Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Nacionalni parkovi Srbije - Strana 2
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Strana 2 od 2 PrvaPrva 1 2
Prikaz rezultata 11 do 15 od 15
  1. #11
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 6,897, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 0%
    Dostignuća:
    Tagger Second ClassVeteran5000 Experience Points
    Mira will become famous soon enough Mira's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Jan 2012
    Zadnji Put Online : 06.05.2019 @ 15:52
    Postovi
    119

    Uobičajeno Odg: Nacionalni parkovi Srbije...

    SPECIJALNI REZERVAT DELIBLATSKEPESCARE


    Jedinsven prirodni fenomen u Evropi, Deliblatska pescara prostire se na jugoistoku Vojvodine i zahvata preko 29.639 ha. Ranije, usled cinjenice da je pesak bio, kako bi se to moglo reci, nevezan, nazivana je "Evopskom Saharom" i "Najstrasnijom pustinjom Evrope", posto se zbog kosave pesak razvejavao Panonskom nizijom. Danas je on, pak, izolovan i pruza se na 280 kvadratnih kilometara, a okruzuje ga stepa.
    U "Niskoj pescari", jugoistocnom delu Deliblatske, nalaze se i tri stalne prirodne bare, a registrovane su kao prirodne retkosti i oko 40 biljnih vrsta, kao i 200 zivotinjskih. Inace, flora ovog kraja ima preko 900 vrsta, medju kojima i brojne raritete i endeme, kao sto su Pancicev pelen, banatski i stepski bozur, stepski badem, serpet, panonski kozinac, gorocvet, kovilje, Kitaibelova ljubicica i vise od deset vrsta retkih orhideja, uz bujnu populaciju kleke, koja je jedini samonikli cetinar Panonske nizije. Tu su prebivaliste nasli i banatski soko, orao krstas i kliktas, kao i brojni predstavnici lovne divljaci, jelen, srna, divlja svinja, lisica i vuk, cije je jedino stalno staniste u Vojvodini upravo ovde.

    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    SRB HOST

  3. #12
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 6,897, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 0%
    Dostignuća:
    Tagger Second ClassVeteran5000 Experience Points
    Mira will become famous soon enough Mira's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Jan 2012
    Zadnji Put Online : 06.05.2019 @ 15:52
    Postovi
    119

    Uobičajeno Odg: Nacionalni parkovi Srbije...

    REZERVAT PRIRODE ZASAVICA

    Pre jedne decenije Vlada Srbije je Zasavicu proglasila za specijalni rezervat prirode prve kategorije čime je pod zaštitu stavljeno više od 1800 hektara. Konvencijom o zaštiti močvarnih područja od međunarodnog značaja, posebno kada je reč o pticama močvaricama, poznatijom kao Ramsarska konvencija, Zasavica je postala jedno od 1790 ramsarskih područja koja se prostiru na 145 miliona hektara planete.


    Rečica Zasavica dugačka je oko 33 kilometra i teče severnom Mačvom i južnom Vojvodinom. Meštani je zbog izgleda zovu Bara, jer je celim tokom prekrivena zelenim ćilimom koji je satkan od bujnog biljnog pokrivača, na nekim mestima tako gustim da usporava tok reke. To je samo privid na površini, jer je podzemni izvori nesebično napajaju svežom vodom. Nekada je ovim koritom tekla Drina, zatim Sava, danas ponovo Drina, jer su izvori povezani sa ovom rekom. Istorija beleži da su u ovim močvarnim predelima severne Mačve, pre nekoliko hiljada godina, ljudi pravili aleje na kojima su gajili biljke, ali su tako i menjali tokove Save i Drine i izgled ovog predela.
    Mirna i pitoma Zasavica, reka ravnice, omogućila je opstanak raznovrsnom biljnom i životinjskom svetu. Posebno su značajne retke i reliktne vrste kao što su beli i žuti lokvanja, močvarna kopriva, ljutić, dok u njenim vodama pliva oko 20 vrsta riba među kojima je i Umbra krameri, u narodu poznata kao mrguda. Nalazi se na crvenoj listi ugroženih vrsta u svetu, a jedinstvena je zbog sposobnosti da koristi atmosferski kiseonik, pa tako može više od deset sati da izdrži bez vode.


    Pre četiri godine, u međunarodnoj razmeni, kao poklon Bavarske vlade, u Zasavicu je kao prvo stanište u Srbiji, vraćen njen nekadašnji stanovnik evropski dabar. To je bio još jedan znak da je voda u reci čista i nezagađena. Inače, u Sremu je pre tri veka bilo mnogo dabrova, koji su zbog prekomernog lova, početkom prošlog veka istrebljeni. Gosti iz Bavarske su se lepo odomaćili u Zasavici i već ima nekoliko porodica koje grade svoja skloništa.


    Zasavica je jedino mesto u Srbiji gde se čuvaju stare rase domaćih životinja. Najpoznatije su mangulice, vrsta svinja koje se isključivo hrane biljkama, pa njihovo meso i mast sadrže tzv. dobri holesterol i preporučuju se u ishrani. U Zasavici prave i prodaju mast, čvarke, kobasice, a u etno restoranu može da se naruči i gulaš.
    U rezervatu je i najveća farma muznih magarica u jugoistočnoj Evropi. Ima ih oko 120, a od mleka se prave kreme za lice, sapun i sir koji se prodaje na gram, jer za kilogram treba izdvojiti više od 500 evra. Jeste skupo, ali za kilogram je potrebno oko 25 litara mleka u kome ima samo 1% mlečne masti. Od magarećeg mesa prave se kobasice i kulen. Zanimljivo je da se pršute od mangulice suše i čuvaju na vidikovcu, drvenoj kućici koja podseća na sojenicu, na desetak metara visine.


    U oborima se preko zime još čuvaju podolci, poznatiji kao najveća radna goveda, balkanske koze, buše, bivoli, karakačanske ovce, a od maja do Miholjdana, sve životinje su na otvorenom. Na ispašu se već vekovima puštaju na isti pašnjak, površine 300 hektara, na kome zemlja nije nikada tretirana, a jedino se ostavlja so za životinje.

    U Zasavici je pre dve godine otvoren prvi eko kamp u Srbiji u koji dolazi sve veći broj kampera iz evropskih zemalja. Svake godine sve više turista dolazi na izlet u ovo prirodno dobro koje je od izuzetnog značaja. Pored mira i tišine, nenarušenog sklada prirode, dolazak u Zasavicu ostaje u sećanju zbog vožnje brodićem iz koga se uživa u osmatranju ili zbog foto safarija. Bez obzira da li ste bili ili tek nameravate da dođete, treba da znate da je u keltskim kartama zapisano, da je to bilo jedno od osam mesta na Balkanu gde su živeli zmajevi. Legenda kaže da su bili čuvari prirode, a mi dodajemo da je neko zaista imao snagu zmaja da sačuva ovaj kraj Srbije u njegovoj izvornosti.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #13
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 6,897, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 0%
    Dostignuća:
    Tagger Second ClassVeteran5000 Experience Points
    Mira will become famous soon enough Mira's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Jan 2012
    Zadnji Put Online : 06.05.2019 @ 15:52
    Postovi
    119

    Uobičajeno Odg: Nacionalni parkovi Srbije...

    KANJON REKE VRATNE

    Kanjon Vratne je u pravom smislu reči predeo netaknute prirode. Nalazi se u u istočnoj Srbiji, u dosta nepristupačnom predelu Negotinske krajine, pa zato nije u pravom smislu reči turistička destinacija. Ali, nije ni nepoznato odredište za prirodnjake, speleologe, lovce. Prvi opis ovih krajeva datira s početka prošlog veka, iz pera balkanologa Feliksa Kanica, dok se naučnim istraživanjima ovog predela, krajem 19. veka bavio naučnik Jovan Cvijić, osnivač Srpskog geografskog društva.


    Reka Vratna je kroz istoriju vajala prirodni fenomen, kakvih u Evropi ima u Sloveniji i Francuskoj, a u svetu u Koloradu. Izvire na istočnoj strani planinskog venca Velikog grebena, a kod mesta Brza palanka, uliva se u Dunav. Istraživanja Jovana Cvijića pokazuju da je ovaj predeo, usečen u krečnjacima, bio velika pećina, a reka je imala površinski i podzemni tok. Površinski tok je bio u vreme kada podzemne šupljine nisu mogle da prime svu vodu, a podzemni je reka Vratna. Srpski naučnik je zapisao da se usled spuštanja terena i širenja kanala, pećinska tavanica urušila na dužini od sto metara, a njeni ostaci su tri lučne kapije koje se zovu prerasti – Mali, Veliki i Suvi.

    Ove kapije su prirodni fenomen u kanjonu Vratne za koje stručnjaci kažu da su najviše u Evropi. Dužina male kapije je 15 metara, dvostruko veća je širina, a visina otvora je 34 metra. U njenoj blizini je Veliki prerast od 45 metara i visine 26, dok se treći, Suvi, nalazi nešto dalje, u najnepristupačnijem delu kanjona. Tu su i tri neistražene pećine za koje speleolozi kažu da mogu da budu prava atrakcija.


    U kanjonu Vratne živi vrlo zanimljiv biljni i životinjski svet. To je, pre svega, specifična žbunasta flora koja se tu nastanila još u ledeno doba. Na 26 kilometara rečne obale raste 24 vrste drveća i oko 150 vrsta trava. To je i stanište više od 50 vrsta ptica, a lovci u ovaj kraj najčešće dolaze zbog muflona i jelena lopatara.

    Kanjon Vratne počinje posle dvorišta istoimenog manastira koji je sagradio arhiepiskop Nikodim Tismedski u vreme kralja Milutina, krajem 13. veka. Nešto dalje je lovačka kuća, pa su to gotovo jedine građevine u ovom predelu nedirnute prirode i njene lepote. Pre tri godine, povodom Dana planete zemlje, neobično akustičan prostor između Malog i Velikog prerasta, odabran je za prezentaciju multimedijalnog programa koji je osmislila lokalna vlast u Negotinu, gradu u kojem je rođen veliki srpski kompozitor Stevan Mokranjac. Lokalna vlast je uverena da će buduće manifestacije biti posećenije i da će obezbediti Srbiji mesto na mapi atraktivnih turističkih destinacija.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #14
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 6,897, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 0%
    Dostignuća:
    Tagger Second ClassVeteran5000 Experience Points
    Mira will become famous soon enough Mira's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Jan 2012
    Zadnji Put Online : 06.05.2019 @ 15:52
    Postovi
    119

    Uobičajeno Odg: Nacionalni parkovi Srbije...

    DJAVOLJA VAROŠ

    Đavolja Varoš je spomenik prirode na jugu Srbije, mnogima poznatija kao jedan od 77 kandidata za sedam svetskih čuda prirode. Kada je pre dve godine ušla u ovu trku, Đavolja varoš je bila najbolje plasirani evropski kandidat u svojoj kategoriji, a još je značajnije što je u trci bila sve do poslednjeg glasanja koje se završilo u leto 2010.godine.
    Istovremeno, za Đavolju varoš to je bio početak aktivnosti za nominaciju ovog lokaliteta za Listu svetske prirodne baštine UNESCO. Ukoliko nominacija bude prihvaćena, biće to prvo prirodno dobro u našoj zemlji koje će se naći u okrilju svetskih vrednosti.


    Đavolja varoš se nalazi u topličkom kraju, 27 kilometara od Kuršumlije, na obroncima planine Radan gde je veliki broj mineralnih i termalnih izvora pa je zbog velike koncentracije minerala, čitav predeo siromašan rastinjem. To pogoduje eroziji zemljišta i stvara, kako neko reče, vragolasti pejzaži. Tako bi se moglo objasniti postojanje 202 zemljane figure visoke oko dva metra koje na vrhu imaju kapu. Zapravo to su andezitne ploče, vulkanske stene koje su u nekom periodu zemljine istorije, prilikom erupcije, dospele u ove predele. Vekovima su pritiskale zemljište koje je oko njih menjalo izgled i raslo, pretvarajući se u figure najrazličitijih oblika i dimenzija.


    Nekada ljudi nisu imali objašnjenje za nastanak Đavolje varoši, pa su se u to doba ispredale razne legende. Najčešće su pričali da su zemljani stubovi ostaci crkava koje su razrušili đavoli. Verovatno je tako i ceo prostor dobio ime, koje ljude ne asocira na nešto lepo, pa su ga zaobilazili kad god su mogli. Ne znajući da je erozija krivac za promenu izgleda zemljanih figura, meštani su sa strahom pričali da se one pomeraju, da rastu. Tek u novije doba Đavolja varoš je postala turistička atrakcija, jedina u Evropi koja može da konkuriše mnogo poznatijoj Bašti bogova u SAD-u.

    Mašta stanovništva ovog kraja Srbije ispredala je i druge legende: po jednoj, zemljane figure su okamenjeni svatovi, po drugoj surovi aga je okamenio neposlušnu raju, a postoji priča da su đaci nadmudrili đavole i da su se oni okamenili. Da je reč o mestu gde caruje mistika potvrđuju priče o crvenoj vodi, a zapravo je reč o vodi koja spira vegetaciju sa padine i koja je zbog primesa rude gvožđa crvenkaste boje. U ovom delu Srbije, u srednjem veku, bilo je mnoštvo rudnika gvožđa, o čemu svedoče i dva okna u neposrednoj blizini Đavolje varoši.


    Đavolja varoš je od 1959. godine po zaštitom države, a četiri decenije kasnije, Uredbom Vlade Srbije proglašena je za prirodno dobro od izuzetnog značaja pa je 67 hektara površine u prvoj kategoriji zaštite. Tokom kampanje za sedam svetskih čuda prirode, mnogo se radilo i na uređenju lokaliteta: izgrađen je magistralni put dug devet kilometara, parking, vidikovac, osvetljena je staza, dovedena voda, organizovana služba održavanja sa pratećim sadržajima. Zahvaljujući dekorativnom osvetljenju, za turiste se organizuju I noćna razgledanja Đavolje varoši, pa godišnja poseta premašuje 50 hiljada gostiju. U saradnji sa nacionalnim Zavodom za zaštitu spomenika kulture radi se program za proširenje zaštićenog prostora koji će biti proglašen za geološki park.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  6. #15
     OFF 
    Mlađi Član
    Poeni: 2,074, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 0%
    Dostignuća:
    1 year registeredTagger Second Class1000 Experience Points
    ivany is on a distinguished road ivany's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Sep 2021
    Pol
    Musko
    Zadnji Put Online : 05.11.2023 @ 11:40
    Postovi
    13

    Uobičajeno Odg: Nacionalni parkovi Srbije...

    Предео изузетних одлика „Овчарско−Кабларска клисура“.

    i категорија заштите - заштићено подручје међународног, националног значаја.

    Клисура је позната и по многобројним Овчарско-кабларским манастирима који су смештени на левој и десној обали реке.
    Постоји десет средњовековних мананастира који представљају изузетно атрактиван и значајан споменички комплекс, јединствен по месту на коме се налази, али и времену у коме је настао.
    Уз реку се налази и Овчар Бања, позната по својим лековитим термалним изворима и прелепим бигреним слаповима.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Slične Teme

  1. Nacionalni park Tara
    Od Rada u forumu Nacionalni Parkovi
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 09.02.2017, 12:10
  2. Parkovi prirode Srbije
    Od Rada u forumu Parkovi Prirode
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 29.01.2017, 15:45
  3. Nacionalni parkovi u Srbiji
    Od Rada u forumu Nacionalni Parkovi
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 29.01.2017, 12:18
  4. Nacionalni park “Una”
    Od Vesna u forumu Turizam
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 20.11.2015, 18:14
  5. Odgovori: 16
    Zadnji Post: 29.08.2014, 22:28

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080