Nega krompira

Nega krompira


Primena modernih mašina za formiranje banka kod nas je tek u povoju. Koristi se samo nekoliko ovakvih oruđa, a cena im je takva da se isplate jedino u intenzivnoj proizvodnji i na većim površinama. Zbog toga bi za male proizvođače pravo rešenje bilo udruživanje sredstava za njihovu nabavku. Minimum isplativosti u brdsko-planinskom području, za jednu dvorednu mašinu, postiže se ako obrađuje 25 - 30 hektara.


U povoljnim uslovilma krompir brzo klija i biljke niču. Tada do klijanja nisu potrebne nikakve mere nege. Međutim, ako se zasade nenaklijale krtole, a uz to prohladno vreme, kiša i vetar utiču na pojavu debele pokorice, nicanje će biti usporeno i otežano. U takvim slučajevima pokorica se mora razbiti i olakšati klijancima da izbiju na površinu. To se može uraditi kvašenjem zemljišta (veštačka kiša), mehaničkim razbijanjem, odnosno drljanjem ili valjanjem rebrastim valjkom.

Različita oruđa

Kada se ukažu redovi biljaka na ravnoj površini ili one izniknu na uzdignutim bankovima, zemljište se kultivira. U prvom slučaju obično se koriste kultivatori za širokoredne useve, a u drugom specijalna mašina koja radi na principu rotofreze. Ova mera, inače, obavlja se prema potrebi. Cilj je da se razbije pokorica, rastrese površinski sloj, unište iznikli korovi između redova i usitni dovoljno zemlje za stvaranje grebena u kojem će se razvijati krtole.

Ako je zemljište tretirano odgovarajućim herbicidilma i redovno kultivirano, uglavnom nije neophodno ručno okopavanje biljaka. Ova mera, u zavisnosti od uslova, obično se primenjuje dva-tri puta, i to češće na manjim površinama i u baštama.

Biljke se ogrću čim dostignu dvadesetak centimetara i neposredno pre cvetanja. Tom prilikom stvara se greben, odnosno izdignuta brazda, koja je na preseku trapezastog oblika. Širina vršnog dela je 15-18, visina dvadesetak centimetara, a nagib oko 35 stepeni. U dobro formiranom grebenu krtole su uvek iznad dna brazde. To je naročito važno kada cu kiše obilne ili se pretera s navodnjavanjem. Iako voda ostaje u brazdi određrno vreme, krtole su iznad npvoa zabarenog zemljišta.

Naši proizvođači koriste različita oruđa za ogrtanje. Najčešće su to višeredni ili jednoredni zagrtači, koje vuče traktor, odnosno zaprega. Međutim, u zapadnoevropskim zemljama postoje specijalne mašine, rotofinišeri, koji rade na principu freze i fino usitrtnjavaju zemljište. Imaju u ugrađene noževe za rad u međurednom prostoru, pa se stvaraju idealni uslovi za formiranje krtola i dobijanje odličnog prinosa. Istovremeno, ova oruđa efikasno uništavaju iznikle jednogodišnje korove, tako da mnogi povrtari ne upotrebljavaju herbicide.

Nega krompira


Neophodan azot

Pre upotrebe rotofinišera rasporedi se predviđena količina azotnog đubriva za prihranu, koja se ravnomerno unose u zemljište. Za četiri do šest dana, kada se tlo slegne, banak je formiran i mogu se upotrebiti zemljišni herbicidi. Ako je banak pravilan, biljke ne treba dodatno ogrtati.

Banak na poprečnom preseku treba da je trapezast, širine vrha 15 - 20, visine oko 25 centimetara i s nagibom bočnih strana oko 30 stepeni. Tako omogućuje obrazovanje pravilnih krtola i dobar rod. Kada je godina vlažna ili sušna, banak ublažava delovanje nepovoljnih klimatskih uslova. Prilikom zaštite od bolesti i štetočina koriste se traktori s uskim pneumaticima, koji nisu širi od 30 centimetara, da se ne bi oštetio banak. Najveće potrebe za vodom krompir ima za vreme cvetanja i formiranja krtola. U prvom delu vegetacije, biljke u zemljištu obično imaju dovoljno vlage, koja se nakupila tokom zime. Ređe se javlja takozvana prolećna suša, kada je zalivanje neophodno.

Nedostatak vlage uočava se po lišću koje se uvija i klone, a na tlu se pojavljuju pukotine. Međutim, ne treba dozvoliti da se zemljište previše isuši, pa tek onda početi navodnjavanje. Tada krtole prorastaju, a ponekad se pojavljuje i nova cima, što je poznato pod nazivom "drugi rast".

Navodnjava se brazdama, veštačkom kišom ili sistelčom "kap po kap". Broj zalivanja određuje se prema potrebi. Pre toga, biljke se preventivno štite od plamenjače.

Za prihranjivanje se obično ostavlja četvrtina planiranih hraniva, uglav nom azotnih đubriva. Unosi se u jednom ili dva navrata prilikom prvog kultiviranja, a ostatak tokom ogrtanja. Posebno se preporučuje primena kombinovanih hraniva, biostimulatora i mikroelemenata.