Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Tehnologija gajenja strnih zita u izmenjenim klimatskim uslovima
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Prikaz rezultata 1 do 4 od 4
  1. #1
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Tehnologija gajenja strnih zita u izmenjenim klimatskim uslovima

    Tehnologija gajenja strnih zita u izmenjenim klimatskim uslovima


    Proizvodni potencijal novih sorti može se iskoristiti jedino primenom sortne agrotehnike, edukacijom proizvođača i bržim transferom naučnih saznanja u proizvodnju. Jedino poštovanje zahteva svakog genotipa i ublažavanje klimatskih uticaja preko agrotehničkih mera mogu se stvoriti uslovi za visoku i stabilnu proizvodnju.


    Sorte nove generacije poseduju genetski potencijal za prinos i kvalitet zrna na znatno višem nivou od starih sorti. Ograničavajući faktori proizvodnje ostali su: agroekološki uslovi, dostignuti stepen razvoja tehnologije gajenja i informisanost korisnika-proizvodača odnosno transfer znanja. U radu su analizirani podaci prinosa strnih žita iz različitih poljskih eksperimenata izvedenih na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Zavodu za strna žita, mreže makroogleda na području naše republike koje su izvodile stnične službe, široke proizvodnje u uslovima aridne i semiaridme klime u Vojvodini. Svako odstupanje od optimalnog roka setve pojedinih genotipova povlači pad prinosa 5-20 % u zavisnosti od broja dana zakašnjanja setve.

    Proizvodnja koja poštuje sortne specifičnosti je neiskorišćen potencijal za povećanje prosečnih prinosa kod strnih žita u uslovima promenjene klime. Ovakav pristup znači istovremeno i edukaciju proizvodača i bolji transfer novih saznanja u široku proizvodrlju. Ako se uporede procene gubitaka u proizvodnji pšenice u Rumuniji i kod nas možemo uočiti mogućnosti prevazilaženja krize u proizvodnji pšenice.

    Uočavanjem osnovnih abiotskih faktora koji dovode do smanjenja prinosa možemo određenim agrotehničkim merama prevazići značajne gubitke u proizvodnji. U Meksiku je primena setve u gredice donela je proizvodačima smanjenje troškova za 34 a porast prinosa za 23 % i značajan ekonomski momenat u proizvodnji pšenice. Ukupna proizvodnja pšenice u Meksiku odvija se na 950.000 ha u državama Sonora i Sinaloa sa prosečnim prinosom od 4,2 t/ha. Prosečna upotreba azota po hektaru je 150 kg čistog azota. Proizvodni potencijal novih sorti u bilo kojoj zemlji sveta može se iskoristiti jedino primenom sortne aurotehnike, edukacijom proizvodača i bržim transferom naučnih saznanja u proizvodnju.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    Raznovrsno Forum

  3. #2
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Tehnologija gajenja strnih zita u izmenjenim klimatskim uslovima

    Tehnologija gajenja strnih zita u izmenjenim klimatskim uslovima


    Uvod

    Strna žita gaje se od 67° severne geografske širine do 40° južne geografske širine. Za grupu biljnih vrsta iz jedne familije (Poaceae) ovo je veoma širok areal. Nove sorte poseduju genetski potencijal za prinos i kvalitet zrna na znatno višem nivou od sorti ranijih generacija. Ograničavajući faktori proizvodnje ostali su agroekološki uslovi, dostignuti stepen razvoja tehnologije gajenja i informisanost korisnika-proizvodača odnosno transfer znanja (Loomis and Amthor, 1996). Genetski potencijal sorte, kao faktora proizvodnje, koristi se sa svega 20 %. Svetski prosek prinosa pšenice je oko 2,5 t/ha a genetski potencijal novih sorti pšenice je preko 11 t/ha . Zbog tako niskog stepena iskorišćavanja mogućnosti novih genotipova i uzroka koji do toga dovode više se koristi termin proizvodni potencijal sorte. Za dalje podizanje nivoa proizvodnog potencijala pšenice oplemenjivanje će i dalje imati odlučujuću ulogu (Denčić et al. 1997; Kronstad, 1996) ali će prinos zavisiti mnogo više od tehnologije gajenja novih sorti. Nove sorte će zbog svoje specitičnosti realizovati veći proizvodni potencijal ali uz primenu više znanja i umešnosti proizvodača. Areal gajenja novih genotipova biće uži ali će njen prosečan prinos biti viši. Naučnici koji rade na unapredenju proizvodnje strnih žita u svetsldm razmerama sačinili su strateške podele ukupnog prostora na kom se ona gaje. Ključni momenat jeste prepoznavanje i evidentiranje limitirajućih faktora proizvodnje.

    Paralelnim radom oplemenjivača i agrotehničara stvaraju se sorte za određena područja uz adekvatnu tehnologiju gajenja. Dosadašnje analize pokazuju različite nivoe varijabilnosti: između godina, parcela, unutar iste parcele, izmedu biljaka i razlike u prinosu izmedu primarnih i bočnih stabala iste biljke. Elementi tehnologije gajenja imaju za cilj da maksimalno prilagode uslove spoljne sredine genotipu. Klasična tehnologija, može da umanji variranje po godinama. Variranje po parcelama u istoj godini i kad istog proizvodača treba tražiti u neadekvatnoj tehnologiji. Variranje prinosa unutar parcele i između biljaka jeste aktuelni trend istraživanja iskorišćenja potencijala za prinos strnih žita (Malešević, 1999).

    U aridnim uslovima proizvodnje pšenice u Indiji i Meksiku (Rajaram and van Ginkel, 1996) postignuti su značajni rezultati povećanja prinosa uz nove sorte ali i nova tehnologija gajenja sa direktnim transferom do proizvodača. U jugoistočnoj Evropi i bivšem SSSR-u kumulativan uticaj na rast prosečnih prinosa imali su novi genotipovi i izmenjena tehnologija gajenja ali sa osetnom stagnacijom poslednjih pet godina (Saulescu et al., 1998).

    Materijal i metod rada

    U radu su analizirani podaci prinosa strnih žita iz različitih poljskih eksperimenata izvedenih na oglednom polju Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Zavodu za strna žita, mreže makroogleda na području naše republike koje su izvodile stručne službe, široke proizvodnje u uslovima aridne i semiaridne klime u Vojvodini. Anketom je obuhvaćeno 37.950 ha u periodu 2001- 2005. godine. Ovi podaci su analizirani u uporedivani sa podacima iz ogleda u svetskom centru za oplemenjivanje strnih žita i kukuruza (CIMMYT-Meksiko) kao i široke proizvodnje u državi Sonora (Meksiko). Analizirani su i procenjeni uzroci i visina gubitaka u proizvodnji zbog dejstva abiotskih faktora na useve pšenice kod nas i u Rumuniji. Rezultati za upoređivanje su podaci proizvodnje u Rumuniji na osnovu statističkih izveštaja Ministarstva za poljoprivredu Republike Rumunije. Prvi set analiziranih podataka odnosi se na petogodišnje rezultate ogleda sa sortama strnih žita stvorenih u Zavodu za strna žita, koji su izvođeni u uslovima različitog roka setve, gustine setve i nivoa mineralne ishrane ("sortna specifičnost"). U uslovima makroogleda sve sorte su podvrgnute istim uslovima agrotelmike pa je glavni izvori varijabilnosti godina i genotip. U širokoj proizvodnji izabrali smo dve grupe imanja sa različitim agroekološkim uslovima (jugoistočni Banat i zapadna Bačka), sličnim nivoom opremljenosti mehanizacijom i sličnom agrotehnikom. Podatke iz Meksika preuzeli smo od kolega koji rade u CIMMYT-u (Centro de Mejoramiento Mayz y Trigo), svetski centar oplemenjivanja strnih žita u Meksiku. Ovaj centar se bavi stvaranjem germplazme strnih žita sa aplikacijom u nacionalnim programima selekcije. Uz nove genotipove obavezno se preporučuje tehnologija gajenja novih sorti.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #3
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Odg: Tehnologija gajenja strnih zita u izmenjenim klimatskim uslovima

    Tehnologija gajenja strnih zita u izmenjenim klimatskim uslovima


    Rezultati i diskusija

    Nakon višegodišnjih rezultata sve sorte strnih žita podelili smo na tri grupe gledano sa aspekta roka setve i broja klijavih zrna. Najveći deo sortimenta treba sejati u optimalnom roku setve. Za ozimu pšenicu je to 5.X-25.X, gde je redosled setve od kasnijih prema ranijim genotipovima. Svako odstupanje od optimalnog roka setve pojedinih genotipova povlači pad prinosa 5-20 % u zavisnosti od broja dana zakašnjanja setve. Na području naše republike uvek možemo očekivati 20-60 % kasnije setve pa treba sejati sorte tolerantne na kasni rok setve kao i fakultativne sorte. Povećanje setvene norme bez osnova doprinosi smanjenju vegetaciopnog prostora, veće konkurencije izmedu biljaka za hranu i vodu. Kao posledica ovakvog stanja smanjuje se veličina klasova, broj zrna po klasu a opadaju i fizički pokazatelji kvaliteta zrana (masa 1000 zrna i zapreminska masa). Novosadske sorte pšenice imaju masu 1000 zrna 38-50 grama. Utvrđeno je da krupnozrne sorte zahtevaju veći vegetacioni prostor u setvi a koeficijent bokorenja im je veći.

    Najinteresantniji ali i najzagonetniji aspekt sortne specifičnosti je mineralna ishrana i problematika vezana za primenu mineralnih đubriva. Ova istraživanja se nastavljaju a najveća pažnja se posvećuje azotu obzirom na njegov značaj u formiranju prinosa. Pored azota dužna pažnja se posvećuje i fosforu i njegovom uticaju na usvajanje azota kod biljaka. U našim agroekološkim uslovima uočene su značajne razlike izmedu genotipova u pogledu zahteva za azotom. Za tehnologiju gajenja u širokoj proizvodnji ovakvi podaci ne znače mnogo jer praktične preporuke gajenja moraju da se zasnivaju na analizi lakopristupačnog azota u zemljištu kao osnovi za prihranu pšenice i ječma (Malešević i sar. 1997). Mehanizam delovanja azota u biljkama pšenice je značajno objašnjen. Sortne razlike nastaju kao rezultat sposobnosti genotipova da koriste rezidualni i azot iz tekuće mineralizacije. Drugi važan momenat jeste sposobnost sorte da bolje koristi pristupačan azot i stvara veće zalihe proteina u endospennu. Proizvodnja zasnovana na poštovanju sortnih specifičnosti je neiskorišćen potencijal za povećanje prosečnih prinosa kod strnih žita. Ovakav pristup znači istovremeno i edukaciju proizvodača i bolji transfer novih saznanja u široku proizvodnju. U novosadskom institutu ova istraživanja se izvode više od dvadeset godina a rezultati su implementirani u proizvodnju odmah. Nivo prinosa pšenice bio je u Srbiji iznad 4 t/ha (5 t/ha u Vojvodini) u periodu 1981-1991. Nakon 1992. godine prisutan je stalan pad prinosa da bi u 2003. iznosio 2,3 t/ha. Osnovni uzrok varijabilnosti unutar parcele jeste razlika u plodnosti zemljišta na relativno malom prostoru. Mineralna ishrana je jedan kompleksan sistem podložan uticaju klimatsko-zemljišnih faktora. Najveći uticaj svakako imaju temperaturni i vodni režim. Upravo u okviru faktora tehnologije gajenja strnih žita poseban značaj za formiranje prinosa imaju: vreme setve, gustina useva, mineralna ishrana i mere zaštite useva. U uslovima promene klime optimalni rok setve može uticati na smanjenje negativnog delovanja klimatskih ekstrema (naročito temperaturnih) na biljke. Vreme setve istom genotipu praktično stvara u istom lokalitetu različit mikroklimat. Veličina vegetacionog prostora je veoma bitna i tesno povezana sa vremenom setve jer se izbegavaju negativni konkurentski odnosi za vodu i hranu izmedu biljaka u sklopu. Pošto su u proizvodnji dva najveća limitirajuća faktora: voda (deficit ili suficit) i korovi, ne treba posebno naglašavati važnost primene hemijskih mera borbe u proizvodnji strnih žita. Ako se uporede procene gubitaka u proizvodnji pšenice u Rumuniji i kod nas možemo uočiti mogućnosti prevazilaženja stagnacije i pada prinosa u proizvodnji pšenice. Uočavanjem osnovnih abiotskih faktora koji dovode do smanjenja prinosa možemo odredenim agrotehničkim merama prevazići značajne gubitke u proizvodnji.

    Uzroci nepotpunih sklopova su upotreba nedeklarisanog semena, kasna i nekvalitetna setva. Ozbiljnijim pristupom deklarisanom semenu i poštovanju roka i kvaliteta setve ovi procenjeni gubici mogli bi se smanjiti bar za 50%. Aktuelni sortiment je otporan na niske temperature a uzroci propadanja pojedinih površina su često plitka setva, izostanak valjanja i kasni rokovi setve. Vazdušnu i zemljišnu sušu mogu da izdrže samo tolerantni genotipovi sa optimalnim sklopom biljaka i dobro razvijenim korenom. Uzimajući u obzir ekonomsku opravdanost navodnjavanja pšenice preporučuje se uglavnom primena za stvaranje zaliha vlage u zemljištu i intervencija u kritičnim fazama razvoja biljaka a pogotovu nakon cvetanja i oplodnje. Ono na čega proizvodači ne mogu da utiču jesu visoke noćne temperature (preko 18°C) što je osnovni uzrok smanjenja prinosa u periodu nalivanja zrna. Deticit fosfora i azota može se rešiti kontrolom plodnosti zemljišta i većom upotreboin mineralnih dubriva nego što se to činilo poslednjih petnaest godina. Problem obezbeđenja mineralnih dubriva, njihova cena i kvalitet je u poslednje dve decenije jedan je od najvećih problema u proizvodnji strnih žita. Ukoliko gubicima prinosa nastalim usled dejstva abiotskih faktora pridružimo gubitke nastale usled dejstva prouzrokovača bolesti, insekata, glodara (biotski faktori) onda je proizvodni potencijal nekog genotipa još manji (Saulesku et all., 1998). Rezultati iz široke proizvodnje u Vojvodini (anketiranih 37.950 ha) tokom perioda 2001-2005. godine potvrđuju da pada prinosa nema kada se setva obavi do 31.X dok nakon tog roka trend pada prinosa je 10-15% na svakih 10 dana kašnjenja. Redukovana obrada je, ako se obavi korektno, potpuno opravdala svoju primenu u proizvodnji.

    Kao prikaz uspešne proizvodnje stmih žita u aridnim uslovima predstavićemo rezultate ogleda sa strnim žitima u oglednoj stanici CIANO - Ciudad Obregon, država Sonora (Mexico). Proizvodnja se odvija u uslovima navodnjavanja, maksimalnim dozama mineralnih dubriva (250 kg N/ha) i malim setvenim normama (100 kg/ha). Količina padavina je oko 400 mm godišnje.

    Agrotehničke mere koje se primenjuju: zaštita od korova herbicidima, primena tečnih azotnih đubriva i navodnjavanje svakih 20 dana sa zalivnom normom od 40 mm u kanale. Sistem setve je drugačiji u odnosu na klasičan jer se seju 3 reda sa razmakom od 20 cm u gredice a razmak između gredica je 50 cm, zbog navodnjavanja. Treba naglasiti da su prinosi u širokoj prizvodnji hlebne pšenice i duruma preko 6,0 t/ha na površini od 600.000 ha. Primena ovakvog načina setve donela je proizvodačima smanje troškova za 34 % a porast prinosa za 23% i značajan ekonomski momenat u proizvodnji pšenice u Meksiku. Ukupna proizvodnja odvija se na 950.000 ha sa prosečnim prinosom od 4,2 t/ha. Prosečna upotreba azota po hektaru je 150 kg čistog azota. Bez obzira na stabilnu i visoku proizvodnju Meksiko uvozi godišnje oko 1,5 miliona tona jer je porasla potrošnja proizvoda od pšeničnog zrna.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #4
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Tehnologija gajenja strnih zita u izmenjenim klimatskim uslovima

    Tehnologija gajenja strnih zita u izmenjenim klimatskim uslovima



    Zaključak

    Na osnovu rezultata istraživanja iz različitih eksperimenata, široke proizvodnje i statističkih izvora podataka možemo zaključiti da će brže efekte u unapređenju proizvodnje pšenice doneti izmenjena tehnologija gajenja. Primenom najsavremenijih metoda, oplemenjivanje strnih žita ponudiće tržištu nove genotipove sa većim genetskim potencijalom za prinos. Proizvodni potencijal novih sorti može se iskoristiti jedino primenom sortne agrotehnike, edukacijom proizvođača i bržim transferom naučnih saznanja u proizvodnju. Povećanje broja stanovnika i sve veće potrebe za hranom nameću istraživačima da tragaju za novim putevima u proizvodnji. Jedino poštovanje zahteva svakog genotipa i ublažavanje klimatskih uticaja preko agrotehničkih mera mogu se stvoriti uslovi za visoku i stabilnu proizvodnju. Ovaj cilj moraju podržati i društveno politički činioci jer bez stalne finansijsko-političke podrške proizvodači su nemoćni da postavljeni cilj dostignu sami.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Slične Teme

  1. Teslina etarska tehnologija
    By Vesna in forum Aktuelnosti
    Odgovori: 30
    Zadnji Post: 18.11.2015, 19:40
  2. Zita Swoon - Tekstovi Pesama
    By Vesna in forum Tekstovi Pesama Strane Muzike
    Odgovori: 10
    Zadnji Post: 19.08.2012, 23:03
  3. Tehnologija gajenja strnih zita
    By Vesna in forum Ratarstvo
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 13.03.2012, 18:28
  4. Tehnologija gajenja uljane tikve
    By Vesna in forum Ratarstvo
    Odgovori: 1
    Zadnji Post: 13.03.2012, 18:04
  5. Torta od zita
    By Vesna in forum Torte
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 05.03.2012, 08:32

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080 :: Opera :: Firefox :: Chrome