jer si prizvana da vodiš malo stado devstvenica, koje Gospod udostoji monaškog života. Ne smatraj ovaj zadatak nevažnim ili manjim od vrlina i asketskih podviga koje bi upražnjavala u samoći, spasavajući samo svoju dušu. Sada nemaš mira, jer služiš bližnjem. Zato su te obuzele brige i žalosti koje trpe mučenici. Ti se raspinješ za vasceli svet, zarad ljubavi Božije i ljubavi bližnjega. Postoji li nešto uzvišenije od toga?"

    Sledećeg jutra, o. Jovan i ja smo otišli u crkvu, gde je časna trpeza bila napravljena od mermera. Baćuška me je iznenada upitao: "Od čega je napravljena ova Trpeza?" Pogledala sam ga i odgovorila: "Od mermera." On je nastavio: "Znači, napravljena je od kamena. Neka i tvoje srce bude kao ova stena. Budi mužestvena. Budi hrabra."



    sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
    Igumanija Tajsija, Autobiografija





    100. DA TI TUGA NE OBUZME SRCE



    Ne želim da te savetujem da ne prihvataš tugu, budući da to nije u našoj moći. Ono što mislim jeste da se trudiš da tuga ne obuzme tvoje srce i da ga ne uznemiri. Važno je da je ne primaš u srce, koje treba da omekšaš i obuzdaš, tako da ti tuga ne bi pomutila ispravno rasuđivanje i pravično delanje.



    sveti Nikodim Agiorit (+ 1809)
    Nevidljiva borba





    101. BOL SRCA



    Bol srca je stanje koje omogućava duhovno uzrastanje i projavu Božije sile. Isceljenja i slična čuda se dešavaju očajnim i bolnim srcima, koja se još nadaju u pomoć Božiju. Tako je to kad Bog dela.



    o. Serafim Rouz (+ 1982)
    o. Serafim Rouz: Život i delo





    102. ČOVEK TREBA DA SE TRUDI DA BUDE RADOSNA DUHA



    Kažu, po svaku cenu treba da sačuvamo unutrašnji mir i da budemo uvek radosnog duha. Uvek. Po svaku cenu da budemo uvek radosni, uvek raspoloženi. Ali, eto, i otac Jovan Kronštatski, kaže: Mi smo isto kao vreme, čas nailazi bura, vetrovi, gromovi, a, posle sunce sija, i dobro nam je. Tako i mi. Pa posle opet naiđe oluja, pa opet sunce, I tako. Pa kaže on dalje, pošto mi nosimo i telo, na nas i na ovo fizičko telo utiču i atmosferske prilike. Kad su dobre prilike i kad nije veliki atmosferski pritisak, onda je lepo vreme i mi smo sve veseli i raspoloženi. A kad je tmurno i mi smo onda nekako kiseli. Jeste. I zato treba da sačuvamo duhovnu ravnotežu i baš onda kad je tmurno vreme da budemo duhovno mirni.

    Treba čovek da se trudi, da po svaku cenu uvek bude raspoložen, da uvek bude radosna duha. Zato što duhovi pod nebom gledaju stalno da budemo tužni.



    s. Tadej Vitovnički (+ 2003)
    Mir i radost u Duhu Svetom





    103. ISKUPITELj



    Nema muke moje, ni bolesti moje, ni smrti moje, koje čovekoljubivi Gospod nije svemilostivo uzeo na sebe. Tako isto i tvoje. To si morao osetiti.



    o. Justin Popović (+ 1979)
    Na Bogočovečanskom putu





    104. SAMO GLEDAJ U HRISTA

    Samo gledaj u Hrista i tvoja patnja će se preobraziti u nebesku duhovnu sladost, a rane tvoga srca će se isceliti Njegovim ranama.



    sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
    Hristova čaša





    105. OD GOSPODA TRAŽI POMOĆ



    "Nektarije, kada te obuzmu tuga, žalost i teška iskušenja, ponavljaj: 'Gospode, zaštiti, spasi i pomiluj raba Tvoga, jeromonaha Nektarija.' To je sve što je rekao, ali su me njegove reči tada spasile i do današnjeg dana me spasavaju, jer su izrečene sa silom."



    starac Nektarije Optinski (+ 1928)
    citirajući episkopa Makarija koji ga je rukopoložio
    Pravoslavna reč, br. 129





    106. PRIBEGAVAJ BOGU S DUBOKIM UZDAHOM



    Ima ljudi koji se nikada ne okreću Bogu, koji se ne mole, ali iznenada postanu melanholični i zabrinuti. Srce im oteža i osete da im nijedno drugo ljudsko biće ne može pomoći da se izvuku iz tako bednog stanja. Neko ih možda može saslušati, ali ne i razumeti njihov očaj. I tada oni s dubokim uzdahom pribegavaju Bogu: "Gospode pomiluj!" Dovoljno je samo jedanput izgovoriti molitvu: "Gospode pomiluj!" Međutim, mi je u crkvi izgovaramo tri, dvanaest, četrdeset puta. Drugim rečima, izgovaramo je za sve one napaćene duše, koje ne mogu prozboriti ni: "Gospode pomiluj!" Umesto njih, to čini Crkva. Gospod to čuje, te najpre, poput plamička sveće, dolazi malo blagodati, a duša zatim sve više i više oseća olakšanje.



    starac Nektarije Optinski (+ 1928)
    Pravoslavna reč, br. 129





    107. PREVAZIĆI UNINIJE



    Prestani da pretpostavljaš! Počni da razmišljaš!



    starac Nektarije Optinski (+ 1928)





    108. ODMOR KOJI OKREPLjUJE



    Često se dešava da, kad nam je srce ispunjeno tugom, takve pomisli možemo odagnati napuštanjem kelije i započinjanjem bezazlenog i mirnog razgovora sa nekim iskusnim i vrlinskim čovekom. Zatim, ojačani i okrepljeni, možemo se sa većom revnošću vratiti našim bogougodnim borbama.



    sveti Vasilije Veliki (+ 379)
    Skitsko pravilo svetog Nila Sorskog, šesta strast
    Riznica ruske duhovnosti





    109. SPOKOJNO REŠENjE - KROTOST



    Reći ću ti koju reč iz vlastitog iskustva. U vreme iskušenja ili uninija postoji jedan siguran izlaz i mirno rešenje - krotost. Jedino tim putem duša dolazi do Istine, koja sve rešava, blagotvorno deluje i daje istinsku slobodu. U suprotnom, u tvojoj duši će se razviti tama i nemir. Tvoj um će donositi pogrešne pretpostavke, što je pogubno, budući da grešan um sve prikazuje u pogrešnom svetlu. U tom slučaju se sve životne situacije čine gorkim i beznadežnim, i ti u njima ne vidiš veličanstveno prisustvo spasonosnog Promisla Božijeg.



    igumanija Arsenija (+ oko 1901)
    Žitije igumanije Arsenije Medvedske





    110. "SLAVA BOGU ZA SVE"



    Često je u vreme malodušne potištenosti, isto kao i u vreme radosti, neophodno ponavljati reči blagodarnosti Bogu. Izgovarajmo ih često, kao i Isusovu molitvu. Recimo: "Slava Bogu za sve!" Ova molitva, iz srca izrečena, odagnava svaku tugu i smutnju, i u srce se nastanjuju mir i radost... Gospod je Svetlost Koja odagnava svaku vrstu pometenosti i uznemirenosti. Samo je potrebno da Mu se duša verom približi.



    sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
    Žitije igumanije Arsenije Medvedske





    111. DUŠEVNA SLOBODA



    Duša mora da zna da je u Bogu njen mir i kraj svakog traganja. Stoga, da bi bila sa Bogom, ona mora biti savršeno slobodna, ne samo od strasti, već i od vlastitih osećanja i svega vremenskog. Takva sloboda podrazumeva potpunu nezlobivost. U takvoj slobodi, duša voli sve ljudsko, ali ništa ne vlada njome. Ona voli ceo svet, ništa ne prezire, ne omalovažava, ništa ne izdvaja iz celokupnog života kao nešto zlo i negativno. Duša tada nije vezana, niti zarobljena, već kao da je umrla za vlastiti život.

    Ona je izašla iz sebe i sjedinila se sa večnim Bogom. Duša tada živi za Hrista i pribegava Njemu, Koji je punoća njenog srca, Upravitelj njenog uma. Takvo stanje oslobađa od svega što je ljudsko.



    shimonahinja Ardaliona
    Žitije igumanije Arsenije Medvedske





    112. NE TRAŽI PORUKE U MOLITVI



    U vreme očajanja, vapaj i molitva su uzaludni i ne krepe čoveka, kao što to on očekuje. Čovek se tada mora poniziti, spoznati vlastitu slabost, ali pri tome ne sme biti ogorčen. Traženje raznih poruka u molitvi je siguran pokazatelj gordosti. Bolje je moliti se jednostavno i skrušeno, tražeći milost Božiju i verujući da Gospod neće odbaciti pokajnika, koji se moli, kao što nije odbacio ni carinika.



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Pravoslavni asketizam i ruska književnost





    113. POKAJANjE KAO ODGOVOR



    U vreme oluje i uzburkavanja strasti, trudi se da ne padneš u uninije i očajanje, već pribegni samo-prekorevanju, krotosti i pokajanju. Bogu je draži skrušeni grešnik koji se kaje, od nepokajanog i gordog pravednika, koji misli da se opravda pravednošću.



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Pravoslavni asketizam i ruska književnost





    114. IZLIJ SVOJE SRCE



    Moja tuga beše tako velika da sam mislio da neću moći da izdržim to iskušenje i da ću umreti. Sećam se, jednom sam izašao iz konaka. Bila je zima, otišao sam na groblje, odakle sam se uputio na brdo sveti Serafima. Penjao sam se i silazio sa tog brda, prekrivajući ga suzama, glasno plačući, moleći se i jecajući prizivao Gospoda: "O, Gospode, šta ako su čak i moja braća, koja bi trebalo da me razumeju, protiv mene?" Dugo sam se tako molio i plakao. Zatim je nastupilo blago olakšanje, kao da se tuga povukla iz moga srca. Posle sam se vratio u svoju keliju i napisao pismo ...



    jeroshimonah Mihailo Drugi Valaamski (+ 1962)
    Unutrašnje tihovanje
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #4
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Odg: Sveti Oci o depresiji

    SVETI OCI O DEPRESIJI





    3.
    KAKO SAVLADATI DEPRESIJU
    - nastavak-

    115. SILA TRPLjENjA



    Trpi i istrpi sve! Svaku tugu, svako breme, uvredu, klevetu, a najviše se plaši očajanja. To je najteži greh.

    Postoje dva puta. Jedan je put samoprekorevanja i krotosti. Drugi, samoopravdanja i žalosti. Prvi je istinski put duhovne žalosti i pokajanja, koji vodi spasenju i krotosti. Drugi je put gordosti i samoopravdavanja. U tom slučaju ti niko ne može pomoći - ni moje molitve, ni anđeli nebeski - već samo milost Gospodnja. A, i da to nije Gospoda radi, vodilo bi u propast!

    Bez obzira na iskušenje ili čovekov pad, mora se ustati, ne tugovati i početi iznova. Neophodan je trud za trudom. Potrebna je nevidljiva borba. Samo mužestvena borba biva ovenčana. Mora postojati rat, žalost sa iskrenim pokajanjem i čvrstom nadom.

    Naoružaj se, započni rat i Gospod će ti dati sve ostalo.

    Jedan brat je pao u greh bluda nakon čega je gorko plakao i, iz sveg srca, se pokajao. To se ponovilo sedam puta. On se kajao, borio, nije dopuštao sebi da padne u očajanje, i greh mu je bio oprošten. Njegovom starcu je otkriveno da je zbog pokajanja i borbe ovaj brat ovenčan nebeskim vencima.

    Stoga, iznad svega čuvaj mir u srcu. Sve predaj Gospodu, u potpunosti se predaj Njemu. On je sve i sve je Njega radi.



    jeroshimonah Mihailo Drugi Valaamski (+ 1962)
    Unutrašnje tihovanje





    116. STRAŽI NAD SOBOM



    Kada govorimo o slavi Božijoj, Njegovoj volji i zakonu, tada u potpunosti moramo zaboraviti na vlastitu slavu i u celosti biti pogruženi u sozercanje slave Božije ili Njegove izobilne milosti i premudrosti. Tada ne bi trebalo da mislimo o vlastitim nesavršenostima i osećanjima, koje demon stavlja u naš um, da bi nas unizio u sopstvenim očima i gurnuo nas u tugu i očajanje. Ne smemo zaboraviti da savršenstvo ne postoji ni u čemu zemaljskom, niti u bilo kakvoj zemaljskoj slavi: Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo (1. Kor. 13, 9). Onaj ko se stidi i crveni zbog svojih nesavršenosti, u stvari se stidi umišljene slike, koja se javlja u njegovoj mašti i ponosan je na svoja imaginarna savršenstva.



    sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
    Moj život u Hristu





    117. NAJBRŽI NAČIN ODAGNAVANjA ČAMOTINjE



    Ne zadržavaj i ne sabiraj gnev u srcu na bližnjega.



    sveti Varnava iz getsimanskog skita u Moskvi (+ 1908)
    Žitije svete Varnave, arhimandrit Georgije iz Lavre svetog Sergija





    118. USTANITE, VI KOJI STE PALI!



    Ustanite, vi koji ste pali, otvorite oči vaše duše, primate hleb života, koji je Reč Božija i vino iz čaše Božije Premudrosti. Ako te obuzme tuga, onda, imajući dobru volju i veliku ljubav, ispitaj ono što je zapisano i veruj da ćeš, milošću Božijom, pronaći utehu. Uveri se da svaki Božanski spis koji nas vodi putem spasenja, poučava, ispravlja i snaži čovekovu veru da njegov put uvek treba da je Bogu ugodan.



    iguman Nazarije Valaamski (+ 1809)
    Mala ruska filokalija





    119. NEPOKOLEBLjIVA HRABROST



    Čovek mora biti strog prema sebi, a blag prema drugima. Čoveka napadaju nečiste pomisli, a kada one nestanu, čamotinja, očajanje i slične strasti obuzimaju njegovo srce. I tako to biva: smenjuju se takvi periodi, i to sve radi našega spasenja.

    Potrebno je usavršiti se u krotosti. Nemoguće je hoditi stazom duhovnog života ne razlikujući iskušenja, jer ni Gospod ne šalje čoveku iskušenja koja prevazilaze njegove moći. Najpre treba da se "poklonimo Krstu", a potom da "proslavimo i veličamo Njegovo Vaskrsenje". I tako je to u čovekovom životu - prvo patnja, pa radost.

    U vreme žalosti i očajanja neophodno je imati strpljenje i hrabro srce, jer kada iščezne svaka nada da će biti bolje, tada stiže nebeska pomoć. U tom trenutku je potrebna ispovest. Ti samo ne gubi veru, jer, kao što se telo očisti posle tople kupke, tako će se i tvoja duša, blagodaću i milosrđem Božijim, očistiti od greha.



    sveti Aleksije iz Golosevejskog manastira
    Ruski poklonik





    120. PUT SAMOODRICANjA



    Verovatno te muči podmukli duh tuge, koji te je tvojom voljom nekako privukao. Ako prestaneš da sam sebe usmeravaš, i nastojiš da sve činiš sa blagoslovom Božijim, onda ćeš sa tim blagoslovom dostići duševni mir i uživati druge plodove Svetoga Duha. Ako se u potpunosti odrekneš svoje volje, nikada nećeš osetiti tešku tamu očajanja. U tom slučaju će strašni nasrtaji strasti ustupiti mesto čistoti uma, mirnim mislima, blagosti i nenarušivom miru, koji će te oseniti i nastaniti se u tvojoj duši. Ako budeš neprekidno stražio nad sobom i zadržao trezvenost, postaćeš sličan mudrim devojkama i ući ćeš u bračnu odaju besmrtnoga Ženika. Ženik dolazi u ponoć, a ti pazi da tugom ne opteretiš svoje srce. Proslavi Gospoda pre zalaska sunca. Ukoliko istinski želiš da se spaseš, u ime Gospodnje, stupi na put samoodricanja.

    Očajanje muči svakoga. Ono razara lekovite plodove trezvenoumlja, čak i u najduhovnijim ljudima. Međutim, očajanje ne nalazi mesta u jednostavnom iskušeniku. Zbog čega bi očajavao onaj koji se, uzdajući se u Boga, odrekao sebe? Jer neprijatelju nestade mačeva na kraju (Ps. 9, 6).



    starac Leonid Optinski (+ 1841)
    Starac Leonid Optinski





    121. PROMISAO BOŽIJA



    Najpre, čedo, mi ne znamo domostroj Božiji i treba da Mu prepustimo da upravlja nama. To smo i u ovoj prilici dužni učiniti. Jer, ako hoćeš da ljudskim pomislima (to jest na osnovu zemaljske uzročnosti) sudiš o onome što se dešava, a ne pre da prebaciš svoju brigu na Boga, brzo ćeš se zamoriti. Kada na tebe nailaze suprotne pomisli koje te stešnjavaju, treba da zoveš ka Bogu: Gospode, kako hoćeš i kako znaš, ustroj ovu stvar. Jer, mnogo toga promisao Božija čini suprotno onome što mislimo ili čemu se nadamo, te se stvari kojima se nadamo u iskustvu pokazuju drugačijim. I prosto i ukratko rečeno, u vreme iskušenja potrebni su dugotrpljenje i molitva, te da se ne namerava, niti misli, da se ljudskim pomislima, kao što sam rekao, pobede demonske pomisli.



    avva Dorotej (+ 4. vek)
    Pouke





    122. BEZ GOSPODA ISUSA - DUŠA JE LjUDSKA UŽAS



    Sve je u ovom svetu tužno, da se iskazati ne može. Ako ovaj svet ima dušu, onda je to - tuga. U svetu je tako mnogo bola, tako mnogo jada, tako mnogo smrti, tako mnogo greha. Da li Bog ikada prestaje da tuguje nad ovim svetom? Greh, svaki ljudski greh, zar ne prelije setom i ne zalije tugom svetlo lice Božije? (...) Bez Gospoda Isusa - duša je ljudska užas, i prokletstvo, i ludilo. Samo se na ognjenim kolesnicama hristočežnjivosti ljudska duša može uzneti tamo gde se tuga svetova pretvara u milu setu, i gde gorke tajne podivljalih zemljinih fabrikanata greha i smrti prestaju i večne radosti nastaju.



    o. Justin Popović (+ 1979)
    Filosofske urvine





    123. NASRTAJI GORDOSTI I OČAJANjA



    Pišeš da si ponekad toliko raslabljen da polako postaješ kukavica, a nekad padaš i u očajanje. Znaj da postoje dve osnovne zamke neprijatelja: napasti čoveka gordošću i sujetom, ili kukavičlukom i očajanjem. Sveti Jovan Lestvičnik piše da se jedan iskusni asketa protiv ovih zamki borio oružjem samoga neprijatelja. Kada bi ga doveli do očajanja, on bi rekao sebi i svojim neprijateljima: "Kako to da si me do nedavno hvalio i u meni podsticao gordost?" Tako se odbranio od ove zle spletke. Ako bi neprijatelj promenio taktiku, pa počeo da hvali podvižnika, stvarajući plodno tlo gordosti i sujete, starac bi tada odgovarao: "Kako to da si me nedavno doveo do očajanja? To je samo po sebi protivrečno." Tako se ovaj asketa, uz pomoć Božiju, odbranio od ovih zamki oružjem samoga neprijatelja, koristeći ga u pravo vreme.



    Starac Amvrosije Optinski (+ 1891.)
    Starac Amvrosije





    124. DEPRESIJA JE ISTO ŠTO I ATEIZAM



    Ako patiš zbog gubitka i štete, i ne pronalaziš mesto na kome bi odmorio svoju zabrinutu glavu, vera tvoja će te zaštititi od mračnih pomisli i briga, i neprekidno će ti govoriti da je sve što je izmaklo iz tvojih ruku, palo u ruke tvoga Oca, Svedržitelja.

    Vera te štiti u bolesti i od bolesti, u teškoćama i od teškoća, u tami i od tame, u očajanju i od očajanja, u usamljenosti i od usamljenosti, u smrti i od smrti. Vera te štiti i brani čak i od smrti. Zaista, čak i od smrti, a ateisti ne znaju čak ni da postoji odbrana od smrti... Svaka smrt je mrtva, a ateizam je živa smrt. Vera tvoja brani te i čuva od ove žive smrti.



    sveti Nikolaj Velimirović (+ 1956)
    Vera svetih





    125. BUDI STRPLjIV I VIDEĆEŠ MILOST BOŽIJU



    Nemoj se predavati okovima očajanja i lenjosti, već ih odagnavaj kratkom molitvom: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog!

    Srce me boli kada vidim da neprekidno padaš noseći breme svoga Krsta i molim se Bogu da ti pritekne u pomoć. Prve godine moga monaškog života, i ja sam osećao dosadu i postajao malodušan. Stotinu puta sam umom pristajao da se vratim nazad, ali me sprečiše

    Hristove reči: Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Božije. (Lk. 9, 62). Očajnički želeći da ne propadnem, odlučio sam da je bolje stradati sa narodom Božijim (Jev. 11, 25) nego živeti u stanovima bezbožničkim (Ps. 83, 11) i tešiti se svim vrstama ovozemaljskih zadovoljstava. Zato, mislim da ćeš poznati milost Božiju na sebi i da više nećeš očajavati.



    starac Antonije Optinski (+ 1865)
    Starac Antonije Optinski





    126. KAZNA



    Malovjerni, zašto posumnja (Mt. 14, 31) u silu Božiju, umesto da, verujući u nju, spoznaš svoju bespomoćnost? Jona, moleći se Bogu, ne izgubi nadu ni na dnu mora, i to u utrobi morskog čudovišta. A ti, malodušnice, i pored duhovne kupelji - Svete Liturgije i bogosluženja - i života sa odabranim nevestama Hristovim, bljuješ besramno očajanje, neveru, sumnju i ostale grozne grehe. Roptanjem gubiš čak i svoj um. Kažeš da si izgubila nadu da ćeš se ispraviti, što je besmisleno! To je kao da kažeš da ćeš se ubiti, jer ne možeš da se popraviš! Međutim, ono šta možeš da uradiš jeste da se pokaješ! Zašto da ometamo one koji su se popravili, to jest, one savršene! Po milosti Božijoj, pribrojaćemo se stadu spasenih (to jest, pokajanih).

    Posebno si gorda kad kažeš: "Stariji me smatraju nevažnom. Sve me sestre smatraju nevažnom!" A, zbog čega bi te poštovale? Ni zbog čega! Drugim rečima, postani krotka i spasićeš se!



    Starac Anatolije Mlađi Optinski (+ 1894)
    Zbirka pisama monahinjama





    127. ZA MIRAN ŽIVOT



    Braćo moja, čvrsto stojte u pravoslavnoj veri Hristovoj! Čuvajte nerasejanost uma; imajte čistotu duše i tela; klonite se zlih želja; ukrasite se skrušenom mudrošću; ne zaboravljajte na gostoljublje; nikada ne izbegavajte zajedničke obroke za trpezom; bežite od ljudske slave; ne tražite privremenu počast; ni u čemu se ne suprotstavljajte svome nadređenom; neprekidno se vežbajte u vrlinama; bežite od alkohola kao od otrova; svakog časa se trezveno molite Bogu. Ako budete živeli po ovim savetima, onda će vam Gospod naš Isus Hristos darovati večne blagoslove i Carstvo Nebesko.



    sveti Pajsije Uglički (+ 1863)
    Testament, Ruski poklonik





    128. EVHARISTIJSKO UTVRĐENjE



    Dogodilo se da jednoga dana nisam služio božanstvenu Evharistiju i odjednom sam u sebi osetio da sam duhovno mrtav. Osetio sam odsustvo milosti Božije i napredovanje grehovnih sila, te sam morao da povedem veliku borbu protiv sve većih nasrtaja greha.

    Sledećeg dana, Evharistija i pričešće Svetim Tajnama su obnovili moje biće i imao sam osećaj da sam se prenuo iz sna. Slava Bogu! Ako ne budeš jeo Telo Hristovo i pio Krv Njegovu, nećeš imati života u sebi. Istinita je svaka reč Gospoda i Boga moga.



    sveti Jovan Kronštatski (+ 1908)
    Lični dnevnik, 18. jun 1905.





    129. ČUVANjE OD DUHA OČAJANjA



    Moraš se češće krstiti, jer te to čuva poput katanca na vratima. Spasavajte se i branite silom Časnoga i Životvornoga Krsta.

    Demon sedi na levom, a Anđeo čuvar na desnom ramenu.

    Svaki čovek ima svoje knjige - u jednu se zapisuju gresi, a u drugu dobra dela.

    Ako nas neko podstakne da povredimo ili ožalostimo stare, bolesne ili sumašedše, ne očajavajmo, već, nasuprot tome, pomozimo im. Bolesnima moramo pomoći svim snagama i oprostiti im šta god oni rekli ili uradili.

    Svaki dom bi trebalo da ima jednu sobu koja je, poput kapele, okrenuta na istok. U nju bi trebalo staviti jedan sto - oltar Božiji za molitvu, sa kojeg ne bi trebalo ni jesti ni piti.



    pravedna Matrona Slepa Moskovska (+ 1952)





    130. SVEOPŠTE OČAJANjE



    Molite se, deco moja! Nije ostalo još mnogo vremena. Naš život visi o koncu. Bilo je mučenika i još će ih biti. Poslednji će biti veći od prvih, jer oni nose velike žalosti. Sam sam grešnik i ljubim sve grešnike, jer nema čoveka na zemlji koji ne greši. Samo je Gospod bez greha, a svi mi smo grešnici.

    Gospod neće napustiti nasleđe Svoje. Samo, što ni mi ne treba da zaboravimo da nas On uvek posmatra. Oni koji se u Boga uzdaju neće se lišiti nijednoga dobra (Ps. 33, 10).



    sveti Kukša iz Odese (+ 1964)
    Pravoslavna reč, br. 158





    131. POSEJ SEME DOBRE NADE



    Kada nas napadne demon uninija, podelimo dušu na dva dela. Učinimo jedan deo utešiteljem, a drugi utešavanim. Posejmo seme dobre nade, pojući sledeće Davidove stihove: Zašto si žalosna, dušo moja, i zašto me smućuješ? Uzdaj se u Boga, jer ću se ispovedati Njemu - Spasenju lica moga i Bogu mome (Ps. 41, 6).



    ava Evagrije (+ 399)
    Poglavlja o delatnom životu





    132. HRABRO SE BORI



    U vreme iskušenja ne napuštaj svoju keliju, izmišljajući razne izgovore, već sedi i trpi. Hrabro se suočavaj sa svim protivnicima, osobito sa demonom uninija, koji je zaista najteži od svih, ali koji, najviše od svih, dušu čini iskusnom. Ukoliko izbegneš borbu, tvoj um će ostati neiskusan, plašljiv i lako će se u bekstvu okretati.



    ava Evagrije (+ 399)
    Poglavlja o delatnom životu





    133. SEĆANjE NA SMRT



    Naš sveti i najiskusniji učitelj je imao običaj da kaže: monah treba da se odnosi prema svojoj duši kao da će sutra umreti, a prema telu kao da će još godinama živeti. Jer, kako je rekao, prvo, sprečava uninije i monaha čini revnosnijim, a drugo, telo čuva zdravim i podstiče na uravnoteženo uzdržanje.



    ava Evagrije (+ 399)
    Poglavlja o delatnom životu





    134. BUDI NEPOKOLEBLjIV



    Ako te napadne duh očajanja, ne napuštaj svoju keliju i nemoj biti obeshrabren. Jer, kao što se srebro očišćava u ognju, tako će i tvoje srce zasijati ako ostaneš nepokolebljiv.



    ava Evagrije (+ 399)
    Poglavlja o delatnom životu





    135. ZASVIRAJ NA STRUNAMA VRLINE



    Ako, iscrpljeni radom, padnemo u očajanje, pohitajmo kamenu znanja i razgovoru sa Psaltirom i pobudimo vrline poput harfinih struna poznanja.



    ava Evagrije (+ 399)
    Poglavlja o delatnom životu





    136. MOLITVA JE LEK



    Molitva je lek protiv tuge i uninija.



    sveti Nil Sinajski (+ 450)
    Sto pedeset tri poglavlja o molitvi





    137. SUZE I MOLITVE BOGU



    Kada pokušavamo da uznesemo srdačne molitve Bogu i u tome ne uspevamo, jer nas obuzima tama, navlažimo obraze suzama i zatražimo od Boga da razveje borbenu tamu i unese svetlost u dušu.



    sveti Nil Sinajski (+ 450)
    Sto pedeset tri poglavlja o molitvi





    138. ČEKAJ SVETLOST MILOSTI BOŽIJE



    Poput sunčevih zraka, koje ponekad prekriju tamni oblaci, duša biva ispunjena tamom i, na neko vreme, lišena duhovne utehe. Tada je svetlost milosti Božije pomračena oblacima strasti koji se nadvijaju nad dušom. U tebi više nema radosti, a um se sve više pomračuje. U takvim situacijama ne razmišljaj mnogo, već trpi. Čitaj, primoravaj se na molitvu i čekaj pomoć. Ona će stići i pre nego je uočiš. Isto kao što sunčani zraci spasavaju zemlju od tamnih oblaka, tako i molitva može da uništi i rasprši oblake duševnih strasti i da osvetli um svetlošću utehe i radosti.



    Isaak Sirin (+ 7. vek)
    Poglavlja o delatnom životu





    139. TRPLjENjEM SPASAVAJ DUŠU SVOJU



    Sve strasti napadaju samo jedan deo duše - razdražajni, želateljni ili slovesni (npr. zaboravnost i neznanje). Samo uninije, zarobivši sve duševne sile, odjednom, pri jednom jedinom uzdahu, pokreće gotovo sve strasti. Zbog toga uninije donosi najveću težinu. Stoga su poučne reči Gospodnje, koje propisuju sledeći lek: trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21, 19).



    sveti Maksim Ispovednik (+ 662)
    400 glava o ljubavi





    140. BOG ĆE NAS USPRAVITI



    Kada čovek, nakon velike borbe, ipak biva poražen, ne treba da očajava, već neka, ohrabren Isaijinim rečima, uznese srce Bogu: Združujte se, narodi, ali ćete se potrti; čujte svi koji ste u daljnoj zemlji: oružajte se, ali će te se potrti; oružajte se, ali ćete se potrti. Dogovarajte se, dogovor će vam se razbiti: recite riječ, neće biti od nje ništa, jer je s nama Bog. (Is. 8, 9-10). Bog uspravlja sve satrvene (Ps. 144, 14) i pobuđuje nemoć i strah među neprijateljima, čim se pokajemo.



    sveti Jovan Karpatski
    Spisi namenjeni monasima Indije





    141. NAŠA SE BOL PRETVARA U RADOST



    Ne treba da se čudimo što pojedini monasi uspevaju da pretrpe bol i različite oblike tuge, trpeljivo očekujući ono što će im, kroz mnoga iskušenja, darovati njihov Gospod. Jer, su im poznate Njegove reči: "Zaista vam kažem da ćete vi zaplakati i zaridati, a svet će se radovati. Zatim ću vas posetiti kroz Utešitelja i odagnati vašu tugu. Obnoviću vas mislima nebeskog života i mira, i slatkim suzama, kojih biste lišeni za kratko vreme vašeg kušanja. Nasloniću vas na grudi milosrđa Moga, poput majke koja hrani svoje uplakano čedo. Kada vam ponestane snage, snažiću vas silom sviše i zasladiću vašu gorčinu, kao što Jeremija reče u svome plaču, govoreći o Jerusalimu skrivenom u vama. Ali ću vas opet videti, i radovaće se srce vaše Mojom tajnom posetom. Vaša žalost će se okrenuti na radost i niko vam je neće moći oduzeti." (Jn. 16, 20-22).



    sveti Jovan Karpatski
    Asketska poglavlja





    142. VENAC SE DOBIJA TRPLjENjEM



    Shvati da satana nema potrebe da kuša one koji sami sebe kušaju i neprekidno se upliću u probleme ovoga sveta. Nagrade i venci se daju samo proverenima, a ne onima kojima nije stalo do Boga i koji lenjstvuju i dremaju. Zato, kaži sebi: "Bog me zaista iskušava" i slabine se moje ispuniše porugama (Ps. 37, 8); To će biti zdravlje pupku tvojemu i zaljevanje kostima tvojim (Prič. 3, 8). U stvari, veliki Lekar je pored nas. On je uzeo naše slabosti, iscelio nas i još uvek nas isceljuje Svojim ranama (Is. 53, 5). On je pored nas i pokušava da nas spase. Vidite sada da sam ja, ja sam, i da nema Boga osim mene. Ja ubijam i oživljujem, ranim i iscjeljujem, i nema nikoga ko bi izbavio iz moje ruke. (5. Mojs. 32, 39) Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na čedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja neću zaboraviti tebe. (Is. 49,15)

    Kako te samo On nežno miluje, posećuje kad Ga zaboraviš, razgovara sa tobom, hrani te mudrošću, kada ti, poput mladog labuda, izviješ svoj vratić i zavapiš Mu. Tako te On čini nebočežnjivim, pruža ti utehu i hrani te strahom Gospodnjim. Tako Gospod opšti sa nama.



    sveti Jovan Karpatski
    Asketska poglavlja





    143. ISPRAVNO POUČAVAJ SVOJU DUŠU



    Dragi moj brate, kada ti se dogodi da se u tvojoj duši istovremeno projave revnost i velika čežnja za savršenstvom, te svom snagom poželiš da ispuniš svaku zapovest Božiju, ne grešeći čak ni u nekoj nemarnoj naizgled nevažnoj reči, i tako, po delima, znanju ili sozercanju, ne zaostaneš za drevnim svetiteljima, ali vidiš da ti neprijatelj to otežava, sejući seme nemarnosti u tvojoj duši i sprečavajući te da dosegneš svetost, raslabljujući te ubacivanjem pomisli, i kada shvatiš da ti je nemoguće spasiti se i ispuniti sve Božije zapovesti u vrevi ovoga života, tada sedi u neki kutak, povuci se u sebe i saberi misli. Zatim, ispravno posavetuj svoju dušu, govoreći: Zašto si žalosna, dušo moja, i zašto me smućuješ? Uzdaj se u Gospoda, jer ću se ispovedati Njemu - Spasenju lica moga i Bogu mome (Ps. 42, 5). Ko će se opravdati delima zakona? Car i prorok još kaže: jer se neće opravdati pred Tobom niko živ (Ps. 142, 2). Ali, verom se uzdam u Gospoda da će me, po beskrajnoj milosti Svojoj, spasiti. Zato, skloni mi se sa puta, satano! Slavim Gospoda i Boga moga i od mladosti svoje služim Njemu, Koji me, po obilju milosrđa Svoga, može spasiti. Idi od mene i neka te Bog, Koji me stvori po podobiju Svome, pogubi.



    sveti Simeon Novi Bogoslov (+ 1022)
    Podvižnička i teološka poglavlja





    144. POHITAJ NA MESTO MOLITVE



    Fizička slabost i težina, koje u dušu ulaze kroz lenjost i nemarnost, odvraćaju nas od upražnjavanja uobičajenog pravila, pomračuju um i dovode do malodušnosti. U srcu se, sve češće, javljaju strah i hulne pomisli, i čovek se, budući iskušan demonom malodušnosti i očajanja, plaši da stane na svoje uobičajeno mesto molitve, te se odaje lenjosti, ili ponekad iskusi nasrtaj naročito besramnih pomisli o Tvorcu. Tako, znajući uzrok takvog stanja, požuri na svoje uobičajeno mesto molitve, i padajući pred Sveblagim Bogom, zavapi Mu svim srcem svojim, i, sa suzama pokajanja, moli Ga da ti olakša ovo breme očajanja i zlih pomisli. Ukoliko nastaviš da vapiš i neprekidno kucaš na vrata milosti Božije, ubrzo ćeš ga se i osloboditi.



    sveti Simeon Novi Bogoslov (+ 1022)
    Podvižnička i teološka poglavlja





    145. ISUSOVA MOLITVA



    Odagnaj neprijatelje Isusovim Imenom, jer, ni na nebu ni na zemlji, nema moćnijeg oružja protiv njih.



    sveti Jovan Lestvičnik (+ 605)
    Lestvica





    146. BOG ĆE OLAKŠATI NAŠ NEMIR



    Ukoliko upadnemo u nevolju, uninije i beznadežnost, odnosno u bezizlazne krajnosti iz kojih nam je nemoguće izvući se, treba činiti što i car David - izliti molitvu i srce Bogu i nevolju pred Njim objaviti (Ps. 141, 2). Jer, mi se ispovedamo Bogu kao Onome, Koji premudro sve uređuje, i ako je to potrebno, može olakšati naš nemir i osloboditi nas od štetnih i razornih teškoća.



    sveti Isihije, prezviter Jerusalimski (+ 432)
    Stotine o trezvoumlju i molitvi





    147.TRUDI SE DA SE NE SMUTIŠ



    Ne dopusti da te neprijatelj poremeti, smuti i zbuni. Može li te ikakvo iskušenje ili stradanje zadesiti bez Božijeg dopuštenja? Ne može. Bog to dopušta zbog duševne koristi, ali nam demon to predstavlja u drugom svetlu, kao što je to davno učinio kada je izgnao našeg praoca iz rajskoga vrta. Međutim, mi zaboravljamo da nam Bog šalje iskušenja da bi nas očistio od svake nečistote, i tako zapadamo u nevolje i uninije. Ako želiš da se spaseš, ne veruj svojim pomislima, jer demoni u tebi seju seme zla i stvaraju lažne predstave. Ti zato nikada nikog ne osuđuj, već se uvek trudi da služiš bližnjem. Nikada ne misli zlo o nekome. Time i sam postaješ zao, budući da zao čovek misli zlo, a dobar čovek dobro. Kada pomisliš: "Oni za mene kažu...", znaj da ti to neprijatelj šapuće na uho. Nikada ne sumnjaj, već sve istrpi sa radošću i osmehom, jer je velika nagrada za trpljenje. Što se tiče demona, ne veruj im, jer stvarnost nije onakva kakvom je oni predstavljaju. Njima je jedino stalo da pokušaju da te, na svaki mogući način, smute.



    sveti Varsanufije i Jovan (+ 6. vek)
    Duhovno rukovođenje





    148. SVE ŠTO SE DEŠAVA, DEŠAVA SE RADI DOBRA



    Kažeš da su te iskušenja iscrpila. Vozljubljeni brate, ne budi iscrpljen, jer te Bog nije napustio, niti će te napustiti. Znaj da je nemoguće promeniti reči, koje je Gospod uputio našem praocu Adamu: Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb (Post. 3, 19). Kao što se zlato zagreva u peći, očišćuje se i postaje pogodno za izradu kraljevske krune, tako je i sa čovekom. Iz vatre stradanja se, ukoliko sa blagodarnošću istrpi, rađa carski sin. Stoga, veruj da sve što ti se dogodi, događa se radi tvoga dobra, da bi ti osiguralo smelost pred Bogom.



    sveti Varsanufije i Jovan (+ 6. vek)
    Duhovno rukovođenje





    149. POMOĆ OD ANĐELA ČUVARA



    U očajanju sam potezao i za svojim, uvek napunjenim, pištoljem, želeći da sebi oduzmem život. Ali, neki glas u srcu mi je rekao: "Ne očajavaj, već se uzdaj u milost Božiju. Bog je štedar i mnogomilostiv prema onima koji se kaju. Do posljednjeg trenutka ovoga života, ne smemo da očajavamo."

    Naravno, bio je to glas mog Anđela čuvara. Bacio sam pištolj i, ustuknuvši, pogledao na Raspeće našega Spasitelja. Suze, poput bujice, potekoše niz obraze. Pao sam ničice i ridao sve dok nisam u tom položaju i zaspao.

    Probudio sam se. Bilo je jutro. Oko mene nije bilo ničega. Sve je bilo na svome mestu, a u mojoj duši takođe mir. "O, Gospode," pomislio sam, "velika je milost Tvoja!" Sledećeg dana, primio sam Svete Tajne i potpuno se smirio.



    Simeon Janovski (kasnije jeroshimonah Sergije) (+ 1876)
    Mala ruska filokalija





    150. MISLI SAMO NA GOSPODA



    Kada neprijatelj ubaci očajanje u tvoje srce, pobuđujući u umu sećanje na prošle grehe, koje ne donose nikakvu nadu na oproštaj, ne odmeravaj vlastite zasluge i grehe. Misli samo na dela Gospoda našeg Isusa Hrista - samo ona donose spasenje. Takođe, ne zaboravljaj da se Majka Crkva, na svakoj Evharistiji, moli za sve grešnike.



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Pisma duhovnog rukovođenja





    151. STRADANjE OTVARA VRATA U DRUGI SVET



    Kad se čovek obrati, proces otkrivenja se dešava na vrlo jednostavan način: čovek je u nevolji, strada i zatim se otvori drugi svet. Što je veće stradanje, nevolje i bogočežnja, On će pre priteći u pomoć, otkriti se i pokazati put izbavljenja.



    o. Serafim Rouz (+ 1982)
    Bog se otkriva u čovekovom srcu





    152. NADA I KROTOST



    Istinski hrišćanin je sazdan od vere i ljubavi prema Hristu. Gresi nas ni najmanje ne sprečavaju da budemo hrišćani, što i Sam Spasitelj kaže. On je, iz velikog čovekoljublja Svoga, rekao da On nije došao da zove pravednike, već grešnike na pokajanje, jer je veća radost na nebu zbog jednog grešnika koji se kaje, nego zbog ostalih devedeset i devet pravednika. Rasuđujući na ovaj način, hrišćanin bi trebalo da se nada, da se raduje i ne prihvata pogubno očajanje. Ovde je potreban štit vere.

    Za onoga ko ljubi Boga, greh nije ništa drugo do neprijateljska strela, ispaljena u duhovnoj borbi. Istinski hrišćanin je ratnik koji se, na putu ka svojoj nebeskoj domovini, bori protiv nevidljivog neprijatelja. Prema rečima Apostola, naša borba nije protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12).

    Propadljive svetovne želje nas odvajaju od naše domovine. Navika i sklonost prema njima kao da oblači dušu u ružne haljine. To apostoli nazivaju spoljašnjim čovekom. Putujući kroz ovaj život i tražeći pomoć od Boga, treba da sa sebe svučemo te ružne haljine i obučemo se u ljubav budućeg veka i time spoznamo koliko smo blizu ili daleko od naše nebeske domovine. Međutim, nemoguće je to brzo učiniti. Tada čovek treba da sledi primer bolesnih, koji, želeći isceljenje, neprekidno tragaju za odgovarajućim lekovima.



    sveti German Aljaski (+ 1836)
    Mala ruska filokalija





    153. NE GUBI NADU



    Strašnije je izgubiti nadu nego grešiti. Na primer, apostol Juda izdajnik je bio defetista. Budući neiskusan u duhovnoj borbi, žestoki napad neprijatelja ga je doveo do očajanja i on se obesio. S druge strane, apostol Petar je bio prava stena. Iako je doživeo užasan pad, i bio neiskusan u duhovnoj borbi, očajanje ga nije slomilo, već je nastavljajući dalje, iz žalosnog i skrušenog srca, prolio gorke suze. Čim je naš neprijatelj to video, oči kao da su mu se opalile užarenim plamenom, te je utekao urlajući i ridajući.



    sveti Jovan Karpatski
    Spisi namenjeni monasima Indije





    154. UVEK OČEKUJ IZNENADNE PROMENE



    Budi hrabar! Kada ognjeni duh počne da slabi, treba da se, na svaki način, trudimo da ga, sa strahom i trepetom, obnovimo, priljubljujući se uz Gospoda, jer sve dolazi od Njega. Dugo nas mogu pritiskati uninije, dosada, duhovna i telesna težina. Međutim, ne smemo se obeshrabriti, već moramo čvrsto stajati i revnosno ispunjavati pravila kojeg smo se prihvatili. Nemoj misliti da će se duša brzo osloboditi privezanosti za greh, niti očekuj da će ona sačuvati jednaku toplinu i sladost. To se nikada ne dešava. Nasuprot tome, uvek očekuj iznenadne promene. Kada nastupe natmurenost i teskoba, shvati da si to istinski ti, onakav kakav jesi. Što se tiče duhovne sladosti, prihvati je kao nezasluženu nagradu.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    155. PROMISAO BOŽIJI



    Posebno se pomolimo Gospodu kada nas zadese demonska tuga, stradanje, bolest ili nesreća. Zavapimo Mu sa suzama, bez ikakve uznemirenosti i brige, kako bismo se izvukli iz nedaće, jer nema tuge koja se ne nadvija nad nas bez Promisla Božijeg. Zavolimo uski i stradalni put spasenja, jer nas on uvodi u Carstvo Nebesko. Stoga, ne izbegavajmo opasnosti, nesreće, nevolje i tuge, već mužestveno istrpimo sve što je tužno, teško i neprijatno, dok ne stigne Božanska pomoć. Podvižniku i svetitelju Božijem je svojstveno da ostane silan u svakoj žalosti, odnosno da svoje srce položi na čvrsto tle, a ne da bude nepostojan kao pesak. Ovaj život, koji se okreće poput točka, je privremen i za njega ne važe neka posebna pravila. Ponekad se pred čovekom ukažu svetla budućnost i počasti, ali ne primaj ih k srcu. Ponekad nas ljudi proganjaju, ali ne tuguj ni tada. Ponekad žalosti i strasti dolaze od demona - ne tuguj ni tada. Sve nam se to dešava radi našega spasenja. Pored toga, takvo stanje prestaje kad On nispošalje Svoju blagodat, koja treba da nas ukori i pomiluje. Slava Ti Bože! Sada i uvek i u vekove vekova. Amin.



    sveti Pajsije Veličkovski (+ 1794)
    Mala ruska filokalija





    156. BOGOOSTAVLjENOST



    Kada se Bog, iz vaspitnih razloga, povuče, nastupa neizmerna tuga, poniženje i čak izvesno očajanje duše. Bog to čini da bi obuzdao sklonost duše ka taštini i samoljublju, jer se srce odmah ispunjava strahom Božijim, suzama blagodarnosti i velikom čežnjom za tihovanjem. Međutim, kada se Bog potpuno povuče, duša biva ispunjena uninijem, neverjem, gnevom i gordošću. Mi, koji iskusismo obe vrste ostavljenosti, u oba slučaja Bogu treba da pristupimo na odgovarajući način. U prvom slučaju, treba da Mu, od sveg srca, zablagodarimo, shvatajući da On tako obuzdava našu plahovitost i, poput dobroga oca, poučava nas razlici između vrline i poroka. U drugom slučaju, treba da Mu ispovedimo svoje grehe, da Mu sa suzama zavapimo i da se, što je moguće više, odvojimo od sveta, da bi Ga, uz veliki trud, konačno podstakli da se ponovo, kao nekada, otkrije u našim srcima.

    Ipak, treba da shvatimo da kada je neposredna borba između satane i duše u toku - govorim o borbi u slučaju kada nas Bog napusti da bi nas poučio - tada se blagodat, kao što sam već rekao, pomalo skriva, ali ona i dalje krepi dušu, tako da u očima njenih neprijatelja pobeda izgleda kao delo same duše.



    sveti Dijadoh Fotički (+ 486)
    O duhovnom poznanju





    157. NEMA MESTA OČAJANjU



    Po tvome pismu razlivena je neka tuga, koja kao da svojim nevidljivim kapilarima siše očajanje. A očajanje? To je najveći čovekov neprijatelj u zemaljskom svetu. Jer najmoćniji vrlo lako strovali dušu čovekovu u smrt. A kada duša u čoveku umire - našta mu onda sav svet, svi svetovi skupa? Onda se svi svetovi pretvaraju u smrdljiva gnojilišta, i čovek u mukama postaje blizanac đavolu i anđelima njegovim. Ne! Nema mesta očajanju za hrišćanina u ovom svetu, jer kada je Gospod sišao u ovaj svet, i Crkvom sav ostao u njemu, kako onda dati mesta očajanju u duši svojoj? Ta sav Gospod je tu, pored nas, oko nas! Samo zavapi k Njemu, i gle! - već si u zagrljaju Njegovom. A ko te onda može oteti iz zagrljaja Njegovog: koji to neprijatelj, koji to čovek, koji to đavo, koji to pakao? Ta nikakva nas sila, nikakva zlosila ne može rastaviti od ljubavi Njegove. Njime smo uvek jači od svakoga zla, od svakoga greha, od svakoga pakla, od svakoga đavola, i od sviju skupa. Sva je mudrost hrišćaninova u tome: držati se neprestano Gospoda Hrista - držati se molitvom, držati se postom, držati milostinjom, držati ljubavlju, držati krotošću, držati smirenošću, držati trpljenjem, držati pokajanjem, držati Svetim Pričešćem, držati svetom ispovešću; držati se Njega, Neizmenljivog, Ničimnezamenljivog i Nikimnezamenljivog Boga i Gospoda, svakom svetom tajnom i svakom svetom vrlinom. Onda? Onda smo iznad svih smrti, iznad svih muka: uvek radosni - radošću vere, radošću spasenja...



    o. Justin Popović (+ 1979)
    Na Bogočovečanskom putu
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  6. #5
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Odg: Sveti Oci o depresiji

    RIZNICA POUKA O DUHOVNOJ BORBI





    1. O, RADOSNA SVETLOSTI!



    Kada smo sa Gospodom, i Gospod je sa nama. I sve postaje svetlost.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    2. ZABORAVLjANjE BOGA



    Zapoveđeno nam je da iznad svega držimo univerzalnu zapovest da se sećamo Boga: Nego se opominji Gospoda Boga svojega (Ponz. 8,18). Nas uništava zaboravljanje na Boga, koje pomračuje ostale zapovesti i odvraća nas od svakog dobra.



    sveti Grigorije Sinaita (+ 1346)
    O zapovestima i dogmatima





    3. TUGA MOŽE POSTATI IZVOR RADOSTI



    Kada se hrišćanin preda volji Božijoj, odrekne se sebe i sve brige preda Bogu, onda Mu blagodari i slavi Ga zbog takvoga krsta. Tada se izobilna duhovna sila i neiskaziva duhovna uteha iznenada projavljuju u njegovom srcu. Po tome se poznaje Hristov učenik, koji je prihvatio Njegov duhovni priziv, te za takvog raba Božijeg zemaljska stradanja postaju izvor radosti. Sa druge strane, život bez stradanja je istinski znak da je Gospod okrenuo Svoje

    Lice od čoveka, koji Mu nije ugodio, čak iako se spolja može činiti da je pošten i pun vrlina.



    sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
    Arena





    4. GUBITAK BLAGODATI



    Blagodat zadobijaju ljudi koji su se rodili Duhom i koji delaju Duhom. Međutim, dešava se da oni zatru to božansko seme, bilo zbog vlastitih padova ili ih, pak, Bog napušta zbog njihove zajednice sa neprijateljem skrivenim u njima. Do gubitka blagodati dolazi zbog nasrtaja strasti (ako neko nalazi zadovoljstvo u njima), te se blagodat, kroz učinjene grehe, odmah gubi. Strastoljubiva i greholjubiva duša je pravo stanište strasti, ako ne i demona, kako u ovome, tako i budućem veku.



    sveti Grigorije Sinaita (+ 1346)
    O zapovestima i dogmatima





    5. ISTRPI DO KRAJA I BORI SE!



    Ti, dakle, čedo moje, jačaj u blagodati koja je u Hristu Isusu; Ti se, dakle, zlopati kao dobar vojnik Isusa Hrista. Nijedan se vojnik ne upliće u poslove običnog života, da bi ugodio vojvodi. Ako se ko i bori, ne dobija vijenac ako se ne bori po pravilu.



    sveti Pavle (+ 67)
    2. Tim. 2, 1, 3-5





    6. BLAGODARNOST I OČIŠĆENjE



    Seti se, čedo, onoga koji je rekao da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božije (Dap. 12, 22). On nije odredio - kroz takve i takve nevolje, nego je neodređeno rekao: kroz mnoge nevolje. I tako, trpi ono što dolazi sa blagodarnošću, sa razumom, kao nešto slatko ukoliko imaš grehe, a ako ih nemaš - kao nešto što te očišćava od strasti ili posreduje za tebe Carstvo Nebesko.



    avva Dorotej (+ 4. vek)
    Pouke





    7. BOG NAS ISKUŠAVA KAO ŠTO SE ISPITUJE ZLATO U OGNjU



    Nakon blagog karanja, sledi im velika nagrada, jer im je Bog to obećao i smatra ih dostojnim Sebe. Isprobao ih je, kao što se zlato ispituje u ognju, i primio ih je kao žrtvu paljenicu.



    Premudrosti 3, 4-5





    8. ZAŠTO SE DUŠA HLADI?



    Budi naročito obazriv kad se duša ohladi, jer je to gorko i opasno stanje. Gospod ga koristi kao jedno od Svojih načina rukovođenja, poučavanja i ispravljanja. Međutim, to može biti i neka vrsta kazne. Često je razlog tome neki vidljivi greh, ali budući da to nije slučaj kod tebe, razlog treba tražiti u unutrašnjim osećanjima i sklonostima. Može biti da imaš visoko mišljenje o sebi, ili, pak, misliš da nisi kao ostali? Možda imaš na umu da sama koračaš putem spasenja i da se samo vlastitim snagama uspneš na nebo?



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    9. PRIMORAVAJ SE DA ČINIŠ DOBRO



    Izvršavaš razna poslušanja, i kažeš mi da u većini slučajeva to činiš nevoljno i nemarno, te da treba da se primoravaš. Na kraju krajeva, to je osnovno načelo duhovnog života - suprotstaviti se zlu i primorati se na činjenje dobra. To znače reči Gospodnje: Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podvižnici ga zadobijaju (Mt. 11, 12). Zato je idenje za Hristom breme. Kad bi smo sve predano činili, po čemu bi onda to bilo breme? Međutim, na kraju ipak ispadne da si sve lako i voljno učinio.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    10. NEPOVERENjE U BOGA



    Čim se i najmanje odvojiš od Boga i više Mu ne ukazuješ poverenje, sve krene neplaniranim tokom. Gospod se tada povlači, i kao da govori: "Poverovao si u nešto drugo. Dobro, onda se osloni na to." Šta god to bilo, ispostaviće se da je sasvim bezvredno.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    11. OSEĆANjE SAMOLjUBLjA



    Preispitaj se da možda u tebi ne vlada osećanje samoljublja, ili suprotno tome, možda nisi uspeo da shvatiš da si niko i ništa. Osećanje samoljublja je duboko skriveno, ali ono, u stvari, upravlja čovekovim životom. Njegov prvi zahtev je da sve bude po tvojoj volji, te da se, ukoliko nije tako, odmah žalimo Bogu i gnevimo na bližnje.

    Preterana vera u sebe, kao posledica samoljublja, ne narušava samo naš odnos prema bližnjima, već i prema Bogu. Samoljublje je lukavo poput demona, smišljeno se skriva iza skrušenih reči, lukavo se učvršćujući u srcu, tako da balansiramo između samopotcenjivanja i samo-veličanja.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    12. "JA NISAM KAO OSTALI"



    Kakav si samo sebi hvalospev načinio nazivajući se lošom, lukavom, promenljivom, nezahvalnom, gordom, gnevljivom osobom, koja ne zna da se moli Bogu! To je vrlo dobro, ali moraš dodati još i to da si bedan i nedostojan. Često to ponavljaj sebi, trudeći se da te reči izgovoriš iz dubine duše, a ne samo da ih mehanički izrecituješ. Jer, najčešće se dešava da u dubini srca imamo veoma visoko mišljenje o sebi.

    Kada mislimo tako o sebi, jezik ili um ponavlja ove, ili njima slične, reči, dok smo u dubini duše ubeđeni da nismo kao ostali. Neobično je to što je duši skoro nemoguće da zapazi da je pala u prelest, sve dok joj Gospod na neki način ne otkrije i pokaže u svoj njenoj ružnoći. Možda bismo i pomislili da smo u prelesti, kada bismo uvideli da reči posredne ili neposredne kritike u nama pobuđuju nezadovoljstvo ili gnev prema onome ko ju je uputio. Potrudi se da u takvim slučajevima jasno sagledaš stanje u kome se nalazi tvoja duša, pazeći na veliku opasnost koja preti od samoopravdanja.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    13. KADA TRUD IZOSTANE



    Kada trud izostane, onda sve staje i gase se iskre života.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Božanska iskra





    14. O MALODUŠNOSTI



    Jedan brat poseti avu Viktora Pustinjaka u Lavri Eluskoj i reče mu: "Oče, šta mi je činiti, jer sam upao u kandže malodušnosti?" Starac odgovori: "To je bolest duše. Kao što oni koji pate od akutne oftalmije, veruju da vide više svetlosti od onih čije su oči zdrave, tako se i malodušni brzo uvrede zbog neke beznačajne uvrede, misleći da je to nešto veliko. Međutim, oni koji su zdravi u duši, veoma se raduju u vreme iskušenja."



    ava Viktor
    Duhovni lug





    15. ZADOVOLjENjE STRASTI UMRTVLjUJE DUŠU



    Ako čovek nije duhovan, njegova čula ne mogu da osete božansku sladost. Isto kao što čovek otupljenih čula ništa ne oseti, ne vidi, ne čuje, ne miriše, budući slab ili polumrtav, isto tako čoveka, čije su strasti umrtvile prirodne duševne sposobnosti, čine ga neosetljivim na dejstvo i učestvovanje u Tajnama Duha. Onaj ko je duhovno slep, gluv i neosetljiv duhovno je mrtav, jer Hristos ne obitava u njemu, pa ni on sam ne opšti sa Hristom i ne živi u Njemu.



    sveti Grigorije Sinaita (+ 1346)
    O zapovestima i dogmatima





    16. BOGOUGODNI PUT JE SVAKODNEVNI KRST



    Bogougodan put od početka vremena i stvaranja čoveka beše put krsta i smrti. Kako si onda pomislio drugačije? Moraš shvatiti da si skrenuo sa puta Božijeg, da si daleko od Njega, da ne želiš da slediš put svetitelja, već hoćeš da sam sebi napraviš poseban put i da njime neometano putuješ bez ikakvih problema. Međutim, Božanski put je svakodnevni krst. Niko se nije vazneo na nebo ugađajući sopstvenim strastima.



    sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
    Arena





    17. BOG VIDI NAŠU PATNjU



    Otac naš nebeski je svemoćan i svevideći. On zna tvoju patnju, te ako vidi da je neophodno i korisno da te mimoiđe neka čaša, to će i učiniti.



    sveti Ignjatije Brjančaninov (+ 1867)
    Hristova čaša





    18. BOG SE STARA O NAMA



    Čovek koji neprestano strada je pod naročitim staranjem Božijim.



    sveti Isaak Sirin (+ 7. vek)
    Podvižnička slova





    19. RAZLOZI NAŠE OHLADNELOSTI



    Naše srce se ohladi ako se uznemiri, ako se priljubi uz nešto drugo, a ne uz Boga, ako se mnogo brine, ljuti i okrivljuje nekoga (kada smo nezadovoljni i udovoljavamo telu, valjajući se u izobilju i grehovnim mislima). Borimo se protiv toga, i ohladnelost će se nestati.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    20. AKO SE NE TRUDIMO, BOG NEĆE SAČUVATI NAŠU RADOST



    U celom tvom pismu se projavljuje radosno stanje tvoje duše. Raduješ se milosti Gospodnjoj, koju ti On ukazuje i istovremeno se plašiš. Čini se da si opitom poznao da čovek mora da služi Gospodu sa strahom, i raduje se Njemu s trepetom (Ps. 2, 11). Neguj strah i radost i nerazdvojno ih drži, pazeći da radost ne preraste u nemarnost, niti da strah ugasi radost. Sledujući tome, poštuj Boga, kao najmilostivijeg Oca, Koji nas gleda ljubavlju, ali Koji je istovremeno i neoprostivo strog.

    Prirodno je to što osećaš neku vrstu straha, usled kojeg te sva radost može ponovo napustiti. Zbog toga straha, postaješ uznemiren, pokušavajući da iznađeš način da održiš radost. Očekuješ da ćeš u tome sam uspeti? Zbog samo jedne takve pomisli, sve što si stekao može ti se ponovo oduzeti. Učini sve što je u tvojoj moći da sačuvaš radost, ali suštinski sve prepusti Gospodu. Istina je da ako se sam ne potrudiš, ni Bog to neće učiniti umesto tebe. Međutim, ukoliko nadu položiš samo na vlastite napore i borbe, Bog će se povući, videvši da Njegovu pomoć smatraš suvišnom, te ćeš se suočiti sa istim teškoćama kao i na samom početku. Bori se do samoga kraja, primoravaj sebe koliko god možeš, ali istovremeno veruj da je stvarna briga u rukama Samoga Gospoda. Ne smeš odustati od delanja, truda i nadanja u Samoga Boga. Krepite jedni druge, to će vas još više utvrditi.

    Gospod želi da imamo sve što nam je na spasenje, i u svako vreme je spreman da nam to daruje. On samo čeka na našu spremnost ili sposobnost da to primimo. Zato se pitanje o tome šta nam je činiti da sačuvamo pomoć Božiju, preobražava u pitanje šta nam je činiti da bismo ostali spremni da primimo zaštitu Gospodnju, koja čeka na nas da je primimo, i kako ona silazi na nas. Od suštinskog je značaja da poznamo sebe kao apsolutno prazan sasud, da tome dodamo svest o sopstvenoj nemoći da ga samo svojim trudom ispunimo i da to krunišemo verom da samo Bog to može da učini, i to ne samo da On to može, već da želi i zna kako. Zatim, spustivši um u srce, zavapimo: "Gospode, Ti znaš kako da me isceliš." Sve to čini sa neoborivom nadom i poverenjem da ćete On odvesti putem pravde i da ti neće dopustiti da skreneš sa njega.

    Zadovoljan si zbog radosti i utehe koju osećaš, što je sasvim prirodno. Međutim, budi obazriv da ne počneš da umišljaš: "Eh, eto ga! To je to! To tako izgleda, a ja to nisam znao!" Takve misli koje potiču od neprijatelja, ostavljaju za sobom prazninu i odvode u propast. Stalno ponavljaj: "Slava Tebi, Bože naš!" i "Gospode, pomiluj me!"

    Ako se, pak, zadržiš na umišljenim pretpostavkama, odmah će uslediti sećanja na prethodna dela, borbu, podvige, a zatim ćeš početi da analiziraš u kojem od tih stanja su se pojavili radost i dobrostanje, a u kojima su te napustili, i u kojima su se održala i učvrstila. Posle toga ćeš doneti odluku da uvek delaš na neki poseban način. Tako ćeš zapasti u umišljeno samozadovoljstvo, verujući da ti se naposletku otkrila tajna duhovnog uzrastanja i da je ono u tvojim rukama. Međutim, u vreme molitve će ti postati jasna obmana takvog maštanja, jer će molitva biti prazna, isprekidana i neće ti doneti nikakvu utehu. Jedinu utehu ćeš pronalaziti u sećanju na pređašnje, a ne na sadašnje, stanje. I tada bi trebalo da duboko uzdahneš i osudiš sebe. Međutim, ukoliko duša ne može to da učini, onda će to naopako raspoloženje da potraje i milost će se ponovo povući. Takva vrsta maštarenja pokazuje da se duša opet oslonila na sopstvene napore, a ne na milost Božiju. Milost je uvek milost, nezavisna od svakog delanja, a onaj ko je meša sa sopstvenim predstavama, može je biti lišen. To dobro zapamti. Upravo nam povlačenje blagodati, koje se, po Promisli Božijoj, dešava radi našeg ispravljenja, najviše pomaže da naučimo ovu spasonosnu lekciju.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    21. UNUTRAŠNjI NEMIR I UNUTRAŠNjA SVETLOST



    Problem koji bogotražitelja ponajviše muči jeste unutrašnji nered njegovih misli i želja, te on čezne da pronađe neki način da ih obuzda. Postoji samo jedan način kojim se to postiže - duhovna osetljivost ili toplina srca, praćena sećanjem na Boga.

    Čim se u tebi upali ovaj oganj, misli će se umiriti, unutrašnje raspoloženje će se popraviti, pojava dobrih i loših duševnih pokreta će postati još očiglednija i moći ćeš da odagnaš one loše. Tako ćeš moći jasno da razlikuješ dobro od pogrešnog, što će te krepiti u činjenju dobra, bez obzira na sve prepreke. Jednom rečju, započni istinski, delatni duhovni život, za kojim si do sada tragao, a koji se do sada samo u obrisima javljao.

    Takođe, bogočežnja o kojoj sam ranije govorio, doneće privremenu toplinu, koja se gubi sa prestankom bogočežnje. Međutim, toplina koja se rađa u srcu, stalno boravi i održava pažnju uma na njemu. Kada um siđe u srce, time se vaspostavlja zajedinca uma i srca, koja ponovo presazdava naš duhovni organizam.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Umetnost molitve





    22. O MUDRIM DEVOJKAMA



    Pogledaj samo na njihovu slavu, koju one ne dobiše baš lako. Koliko su samo truda uložile! Zadobile su je tek posle mnogih žalosti, stradanja i napora. Ko ne čini tako, neće se udostojiti takve slave.



    sveti Teofan Zatvornik (+ 1894)
    Božanska iskra





    23. IZABERI BOLjI DEO



    Prošla i sadašnja muka i patnja izliše se na tebe da bi iskušali i osnažili tvoju veru. One, takođe, deluju da bi obuzdale tvoju požudu i strasti. Postani krotka, jer takvima Bog pomaže, dok osuđivanje bližnjih i isticanje njihovih nedostataka mogu samo povećati gorčinu tuge. A ti, umesto toga, izaberi bolji deo.



    starac Makarije Optinski (+ 1860)
    Pisma duhovnog rukovođenja





    24. SVAKI DAN ŽIVI SA VEROM U BOGA



    Ne dozvoli da teškoće, nedostatak razumevanja ovladaju tobom, već svakodnevno živi sa verom u Boga, ne brinući se za sutrašnje probleme.



    Ep. Nektarije Koncevič (+ 1983)





    25. RADOST JE IZNAD OVOGA SVETA



    Zašto se čovek uči kroz bol i stradanje, a ne kroz zadovoljstvo i sreću? Veoma jednostavno, jer zadovoljstvo i sreća vezuju čoveka za ovaj svet, a bol i stradanje ga podstiču da traga za istinskom radošću koja prevazilazi granice ovoga sveta... Sam Hristos nam se obraća kroz bol i stradanje, ali i kroz samo zlo - jer u njima sagledava nešto što je iznad toga, ukoliko u njima postoji ono što naša srca duboko žele.



    o. Serafim Rouz (+ 1982)
    o. Serafim Rouz: Život i delo





    26. SPASONOSNA TUGA



    Eto, dakle, u čemu je spasonosna tuga po Bogu: kriviti same sebe, a ne bilo koga drugog za ono što smo mi sami grešno učinili, patiti radi toga i, kroz ispovedanje naših grehova i tešku skrušenost zbog njih, umilostivljavati Boga. Ovom samooptuživanju i skrušenosti temelj je položio onaj drevni Lameh, otvoreno ispovedivši svoj greh, sudivši samome sebi i osudivši se više od Kaina, jer on kaže: Kad će se Kain osvetiti sedam puta, Lameh će sedamdeset i sedam puta (Post. 4, 24). Oplakavši tako samoga sebe kao krivca, on je, putem svoje bolne skrušenosti, izbegao Božiju osudu, kako je i Prorok kasnije rekao: Kaži bezakonja svoja pre, da se opravdaš (Is. 43, 26). Ovo kaže i Apostol: Jer da smo bili sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni (1. Kor. 11, 31).



    sveti Grigorije Palama (+ 1360)
    Gospode, prosveti tamu moju!





    27. GOSPOD POZNAJE NAŠA SRCA



    Ne sumnjaj da Gospod poznaje srce svakoga čoveka. On, kao što je i obećao, odmah šalje pomoć onima koji odbacuju zle pomisli, ne dozvoljavajući im da se umnože i da oskrnave um i savest. Ali, one koji verom i nadom u Boga ne odbiju prvi nasrtaj pomisli, već se naslađuju njima, On ostavlja bez Svoje pomoći. Takve On smatra nevernim i dopušta da ih preplave zle pomisli, koje On ne odagnava, jer vidi da im se dopada njihov prvi nasrtaj i da se ne protive njihovom pristupanju.



    sveti Marko Pustinjak (+ 4. vek)
    Pouke





    28. OČEKUJ ŽALOSTI



    Želiš li da se izbaviš od žalosti i da one ne ovladaju tobom? Očekuj još veće žalosti i naći ćeš mir.



    sveti Varsonufije i Jovan (+ 6. vek)
    Duhovno rukovođenje





    29. NIJE NAM ZABRANjENO DA SE BRANIMO



    Kako ćemo prevazići grešnost koja se već ukorenila u nama? Potrebna nam je snaga. Čovek se trudi i bori, izbegava propast i neprekidno teži da očisti svoje misli. Nije nam zabranjeno da se snažno borimo. Ako u bilo kom asketskom podvigu upotrebimo snagu, tada sjedeći u gradu Jerusalimu, možemo čekati dok se ne obučemo u silu s visine koja će sići na nas (Lk. 24, 49). Drugim rečima, ako se trudimo u neprestanoj molitvi i ostalim vrlinama, na nas će sići moćna sila, jača od svake koju sami možemo primeniti. Ona je ljudskim jezikom neopisiva, a po snazi, savladava i najgore nedostatke u karakteru, demonsku zlobu, grešne porive duše i neprirodne pokrete tela. I ujedanput nastade šum sa neba kao hujanje silnoga vjetra (Dap. 2, 2), i ova nebeska sila izgoni zlo koje nas baca u grehovnu provaliju.



    sveti Jovan Karpatski
    Spisi namenjeni monasima Indije





    30. CARICA NEBESNA ĆE TI UVEK POMOĆI



    Kakva god te tuga obuzela, Kakva god te bolest zadesila, Koliko god nepodnošljiv tvoj život bio, Koliko god nesiguran bio - Svagda pritiči Carici Nebeskoj, Sa suzama je moli za pomoć, I Vladičica naša će te uslišiti i pomoći. Jer je Njoj sve moguće.



    igumanija Rufina Harbinska (+ 1943)





    31. ČEKAJUĆI ŽENIKA



    Evo, Ženik će doći u ponoć i blažen je rab koga nađe budnoga, a nedostojan onaj koga nađe spavajućeg. Zato, pazi, dušo moja, da te san ne obuzme, da smrti predana ne budeš i da ti se vrata Carstva ne zatvore. Nego, preni se i zavapi: svet si, svet, svet Bože naš, molitvama Bogorodice, pomiluj nas.



    iz svakodnevne Polunoćnice

    Preuzeto sa sajta svetosavlje
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Slične Teme

  1. Sveti Sava
    By Vesna in forum Religija
    Odgovori: 4
    Zadnji Post: 26.01.2016, 15:35
  2. Danas je Sveti Trifun
    By Vesna in forum Religija
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 14.02.2014, 06:40
  3. Danas su Sveti Vraci
    By DJ Pavle in forum Religija
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 14.11.2013, 20:46
  4. Danas je Sveti Luka
    By Vesna in forum Religija
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 31.10.2013, 11:58
  5. Sveti Trifun
    By Vesna in forum Religija
    Odgovori: 1
    Zadnji Post: 14.02.2013, 15:32

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080 :: Opera :: Firefox :: Chrome