Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Zaduzbine Nemanjica - Strana 3
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Strana 3 od 3 PrvaPrva 1 2 3
Prikaz rezultata 21 do 29 od 29
  1. #21
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Zaduzbine Nemanjica

    ГОРИОЧ


    ГОРИОЧ

    Манастир Гориоч, метох манастира Дечани, са црквом Светог Николе, конаком и звоником, налази се на Белој Стени изнад градића Исток. По народном предању, подигао га је краљ Стефан Дечански и посветио Светом Николи у знак захвалности што му је светитељ "огореле" очи на том месту залечио.


    Izvor;zaduzbine-nemanjica.rs
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    SRB HOST

  3. #22
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Zaduzbine Nemanjica

    СВЕТИ АРХАНГЕЛИ

    У клисури реке Бистрице, 3 км југоисточно од Призрена, налази се манастир са црквом посвећеном светим арханђелима - ктоторија и маузолеј најмоћнијег српског средњевековног владара, краља, а од 1346. године цара Душана.


    Манастир у клисури Призренске Бистрице код Призрена, задужбина цара Душана. Монументалан манастирски комплекс, опасан масивним зидом, грађен је од 1343. до 1352. године, а обухватао је цркву Св. Арханђела, цркву Св. Николе, конак, библиотеку, болницу, трпезарију и друге објекте. Тешко је страдао кад су Турци 1455. заузели Призрен, а потпуно је запустео у другој половини XVI века. Разношење камена за градњу Синан-пашине џамије у Призрену (XVII в.) убрзало је пропадање манастира, сада у рушевинама које су конзервиране.

    Главна манастирска црква Св. Арханђела, зидана за маузолеј цара Душана, била је петокуполна грађевина са основом у облику уписаног крста, троделном олтарском апсидом и отвореном спољном припратом. Фасаде од белог и црвеног мермера са богатим пластичним украсима, под од белих и плавих плоча у припрати, те подни мозаик у наосу, најлепши у ондашњој српској уметности, чине овај некад раскошни споменик изврсним примером споја визнтијског и романског градитељског схватања. Сматра се да је слабо очувани живопис надмашио онај из Дечана. У лепо обликовану гробницу у северном броду цркве био је сахрањен цар Душан после смрти 1355. године.


    На врхунцу привредне и политичке моћи српске средњевековне државе, пошто је 1346. српска црква уздигнута на ранг патријаршије, архиепископ Јоаникије освећен за првог српског патријарха, а Душан Немањић крунисан у Скопљу за цара Срба и Грка, на државном сабору у Скопљу 1349. објављен је Душанов законик, заправо првих 135 чланова најважнијег законодавног акта средњевековне Србије, а 1354. на сабору, вероватно у Серезу, допуњен је новим одредбама, тако да по нумерацији у науци има укупно 201 члан. Оригинал Законика није сачуван, али је познато 25 преписа из каснијег времена, међу којима су, претпоставља се, најстарији и најближи изгубљеном рукопису Струшки и Призренски препис. Призренски препис, настао у XV веку, чува се у Народном музеју у Београду.




    Члан 171.


    Наредба царска: Ако цар напише писмо или из срџбе, или из љубави, или из милости за некога, а то писмо нарушава Законик и није по правди и по закону, како пише Закон, судије том писму да не верују, само да суде и врше по закону.


    Члан 172.


    Све судије да суде по закону, право, како пише у Законику, а да не суде у страху од цара.


    (Превод Димитрије Богдановић, према Струшком и Атонском препису)







    Izvor;zaduzbine-nemanjica.rs
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #23
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Zaduzbine Nemanjica

    МАТЕЈЧА


    Високо на Скопској Црној Гори, у близини Куманова, налази се манастир Матејча. Манастир је почео да гради цар Душан, а завршили су га његова жена, царица Јелена и син, цар Урош након 1355. године. Црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице.



    Izvor;zaduzbine-nemanjica.rs
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #24
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Zaduzbine Nemanjica


    РАВАНИЦА



    Задужбина кнеза Лазара, налази се у близини Ћуприје. Грађена је између 1375. и 1377., а живопис је завршен око 1387. године. Подизањем Раванице почиње нови, моравски стил у архитектури и сликарству средњевековне Србије. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем.


    Манастир Раваницу са црквом Вазнесења подигао је кнез Лазар између седамдесетих и осамдесетих година XIV века. Ктиторска повеља сачувана је само у два каснија преписа, која нису истоветна. По болоњском препису, раваничка повеља била је издата 1376/7, по врдничком 1381. године. Међутим, на основу житија испосника светог Ромила који је живео у непосредној близини Раванице и који је, после смрти 1375. године, и сахрањен у Раваници, закључује се да је раваничко властелинство већ постојало, али свакако не као завршена манастирска целина. Такав манастирски комплекс - са црквом, пиргом, моћним утврђењем са седам кула, трпезаријом, ћелијама, неопходним економским и господарским зградама - морао се стварати годинама. Као, уосталом, и сви наши угледни манастири.


    У складу са својом фактичким положајем, кнез Лазар наглашава своју самосталност - самодржавност, он је "господин земљи српској" и то "по милости Божјој", и он постаје Стефан: "Стефан кнез Лазар". Он наступа као крунисани владар, непосредни наследник Немањића - део савременика га тако и прихвата, а потомство га тако и види у историјској перспективи.

    После Косовске битке и Лазареве погибије, на Видов дан 1389. године, и преноса његових моштију из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године, манастир постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца.

    Осим овог, створена је традиција Раванице и као културног центра у коме се негује писана књижевност, а око манастира се плело и усмено стваралаштво. Велики, ако не и највећи број у свету познатих народних песама посвећен Косову и косовским јунацима настао је уз Раваницу. Изгледа да је Раваница већ тада била и нека врста монашке школе, али се тек од XVII века знају имена појединих њених учитеља - даскала.


    Управо због овакве делатности - упорног неговања и чувања народне свести, одржавања духа отпора - раваничко братство је непрестано долазило у сукоб с турским властима. Раваница је била рушена и паљена неколико пута, при чему није страдала сама црква, већ утврђење и манастирске зграде. Црква је тешко страдала тек 1686/7. године, када је побијен и већи број раваничких монаха. Преживели монаси су морали 1689-1690. године да беже из манастира и из Србије, придружујући се великој сеоби Чарнојевића. Пешице, како је изриком забележено, они су се повлачили све до Сентандреје, у непосредној близини Будимпеште. Али су, спасавајући се, носили не само Лазареве мошти, већ и неопходне богослужбене ствари, део рукописних књига, драгоцен Јефимијин покров кнезу Лазару.

    После краћег боравка у Сентандреји, где су изградили и привремену дрвену цркву, раванички монаси прелазе са свим сачуваним стварима у потпуно запуштен манастир Врдник, у Фрушкој Гори. Обнављају га темељно, али му мењају црквену славу: обновљену цркву, уместо светом Јовану, посвећују Вазнесењу, слави њихове Раванице. Црква мења и своје име и постаје Сремска Раваница. Али, они не заборављају свој манастир. Довијају се и траже прилоге уз даровне повеље и од руских царева и од угровлашког војводе - за своју праву Раваницу "ниже Београда". Толико су чували старе традиције да је Вук Караџић, чак почетком XIX века, забележио најлепше косовске песме у непосредној околини Сремске Раванице.


    Када је у новом аустријско-турском рату Северна Србија била ослобођена, у Раваницу се 1717. године, док још мир није био закључен, враћа једини преживели раванички монах - даскал Стефан. Он затиче потпуно пусту цркву, толико зараслу у шипраг да се ни врата нису познавала. Припрата је била до темеља срушена, а по цркви се разрасло дрвеће. И Стефан креће у обнову. Од повратка 1717, до смрти, 1729. године потпуно се посветио обнови Раванице. Каснији радови у Раваници нису битно мењали стање. Тек најновији конзерваторски радови спасли су све што се још могло.

    У истакнутом историјском значају манастира Раванице, посебно место припада њеној цркви Вазнесења. У свим елементима она доноси нешто ново: и у архитектури, и у примени декоративне пластике и у живопису. Она је први споменик новог раздобља у развоју српске средњевековне уметности: моравске школе, њеног најсамосталнијег стварања у оквирима византијског стила.


    Триконхална основа раваничке цркве није нова творевина, у Моравској Србији прихваћена је под утицајем Свете Горе, нарочито преко њених монаха исихаста и испосника које је кнез Лазар прихватао и штедро помагао. Творац Раванице добро је познавао и цркве из времена краља Милутина. Од њих је преузео и пет купола над наосом, али ове елементе решава на нов начин: сва кубета добијају наглашена коцкаста постоља, а с њима и нове архитектонске вредности целине. Задржавајући познато зидање у наизменичним редовима камена и опеке, па и уоквиравање камених плоча опеком, творац Раванице, више од својих претходника, настоји на правилном ритму: увек ред камена па три реда опеке. Бојењем узиданих опека појачава доживљај ритмичког понављања материјала.

    За Раваницу је карактеристична и разрада многобројних прозора на свим странама цркве. Арх. Вуловић је набројао 62 прозорска отвора, застакљена разнобојним стаклом. Раваница је била изузетно добро осветљена у свако доба дана. Кад таква светлост обасја и стубове са фрескама са богатим златним орнаментима, постаје јасно зашто један раванички монах бележи: "Лазар је цркву озарио".

    Посебна новост је богато коришћење дводимензионалне декоративне пластике на Раваници: око прозора, рашчлањених отвора нартекса, у њиховим архиволтама, тимпанонима, при обради западне фасаде са средишном богатом розетом изнад трифоре.



    Живопис у Раваници је веома оштећен. Читави делови зидова данас су без фресака. Многе преостале композиције су избледеле, отрвене са зидова, али је још увек јасна мисао-водиља творца њене целине. Када је у питању избор иконографских тема ни у једној нашој цркви, ни пре ни после Раванице, он није тако тесно повезан са богослужењем. Литургијска концепција почиње већ декорацијом купола и поткуполних простора, а не завршава се ни у олтарском простору и деловима цркве који се користе при богослужењу - присутна је у целој декорацији.

    Карактеристичан је и избор светитеља. У целом западном делу цркве и на свим стубовима присутни су само пустињаци који се одричу свега Христа ради, свети мученици за веру и активни борци за Христа. Свети ратници представљени су у најнижој зони. Овако замишљено и доследно спроведено украшавање Раванице мора се везати за црквене кругове са којима је кнез Лазар био тесно повезан, посебно са монасима и испосницима.

    Веома брижљиво обрађени стубови који носе куполу, украшени су богато мотивом везаних ланчаних медаљона. Ти кругови, у богатим оквирима, на плавој позадини, украшеној раскошним орнаментима изведеним златом, пењу се ка небу, и ритмом линија, колористичким односима и раскошном, новом применом орнамената дају специфичан печат живопису Раванице.


    Многи уметници - неимари, клесари, сликари, златари, везиље - уносили су у Раваницу своја умећа, своје таленте, преносећи нам истовремено дух и атмосферу свога доба, када су знали да живе, стварају и достојанствено умиру они наши преци за које савременик лаконски каже: "људи су то били добри, људи храбри, људи прави и у речи и на делу".




    Izvor;zaduzbine-nemanjica.rs
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  6. #25
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Zaduzbine Nemanjica

    КРКА


    У далматинском залеђу, између Книна и Шибеника, налази се манастир Крка, задужбина Јелене Шубић, ћерке краља Стефана Дечанског и сестре цара Душана. Крка је духовни и културни центар православља у Далмацији, који се први пут помиње 1350. године. Црква је посвећена светом Архангелу Михаилу.


    Манастир Крка смештен је на десној обали реке Крке, недалеко од Кистања, у Далмацији. По живом народном предању, које потврђују историчари цркве и летописци, манастир је подигла 1350. године, на месту где је апостол Павле проповедао хришћанство, у периоду када је у име свог малолетног сина владала Клисом и Скарадином, Јелена, удовица Младена Шубића и сестра цара Душана.


    У току векова овај манастир је претрпео неколико разарања и запуштања, али и обнова и прерада, па његова архитектура није сачувана у свом првобитном стању. Манастирски комплекс уобличен је у XVIII веку и са мањим изменама, до којих је дошло нарочито у XIX веку, сачуван је до данас. Манастирска црква, конаци, трпезарија и помоћне зграде затварају мало унутрашње правоугаоно двориште, које је са свих страна окружено тремовима. У XVIII веку манастир је доживео велику обнову. Сазидан је звоник изузетне величине и квалитета, измењен је и знатно проширен олтар, а у самој цркви раскрчен је западни зид који је заклањао поглед на средишњи део храма.


    Главна манастирска црква је посвећена арханђелима Михаилу и Гаврилу и другим бестелесним силама. Црква је саграђена изнад пећине, за коју још засигурно није установљено када је настала, а не зна се ни њена права намена. Реч је о кречњачкој пећини насталој природним путем, али се види и учинак људи - преградни зидови начињени сигом. Зидови у свим просторијама су неукрашени, осим што се понегде може наћи покоји сада нечитљиви натпис и по неки симбол. У овим подземним просторијама, осим великог броја гробница, пронађено је и неколико предмета из римског доба. Све ово би могло ићи у прилог легенди да су просторије, као и гробнице, настале у ранохришћанском периоду, када су Хришћани били приморани да се скривају и врше обреде у сличним пећинама. У том случају, ова пећина је вероватно била повод за подизање цркве баш на овом месту. Ове просторије су могле служити и као скривнице од Турака у XVI веку, у периоду када су монаси били ометани у богослужењу унутар цркве, па су били приморани да граде црквицу под земљом. Један део те пећине, епископ Стефан Кнежевић преуредио је 1876. године у манастирску капелу посвећену Светом Сави. Капела се највећим делом протеже испод данашње припрате.


    Садашња црква је облика сажетог уписаног крста, а састоји се од две целине неједнаких оси. Источни део чини олтарски простор и централни део надвишен куполом. Тај централни део надограђен је у XVI веку на неку старију грађевину коју у највећој мери чини данашња припрата - западни део, доста ужи од источног дела цркве. Припрату просторно чине три травеја. Средњи травеј је најшири и у њега води главни улаз у цркву. Да ли је садашња припрата била засебна целина или је представља остатак неке претходне грађевине која се налазила на овоме месту, није познато, али је врло могуће да њени доњи делови припадају грађевини насталој 1350. године.


    Иконостас манастира Крке није ни хронолошки ни стилски јединствена целина. Заједно са надверјем и иконама на царским дверима, овај иконостас броји 55 икона, које су настале од XV до XVIII/XIX века.

    У богатој манастирској библиотеци се чува више од 50 богослужбених књига насталих у времену од XIII до XVIII века. Свакако би требало истакнути један од најстаријих српских средњевековних рукописа - Микропољско четворојеванђеље, Требник са илуминацијама, Зборник богословских текстова и друге. Кроз своју дугу прошлост овај манастир је био и преписивачки центар.

    О богатој историји манастира Крке говори и манастирска ризница. Драгоцености по броју, уметничкој изради и историјском трајању, убрајају се у највредније ризничке целине Српске Православне Цркве. У ризници се чувају иконе које су настајале у периоду од XV до XX века, као и велики број богослужбених предмета и свештеничких одежди.


    Године 1615. митрополит добробосански Теодор, благословио је да се у манастиру Крка оснује богословска школа. Ово богословско училиште до сада је изнедрило на стотине православних свештеника, велики број монаха и десетине угледних епископа. Са мањим прекидима њеног рада, ова школа ради и данас. Доласком на трон Епархије епископа Фотија и новог братства манастира Крке, почела је 1998. године обнова духовног живота у Крки у врло тешким условима, а почетком рада Богословије Света Три Јерарха, 2001. године, манастир је наставио и своју просветну мисију на просторима Далмације и читаве Православне Цркве.







    Izvor;zaduzbine-nemanjica.rs
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  7. #26
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Zaduzbine Nemanjica

    ЉУБОСТИЊА


    ЉУБОСТИЊА

    Задужбина књегиње Милице, налази се код места Трстеника. Цркву је пред Косовску битку, око 1387/88. године, у најлепшем духу моравске школе, сазидао Раде Неимар. Између 1402. и 1405. године монах Макарије је цркву живописао. Љубостиња је посвећена Успењу Пресвете Богородице.


    " ... На отоку равничарске земље омеђене Грабовачким брдом и Љубостињском реком, под Богдањем и црквицом коју је Југ Богдан подигао својој заштитници, никла је још једна задужбина. Љубостиња. Да је Милица гради и украшава. Да јој брине о расту и лепоти и надгледа неимаре и иконописце. И да у њој једнога дана пронађе мир и себе у Господу ...



    - Нека се зове Милица. Да свакоме буде мила. Да милост око себе шири. И да живи у милости Божијој - рекао је њен отац. Открио је жељу за њену будућност. Свој сан о њеном животу. А да је другачије сањао, могао је и Јелена да је назове. Имала је право на то име узвишених, тај знамен владарки и царских кћери. Била је Немањићка. И то од оних по крви. Дошла је на свет у дому жупана и војводе Вратка. А пре њих бејаху жупан Вратислав, па жупан Дмитар, па Вукан, син Немањин ...



    ... Тако је Милица расла срођена са плаветнилом своје крви као са плаветнилом својих очију. Видела је себе као изданак на бујном чокоту светородне лозе Немањића. Та је слика била у њеним мислима као слатки колач у устима. И до краја живота носила је своје господство не као хаљину него као кожу. "


    На левој обали Љубостињске реке, пет километара северно од Трстеника, налази се манастир Љубостиња, са црквом Успења Пресвете Богородице. Манастир је задужбина књегиње Милице, подигнут крајем XIV и почетком XV века. У њему се књегиња Милица постригла у чин монахиње, добила име Евгенија и ту прикупила око себе удовице властеле погинуле у боју на Косову (1389. године) препустивши престо свом старијем сину Стефану. Овде је умрла и сахрањена у цркви са леве стране од улаза, где се налази и гробница.

    Угљешина жена, Јефимија, једна од првих жена у Србији која се бавила књижевношћу и уметношћу, извезла је у злату, на свили, чувени покров са похвалом кнезу Лазару, као дар манастиру и њен гроб се налази са десне стране улаза у цркву. Такође са десне стране улаза у солеју налази се и гроб Стефана, Јефимијиног сина кесара Угљеше, који је био у сродничким везама са Милицом и деспотом Стефаном.

    Неколико записа сведочи да се у манастиру служило све до последњих деценија XVII века. На његовим зидинама налазе се записи из 1643. и 1673. године. Током XVII века манастир је оживео, а његово братство се истакло у борби против Турака у доба Кочине крајине 1788. године. У њему је боравио и сам Коча Аранђеловић, са оберлајтнаном Вујадиновићем и мајором Брановачким, који су прокламацијом позвали народ на оружје, а сам манастир је храном и осталим потребама помогао Кочину војску. Због тога 1788. године Турци попалише манастир а монаси се разбегоше.


    У XIX веку манастир је обновљен, а 1822. године исписан иконостас. Последња већа оправка нестручно је изведена првих година XX века, па је црква том приликом споља омалтерисана, а извесни детаљи њене архитектуре потпуно измењени.

    Црква има све одлике споменика моравске школе. Над тролисном основом уздиже се купола која се ослања на четири слободна ступца. На западној страни налази се припрата засведена пространом ниском куполом. Спољашњем изгледу цркве мајстор је посветио нарочиту пажњу. Све четири фасаде украшене су богато изрезбареним каменим преплетима, који у виду широких појасева уоквирују врата, прозоре; нижу се у повезаним аркадама дуж трију полигонских апсида, или испуњавају архиволте изнад плитко усечених декоративних ниша. Карактеристични хоризонтални кордон - венац дели спољне зидове у два дела; у доњем су смештени прозори са једним отвором или два (бифоре), чији су завршеци оцртани шиљатим луцима, какве срећемо у венецијанској готици или исламској архитектури; у горњем делу преовлађују розете испуњене разноврсним чипкасто изрезаним орнаментима.


    Архитектура љубостињске цркве убраја се међу најрепрезентативније споменике моравске школе. Француски византолог Габријел Мије истиче, са одушевљењем, да је ова црква моравску архитектуру довела до савршенства.

    Занимљиво је да су нам се сачувала имена градитеља и сликара Љубостиње. На каменом прагу врата која воде из припрате у храм уклесан је натпис: Протомајстор Боровић Раде. То је познати Раде Неимар из народних песама који је градио цркву. Сликар Макарије записао је своје име на луку изнад истих врата. Он припада групи македонских сликара који су пред навалом Турака прешли на север и радили у држави српских деспота.

    На фрескама су тачно забележена одела, накит, инсигније владара, што је веома важно за проучавање материјалне културе онога времена. У припрати на западном зиду сачували су се ликови: лево од улаза књегиње Милице и кнеза Лазара, а десно деспота Стевана и његовог брата Вука. Од живописа у храму сачувано је само мало фрагмената: Исцељење узетога у јужној певници; Арханђео Гаврил, Свети Теодор Студит, Свети Јуда, Свети Теодосије и Свети Јефрем Сирин на северозападном ступцу; Арханђео Михаил, Свети Сава Јерусалимски, Свети Симеон Српски и Свети Сава Српски на југозападном ступцу.



    Зидање Љубостиње
    - Владика Николај Велимировић -


    Хај, Боже мили а Боже једини
    Шта се оно чује из даљине?
    Дал' то звече сабље агарјанске,
    Ил' јауче сиротиња раја;
    Нити звече сабље агарјанске,
    Нит' јауче сиротиња раја
    Но то чекић о камен удара
    Тешки чекић Рада неимара
    И његових триста каменара.
    Чекић туче, чарне горе хуче
    Чекић бије, звериње се крије.




    1.
    Кад је Раде пос'о почињао
    Сабрао је пет ститин' мајстора
    Па овако њима говорио:
    "Браћо моја и дружино драга
    Позвала ме царица Милица,
    Најславнија српска удовица
    Да јој зидам цркву Љубостињу
    Њеној души вјечну задужбину
    Ка што зидах славноме Лазару
    Задужбину цркву Раваницу
    Да се и њој поје литурђија
    Овог света кано и онога.



    2.
    "Ал' чујте ме моја браћо драга
    Није зидат' цркву ка џамију,
    Нит је зидат цркву ка ћуприју.
    Кад се црква православна зида
    Прво душа од греха се вида,
    Па се кади тамјаном молитве,
    Опасује пасом уздржања
    И свијетим причешћем залаже,
    Тако само и Господ помаже.
    Ето вас је пет стотин' мајстора
    Прије него цркву отпочнемо
    Да постимо неђељицу дана
    Да постимо и Бога молимо
    Седмог дана да се причестимо
    Светом Крвљу Христа Спаситеља.




    3.
    "И још браћо завјет да чинимо
    Да држимо петак и сриједу
    И остале посте по закону
    Од злих дјела да се устежемо
    И од псовке, ђавоље уловке
    И од сваке злобе у мислима
    У мислима тајним у срцима
    Одвојени од својијех љуба
    Да живимо строго по хришћански
    По хришћански и по манастирски
    Више сада него ли икада
    Док зидамо цркву Љубостињу
    Царичину царску задужбину
    Тако нам је остало од старих
    Кад је Саво свету Жичу зид'о
    Краљ Владислав цркву Милешевку
    А краљ Стеван Високе Дечане.



    4.
    "Па сад браћо да се разумјемо
    Ко је вољан 'ваки завјет дати
    Тај ће моћи са мном работати
    Нек остане, нек у Рада гледи
    Раде ће се њему одужити
    А царица Раду неимару.
    Кој другачије мисли и умује
    Тај нек иде, просто нека му је
    Нека зида по калу калдрме,
    Беговима камене конаке
    Хаџијама низ друмове ханове
    И хоџама арапске џамије
    Па нек ради нек се хљебом храни
    За тог нема посла ни динара
    У дружини Рада неимара.




    5.
    Кад то чуше пет стотин' мајстора
    Двје стотине њих се издвојише
    На рамена алат затурише
    Па одоше куде који знаде.
    Остадоше три стотин' мајстора
    Остадоше завјет положише
    Завјет Богу и Богородици
    А свом Раду вјерност и послушност.

    ...


    7.
    Зида Раде цркву Љубостињу
    Мушки зида, женски украшује
    Ђевојачки по мермеру везе
    По мермеру кано по ђерђефу
    Руком зида, срцем Бога моли
    Да заштити цркву ода свуда
    Те да траје до Страшнога Суда.



    8.
    А Милица покрај Рада стоји
    Сваки камен милује и броји
    На свакоме воштаницу пали
    Сузе лије, вако намјењује:
    "Овај камен нека спомен буде
    Мом Лазару честитом кољену
    Војсковођи крстоносне војске
    Што за Христа паде на Косову
    Да се вјечно пјева и спомиње
    У небесном царству Божијему
    И у сваком дому Србинову.




    9.
    Овај други нека спомен буде
    Мом бабајку старом Југ Богдану
    Ћутљивоме старцу на језику
    Али гласном у витешком боју.
    О мој бабо, спомен овај мали,
    Ал' сузама ја га више зали
    Него кречом Раде неимаре.



    10.
    "Овај трећи мојој старој мајци
    Милој мајци мојих девет брата
    Девет брата девет Југовића
    Што из ока сузе не пустила
    Ни за једним сином ни рођаком
    Док јој срце пуче за Дамјаном
    Кад јој гавран пусти из облака
    Из облака па у крило мајци
    Мртву руку мог брата Дамјана.
    Теби мајко овај камен мали
    Сузама га тужна ћерка зали
    Вреле сузе с врелим кречом смеша
    С врелим кречом Рада неимара.




    11.
    "А сад Раде, славни неимаре
    Глачај мени девет каменова
    Нек блистају ка сестринске сузе
    Све за помен мојих девет брата
    Девет брата девет Југовића.
    Глачај длетом а ја ћу рукама
    И рукама и челом и лицем
    Нек осјете њине свете душе
    Колико их милује сестрица
    Сад жалосна робиња Милица.
    Ево палим на сваком камену
    Од мирисна воска воштаницу
    Да Бог прости мога милог Бошка
    Барјактара све цареве војске
    И Војина, Влатка и Дамјана
    И остале Бог да прости редом ...
    Реч је слаба - језик ми се суши
    Али ето - лакше ми је души."



    12.
    Кад то чуо Раде неимаре
    И његових триста каменара
    Опустише ћекић и мистрију
    Заплакаше као деца мала
    Па је Раде кроз плач бесједио:
    "Госпо наша, царице Милице
    Ти једина роду узданице
    Та не плачи, срце нам не парај
    Не слаби нас и не малаксавај
    Ова црква треба да је пјесма
    Пјесма Богу из долине плача.
    Пјесма снажи руке неимара
    Тежак посо пјесма олакшава
    Ка што бива међу жетеоци
    Међ' копачи и међу орачи
    Међу ткаље и међу везиље.
    И ја госпо бејах на Косову
    А са браћом и родбином цјелом
    Сви осташе гробом на бојишту
    Сам се врати потуцало Раде;
    Да сам хтео за њима плакати
    Обадва би ока исплакао
    Те ти не бих данас овде био
    Ни зидао твоју задужбину
    Слијеп не зида својијем рукама
    Теке пипа туђу зидарију.
    Него пјевај Госпо или ћути
    Прими савјет, на ме се не љути.




    13.
    "Но почуј ме што ћу бесједити
    Што је прошло, нико не поврати
    Што ће доћи нико не одврати,
    Него скупи триста удовица
    Све косовских сињих кукавица
    Да пјевају пјесму будућности
    Да пјевају српском васкрсењу
    Тако ћемо, о царице свјетла,
    Носилице свенародног бола
    Свенародног бола и надања
    Тако ћемо твоју задужбину
    Брзо свршит и срећно довршит".

    14.
    Милица је мирно саслушала
    Па је Раду вако бесједила:
    "Мудра главо, неимаре Раде
    Мудро мислиш и мудро говориш
    Послушаћу како ме сјетујеш
    Ал' допусти цркви до слемена
    Да ја сама плачем за Косовом
    Да оплачем косовске јунаке
    Да ожалим прошлост Србинову,
    А по томе, Боровићу Раде,
    Од слемена до врха кубета
    Нек се ори пјесма будућности.

    ...


    22.
    "А сад Раде гле кубета зида
    Витка, свјетла, висока и красна
    да нам буду спомен будућности
    Будућности свјетле Србинове
    Изидане на горкој прошлости
    На мукама многих мученика
    На жртвама многих витезова
    На сузама многих удовица
    И на писку многих сирочића.
    Сада сестре пјесму запјевајте
    Запјевајте пјесму радосницу
    Запјевајте српској будућности
    И будућим срећним кољенима
    Што ће доћи после ропске ноћи
    Запјевајте српском васкрсењу
    Докле Раде уздиже кубета
    На бијелој Љубостињи цркви."


    23.
    Кад то чуло триста удовица
    У грлу су сузе уставиле
    Па дрхтавим гласом запјевале
    Запјевале пјесму радосницу
    Радосницу српској будућности
    "О свевишњи Боже над војскама
    Над војскама небесних анђела
    И војскама српскијех ратника
    Благослови српска покољења
    Што ће доћи после ове ноћи
    Да с' умноже с Твојом помоћи
    Кад Ти хтеднеш и Ти када рекнеш
    Сухо дрво озелењет мора
    Кад Ти хтеднеш и Ти када рекнеш
    Српски ће се васкрс заблистати
    Твојом славом Срби прославити
    Порушени двори оправити
    И кандила хладна упалити
    Упрљано име Исусово
    Опраће се водицом од ружа
    Усправит се сломљени крстови
    А замукла звона зазвонити
    Земља ће се крстом освјештати
    Народ ће се Христу поклонити
    Завладаће правда и слобода
    Зацарити љубав и истина
    Наша села пјесмом напунити
    С младићима старци ће играти
    С невјестама баке ликовати.
    Хвала Богу и Божјој милости
    О да дивне српске будућности
    Красне, свјетле, високе и славне
    Ка кубета царице Милице
    Што их гради неимаре Раде.
    Све ће тако бити ако Бог да
    И бијела црква Љубостиња
    Наше миле Госпе задужбина.




    24.
    То све слуша Раде неимаре
    Па од миља и он запјевао
    Још повика на триста мајстора
    Да и они гласно запјевају.
    "Кад косовске, браћо, удовице
    Пјеват могу народу и Богу
    И у ноћи чекати свануће
    А у ропству срећу и слободу
    Шта ј' остало нама јунацима
    Што са Лазом бисмо на Косову?
    Но пјевајте, браћо моја драга
    Све пјевајте и опет пјевајте
    Док на цркви кубета свршите
    Кубета нас са небом везују
    И са светом Небесном Србијом
    И са свјетлом нашом будућношћу
    Тако рече госпођа царица
    И осталих триста удовица."
    Тад запјева три стотин' мајстора
    Запјеваше мушки гласовито
    Чекићима пјесму удвојише
    Све пјеваше и попијеваше
    Докле свету цркву довршише.

    25.
    Ето тако, Срби и Српкиње,
    Љубостиња како се градила
    Пола с плачем а пола с пјевањем
    То је судба правога човјека
    И то нам је судба Србинова
    Без плакања нема радовања
    Без трпљења нема ни спасења
    Без Голготе нема Васкрсења
    Једно с другим када се удруже
    Личе трњу око рујне руже.
    То је знала царица Милица
    Љубостињска славна ктиторица.
    Сад на небу ко звезда се сија -
    Света српска мати Евгенија.




    Izvor;zaduzbine-nemanjica.rs
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  8. #27
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Zaduzbine Nemanjica


    ВЕЛИКИ МЕТЕОРИ



    Задужбина светог Атанасија и Јоасафа Метеорита, последњег Немањића, сина Симеона (Синише) деспота, а касније цара српске државе у Епиру и Тесалији. Налази се на врху једне од чудесних стена у Тесалији. Манастирска црква, подигнута 1388. године на темељима старе, посвећена је Преображењу Господњем.


    Манастирско насеље Метеора смештено је на огромним и стрмоглавим стенама које се нагло уздижу на северозападном делу Тесалијске равнице (Грчка), где се сусрећу са подножјем масивног планинског ланца Пиндос.

    Према предању, први пустињаци населили су Метеоре много пре десетог века наше ере. Они су живели у пећинама и пукотинама стена и веома вешто правили мале молитвенике где су се посвећивали молитви и постојаном изучавању раних православних текстова. Oснивањe првог манастира Дупјани, негде у 11. веку, а потом и цркве Протат по угледу на цркву под истим именом на Светој Гори (Атос) означило је почетак организоване монашке заједнице на Метеорима.


    Величанственост пејзажа и сигурност од нападача, пљачкаша и злочинаца коју су монаси уживали живећи на једва приступачним врховима ових стрмоглавих стена, водило је годинама ка стварању велике, присне заједнице састављене од више манастира потпомогнутих многобројним поклонима и привилегованим одобрењима од стране побожних владара и аристократа. Данас само шест манастира још увек живи: Преображење, Варлам, Свети Никола Анапавсис, Русану, Света Тројица и Свети Стефан.


    ВЕЛИКИ МЕТЕОРИ - ПРЕОБРАЖЕЊЕ

    Монах Атанасије je дошао са Свете Горе на Метеоре 1334. године. Имао је тада само једну жељу - да оснује манастир организован на исти начин као што су манастири на Атосу. Окупио је око себе више монаха из суседства и попео се на Платис Литос - огромну стену која се уздиже 613 метара изнад нивоа мора - где су започели подизање прве од зграда која је касније постала чувени манастир Велики Метеорон. Атанасије је поставио прва правила монашког живота на Метеорима.

    За време владавине византијског цара Андроника Млађег (1328-1344) краљ Србије Стефан Душан, окупирао је Тесалију и оближње провинције, а свог полубрата Симеона именовао деспотом Атолије. После смрти Стефана Душана, Симеон се прогласио краљем и царем и ујединио Тесалију и Епир. Симеон је био веома побожан човек и увелико је помагао манастире Метеора. Умро је 1371. остављајући свог сина Јована Уроша Палеолога, тада ученика на Светој Гори, да га наследи.

    На повратку у Тесалију да преузме престо, Јован је на Метеорима сусрео монаха Атанасија. Млади владар је био дубоко дирнут спокојством живота и личним квалитетима Атанасија. Његова приврженост Атанасију је била плод великог пријатељства и дубоког поштовања за задатак који је Атанасије извршавао са таквом мудрошћу и стрпљењем. Јован се одрекао престола и, бирајући тежак монашки пут, постао брат Јоасаф.

    Након година непомућене сарадње са Јоасафом, која је резултирала даљим развијањем манастира и његовим све већим утицајем, Атанасије је умро и био сахрањен у свом манастиру. Јоасаф га је наследио као игуман и довршио задатак који су он и Атанасије заједно започели.


    Врх стене на којој је изграђен манастир Преображење Спаситеља, познат као Велики Метеорон, је широк око 6 хектара. Стена се некад звала Платис Литос (Широк Камен), али јој је Атанасије променио име у Метеорон (метеор или, у овом случају, ваздушни простор) зато што је била виша од свих осталих около. У прошлим временима се успињало висећим лествама или мрежом (званом вризони) у којој су посетиоци, пртљаг и залихе подизани горе ка манастиру уз помоћ чекрка. Међутим, од 1923. године кратак тунел са степеницама издубљеним у стену су мало олакшали пењање.

    Саборна црква манастира, црква Преображење, коју је прво изградио Атанасије, је касније поново подигнута од самог темеља. Главна црква је изграђена у атонском стилу, у облику крста са куполом и бочним капелама, испуњена предивним фрескама (1552.) које је насликао непознати уметник. Без олтара је дугачка 32 метра. Дванаестострана купола је ослоњена на четири стуба и уздиже се на висину од 24 метра. На северној страни нартекса је гроб двојице оснивача манастира, Атанасија и Јоасафа, поред кога је фреска са њиховим портретима и манастиром између.


    Изузетно вредан уметнички рад је и позлаћени дрвени иконостас, подигнут 1791. године, украшен фигурама животиња и биљним мотивима.

    Осим главне цркве у оквиру манастирског компекса се налази мала капела Јована Крститеља, као и капела Светог Константина и Јелене. Кухиња је једна од најстаријих зграда, у чијем центру се налази велико огњиште где су се припремали скромни оброци за монахе. Одмах до кухиње се налази трпезарија, а иза ње је манастирска болница, изграђена 1572. године.

    Изнад подрума се налазе старе келије са ниским вратима и прозорчићима на њима. Чекрк на торњу још увек постоји, као и пекара која је некада производила на стотине векни хлеба сваког дана за заједницу и њене госте.

    Први пустињаци су се попели на стену помоћу скеле направљене од греда учвршћених клиновима у пукотине. Трагови оваквих скела се и данас могу видети.


    Izvor;zaduzbine-nemanjica.rs
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  9. #28
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Zaduzbine Nemanjica

    СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИРИ

    "Српски православни манастири су свештена места за духовни и молитвени живот где се свакодневно прославља име Бога Живаго. Ове српске светиње подизали су подједнако српски владари, црквени великодостојници и верујући српски народ са својим свештенослужитељима. Градили су их и као своје задужбине, али пре свега, као место заједничке молитве и сусрета са Господом. Сам Господ Исус Христос је рекао: „Где сте два или три сабрани у моје име ту сам и ја међу вама.“ (Мт. 18,20). Стога, где су цркве и манастири ту је и народ Божији.

    Манастири су и народна зборишта и место где је српски народ, често пута предвођен својим свештенослужитељима, доносио одлуке од историјског значаја за наш народ.

    Од светитеља Саве па до данашњих дана бројни манастири су духовна и административна седишта српских архијереја. Вековима су, у манастирској тишини, црноризци преписивали и украшавали богослужбене и друге црквенопоучитељне књиге. Прве српске штампарије биле су у манастирима; Цетињском, затим Грачаници, Милешеви и другим. Српска нејач прва слова срицала је из Часловца и Псалтира у манастирским школама где су учитељи били учени монаси звани и „даскали“. Српски иконописци су углавном регрутовани из монашких редова. Столећима ови зографи сликају иконе угодника Божијих и по сводовима и другим површинама храма живопишу представе из живота Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице. Српски манастири су и аутентична сведочанства нашег градитељства и свеукупне духовне и уметничке лепоте. У једном броју наших манастира вековима се чувају и молитвено славе свети из нашег рода: у манастиру Студеници су мошти светог Симеона Мироточивог, у Дечанима светог краља Стефана Дечанског, а у манастиру Раваници светог косовског мученика кнеза Лазара.

    Српски манастири били су и остали молитвена и духовна станишта, народна зборишта и културна средишта српског верујућег народа. Они су вековима чувари православне вере и светосавске традиције."

    Патријарх српски ПАВЛЕ




    Izvor;zaduzbine-nemanjica.rs
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  10. #29
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Zaduzbine Nemanjica


    НЕМАЊИЋИ



    НЕМАЊИЋИ, српска владарска династија; сматра се да потиче од Стефана Немање, мада су већ његови преци владали Рашком као велики жупани; династија је владала српским земљама непрекидно у периоду 1168 - 1371. Имала је две линије: једна потиче од старијег Немањиног сина Вукана, а друга, краљевска, потиче од средњег Немањиног сина Стефана Првовенчаног, док Немањин син Св. Сава није имао порода.

    Вуканова линија: Вукан, краљ Дукље 1195-1208, имао је синове Ђорђа, Стефана и Димитрија, названог Давид; Давидов син Вратислав имао је сина Вратка, а овај кћер Милицу (жена кнеза Лазара).

    Стефанова линија: Стефан Првовенчани, велики жупан и краљ 1196-1228; његови синови: Радослав, краљ 1228-1234, Владислав, краљ 1234-1243, Урош, краљ 1243-1276, умро 1280. и Предислав одн. Сава II, архипископ 1263-1270. Владислав је имао синове Стефана и Деса, а Урошеви синови су Драгутин, краљ Србије 1276-1282, касније сремски краљ 1282-1316, и Милутин, српски краљ 1282-1321. Драгутинови синови: Урошиц и Владислав; њихова линија је изумрла. Милутинови синови су Константин и Стефан Урош Дечански, краљ 1321-1331. Константинова деца се не спомињу, а Стефан Дечански је имао синове Душицу и Драгутина, који су умрли у детињству, Душана (краљ 1331-1346, цар 1346-1355) и Симеона. Душанов син је Урош (цар 1355-1371) са којим је изумрла мушка линија краљевске лозе Немањића. Симеон је био Стефанов син из брака са Маријом Палеологовом, па се осећао више као Грк него као Србин, добио је од Душана на управу Епир, где је у Урошево време владао као деспот до 1369; његови синови су Стефан и Јован Урош, који је умро 1423. као монах Јоасаф, а са њим је изумрла и ова грчко-српска лоза Немањића. За време владавине Немањића, српска феудална држава достигла је велики политички, културни и привредни успон и војничку моћ, па је у више махова била најјача држава на југоистоку Европе.



    ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ

    Словени продиру преко Дунава у Византију већ током VI века, али се трајно насељавају јужно од Дунава после 602. Срби су се настанили у унутрашњости Балканског полуострва између Саве и Јадранског мора, те успоставили своје државе у областима које су били опустошили Авари. У историјским изворима помињу се српски кнежеви и жупани, а од српских области Захумље, Травунија и, нарочито, Дукља (Зета) у Приморју, те Рашка у средњем делу.

    Крајем XI века знатно је ослабила Дукља, која је дотле предњачила у отпору Византији, а тежиште отпора се преселило у Рашку, која је постала најмоћнија српска област. За ту државу све више се везује појам Србије, поготово када јој је Стефан Немања, последњих година XII века, после Захумља и Травуније, придружио и Дукљу. Оснивач владарске династије Немањића борио се истовремено за проширење граница српске државе и за њено осамостаљење од Византије. Истовремено, настојао је да учврсти унутрашње уређење и да унапреди духовни живот, градећи више значајних цркава и верских центара, касније уз свесрдну помоћ сина Растка, хиландарског монаха и будућег Светог Саве. Сава је наставио делатност и после смрти свог оца, потоњег Светог Симеона: постао је студенички архимандрит и крунисао брата Стефана Немањића за првог српског краља, издејствовао аутокефалност српске православне цркве (1219) и рукоположен је за њеног архиепископа, са седиштем у Жичи, отварао је болнице и подстицао просвету.

    Стефан Првовенчани и наредни српски владари, у честим сукобима са Бугарском, Византијом и Угарском, али и у повременом савезништву са њима, ширили су и јачали своју државу, у чему се нарочито истакао краљ Милутин, за чије се владавине (1282-1321) гради велики број цркава задужбина и формира особит дворски сликарски стил, а Србија постаје моћна држава централног Балкана. Милутинову славу надмашиће само његов унук Душан (краљ од 1331.), први српски цар (1346-1355), велики освајач (чије се царство простирало од Саве и Дунава на северу, Дрине, Требиња и Цавтата на западу, источно од Ниша и реке Струме, а обухватало је Епир и Тесалију на југу), али и законодавац (чувени је Душанов законик), градитељ и владар у доба којега је српска црква уздигнута у ранг патријаршије (1346), а архиепископ Јоаникије постао први пећки патријарх. Државничка величина Душанова испољила се и у томе што је упутио посланство папи Иноћентију VI да би успоставио сарадњу пред турском опасношћу. Изненадна смрт, међутим, спречила га је да пружи отпор Турцима који су већ прешли из Азије на Балканско полуострво и запретили Европи.

    За време потоњег цара Срба и Грка, Душановог сина Уроша, властела се све више осамостаљује, а огромно царство се изнутра растаче, док Турци освајају Бугарску. Исте године када су Турци нанели пораз Србима на реци Марици (1371), умире цар Урош и царство се коначно распада. Прво место међу осамостаљеним великашима заузима господар Поморавља кнез Лазар Хребељановић, који шири своју државу и покушава да се удружи са осталом српском властелом како би се супротставили Турцима, али у томе успева само делимично. У бици на Косову пољу (15/28 јуна 1389), у којој су се војска кнеза Лазара и одреди Вука Бранковића и краља Твртка I сукобили са турском војском султана Мурата I, испрва је српска војска постигла известан успех, а Лазарев властелин Милош (у народној поезији Обилић) убио је Мурата и направио пометњу међу Турцима. Пошто је, затим, Муратов син Бајазит преузео команду, надмоћнија турска војска је надвладала, кнез Лазар је био заробљен и погубљен, а Лазарева удовица књегиња Милица, у име малолетног сина Стефана, морала је признати вазални однос (плаћање годишњег харача и пружање војне помоћи). Међутим, српска држава је сачувала висок степен самосталности још седамдесет година.


    Izvor;zaduzbine-nemanjica.rs



    Верујем да нема ничег лепшег, дубљег, симпатичнијег, разумнијег, одважнијег ни савршенијег од Христа, и не само што нема, већ са свесрдном љубављу говорим себи да и не може бити. Штавише, кад би ми неко доказао да је Христос ван истине,





    Фјодор Михаилович Достојевски

    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080