Uzgoj salate: Na šta treba obratiti pažnju?

Uzgoj salate: Na šta treba obratiti pažnju?

Salata loše podnosi slana zemljišta, a zbog plitkog korena otežano je i đubrenje.

[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Iako je salata od onog povrća koje ima manje proizvodne zahteve, pa dobro raste i na zemljištima loše teksture, izuzetno je osetljiva na zaslanjenost tla.

Na takva zemljišta u startu reaguje lošim klijanjem, deformisanjem lišća i vrlo sporim rastom. Sadržaj soli od 0,3 do 0,4 odsto izaziva veća oštećenja salate, a osetljiva je i na hlor. Njenu osetljivost najbolje dokazuje to što se upravo ta biljka koristi u eksperimentima za otkrivanje ostataka pesticida i otrovnih materija u tlu.

Najbolje joj odgovaraju zemljišta pH vrednosti od šest do sedam. Teško podnosi i temperature iznad 20°C pogotovo u uslovima suvog zemljišta i vazduha. Za formiranje glavice treba joj oko 15 litara vode po m2 i to dva puta nedeljno, u sušnim periodima i više.

Kako piše agroinform, zemljišta čija je električna provodljivost (EC) veća od 1,6 do 1,7 mS/cm ne preporučuju se za uzgoj salate.

Zbog plitkog korena otežano đubrenje

Iako je salati potrebno relativno malo hranjivih materija za uspešan rast i razvoj, đubrenje nije lako jer zahteva hraniva koja se lako upijaju. Ima plitak koren, pa ih treba koristiti samo u gornjem sloju zemljišta, na oko 10 cm dubine. Potrebnu količinu treba osigurati na kratko te zbog izuzetne osetljivosti na so, s njima ne treba preterivati.

Zbog plitkog korena potrebno je obaviti đubrenje pred samu sadnju uz primenu lako topivih đubriva. Salata ima i veće zahteve prema fosforu, magnezijumu i boru.

Kalijum je važan za skladištenje

S primenom azotnih đubriva treba biti oprezan jer ima kratku vegetaciju, a zbog velike količine i viška nitrata u tlu može doći do usvajanja i akumuliranje istih u biljci čak do 5.000 mg/kg sveže materije.


Pri uzgoju salate posebnu pažnju treba posvetiti mineralnom azotu u zemljištu i ostacima kalijuma koji su preostali od preduseva, što može znatno smanjiti potrebno đubrenje.

Kalijum povećava otpornost na hladnoću i bolesti, a poboljšava i kompaknost, pa i izdržljivost glavice, što je važno za transport i rok trajanja.

Uz tri glavna hraniva - azot, fosfor i kalijum postoje još dva elementa kojima dajemo posebnu pažnju kod proizvodnje lisnatog povrća. Reč je o magnezijumu i gvožđa. Manjak drugog se obično javlja na krečnjačkim zemljištima ili kod prekomernog navodnjavanja.

Manjak azota i fosfora vidljiv na lišću

Manjak azota se kod salate javlja izuzetno brzo i to je vidljivo na donjim, starijim listovima koji su bledo žute boje. Javlja se na iscrpljenim zemljištima, nakon uzgoja plodonosnog povrća, te kod nepravilno sprovedenog osnovnog đubrenja i prihrane.

Kod nedostatka fosfora donji listovi su ljubičasto crvene boje, formiranje korena je slabije, a oni imaju tanke duge i bele dlačice koje su manje razgranate.

.agroklub

[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Salata pripada porodici glavočika (Compositae). Glavičasta salata sadrži prosečno 94 % vode, 2 % šećera, 0.6 % sirove celuloze, 0.6 % mineralnih materije i 1.2 % sirovih proteina. Salata je bogata vitaminom C, B1, B2, karotinom i dr. Od mineralnih materije bogata je solima kalijuma, gvožđa, fosfora i dr.

Iz glavnog korena salate izbijaju postrane korenove žilice prvog i drugog reda. Kako je salata jednogodišnja zeljasta biljka masa korena smeštena je u površinskom sloju zemljišta, to je očito kod biljaka koje se gaje iz rasada. Lišće je sedeće, okruglo, nazubljeno što zavisi od sorte salate. Cvetno stablo je razgranato, a na vrhu grana nalaze se glavičaste cvasti sa žutim cvetovima. Salata je samooplodna biljka. Seme za setvu je sitno, a klijavost zadržava 4-5 godina.

Salate glavatice dele se u dva tipa:

Kristalke - ivice listova jače su nazubljene
Maslenke - (puterice) nežnih su listova i ravnog lisnog obruba

Agroekološki uslovi

Temperatura
Najpogodnije vreme gajenja na otvorenom je proleće i jesen, kada temperatura nije visoka. Seme salate niče na temperaturi 15-20 ºC, seme iznikne za 2-4 dana. Za otprilike 45-55 dana (što zavisi od sorte) salata dostiže svoj maksimum rasta. Temperatura viša od 20 ºC, posebno, ako je suvo zemljište i vazduh, nepovoljno će se odraziti na količinu i kvalitet prinosa.

Voda
Za salatu je potrebno rastresito humusno zemljište koje dobro zadržava vlagu. Tokom gajenja salate biljke trebaju dovoljno vlage, što znači do zatvaranja sklopa, a to je početak glavičanja. Potrebno je 15 l vode/m2 dva puta nedeljno ako nije intenzivan sunčani period. Zalivanje treba primeniti ako je to moguće kada nisu jako oblačni dani.

Zemljište
Salata najbolje uspeva na plodnom i rastresitom zemljištu, bogatom organskim materijema. Staklenička zemljišta uglavnom su pripremljena tako da se na njima salata veoma uspešno gaji i razvija. Treba imati na umu da je ova biljka veoma osetljiva na visoku koncentraciju soli u zemljištu. Optimalne vrednosti pH zemljišta za salatu su 6,0-6,5-7.

Agrotehničke mere
Plodored
Salata može podneti dugotrajni gajenje na istoj površini, ali ipak je poželjna barem jedna pretklutura iz druge porodice. Zbog kratke vegetaciju salate, moguće je odgajiti 2-3 useva godišnje, a često se salata gaji i kao međukultura.

Obrada zemljišta
Zemljište se obrađuje na dubini 20-25 cm, a mineralna đubriva ne treba zaoravati jer se korenov sistem salate razvije dosta plitko, pa se usled čestih zalivanja mineralna hraniva lako spuste do potrebne dubine. U jesen je dobro u zemljište zaorati stajsko đubrivo ili zreo kompost. Kako je u zaštićenom prostoru uglavnom supstrat kvalitetan, obrada zemljišta ne predstavlja poseban problem. Na mestima gde je došlo do zbijanja zemljišta prilikom gajenja prethodne kulture obavezna je mera podrivanja sa specijalnim mašinom - podrivačem. Ova mera omogućuje rastresanje zemljišta i provetravanje do 35-40 cm dubine.

Đubrenje
Rano u proleće zemljište se fino rastrese, a predsetveno se može dodati oko 150 kg/ha mineralnog đubriva NPK 7:14:21 (ako agrohemijska analiza zemljišta nije izvršena i nema preporuke). Tokom rasta usev treba prihranjivati KAN-om, i to od 70-100 kg/ha (kod primene ovog đubriva treba pripaziti da granule ne dođu na list salate što bi izazvalo palež).

Setva i sadnja
Da bismo salatu brali početkom 12 meseca u zaštićenom prostoru, setva se obavlja oko 20. oktobra, a rasađivanje mesec dana posle. Berba se uglavnom obavlja kroz 5-10 dana. U savremenoj stakleničkoj proizvodnji rasada salate, gaji se u specijalno pripremljenim sabijenim tresetnim kockicama veličine 3-4 cm. Setva se obavlja piliranim semenom pomoću specijalnog mašine koji ulaže jednu po jednu semenku u svako konusno udebljenje kockica. Zasejane kocke treba zaliti i pokriti plastičnom folijom dok seme ne počne nicati. Uz optimalne uslove rasad je spreman za rasađivanje za 20-ak dana. Da bi se postigao navedeni rok prispeća sadnica, bitno je da se do nicanja održava temperatura 15-18 ºC, a posle nicanja 10-12 ºC. Relativna vlažnost vazduha održava se između 60-70 %. Rasad se proizvodi i u plastičnim ćelijama ili u ćelijama od stiropora i na taj način postiže se ušteda u potrošnji supstrata. Ako se salata seje na stalno mesto na gredici, mora se načiniti 1 cm duboki kanalčić. Salata se proređuje u više navrata, tako da se postigne konačni razmak između biljaka 25-30 cm, a razmak redova 30 cm. Razmak zavisi od bujnosti sorte, kvaliteta zemljišta i vremenskih uslova. Salatu je najbolje sejati u nekoliko navrata, kako ne bi dozrela sva odjednom. Svakako se daje prednost gajenju iz rasada, zato što se biljke razvijaju brže i ravnomerno, a semena se troši manje.

Proizvodnja salate u staklenicima i plastenicima
Salata se lako i uspešno može uzgajati u staklenicima koji su prvenstveno namenjeni gajenju osetljivih stakleničkih kultura (paradajza, krastavaca, paprike itd.). Kao kultura s relativno kratkim vegetiranjem (55-65 dana) veoma se uspešno uklapa u stakleničke plodorede. Zbog skromnijih potreba za toplotom i svetlošću vrlo uspešno se može uzgajati u zimskom periodu. U našim krajevima najčešće se gaji kao predusev ostalih povrtarskih kultura, kao što su paradajz i krastavac, čiji se rokovi sadnje i skidanja mogu idealno podesiti za predsezonsku proizvodnju nakon skidanja salate.

Nega zasada
Ako se seje za gajenje rasada, za 3 nedelje biljke će biti toliko razvijene da će se lako presađivati. S rasadom bi trebalo vrlo oprezno rukovati jer je oštećen jako osetljiv na sivu plesan.

Berba
Berba se vrši u nekoliko navrata. Glavice se seku tek kada postignu određeni oblik, veličinu, čvrstoću, a često se bere ranije ako su cene povoljne i ako je veća potražnja na tržištu. Blagim dodirom dlana na vrh glavice određuje se njena zrelost. Kako su glavice salate gotovo uvek vlažne vrlo je osetljiva na mehaničke dodire i prilikom rezanja glavice trebalo bi biti vrlo pažljiv. Salata se reže odmah iznad prvog prstena - lišća u rozeti. Obrana se salata slaže u gajbice i prenosi se u hladnjače. Salata se može uspešno čuvati 2-3 nedelje na temperaturi 1-2 °C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 95 %. Bere se ručno ili mehanički.