I pse muče zubi


ŠTA JE RAZLOG ŠTO NAŠI LJUBIMCI IMAJU SVE VIŠE PROBLEMA SA KVALITETOM ZUBA I DESNI


Isto tako, pokušavali smo da objasnimo kako organizam funkcioniše u normalnim uslovima, jer se polako usvajaju mišljenja koja psa predstavljaju kao slabu, svemu podložnu životinju, pri čemu je neophodno da se s njim postupa kao s porculanskom lutkom.

Da bismo to izbegli, pokušavamo da stvari nazovemo pravim imenom i sve što se dešava objasnimo sa aspekta postojanja vrste milion godina unazad.


Iako želimo da se pas posmatra kao životinja koja je dugo sa čovekom, i u dobru i u zlu, moramo da priznamo da se neke stvari menjaju i da, zahvaljujući čoveku, pas postaje bolešljiv i podložan nečemu što ranije nije bio.

Razlozi za to leže, naravno, u pokušaju da zaboravimo šta je pas i da napravimo novu igračku za 21. vek koja će više odgovarati naprednoj tehnologiji i eri kompjuterizacije.

Tako ne treba da čudi da bukvalno sve u psećem okruženju predstavlja izazov i može da stvori poremećaj koji se dalje razvija.


Neke nove navike


Do pre dvadesetak godina, dok smo još koristili mnogo više domaće hrane i pse hranili kostima, jer ih jednostavno vole, nismo toliko razmišljali o bolestima zuba i desni. Isto tako, nije bilo ni toliko rasa koje su imale problema sa veličinom vilica, brojem zuba i njihovim kvalitetom, a uz to obično ide i kvalitet desni.

Već znamo da pas nije žvakač i da njegovi zubi pre svega hvataju, kidaju i melju hranu, koju odmah zatim gutaju. Danas je sve više vlasnika pasa koji se čude što su im psi halapljivi i ne žvaću hranu, plašeći se da će tako pokvariti stomak ili se zadaviti.

Nikom ne pada na pamet da je to normalan pristup problemu i da oni to rade veoma dugo, bez davljenja, i nemaju probleme sa želucem.


Novi način ishrane sa gotovom hranom koja nema veze sa prirodnom, pse dovodi do novog problema. Krckanje i mlevenje suve hrane nije prirodan način ishrane i on ne stimuliše u dovoljnoj meri ni zube ni desni, kao ni mišiće vilice. Problem sa žvakanjem je u tome što pas nema zube koji su stvoreni za žvakanje i način na koji oni jedu suvu hranu je smešan.


Svaki malo drčniji pas (još ako je u društvu) jede brzo i prosto usisava hranu. To usisavanje veoma često se završi tako što se pas zagrcne i dobije nagon za povraćanjem, što onima sa slabijim želucem nije nimalo lep prizor. Onima koji poznaju svog psa i nisu slabog želuca to je obično smešno i razlog više da počnu da smišljaju šale na račun svog ljubimca.

Kada pas jede kuvanu hranu, ili nešto žilavo poput svinjskih grkljana, nema davljenja i pokušaja povraćanja. Ali, i dan-danas ljudi češće misle da će se pas daviti nekom koskom nego gotovom suvom hranom.


Ali, da se vratimo psećim zubima i desnima. Proces varenja hrane počinje u ustima i pri tome je drobljenje hrane zubima bitna stavka. Pazite, ne žvakanje - već drobljenje. Patološke promene u ustima, na zubima i vilicama i te kako utiču na pravilno uzimanje hrane i njeno varenje.

Dentalni plak


To je u startu meka, ljigava i uglavnom nevidljiva naslaga na krunici i korenu zuba. Mada isto tako može da se nađe i na desnima.


Od posebno osetljivih rasa koje su podložnije nastajanju plaka navešćemo jazavičare, pudle, jorkšir terijere, špiceve i čau čau. Interesantno je da kod priličnog broja drugih rasa dentalni plak nastaje kao posledica smanjenja imuniteta. Nastavak dentalnog plaka, to jest posle mineralizacije istog, govorimo o zubnom kamencu.


Za nastajanje ovog problema možemo da krivimo interakciju pljuvačke sa dekstrozom i fruktozom iz hrane. Masa koja nastaje je veoma lepljiva i teško se spira vodom, a s vremenom, kao što smo rekli i mineralizuje, što dovodi do zubnog kamenca. On sam po sebi i nije opasan, ali...

Na njemu zbog velike neravne površine ima više nego dovoljno prostora da se razvijaju svakakve bakterije koje, uz smanjeni efekat pljuvačke, počinju svoj metabolizam i ometaju normalno stanje u ustima. Sve to dovodi do neprijatnog zadaha i pojačane salivacije.


Najčešće zubni kamenac možemo da vidimo na očnjacima, kao i na gornjim pretkutnjacima 3 i 4 i prvim kutnjacima. Zubni kamenac je žute, mrke ili mrko-crne boje. Ako je naslagan iznad gingiva, bar možemo da ga vidimo na vreme, to jest od samog formiranja, ali ako je u gingivalnom džepu, onda je prilično slabo vidljiv.

Osim ovoga, ukoliko u kamencu ima i hemosiderina može biti zelekasto ili mrko-zelenkasto obojen. Zbog toga što prate izvode pljuvačnih žlezda, najviše ih ima na obraznim stranama pretkutnjaka gornje vilice, očnjaka i na unutrašnjoj strani donjih sekutića. Ponekad se ove naslage tako osile da usled količine međusobno spajaju dva zuba ili više njih.

Sledi doctor


Kada se utvrdi postojanje kamenca, bilo golim okom, bilo pregledom kod veterinara koji je obučen za ovakve intervencije, neophodno je da se pristupi i skidanju istih.

Nažalost, za sve ove godine praćenja na terenu i čitanja literature, ne postoje pouzdani izvori koji kažu da štapići koji su toliko hvaljeni kao skidači plaka i kamenca, zaista mogu u većoj meri da pomognu psu.

Međutim, kao preventiva nema razloga da se ne koriste, mada sam ja i dalje pristalica staromodnog načina hranjenja psa sa obaveznim koskama umesto kolača na kraju. Naravno, koske nisu obavezne svaki dan, ali čestim korišćenjem sigurno pomažu psu u održavanju higijene usta. Kao prvo, dolazi do lučenja velike količine pljuvačke, a kao drugo, masiraju se i sve vreme taru mehanički i zubi i desni što automatski skida slepljene naslage koje se još nisu mineralizovale.

Ali, da bi sve bilo obavljeno stručno i garantovalo kvalitet, treba se posavetovati sa veterinarima sa kojima stalno sarađujete i utvrdite šta je u datom trenutku najbolje uraditi za vašeg psa.


Dr vet. med. Miloš Stanojević/zo.rs