Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Lubenica
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Prikaz rezultata 1 do 9 od 9

Tema: Lubenica

  1. #1
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Lubenica

    Lubenica


    (Citrulus vulgaris)
    Lubenica je zeljasta jednogodišnja biljka sa povijušavom, razgranatom stabljikom koju nazivamo vreža. Stablo je šupljo, člankovito, cik - cak izgleda, obraslo sitnim bodljama ili maljama. Na kolencima raste list, vitica, grana, ženski ili muški cvet, a ponekad i adventivni koren. Prvih desetak kolenaca je sterilno, a onda se javljaju cvetovi, obično najpre muški. Odnos muških i ženskih cvetova najcešće je 4-5 : 1, u korist muških, ali, sa skraćenjem dužine dana, u jesen, ovaj odnos se menja i može da bude čak i 1:1. Cvetovi, po svojoj građi, mogu da budu muški, ženski i hermafroditni, tj. da sadrže i tučak i prašnike. Ovo je sortna karakteristika.

    Lubenica potiče iz Afrike, gde se i danas, u oblasti savana i pustinja sreću divlje forme, kao što je Citrulus cologynthys sa sitnim i veoma gorkim plodovima.

    S obzirom na poreklo, kao tropska vrsta ima veoma velike zahteve prema toploti i svetlosti. Optimalne temperature za njen razvoj i plodonošenje su 26 - 28 0 C. Prestaje da raste na minimalnoj temperaturi od 12 0 C i maksimalnoj od 40 0 C. Oplodnja se najbolje obavlja na temperaturi oko 22 0 C. Zahteva maksimalnu osunčanost, tako da se gaji samo kao čist usev na parcelama koje su preko celog dana izložene suncu.

    Divlja forma lubenice Citrulus cologynthys
    Iz južne Afrike, vrlo brzo preneta u dolinu Nila, što se može zaključiti sa slika na zidovima starih grobnica gde je prikazano ovo voće, odnosno povrće.
    Poznavali su je i u Siriji, Arabiji i Indiji, a po svemu sudeći starim Grcima i Rimljanima nije bila poznata. Arapi su je preneli u Španiju, a zatim u Južnu Francusku. U 10. veku se iz Turkestana proširila u Kinu, dok je preko Španije stigla prvo na američka ostrva, a nešto kasnije i na kopno.


    DA LI SU LUBENICA I BOSTAN JEDNO TE ISTO

    U nekim krajevima naše zemlje to su sinonimi - kad se kaže bostan - misli se na lubenicu i obrnuto. U drugim, pak, pod pojmom ''bostan'' podrazumevaju se lubenica i dinja zajedno. Na crnogorskom primorju za lubenicu se koristi naziv ''dinja'', dok se dinja naziva i ''pipun'' (slično kao i u Bugarskoj lubenica = dinja, dinja = pepeš). Razlike potiču otuda što su se ove vrste kod nas proširile sa različitih govornih područja.

    Slično je i na engleskom jeziku. Termin ''melnos'' podraazumeva lubenicu i dinju (kao kod nas bostan), dok je sama lubenica watermelon ili egusi, a dinja melon, muskmelon, sweet melon, ili cantaloupe (u Americi).
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    SR-Oglasi

  3. #2
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Lubenica

    IZBOR ZEMLJIŠTA

    Lubenice najbolje uspevaju na razoranim ledinama i krčevinama, gde do tada nisu gajene. Podnose kiselu reakciju zemljišta, sve do pH 5, ali najbolje uspevaju na pH 6 do 6,5.

    Dobra zemljišta za lubenice su cernozem, livadske crnice i recni aluvijumi, dakle dobro obezbeđena humusom, strukturna, ocedna, plodna i duboka. Rečni aluvijumi, uz to u blizini velikih reka, najpogodniji su za gajenje lubenica, s obzirom na to da koren može duboko da prodre i crpe vlagu koja napaja zemljište iz rečnog korita po sistemu sunđera.

    U Srbiji lubenica uspeva sve do nadmorske visine od ko 600 metara, s tim što na tim visinama mogu da se gaje samo rane sorte. Kasne sorte, koje su obično kvalitetnije, mogu da uspevaju i na ovim visinama, ali iz rasada, bilo kalemljenog na vrg ili običnog.

    Glinovita i suviše peskovita zemljišta mogu da se koriste za proizvodnju lubenica, ali se onda moraju dobro nađubriti organskim đubrivima (stajnjakom ili kompostom).

    ĐUBRENJE LUBENICA

    Zemljišta bogata humusom, kao što su cernozem, livadske crnice, plodni aluvijumi, razorna lucerišta i slična, treba nađubriti samo mineralnim NPK đubrivima. Đubrenjem treba da se obezbedi 80 - 120 kg azota, 100 - 150 kg kalijuma i 60 - 100 kg fosfora. Dve trećine ovih đubriva (npr. 450 kg NPK 15:15:15) treba da se unese u zemljište sa jesenjim dubokim oranjem, a jedna trećina u proleće, sa predsetvenom pripremom.

    Ukoliko se đubri stajnjakom, on se unosi u jesen, 30 do 40 tona po hektaru, pre oranja. Ne sme se preterati sa stajnjakom, jer onda lubenice kasno sazrevaju, imaju debelu koru i manje šećera. Iz istih razloga ne preporučuje se prihranjivanje azotnim đubrivima tokom vegetacije. Takođe, navodnjavanje dolazi u obzir samo u prvim fazama razvoja biljaka, do cvetanja i zametanja prvih plodova, da bi se koren što bolje razvio, prodro u dublje slojeve (do jednog metra dubine) i tako omogućio snabdevanje vodom u sušnom periodu.

    Navodnjavanje i višak azota, oblačno kišovito i prohladno vreme tokom letnjih meseci, mogu da izazovu i formiranje drvenastih tkiva u plodu lubenice, tako da ona pored toga što nije slatka, zbog tih izraslina nije dobra za jelo.

    HERBICIDI U LUBENICAMA I DINJAMA

    Dešava se da herbicidi veoma uspešno deluju u usevu lubenice, tako da izniknu samo kulturne biljke, koje su onda meta zemljišnih štetočina. U nedostatku drugih biljaka, larve žičnjaka, sovica, grčica i drugih štetočina masovno napadaju mlade biljke lubenice i hrane se njima. Da bi se to sprečilo, potrebno je pre setve uneti u zemljišne insekticide (Force, Basudin i sl).

    Iz knjige:
    ”Suzbijanje korova herbicidima u povrtarstvu”
    autor: Slobodan Ružić



    Ove povrtarske vrste vrlo su osetljive na herbicide.

    Kod nas je registrovan Select super, a i u svetu broj selektivnih hertbicida je veoma mali i ne nalaze se u prometu kod nas.

    U lubenicama se pre setve ili sadnje sa plitkom unošenjem u zemljište (2-5 cm) pokazao dosta selektivan Devrinol 45-F 2-4 lit. po hektaru. Dobro suzbija štir, pepeljugu, muharike, ali slabo deluje na tatulu, pomoćnicu i abututilon. Zbog dužeg zadržavanja u zemljištu ograničeno je gajenje narednih kultura. U proleče nsredne godine mogu se sejati kupusnjače, paradajz, paprika, krompir, pasulj, duvan, suncokret i uljana repica. Strana žita, kukuruz, sirak, salata, šećerna i stočna repa mogu se sejati nakon godinu dana, a ovas nakon 16 meseci.

    U SAD u lubenicama dozvolu za primenu ima preparat Gambit 4-EC i to 0,35-0,6 lit. po hektaru odmah posle setve ili pred rasađivanje. Koren rasada mora biti ispod herbicidnog sloja.

    Pre nicanja ili sadnje, protiv izniklih korova

    Glifogal, Glyphgan 480-SL, Roundap i drugi na bazi glifosata od 2 do 3 lit. po hektaru, sa malo vode (50-200 lit./ha), odnosno jačoj koncentraciji. Basta-15 doza 1,5-2,5 lit. po hektaru. Reglone forte 2-3 lit. po hektaru.

    Suzbijanje korova u međurednom prostoru

    Najsigurnije je da se herbicidi u meduređnom prostoru za šta postoje više mogućnosti kako pre, tako i posle nicanja korova i biljaka. Osnovno je da herbicid ne padne na mesto gajene biljke ili na nju, ali ako se tretiranje izvodi posle postavljanja folija da ne dospe na mesto gde će biti otvori za biljke, ili gde su oni već napravljeni.

    Na manjim površinama veoma može da posluži rad sa štitnicima, a koji se sa malo truda mogu napraviti od plastične posude.

    Suzbijanje korova u međuredu pre njihovog nicanja

    Dual gold 960-EC doza 1,2-1,6 lit. po hektaru. Suzbija mahunarke, divlji sirak iz semena, štir, pomoćnicu i galinsogu.
    Stomp 330 E i drugi na bazi pendimetalina 4-6 lit. po hektaru. Suzbija muharike, divlji sirak iz semena, pepeljugu, štir i nelimično gorušicu.
    Goltix 70 WG i drugi na bazi metamitrona 5 kg po hektaru. Deluje na korove posle nicanja ali dok su još uvwk u mladem uzrastu. Suzbija pomoćnicu, pepeljugu, štir i dvornik.

    Suzbijanje izniklih koriva u međuredu

    Za suzbijanje izniklih koriva u međuredu mogu se koristiti predhodno navedeni herbicidi za korove pre nicanja uz korišćenje štitnika.

    Suzbijanje uskolisnih korovskih vrsta posle nicanja u redu i međuredu.

    Select super, Arrow 0,8 do 1,2 lit. po hektaru za suzbijanje divljeg sirka, muharika, pirevine, zubače, samonikle pčenice i ječma sa karencom od 30 dana.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #3
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Odg: Lubenica

    LUBENICE IZ DIREKTNE SETVE

    Jedan broj proizvođača gaji lubenicu direktnom setvom semena napolju. Setva se obavlja krajem aprila ili početkom maja, a u brdskim predelima 15 - 20 dana kasnije. Prvi rok setve lubenice je kada se površinski sloj zemljišta zagreje do temperature od 15 0 C a prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Za jedan hektar potrebno je od 3 - 6 kg semena, što zavisi od njegove krupnoće, klijavnosti, željene gusitne useva i načina setve. Seme lubenice varira po krupnoći u tolikoj meri da u jednom kilogramu može biti od 5.000 do 30.000 semenki. Ručnom setvom ''u kucice'' troši se mnogo više semena nego mašinskom, u redove.


    ''Kućice'' se prave na rastojanju od 2x1m, ili 1,5m, u ravnostrane trouglove, i u njih seje 5 - 6 semenki, s tim da se po nicanju izvrši proređivanje i ostave po dve biljke.

    Sejalicom se seje u redove na rastojanju od 2 m , a u redu na 20 - 30 cm. Seje se sejalicom za kukuruz, uz isključivanje dva središna setvena aparata. Dubina setve treba da bude 4 - 5 cm.

    Ako vreme zahladni, lubenica teško niče, pa se dešava da seme istrune u zemljištu ili tek iznikle biljčice propadaju. Ako se površini formira jaka pokorica, lubenica teško niče i često mora da se presejava. Nije redak slučaj da se lubenica seje dva - tri puta, a sve zbog toga što se žuri sa ranom setvom. Treba sačekati da vreme otopli, kako bi lubenica lako nikla. Tamo gde zemljište formira jaku pokoricu seje se u kućice veći broj semenki, kako bi mlade biljke zajednički ''podigle koru''. Neki proizvođači seju sa lubenicom i po nekoliko zrna pasulja koji lako podiže pokoricu i omogućava lakše nicanje. Kasnije se, sa prorećivanjem, počupa i pasulj. Naravno, ovo dolazi u obzir na malim površinama. Da se ne bi oštetio i koren lubenice, pasulj terba zakinuti ispod kotiledona, jer će se onda i sam osušiti.

    Dešava se da po nicanju mlade biljke lubenice počnu da venu i propadaju. Uzrok ovoj pojavi obično su Fusarium spp., Rhizoctonia spp. i slične gljivice koje napadaju koren i prizemni deo stabla. Kada se pojave prvi simptomi uvenuća, moguće je sprečiti širenje bolesti zalivanjem svake kučice sa Previcurom.

    Tokom vegetacije nega useva se sastoji od redovnog okopavanja, uništavanja korova i prskanja biljaka protiv plamenjače i antraknoze. Treba izbegavati premeštanje i gaženje vreža, jer se tom prilikom stvaraju povrede i olakšava širenje bolesti, a mladi plodovi se suše i propadaju.



    LUBENICE IZ RASADA

    Lubenice ne trpe presađivanje posle čupanja biljaka iz zemlje. Zbog toga se rasad proizvodi u saksijama i rasađuje zajedno sa zemljom na žilama.

    Setva se obavlja u trećoj dekadi marta, nicanje se završi oko prvog aprila, biljke u vreme rasađivanja, oko petog maja, su stare 35 dana. U svaku saksiju, keramičku, plastičnu ili kesu od PVC materijala, sejati po dve semenke, da bi se osiguralo nicanje bar jedne biljke. Prečnik saksija treba da bude 10 - 12 cm, a dubina oko 15 cm, kako bi se obezbedio dobar razvoj korenovog sistema.

    Naime, u plitkim saksijama nema mesta za razvoj žila, jer se setva obavlja na 3 - 4 cm dubine, a onda se razvija glavni koren dužine 5 - 6 cm, tek onda nastaje njegovo grananje. Iz istih razloga saksija treba u donjem delu da bude što šira.

    Za proizvodnju rasada lubenica nisu pogodne džifi saksije, jer ih žile teško probijaju, a one se vrlo sporo raspadaju u zemljištu i biljke dugo stagniraju. Zbog toga lubenica iz direktne setve stiže u razvoju one presadene zajedno sa džifi saksijama, pa se gubi efekat rane proizvodnje iz rasada.

    Saksije se redaju u toploj leji, gde po kvadratnom metru mogu da stanu 80 - 100 komada . Prema tome se i planira površina toplih leja. Za hektar je potrebno 5.000 biljaka, dakle svega 50 - 70 kvadrata leja može da obezbedi zaštitu rasada za ceo hektar pod lubenicom. Iako proizvodnja rasada traje svega 35 - 40 dana, od nicanja, ipak se isplati jer se ovako obezbeđuje rano zrenje i bolja zarada. Na ovakav način mogu da se gajiti sve sorte i hibridi, ali je korisnije gajiti rane, kako bi se rano zrenje dobilo kombinacijom dejstva sorte i agrotehnike.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #4
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Lubenica

    RASAĐIVANJE

    Rasađivanje se obavlja po isteku opasnosti od kasnih prolećnih mrazeva - najčešće početkom maja a u južnim predelima tokom aprila. Zemljište se priprema kao i za setvu iz semena, s tim što je potrebno iskopati jame na rastojanju od 2 x 1 m. Ako je površina pođubrena prilikom osnovne obrade i pripreme, onda se kopaju male, plitke jame, ašovom ( riljanjem) ili motikom, i u njih sipa voda, kako bi se napravilo blato. Dovoljno je nasuti litar - dva vode, ako je zemljište vlažno. Još je bolje da se rasađivanje obavlja neposredno posle kiše, jer u tom slučaju i nije potrebno zalivati jame i praviti blato. U svaku jamu može da se doda malo (10 - 15 grama) mineralnih NPK dubriva 15:15:15 i gram - dva insekticida, pa sve pomeša sa mokrom zemljom, a onda posadi biljka iz saksije.

    Rupe se kopaju pošto se parcela izmarkira, označi pravac redova po dužini i popreko, tako da se dobija pravilno rastojanje između biljaka. Posle toga pored svake rupe postavlja se po jedna saksija ili plastična kesa sa rasadom lubenice, a onda se rupe zalivaju (ako zemlja nije dovoljno vlažna).

    Sama sadnja odvija se na sledeći način: saksija sa rasadom uzima se u levu ruku, okreće naopako i bridom dlana desne ruke udari u ivicu dna, tako da se unutrašnji sadržaj lako odvoji od zidova. Potom se desnom rukom saksija odbacuje na stranu, i obema rukama prihvata biljka, uz okretanje, kako treba da raste, prihvata oko žila, da se spreči osipanje zemlje i spušta u rupu, u kojij se desnom rukom zemlja razgrne i u blatu napravi mesto za korenov sistem. Odmah potom spušta se rasad u razgrnuto blato i nagrće obema rukama, pažljivo, da sitna i vlažna zemlja dobro nalegne i ne ostanu nikakve šupljine oko žila. Zbog toga je blato dobro za prijem biljaka. Biljka se nagrće tako da oko nje zemlja bude u ravni parcele, a stablo nešto dublje utrpano nego što je bilo u saksiji. Zemlju treba nagrtati oko biljke sa osećanjem mere za korenov sistem i stablo, kako bi se izbegle povrede usled nepažnje. Oštre grudvice mogu da povrede korenov vrat i omoguće širenje bolesti.

    Ukoliko je rasađivanje obavljeno odmah posle kiše, dobro je posle toga rasad zaliti kako bi se omogućilo bolje prirodno sleganje nagrnute zemlje i pospešio kontakt između periferije korenovog sistema i nove životne sredine. Voda je neophodan uslov života biljaka, jer biljka može da usvaja hranu putem korenovog sistema samo ako je ona rastvorena u njoj.

    Na ovakav način posađene biljke lubenice lako se primaju i nastavljaju normalan rast i razviće , kao da su na tom mestu nikle iz semena. Međutim, ako se rasađuju sa džifi saksijama, prvih mesec dana života biljke stagniraju, jer je zid džifi saksije čvrst i teško se raspada, a koren lubenice slab da bi ga brzo probio i došao do hrane u zemljištu. To nije slučaj sa džifi pločicama koje su načinjene od treseta sa mrežicom koja ga drži, i koje bubre od vode po zalivanju i čine idealnu saksiju bez spoljnih zidova. Ovde nema problema sa prijemom po rasađivanju, jer mrežica ne ometa prodor korenovog sistema u novu sredinu. Zbog toga bi i džifi saksije trebalo odbacivati pri rasađivanju, jer se u suprotnom gubi efekat proizvodnje iz rasada, pošto ih biljke iz direktne setve stižu u razvoju, a kasnije i prestižu u pogledu bujnosti i prinosa.


    TOPLI BANAK

    Topli banak se može izgraditi jednobraznim plugom. Treba na svakih dva metra napraviti ''razor'', tj. izorati dve brazde da se zemlja slaže upolje, tako da se formira kanal poznat kao ''razor''. Njega treba napuniti toplim stajnjakom, a onda ponovo plugom formirati ''slog'', tj. pokriti stajnjak novim brazdama sa suprotnim kretanjem traktora i pluga od prethodnog. Na taj način stajnjak biva pokriven, a iznad njega posađene biljke imaće dosta toplote i dobru ishranu, biće bujne, rodne i rane.
    Ako se rasađivanje obavlja pre isteka opasnosti od mrazeva, duž banaka treba napraviti niske plastenike ili plastična zvona iznad pojedinih biljaka.


    Kalemljenje i
    važne bolesti lubenice


    KALEMLJENJE NA VRG

    Lubenica može da se kalemi na vrg - jur getu, lejku, tikvu za vodu, ajduk ('' teglicu'' ) - sve one biljke koje pripadaju vrsti Lagenario sp.

    Kalemljenje se izvodi u fazi mladih biljčica, rasada starog 3 - 4 dana.

    Ogledi i praksa su pokazali da lubenice koje rastu na korenu vrga daju mnogo bujnije vreže, imaju mnogo veći broj grana, listova i plodova, pri čemu su plodovi krupniji i slađi. Ovome doprinosi jača usisna moć korena vrga jer prodire u dublje slojeve i tako dolazi do vlage. Koren je mnogo razvijeniji i otporniji na bolesti kao što je Fusarium spp., a bolja ishrana utiče i na povećanu otpornost vreža i lišća lubenice prema gljivičnim bolestima. Pored očigledno pojačane ishrane preko korena, izgleda da postoji i poseban afinitet između ove dve vrste biljaka koji deluje kao stimulans na razvoj lubenice. Moguće je da i lubenica svojim hormonima i bioenergijom povoljno deluje na razvoj korena vrga tako da to rezultira u vidu jakog vegetativnog hibrida. S obzirom na to da vrg preko korena obezbeđjuje samo vodu i minerale, a lubenica u lišću stvara sve druge organske materije, ukus i miris plodova ne odstupaju od onih sa sopstvenog korena, čak su i bolji.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  6. #5
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Odg: Lubenica

    KAKO SE TO RADI KALEMLJENJE

    Vreme setve lubenice i vrga podešava se tako da iznikle biljčice budu skoro iste starosti, ili vrg stariji za dan, dva. Seme vrga je vrlo tvrdo i sporo niče, jer voda teško prodire kroz debelu ljusku. Nicanje može da se ubrza ako se seme kvasi vodom i drži na toplom mestu, ali tako da ne ostane nikada potpuno suvo, da ne bi klica uginula. Vrg treba sejati ili naklijavati dva - tri dana duže nego lubenicu, kako bi se seme obe vrste ''otvorilo'' u isto vreme. Kada semenke puknu - ''zinu'' , tj. kada se pojavi vrh klice, treba ih posejati u toplu leju i odmah zaliti kako bi se nicanje normalno nastavilo. Naklijavanje ili setva treba da počnu oko petnaestog marta, kako bi se kalemljenje obavilo krajem marta ili početkom aprila, jer rasad lubenice pri rasađivanju oko petnaestog maja treba da bude star 30 - 35 dana.

    Vrg može da se seje u saksije, po dve semenke, ili u sandučiće, u redove ili omaške, gde će se i kalemiti, s tim što će se posle pregleda prijema svi uspeli kalemovi presaditi u saksije ili plastične kese napunjene plodnom zemljom. Vrg u fazi mladih biljaka podnosi presađivanje. Nedelju dana posle kalemljenja već se vidi šta je uspelo, i tada se kalemovi pažljivo čupaju i presađuju u duboke saksije ili plastične vrećice, kako bi se obezbedilo da u svakoj bude po jedna biljka. Sudovi treba da budu prečnika 10 - 12 cm a dubine 15cm. Naime, vrat korena vrga je dug, pa ako je saksija plitka, a seme posejano na dubinu 3 - 4 cm, ostaje samo malo mesta pri dnu do presađivanja potpuno ispuni prepletenim žilama donju polovinu saksije, tako da dobro drži zemlju posle vađenja iz saksije radi presađivanja.

    Samo kalemljenje izvodi se pomoću žileta ili skalpela i male burgije od čelične žice ili bukove čačkalice. Burgija je u stvari trouglasti ili četvorougli šiljak.

    Žiletom se odseca temeni pupoljak vrga i na taj način napravi ''čelo '' između kotiledonih listova. Ovi treba da ostanu nepovređeni. Onda se podloga (vrg), uhvati pristima za vrat a u sred čela se odozgo, drugom rukom, pritisne burgijom i vrti rupa kroz stablo, duboko 2 - 3 cm. Ova ''rupa'' je puna soka, i u nju se jednostavno zavuče plemka.

    Plemka se priprema od mladih biljaka lubenice tako što se njihovo stablo preseče koso, 3 4 cm ispod kotiledona, a to je često isto što i iznad korenovog sistema. Rasad lubenice se čupa, koren odseca, i tako dobijeni pelcer zavuče u rupu na vrgu. Zavlači se pažljivo, tako da ostane oko santimetar stabla iznad spojnog mesta. Ovde nema nekih čvrstih pravila o tome koliko duboko se pelcer uvlači u podlogu. Važno je da podloga nije pukla, da je dosta deblja od lubenice kako bi mogla uspešno da se kalemi, pa je odavde logično i to da stablo lubenice treba da bude tanko, mlado, bez šupljine.

    Ako je podloga dosta stara i čvrsta a pelceri suviše mladi, sočni i nežni, dešava se to da rana u stablu vrga tako brzo počne da zarasta da prosto ''pregrize'' plemku, a ova se onda suši i propada. Zbog toga je važno da obe vrste budu stare svega 3 - 4 dana.

    Od raznih vrsta lagenarija, najdeblje stablo u fazi mladih biljaka ima jurgeta, a najtanje lejka. Nategača (''ajduk'') takođe ima dosta debelu stabljiku, a tikva za vodu tanku.

    Hibrid izmedu nategače i jurgete je dobar za kalemljenje jer ima debelu stabljiku na koji se lako primaju kalemovi.

    ŠTA POSLE KALEMLJENJA

    Da bi se okalemljenim biljkama, koje sada predstavljaju vegetativne hibride, omogućilo vraćanje u ''normalan'' život, rasad treba da se čuva u toploj leji .

    Optimalna temperatura vazduha za uspešan prijem je 25 0 C, a relativna vlažnost vazduha 95%. Pri ovakvim uslovima prijem se obavi tokom nedelju dana.

    Za to vreme vodi se žestoka borba za goli život između dve vrste biljaka od kojih jedna ima moćan korenov sistem i dva velika kotiledona, stvara dosta hrane, ali nema gde da je troši pošto je ''obezglavljena'' , tj. nema stablo sa pupoljcima koji rastu, a druga to ima ali nema korenov sistem. Plemka lubenice leži u hranljivom rastvoru srodne vrste, a taj hranljivi rastvor se dopunjuje svežim sokovima jer je tkivo podloge pokidano prilikom vrćenja burgijom. Hormoni koji iz obe vrste biljaka rade na ubrzanom srašćivanju, brzo dovode do kalusa, rana na čelu podloge srasta, a između tkiva vrga i lubenice uspostavljaju se mostovi i kanali koji daju čvrstu vezu i formiraju kompletan organizam biljke sa svim potrebnim delovima. Strano telo nije odbačeno usled kompatibilnosti organizma koji vode poreklo od nekog zajedničkog pretka. Ova pojava se naziva afinitet.

    Posle nedelju dana, ako je kalemljenje obavljeno kako treba i ako su biljke držane u optimalnim uslovima za prijem, oko 95% kalemova je primljeno i onda ih treba negovati do rasađivanja. Preko dana leja treba da bude otkrivena, da bi sunčeva svetlost omogućila fotosintezu. Nega rasada je uobičajena: provetravanje, zalivanje, prihranjivanje, plevljenje od korova i slično.

    Međutim, ovde postoji i jedan specifični problem. Naime, dešava se da na kalemovima, oko plemke, iz spavajućih pupoljaka koji nisu uništeni prilikom pripreme vrga za kalemljenje, izbiju grane podloge. One, kao prirodni deo tikve (vrga), imaju prednost u odnosu na plemku, brzo rastu i bujaju tako da lubenica jedva ostaje u životu. Zbog toga kalemove treba pažljivo pregledati i divlje grane uklanjati u začetku, dok su male, kako bi lubenica dobila više vremena i svu hranu za sebe.

    Ove ''proraslice'' divljake mogu da se jave samo iz onih kalemova gde je ostao deo tkiva stabla pri odsecanju temenog pupoljka tikve(vrga).

    Posle 30 - 35 dana rasta u saksijama, kalemovi imaju po 4 - 5 listova na lubenici i stablo visoko 10 - 15 cm, koje još uvek stoji uspravno. Kotiledoni listovi vrga žive dugo - sve do pred kraj vegetacije.

    Rasađivanje kalemljene lubenice isto je kao i one koja raste na svom korenu.

    Važno je znati da koren vrga prodire još dublje od korena lubenice u zemlju, te je za dobijanje krupnih plodova i dobrog prinosa neophodno jesenje duboko oranje i obilno đubrenje.

    Tamo gde je obavljena plitka obrada, gde đubrenje nije bilo obilno, gde je zemljište prirodno siromašno hranljivim materijama, lubenice se mogu uspešno odgajiti samo iz dobro nađubrenih odžaka.

    Pre sadnje treba iskopati jame duboke i široke po 60 cm i u njih uneti stajsko zagorelo đubrivo, najbolje ovčje ili živinsko, pomešano sa zemljom u odnosu 1 : 1, sa 10 - 15 grama NPK mineralnih đubriva. U tako pođubrene odžake (kućice) rasađuje se lubenica na već ranije opisani način. Pri tome može da se uštedi dosta đubriva.

    Nije dobro rupe za odžake kopati burgijom za pobijanje stubova koju okreće traktor, jer se na ovaj način dobijaju jame glatkih i zabijenih zidova. Treba da prođe mnogo vremena dok se ove površine raspadnu i uspostavi homogena struktura zidova sa masom u odžaku. Ovi glatki zidovi čine odžak neprobojnim za bočne žile, sprečavaju nesmetano kretanje vode i vazduha, doprinose brzom isušivanju materijala kojima je odžak napunjen i brzom zabarivanju posle obilnih kiša ili navodnjavanja, tako da biljka živi u nekoj vrsti saksije, iako je u stvari rasađena na otvoreno polje. Sve ove pojave su jače izražene na glinovitim a manje na peskovitim i humusnim zemljištima.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  7. #6
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Lubenica

    NEGA USEVA TOKOM VEGETACIONE SEZONE

    Tokom vegetacije usev lubenice, bilo iz semena ili rasada, mora da se okopava kako bi se uništio korov i pokorica. Dok su biljke male mašine mogu lako da izvedu međurednu kultivaciju, sa ručnim korekcijama oko samih biljaka, ali kasnije mora da se radi samo ručno, često i čupanjem korova, jer se vreže brzo razvijaju. Vreže se ne smeju gaziti i pomerati, usmeravati, već one treba da rastu onako kako ih biljka postavlja. Prilikom manipulisanja vrežama dolazi do povreda tikiva stabla, lista, cveta. Cvetovi su naročito osetljivi. Dovoljno je da rukama dodirnete plodnik, ženski cvet ili mlad plod pa da se on kasnije osuši i otpadne. Štete mogu da budu velike, naročito kada se radi o ranoj proizvodnji pri prvim cvetovima.

    Neophodna mera nege je i zaštita od bolesti kao što su antraknoza i plemenjača. Izvodi se tretiranjem biljaka nekim od sistemičnih fungicida. Zaštita lubenice posle nicanja, pogotovu u hladnim i kišovitim prolećima, kada mlade biljčice propadaju usled fuzariozne truleži korena i korenovog vrata, može da se obavi zalivanjem rastvorom Previcura, u koncentraciji koja je propisana i za tretiranje.

    Bolest izaziva gljivica Fusarium oxysporum f. sp. niveum. Opisane su tri rase ove bolesti na lubenici : 0,1 i 2. Rasa 2 je proširena, prema Bernhardu, u Grčkoj, Turskoj i Izraelu, pa verovatno i kod nas. Nema dobrih izvora otpornosti na nju.



    KOJE SU DRUGE VAŽNE BOLESTI LUBENICE

    Najopasnija je antraknoza
    koju izaziva gljivica Colletotrichum lagenarium ili C. orbiculare. Bolest napada list, stablo i plod, gde se javljaju mrka udubljenja, kasnije ispunjena rozikastim eksudatom sa konidioforma gljive. Širenje bolesti je olakšano visokom relativnom vlagom vazduha i temperaturama od 22 - 27 0 C, mada se razvija u širokom rasponu toplote od 4 do 30 0 C. Parazit prizimljava u biljnim ostacima lubenice i dinje, a širi se i preko semena dobijenog iz zaraženih plodova. Stare vreže, lišće i prezreli plodovi češće oboljevaju od mladih.

    Antraknoza se sprečava plodoredom, dezinfekcijom semena, prskanjem fungicidima tokom vegetacije i setvom otpornih hibrida.

    Plemenjača
    koju izaziva gljivica Pseudoperonospora cubensis, skoro svake godine pravi štete na biljkama lubenice. Lišće se suši i otpada. Prinosi su veoma niski i lošeg kvaliteta. Otpornih sorti nema, pa je zaštita hemijskim sredstvima neophodna. Najefikasniji preparati u borbi protiv plamenjače su sistemični fungicidi, mada se čestim prskanjima (na svakih 5- 7 dana) bolest može da se speči.


    Pepelnica:
    Erysiphe cichoracearum i Sphaeroteca fuligena - dve različite gljivice izazivaju pepelnicu na tikvenjačama. Retko napadaju lubenicu, a često dinju.

    Lubenicu napadaju i bakterije. Tako uglastu lisnu tačkavost ili pegavost, ili bakterioznu pegavost lišća izaziva Pseudomonas syringe pv. lachrimans kao i. Bolest se razvija u širokom rasponu toplotnih uslova, ali je vlažnost presudna za njeno širenje. Sprečavaju se bakarnim preparatima.


    Multičarenje (malčiranje) ili zastiranje zemljišta prozračnim plastičnim folijama ima dosta pozitivnih efekata u ranoj proizvodnji lubenica.

    Za to se koriste folije širine 0,8 m, debljine 0,08 - 0,1 mm. Rastežu se duž zasejanih redova ili banaka i zagrću sa strane sitnom zemljom . Prilikom nicanja na foliji se otvaraju rupe prečnika 8 - 10 cm i biljke proređuju , tako da ih bude po dve u gnezdu. Ogledi u Bugarskoj su pokazali da je temperatura zemljišta ispod polietilenske folije viša za 2 - 5 0 C u odnosu na nepokriveno. Ovo povoljno utiče na rast i razviće biljaka, tako da je nicanje , cvetanje i zametanje plodova nastupilo za 2 - 5 dana ranije u odnosu na kontrolu. Biljke obrazuju veći broj listova, imaju dužu vrežu i veći broj grana, što daje 186% veći rani prinos i 106% veći ukupan prinos u poređenju sa kontrolom. Tako je setva od 13. aprila u prve tri berbe dala 6.253 kg/ha, a parcela muličana sa folijom 17.872 kg/ha što je za 186% više.

    Zanimljivo je da su ogledi pokazali da je temperatura zemljišta viša ispod prozračne nego crne folije.

    Pored efekta zagrevanja zemljišta, folija sprečava isušivanje i rast korovskih biljaka. Zbog toga je nega mulčiranog useva mnogo lakša. Mulčiranje može kombinovati i sa gajenjem iz rasada, bilo običnog ili kalemljenog. Tako će se najbolji efekti u ranoj proizvodnji postići kombinovanjem sledećih mera i elemenata: rana sorta ili hibrid, kalemljenje na vrg, đubrenje sa više kalijuma i fosfora, mulčiranje, gajenje u tunelu.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  8. #7
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Odg: Lubenica

    VIRUSNE BOLESTI LUBENICA

    Virus mozaika lubenice

    Ubraja se u ekonomski štetna oboljenja lubenice i drugih osetljivih biljaka iz porodice tikava. Štetno dejstvo virusa ispoljava se najviše smanjenjem porasta, zbog čega se smanjuje prinos i pogoršava kvalitet plodova.

    Većina prirodnih domaćina ovog virusa je iz porodice tikava.

    Na zaraženom lišću lubenice u početku se pojavljuje slabija hloroza, koja je zatim, prečena mozaikom i izobličenjem liski. U toku razvoja oboljenja duž nerava nastaje zeleni prugasti mozaik ili zelenu mehurasti delovi na hlorotičnoj površini između nerava. Ako je rano zaraženo mlado lišće se slabija razvija, međukolenca su skraćena i cela biljka zaostaje u porastu.

    Zaraženo lišće dinje zapaža se po jasnom mozaiku na lišću sa svetlo do tamno zelenih pega.Na lišću se može javiti kovrdžavost i smanjeni porast. Zbog smanjenog porasta na biljkama se razvija manji broj plodova.

    Virus se u prirodi prenosi biljnim vašima na neperzitentan način. Aphis fabae, Brachycaudus cardui, i dr.

    Virus se prenosi zaraženim sokom na osetljive biljke iz porodice tikava. Ovakav način prenošenja mogao bi imati veći značaj za njegovo širenje u proizvodnji u zaštićenom prostoru. Prisustvo i prenamnožavanje vaši u staklenicima i plastenicima mogu izazvati širenje virusa na većini biljaka.

    Izvor;
    Povrtarski Glasnik
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  9. #8
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Lubenica

    SORTE LUBENICE

    Postoje mnogobrojne sorte i hibridi lubenice. Dele se na rane, srednje rane i kasne.

    U zavisnosti od ranostasnosti sorte, cvetanje počinje 30 - 35 dana posle nicanja.

    Najpre se javljaju muški cvetovi, na glavnoj vreži. Ranija pojava ženskih cvetova je prava retkost.
    Visoke temperature (oko 30 0 C ) i dug dan (14 - 15h) izazivaju češću pojavu muških, a niske temperature (16 - 20 0 C) i kratak dan (10 - 12 h), utiču na povećanu brojnost ženskih cvetova.

    Ženski cvetovi žive 2 - 3 dana, a muški samo jedan dan. Otvaraju se rano ujutro. Najpovoljnije vreme za oplodnju je pre podne, od 8 - 10 h. Po oprašivanju prođe 7 - 9 sati do oplodnje.

    Oprašivanje uglavnom obavljaju pčele, mada to mogu da budu i drugi insekti, pa čak mravi i tripsi.

    Procenat stranooplodnje je oko 35%.

    Rane sorte cvetaju od 5 - 12 lista ( kolenca ), srednje rane od 12 - 20 i kasne iznad dvadesetog.

    Podaci o tretiranju lubenice hormonskim preparatima kako bi se povaćao broj ženskih cvetova su oprečni : po jednima nema efekta, dok drugi govore o tome da se na takav način može povećati broj ženskih cvetova na biljci lubenice.

    Isto tako, u narodu postoji verovanje da će se zakidanjem vrha glavne vreže izazvati rano cvetanje, pojava ženskih cvetova i ranije zrenje. Tačno je samo to da bočne grane ranije cvetaju, ali se one prirodno kasnije javljaju kada je biljka već formirala veliku lisnu masu. Bez odgovarajuće lisne površine nema ni dovoljno sinteze hrane koja bi se deponovala u plodovima. Zbog toga se zakidanje vrhova vreža ne preporučuje.

    Dr Ivo Đivović
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  10. #9
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Odg: Lubenica

    PROIZVODNJA I ZAŠTITA LUBENICE
    U POSLEDNJIH NEKOLIKO GODINA

    Mr Petar Mitrović
    Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo,
    Novi Sad



    Proizvodnja lubenica u zadnjih nekoliko godina u Srbiji zauzima važno mesto u odnosu na ostale povrtarske biljke. Razlog povećanja površina na kojima se uzgaja povrće su niske cene i prinos ratarskih useva. Po površinama i prinosu, najznačajnije regije uzgoja lubenica u Srbiji su Bačka, Srem i Mačva. U navedenim regijama uglavnom se uzgajaju holandski, danski i američki hibridi lubenica (Farao, Top Gun, Lady, Dumara, Samanta, Vasko, Varda, Crimson Knight.). Prema navodima u katalozima, svi navedeni hibridi uglavnom su otporni (tolerantni) na najznačajnije bolesti koje se kod nas javljaju (antraknoza lubenice pr. Colletotrichum lagenarium, fuzariozno uvenuće lubenice pr. Fusarium oxysporum f. sp. niveum).

    Međutim, navedene fitopatogene gljive, zavisno o vremenskim uslovima u pojedinim godinama (1997. 1999. 2001.) uzrokovale su značajno smanjenje prinosa i kvalitet lubenica. Masovna pojava simptoma bolesti pojedinih godina ukazuje da navedeni hibridi, kao što se navodi u katalozima, nisu otporni na navedene parazite. Ovoj pojavi takođe pridonosi i gajenje lubenica u monokulturi. Gajenje lubenica u monokulturi često je uslovljen velilčinom poseda i sistemom za navodnjavanje. Osim navedenih parazitnih gljiva, velike štete na lubenici može uzrokovati i gljiva Dydimella brioniae. Ovaj parazit je uzrokovao vrlo značajno smanjenje prinosa tokom 2001. god. Osim navedenih fitopatogenih gljiva, velike štete u proizvodnji lubenice mogu naneti i štetočine kao što su larve Elateridae (žičnjaci), Scarabeidae (gundelj), Noctuide (podgrizajuće sovice) i Delia platurae (larve muva).
    Na nadzemnom delu se najcešće sreću Mysus persicae (breskvina vaš), Aphis fabae (crna repina vaš) i Phylotreta sp. (buvači). Velike štete mogu pričiniti i Tetranichus urticae (grinje) kao što je slučaj tokom 2003. god. Smanjenje prinosa i slab razvoj vegetativne mase uočen na pojedinim parcelama uzrokovan je slabom agrotehnikom, malim količinama veštačkog đubriva i odsustvom stajskog đubriva. Na osnovu iznetih podataka može se zaključiti da se povećanje prinosa i kvalitet lubenica može ostvariti: upotrebom organskih đubriva, većom kolilčinom veštačkog đubriva, plodoredom, boljom agrotehnikom, kalemljenjem lubenica na tikvu iz roda Lagenaria, kao i primenom fungicida i insekticida.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Slične Teme

  1. Lubenica sorbe
    By Vesna in forum Pica
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 24.07.2012, 18:15
  2. Slana lubenica
    By Vesna in forum Predjela
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 03.07.2012, 06:08
  3. Kolac kao lubenica
    By Vesna in forum Kolaci i Deserti
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 28.05.2012, 18:23

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080 :: Opera :: Firefox :: Chrome