Kres salata, Blitva, Loboda, Matovilac, Rukola

Kres salata, Blitva, Loboda, Matovilac, Rukola

Kres salata je jednogodišnja biljka, koja potče iz područja južno od Kavkaza, odakle se proširila po celoj Evropi i severnoj Americi. Samonikla raste uz reke, puteve i na ostalim ruderalnim staništima.

Prema nalazima semena u grobnicama, zaključuje se da se koristila u Egiptu još u faraonsko vreme. Kao povrće koristi se mlada rozeta lišća, oko 30 dana nakon setve, ili celi nadzemni deo biljke u fazi kotiledona. Ovaj drugi način, u zadnje vreme najviše, je raširen u Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Danskoj i Engleskoj. Specijalizovana gazdinstva proizvode je cele godine. Kod nas, za sada, još nije uvedena.

Kres salata bogat je izvor minerala i vitamina (kalijum 550, kalcijum 215, fosfor 38, magnezijum 40 i gvožde 2.9 mg/100 g sveže kres salate, odnosno karotina 2.19, vitamina B1, 0,15,B2, 0,19, naicina, 1.75 i C vitamina 60 mg/100 g. Najviše se koristi u svežem stanju kao salata, ili kao dodatak drugim salatama, na sendvičima, kao dodatak supama, sosovima, sirnim namazima i sl. Ima pikantan ukus, otvara apetit, a sadrži i supstance s antibiotskim delovanjem.

To je mala biljka, koja u vegetativnoj fazi formira rozetu lišća 15 do 20 cm u prečniku. Kotiledoni su joj trodelni, a listovi lirasti, duboko urezani, pa deluju kao neparnoperasti.

Cvetna stabljika naraste 25 do 50 cm. Na vrhu cvetne stabljike, u uslovima viših temperatura i dugoga dana, razvije se grozdasta cvast s belim ili svetloružičastim cvetovima. Plod je mala komuška sa sitnim crvenosđim semenkama. U jednom gramu može biti 400 do 750 semenki.

Biljka je skromnih zahteva prema ekološkim uslovima. Dobro uspeva i u polusenci. Klija već kod 5 do 6 0 C, a raste od 15 do 25 0 C, gotovo na svakom zemljištu, a na dobrom vrtnom uspeva i bez đubrenja. Ako se želi kontinuirano brati, na otvorenom se seje od marta do septembra svakih desetak dana. Seje se vrlo plitko, širom ili u redove 8 do 15 cm razmaka, sa 5 do 8 g/m˛ da se postigne oko 1000 biljaka /m2.

Od setve do berbe stiže za 15 do 30 dana. Mlado lišće dužine 6 do 10 cm reže se u nivou tla, opere i, pakovano u plastične kutije, otprema na tržište. Po kvadratnom metru može se postići prinos od 3 do 4 kg.

U zaštićenim prostorima uzgaja se u plastičnim posudicama (11.5 x 6.5cm odnosno 75cm2) na sterilnom inertnom supstratu dobrog kapaciteta za vodu, najčešće na staničevini. Seje se mahanizovano 2 do 3 g semena po posudici. Do održavanje ravnomerne vlage supstrata.

Kres salata klija na svetlu, pa se seme ne pokriva.
Zavisno od uslova, za 8 do 15 dana, biljčice su u fazi otvorenih kotiledona, visine oko 5cm. Tada se posudice slože u odgovarajuće kutije za otpremanje na tržište. Na prodajnom mestu, ili kod potrošača, na sobnoj temperaturi biljčice dnevno narastu još 1 do 1.5 cm. U rashladnoj vitrini, pri temperaturi od 0 do 1 0 C, može se održati do 2 nedelje.

LOBODA

Loboda je malo poznato, hranljivo i lekovito lisnato povrće koje se koristi kao i spanać, zelje i blitva.
Biljka živi jednu godinu. Slicna je divljoj lobodi, korovskoj biljci koja raste po njivama i baštama, ali ima mnogo krupnije i ukusnije lišće.
Kulturna loboda je u naše krajeve doneta iz Turske.
Danas se gaji u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj. Ponegde je podivljala, te se sreće kao korovska biljka po baštama, a da baštovani i ne znaju da se ona jede.

Postoje dve sorte, ili varijeteta – „žuta“ i „crvena“ loboda. Više se gaji i češće sreće u prirodi „žuta“ – loboda sa žuto zelenim listovima. „Crvena“ loboda ima lišce bogato antocijanima. Normalno se ukršta sa žuto zelenom, te postoje i prelazne forme, hibridne biljke sa različito nijansiranim listovima.

Gajenje lobode je jednostavno. Seje se rano u proleće, čim može da se uđe u baštu, u redove na 30-40 cm. Seme je slično smenu paštrnaka – pljosnato, krupno i lako.

Niče tek kada se zemljište dobro zagreje, početkom aprila.
Može se gajiti i iz rasada. Rasađuju se mlade biljke, sa 2-3 lista, a sade se na istu dubinu na kojoj su bile po nicanju.

Posle nicanja, loboda se proređuje, tako da bude po jedna biljka na rastojanju od oko 25-30 cm. Brzo raste na plodnom i vlažnom zemljištu i razvija krupne listove, veličine dlana odraslog čoveka. Listovi se javljaju na stablu naspramno i podbiraju se kao kod duvana. Berba može da se obavlja i čupanjem celih biljaka dok su mlade, visine 25-30 cm, slično kao kod spanaća. Lišće je mesnato i sočno, posuto srebrnastim pepeljkom. Za berbu stiže u maju.

List je srcast, šiljatog vrha, po obodu krupno nazubljen. Drška lista je kratka i odbacuje se. Loboda je dobra za jelo samo dok je biljka mlada, a lišće sočno i mesnato. Koristi se kao i spanać, zelje, blitva i kopriva. Po ukusu najviše podseća na spanać, samo je malo cvršće. Od lobode se spravljaju čorbe od mesa i povrća, pite zeljanice, pire, kapame. Veoma su ukusne pite filovane smešom sira, jaja i lobode.

Lišće lobode se bere sve dok ne razvije cvetonosno stablo, a onda postaje štetno po zdravlje, jer se naglo povećava sadžaj oksalne kiseline.

U povoljnim uslovima, stablo lobode odraste u visinu do dva metra i formira mnoštvo grana, na kojima donosi cvetove i seme. Lišće na ovakvoj biljci je sitno i neupotrebljivo. Jedna dobro razvijena biljka donese i po 100 grama semena, koje opada i rasejava se po bašti, gde prezimljava, kao korov. Iduće godine niče i može da posluži za gajenje novog useva. Mlade biljke se ostavljaju na istom mestu, ili se rasađuju. Za potrebe jednog domaćinstva, dovoljno je ostaviti 2-3 biljke za seme, koje treba sakupiti i čuvati za sledeću sezonu.

S obzirom na lako razmnožavanje i održavanje semena, skromnost u pogledu nege i gajenja i hranljivu vrednost lišća, treba lobodu širiti po baštama, odkle će teško biti izbačena, kao i iz jelovnika što većeg broja ljudi. Sadrži dosta ugljenih hidrata, šećera, skroba, celuloze, belančevina, minerala i vitamina. Od minerala ima najviše kalijuma, onda kalcijuma, magnezijuma, fosfora, gvožda i mangana, a od vitamima A, C, B1 i B2, Sadrži oko 10 mg% karotina (16.660 IJ A vitamina).

BLITVA

Blitva je dvogodišnja vrsta koja u prvoj godini života razvije koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo, cvetove i seme. Poznata je i pod imenom mangold.

Pripada istoj vrsti kao i šečerna, ili stočna, repa i cvekla. To je samo varijetet ili podvrsta repe, grupa sorti sa kvalitetenim lišćem i lisnim drškama.

U ishrani se koristi list i lisna drška. Za te svrhe postoje posebne sorte. Obične sorte nemaju jako razvijenu lisnu dršku, te se od njih koristi samo liska.

Sorte rebrašice formiraju listove na vrlo krupnim, širokim, dugim i mesnatim drškama bele boje, koje se koriste kao špargla.

Potiče sa Mediterana, gde se i danas masovno koristi u ishrani, najviše u Francuskoj i Italiji. Najbolje uspeva na plodnim i vlažnim zemljištima, koja su bogata organskim materijama, približno neutralne reakcije pH.

U pogledu đubrenja, obrade zemljišta, herbicida i ostalih mera nege, sve je isto kao i kod cvekle.

Seme je klube sa 2-4 semenke. Masa semena varira od 60-90 semenki u gramu. Litar semena je težak 200-250 grama. Klijavost može da sačuva 6-8 godina. Niče za 8-15 dana. Za jedan ar treba 250-400 grama; po hektaru 15-20 kg semena.

Seje se sukcesivno, od februara do juna, kao i cvekla.
Dubina setve je 2-4 cm, a rastojanje između redova 30-50 cm. U redu se seje, ili rasađuje, na 20-30 cm rastojanja. Na taj način ostvaruje se 700 do 1.700 biljaka po aru.

Rasađivanje je isto kao i kod cvekle – do dubine na kojo je bijka bila u leji.

Za hektar rasada troši se 1-2 kg semena. Rasađuje se kad biljke odrastu do 15 cm visine i razviju 4-6 listova.
Rasađivanje se može obavljati i postrno, napr. u julu i avgustu. Ovakva blitva stiže za berbu u kasnu jesen.
Rano u proleće, već u februaru i martu, stiže mlado lišće od prošlogodišnjih biljaka. Ono se podbira sve dok se ne razvije cvetonosno stablo. Bere se samo spoljno lišće.

Blitva se gaji u uslovima navodnjavanja. Česte berbe iscrpljuju biljke, te one treba da se prihranjuju, okopavaju i redovno navodnjavaju, kako bi se novo lišće brzo razvijalo i imalo dobru krupnoću i kvalitet.

U jednoj berbi ubira se po 2-3 lista po biljci. Berbe traju 2-3 meseca. Za to vreme ostvaruju se prinosi od 30 do 60 t/ha kvalitetnog lišća (3-6 kg/m2) Lišće blitve treba što pre da se iskoristi po berbi. Ipak, može se sačuvati 7-12 dana u hladnjačama na 0 stepeni C i visokoj vlažnosti vazduha od 95-98%. U specijalnim uslovima, pri temperaturi od -0,5 stepeni C i atmosferi sa 2-3% ugljendioksida i 10% kiseonika, blitva može da se sačuva i do mesec dana.

Blitva je hranljivija od spanaća i zelja. Sadrži prosečno 90,5% vode, 4% ugljenih hidrata, 1,4 % belančevina, 0,25% masti i dosta celuloze. Energetska vrednost je 25 Kcal, ili 109 KJ.

Bogata je A vitaminom, koga sadrži oko 21.000 IJ na 100 grama. Sadrži i oko 40 mg% C vitamina, ali se ovaj teško koristi, jer se blitva jede barena. Tu su još i vitamini B1 i B2 (0,11 i 0,62 mg%). Od minerala sadrži najviše kalijuma, 391 mg, ali i dosta kalcijuma, cak 170 mg%.

Bogata je i drugim mineralima. Sto grama lišća sadrži 7,95 mg gvožđa, 40 mg fosfora, 35 mg sumpora, 190 mg magnezijuma (najviše od sveg lisnatog povra), 147 mg natrijuma, 0,14 mg bakra i 0,0098 mg joda. Kao takva, blitva je riznica minerala i vitamina, te je treba širiti u kulturi i više koristiti u ishrani.

Kao i drugo lisnato povrće, sadrži dosta oksalne kiseline, te je treba pripremati sa mlečnim proizvodima bogatim kalcijumom, kako bi se dobila neutralna so kalcijum oksalat i popravila nutritivna vrednost lišća blitve. Stoga nije čudno što naš narod pitu zeljanicu pravi sa sirom i jajima, a u spanać dodaje kiselo mleko.

MATOVILAC

To je jednogodišnja zeljasta biljka koja se bere tokom zime i početkom proleća, čupanjem celih biljaka.
U to vreme, matovilac ima 4-5 listova na kratkoj stabljici.
Živi samoniklo po čitavoj Evropi. Kod nas je poznat kao biljka od koje se spravlja salata, slično maslačku. Gaji se u baštama, uglavnom u Hrvatskoj, Sloveniji i Dalmaciji i bere se u kasnu jesen, preko zime i rano proleće.

Matovilac je skroman u pogledu zahteva prema agrotehnici. Koren je slabo razvijen, te ga možemo gajiti uz vrlo plitku obradu, ili samo tanjiranjem zemljišta pre setve. Seje se od kraja avgusta, do kraja septembra, za zimsku berbu, ili u rano proleće čim uslovi dozvole radove na polju. Seje se sukcesivno, na svakih 15 dana, da bi se obezbedio što duži period berbe. Posle setve, parcela se valja glatkim valjcima, ili se potaba daskom.

Seje se oamške, ili u redove, gusto, kao pšenica, npr. 10-15 x 2-3 cm, na 0,5 cm dubine. Po hektaru se potroši 10-15 kg semena. Niče za 8-15 dana. Ovako gustom setvom, dobija se 600-800 biljaka po m2.

Matovilac je vrlo otporan na zimu. Raste na svim temperaturama iznad 0 stepeni C i brzo dospeva za berbu, već za dva meseca od setve. Dobro odnegovani, čisti i nezakorovljeni, usevi donose prinos od 5-15 t/ha mladog lišca.
Seme matovilca je sitno, slično spanaću. U jednom garmu ima 600-1.000 semenki. Litar semena ima masu od 250-300 grama. Može da očuva klijavost 5 godina. Najbrže niče seme staro 2-3 godine.

Ubrani matovilac treba brzo da se potroši kako bi se iskoristio C vitamin iz salate. Jede se kao i lisnata salata – začinjen sirčetom, uljem i solju.
Može da se čuva u hladnjačama na temperatri od 0 stepeni C i relativnoj vlažnosti vazduha 90-95% 2-4 nedelje.
Matovilac zaslužuje širenje u baštama, jer daje salatu punu minerala i vitamina preko zime i ranog proleća, kada je ishrana siromašna svežim povrćem iz prirodne sredine.

RUKOLA


Sredozemna biljka, karakteristične arome. U Sredozemlju se može naći i samonikla forma. Veoma je cenjeno povrće, posebno u Italiji odakle je stiglo i prvo seme kulturne rukole (Rucola cultivata).

U ishrani se koriste mladi listovi koji sadrže pre svega vitamin C (120-190mg u 100g lisne sveže mase) i oko 6-9 mg karotina. Cela biljka u ishrani reguliše varenje, a veruje se da deluje i kao afrodizijak. Kod nas se uspešno može gajiti, a potražnja za ovom biljnom vrstom je sve veća.

Dr Ivo Đinović,
“Svet povrća” i brošura FAO Kancelarija za koordinaciju projekrima u Srbiji