Mali lavlji pas


Istorijat:
Rasa potiče iz Sredozemlja i već u 14. veku treba da ih je bilo u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj. Dame su ih držale zbog grejanja i društva, dok su čekale da se vrate vitezovi iz Krstaških ratova, pozirale su sa njima za portrete. Ovi lukavi psi bili su prestižni objekti i simbol za otmeno poreklo. Bili su privilegija plemstva. Često su viđani na umetničkim delima starih majstora. Ima ih čak i u crkvama isklesanih u kamenu (npr. u katedrali Amiens iz 14. veka). Kao modele koristili su ih važni umetnici kao Albreht Direr, Jan Brojgel stariji i Francisko de Goja. Najviše su cenjeni kao modeli u Flandriji. U 18. veku, u vreme Francuske revolucije, narod ga je gledao samo kao nepotrebnu skupu igračku omraženog plemstva. Interesovanje za ovu rasu je poraslo u 19. veku kada su ga nabavljali uspešni trgovci, bankari i privatnici.

Ali, svaki uspon ima i svoj pad. Tako je i mali lavlji pas kao nekadašnji dvorski i pas za razonodu, odslužio krajem 19. veka svoj vek u privilegovanom društvu. Duboki pad doživeo je ovaj elegantni plemeniti pas posle Drugog svetskog rata. Skoro da je potpuno izumro. Ali, sudbina je htela drugačije. Jedna belgijska odgajivačnica iz Brisela od tri doslovno pokupljena psa sa ulice, počela je ponovno gajenje ove rase. 1962. godine prvi potomci su stigli preko Belgije u Nemačku. Dobro su primljeni u sadašnjosti, svejedno da li sa klasičnom lavljom frizurom kao pudla ili neočešljani i neošišani. Put u budućnost bio im je ponovo široko otvoren.

Opšti izgled :
Inteligentni, srdačni mali psi živahnog karaktera u kojima su objedinjene karakteristike psa za pratnju. Krzno im se podrezuje u tradicionalnom pudla-stilu, rep je kompletno ošišan sem ukrasne pufnice na kraju, tako da silueta liči na siluetu malog lava.

Dlaka:
Prilično duga i talasasta, ali ne kovrdžava.

Boja:
Sve boje su dozvoljene, može biti i šaren ili istačkan, sem braon krzna (čokoladne ili boje jetre) i svih varijanti ove boje. Bela, crna i limun žuta su najpoželjnije.