Pravila o supstratima


Najveći deo komercijalnih mešavina sadrži treset sa različitim odnosom perlita, vermikulita ili peska.
Procenat treseta varira od 30-70%.
Proizvodač mora biti upoznat sa karakteristikama svake od konzponenti, a da se ne bi izlagao rizicima preporučuje se korišćenje komercijalnih mešavina.


U horikulturnoj industriji sektor proizvodnje sadnog materijala predstavlja najznačajniju kariku u lancu. Poslednjih godina ovai sektor koristi dostignuća u tehnologiji, supstratima, sertifikaciji i upravljanju kvalitetom kako bi postigao veću uniformnost i bolji kvalitet sadnog materijala. Nekoliko fakora mogu da utiču na uspeh: % primljenih biljaka, uniformnost i kvalitet proizvedenog rasada. Ovi faktori, brubo, mogu da se podele u tri grupe:

1. Faktori pre procesa proizvodnje rasada - ovo se odnosi na razvoj majčinske biljke (svetlost, đubrivo, voda, zdravstveno stanje), koje može da utiče na razvoj semena i njegove sposobnosti.

2. Faktori za vreme proizvodnje rasada - ovo su faktori sredine: temperatura, CO2, koncentracija, relativna vlažnost, intenzitet svetlosti, fotoperiod, kao i rizosfera. Ovde su uključeni vrsta i temperatura supstrata, pristupačnost kiseonika i hraniva, prisustvo zemljišnih štetočina.

3. Faktori posle proizvodnje rasada - to su obično indirektni faktori - rukovanje rasadom nakon proizvodnje, tokom transporta i sadnje.

Rizosfera je veoma važan faktor tokom proizvodnje. U modernoj proizvodnji rasada se kombinuje korišćenje supstrata i proizvodnje u saksijama. Ovo obezbeduje bolju kontrolu razvoja, kao i aerisanost zone korena.

Za proizvodače rasada u ponudi su nekoliko tipova supstrata (organski ili neorganski), koji mogu da se koriste sami ili kao mešavina sa drugirn supstratima. Veoma je komplikovano definisati idealan ili univerzalan supstrat za proizvodnju koji garantuje uspeh i dobar kvalitet, vezano za razvoj korena. Takođe mora se uzeti u obzir i vrednost, pristupačnost i uniforgnnost supstrata, kao i znanje, iskustvo i osobine proizvodača. Rizosfera treba da obezbedi:

- dovoljno vlage da bi se izbegao stres od nedostatka vode, radi ubrzanja fotosinteze i održavanja turgora u ćelijama lista;

- dovoljno vazduha; kiseonik je neophodan za respiratorne procese;

- dovoljnu gustinu kako bi se nove biljke mogle transportavati:

- da bude bez bolesti i semena korova;

- da bude uniforman, bez kamena;

- da bude bez ili sa maiiin sadržnjem rastvorljivih soli;

- da je moguća sterilizacija.

Najčešće korišćeni supstrati su treset, perlit, vermikulit, pesak i kamena vuna. Odnedavno se koristi i supstrat od kokosovovog vlakna, kao i kompostirana kora od borovog drveta. Kada je reč o neorganskim supstratima, korišćenje kamene vune smanjuje troškove radne snage, izbegava se korišćenje saksija i minimizira šok usled presađivanja. Ipak, proizvodači moraju biti svesni da blokovi kamene vune zadržavaju znatno više vode u odnosu na ostale porozne supstrate (npr. perlit), što može da rezultira u smanjenju razvoja korenovog sistema u ekstremnim situacijama. Problem sa kamenom vunom je taj što se ne sme zasušiti, jer se veoma teško ponovo navlaži. Iz tog razloga posebna pažnja posvećuje se navodnjavanju.

Seme se najbolje naklijava u neorganskim supstratima, kao što su perlit ili vermikulit. Grublji perlit koristi se kao supstrat za naklijavanje, a fina frakcija za prekrivanje semena. Vermikulit, perlit i pesak mogu da se koriste kao sloj za pokrivku nakon setve da bi držala vlagu oko semena i osigurala dopremanje kiseonika.

Smeše supstrata

Najveći deo komercijalnih mešavina sadrži treset sa različitim odnosom perlita, vermikulita ili peska. Procenat treseta varira od 30-70%. Treset sa perlitom je postao popularan zato što ima visok kapacitet za vazduh, kao i prihvatljivu mogućnost zadržavanja vode. Druga populama mešavina je treset sa peskom. Ova mešavina može da se koristi kod nekoliko kultura u različitom odnosu. Pesak povećava aeraciju, ali je veoma težak. što otežava transport i rukovanje. Druge komponente (glina, đubriva i dr.) mogu biti dodate u ove mešavine. Proizvodač mora biti upoznat sa karakteristikama svake od konzponenti, a da se ne bi izlagao rizicima preporučuje se korišćenje komercijalnih mešavina. Mešanje supstrata nije jednostavno i ukoliko se ne uradi na odgovarajući način može da izazove štete.