Osnovni parametri pri setvi psenice

Osnovni parametri pri setvi psenice


Optimalan rok setve pšenice u uslovima Vojvodine je od 5. oktobra do 5. novembra. Ako se iz bilo kojih razloga kasni sa setvom, količinu semena treba povećavati srazmerno zakašnjenju. Kao merilo može se uzeti tumačenje da se za svakih 10 dana zakašnjenja iza optimalnog roka, količinu semena treba povećati za 5%.


Prilikom setve pšenice mora se pre svega voditi računa o izboru sorte, kvalitetu semena, optimalnom roku setve, količini semena, načinu i dubini setve.

Odabrana sorta treba da je visoko prinosna, otporna na niske temperature, poleganje i biljne bolesti. Naime, treba odabrati sortu koja dobro uspeva u uslovima spoljne sredine reona u kojem će se gajiti. Pšenica u našoj zemlji zauzima visok procenat u setvenoj strukturi. Zato se izbor ne sme zadržati na jednoj sorti. Treba odabrati nekoliko vodećih sorata, različitih po vremenu setve i vremenu sazrevanja. Tako dobijamo više vremena za setvu, a kasnije za žetvu u optimalnom roku.

Seme treba da je zdravo, krupno, čisto i sortno čisto. Klijavost semena treba da je 93-95%, a sortna čistoća prvoklasnog semena treba da je 99%. Višegodišnjom uzastopnom setvom semena jedne sorte, zbog delimične strane oplodnje, opada sortna čistoća, što se sigurno odražava na lagano opadanje prinosa. Zato je najbolje kupiti originalno seme i koristiti ga do II reprodukcije, a nakon toga ponovo početi sa originalom. Pred setvu seme se zaprašuje sredstvima na bazi žive, bakra i dr.

Optimalan rok setve u uslovima Vojvodine je od 5 oktobra do 5 novembra. Redosled setve pojedinih sorata unutar optimalnog roka zavisi od stepena ozimosti sorte. Izrazito ozime sorte seju se ranije, a manje ozime seju se kasnije. Zakašnjenje sa setvom smanjuje sklop biljaka, odnosno prinos. Razloga za to ima više. Najčešće pri kasnijoj setvi biljka nema dovoljno vremena da se pripremi za zimu. Količina suvih materija, prvenstveno šećera, postepeno se povećava u mladim biljkama i najveća je pred zimu. Poznato je da otpornost na zimu raste sa koncentracijom šećera u ćelijama. Kasno posejana pšenica, slabije obezbeđena, trpeće veće štete od mrazeva. Deo biljaka će uginuti a usev će biti ređi.

Ako se iz bilo kojih razloga kasni sa setvom, količinu semena treba povećavati srazmerno zakašnjenju. Kao merilo može se uzeti tumačenje da se za svakih 10 dana zakašnjenja iza optimalnog roka, količinu semena treba povećati za 5%. Nije redak slučaj da u vreme setve pšenice vlada suša. Gornji oranični sloj je suv. Setva u optimalnom roku u takvim uslovima zadovoljava samo formu, suštinski se ništa ne dobija, jer posejano seme miruje, ne klija. Ono postaje plen glodara. Da bi se obezbedio sklop, treba povećati količinu semena za oko 10%. Najbolje je, ukoliko je to moguće izvršiti predsetveno navodnjavanje.

Količinu semena valja izračunati za svaku sortu pojedinačno. Ako imamo seme iste sorte, ali od različitih proizvođača i različitog kvaliteta, za svaku partiju semena izračunavamo potrebnu količinu. Količinom semena moramo obezbediti optimalan sklop po m2.

Najjednostavniji način za obračun semena je sledeći:

X=(a*m)/Yp

X=količina semena u kilogramima po hektaru, a=apsolutna masa semena u gramima, m=optimalan sklop biljaka za dotičnu sortu po m2, Yp=upotrebna vrednost semena (% čistoće * % klijavosti)/100

Najbolji način setve, koji je danas široko rasprostranjen je uskoredna setva sa međurednim rastojanjem od 10 do 12cm. Optimalna dubina setve je 4 do 5cm.