Tema: Hortikultura

Hortikultura

Bela rđa hrizantema

Uokolini Beograda (Kotež, Zaklopača itd.) u poljskim uslovima i u plastenicima na nekoliko parcela krajem avgusta u septembru i oktobru 2006. godine došlo je do epidemije bele rđe hrizanteme (Puccinia horiana Hennings). Slično, na područ- ju Subotice javila se takođe P. horiana ali u plastenicima. Ova bolest je kod nas već registrovana na području Zagreba i Beograda.

Bela rđa hrizantema je karantinski patogen i nalazi se na A2 listi mnogih zemalja (OEPP/EPPO(1982), a i kod nas. Imajući u vidu da proizvođači hrizanteme nemaju iskustava sa ovom bolesti kao i da ju je teško suzbiti, bilo je od posebnog interesa je da se iznesu dosadašnja poznavanja i pristup suzbijanja P. horiana u svetu.

Simptomi

Infekcija je lako uočljiva na licu lista pojavom bledo zelenih do žućkastih pega koje su u prečniku oko 2-4 mm. Na naličju se formiraju voštane pustule (teleutosorusi) beličasto do ružičaste boje. Beličastu boju teleutosorusi dobijaju sazrevanjem.

Biologija

Micelija je hipofilna, retko epifilna, kompaktna, roza boje do bele, 2-4 mm u prečniku. Teleutospore su dvoćelijske sa drškama 45 μm duge, dugačke sa tankim zidovima.Poklijanju proizvode jednoćelijske basidiospore koje su prozirne, malo krive široko elipsoidne do vretenaste. Za klijanje teleutospora i basidiospora potrebna je visoka vlažnost i vodeni film. Teleutospore su sposobne da klijaju odmah po sazrevanju. Klijanje i izbacivanje bazidiospora je između 4 i 23° C, a optimalna temperatura je 17° C kada izbacivanje bazidiospora počinje u roku od 3 sata. Favorizovana je istim vremenskim uslovima kao i obična rđa tj. sa hladnim i vlažnim vremenom dok direktna sunčana svetlost ubija vazdušne bazidiospore. Bazidiospore mogu klijati na temperaturama od 17-24°C i mogu ući u tkivo lista sa obe strane za svega 2 sata. Za ostvarivanje nove infekcije potrebno je svega 5 sati. Period inkubacije je 7-10 dana ali kratki periodi visokih temperatura (preko 30°C) mogu da produže period do 8 nedelja. Teleutosorusi (pustule) nastaju 15-20 dana posle ostvarene infekcije.

P.horiana se preko basidiospora širi vetrom i to na udaljenost 700 m i dalje ali bazidiospore su veoma osetljive na sušenje i na relativnu vlažnost manju od 90%. Širenje na duže distance se može desiti samo za vreme vlažnog vremana. Nije poznato da je gljiva sposobna da preživi u poljskim uslovima. Prema tome, trapljenjem rasadnog materijala nema opasnosti da se bolest prenese na narednu vegetaciju hrizantema. U ogledima, teleutospore u sorusima na odvojenom lišću preživljavaju oko 8 nedelja i na relativnoj vlažnosti od 50%, ali preživljava samo 3 nedelje u kompostu. Stoga, verovatno da inficirani ostaci listova nisu značajni za širenje bolesti. Neke sorte su izuzetno osetljive ali i to zavisi od patotipa gljive. Sorusi se razvijaju ponekad na stablu. Na cvetovima infekcije P. horiana izazivaju fleke sa povremenim pustulama

Domaćini i širenje P. horiana

Bela rđa hrizantema je mikrociklična vrsta koja može da se razvija samo na hrizantemama. U 2006. godini bolest se javila na hibridima: Beepi, Tompirs, Anastasia, Boris Beker, Palisad, Smitovka, Feeling White, Fiđi, Diccovery, Voyager i Viking. Hibridi Elene, Pamela i Snowdone su ostale bez simptoma bolesti iako su bile zasađene neposredno pored osetljivih sorti. horiana se nalazi u programu eradikacije (uništavanja) i karantinska je bolest.

Bela rđa hrizantema je uglavnom patogen hrizanteme u plastenicima ili staklarama ali javlja se i u poljskim uslovima kada su povoljni uslovi vlažnosti i temperature (april i maj na pelcerima i krajem avgusta septembra i u oktobru u polju).

Bolest se normalno prenosi sa inficiranim sečenim biljakama, uključujući sečene cvetove iz hrizantema u zatvorenom prostoru.

Suzbijanje bele rđe hrizanteme

Samo su neke sorte osetljive na P. horiana. Zbog štetnosti u Kaliforniji P. horiana se nalazi u programu eradikacije (uništavanja) i karantinska je bolest.

U Nemačkoj za suzbijanje P. horiana registrovan je Systane 6W sa 60 grama mikobutranila u polju i u zatvorenom prostoru sa primenom pri pojavi prvih simptoma prskanjem u količinama kada su biljke visine do 50 cm 1,5 kg/ha i kad su biljke visine između 50-125 cm 2 kg/ha. Broj prskanja maksimalno 4 a razmak između prskanja 10-14 dana. Ranije se preporučivao propiconazole (Bumper 25 EC) ali može biti fitotoksičan za hrizanteme pa obavezno pre korišćenja treba proveriti oseljivost sorte. Izvesne rezultate u suzbijanju P. horiana dao je i heksakonazol (AnvilSC). U reonima u kojima nije regulisano obavezno suzbijanje, Systan treba alternirati sa mankozebom (Dithan) ili hlorotalonilom (Bravo) u preventivnom programu tretiranja. Dikens 1990 je utvrdio da mu samo propiconazole dao zadovoljavajuće rezultate.

Kombinovani fungicidi su Sabithane (miklobutanil+karatan), zatim Folicur EM 50 (tebukonazol + tolifluanid) ili Falcon 460 EC (spiroksamin+tebukonazol+ triadimenol) ili Systane MZ (miklobutanil +mankozeb). Autori preporučuju prvenstveno preventivnu zaštitu hrizantema u vreme formiranja povoljnih uslova za razviće P. horiana, a to su:

a) aprila i maja meseca i

b) polovinom avgusta i kasnije

U prvom delu vegetacije ili u vreme intezivnog rasta i kada je pritisak populacije P. horiana niži preporučujemo Zato WG iz grupe strobulirina koji je fungicid i regulator rasta. Za razliku od primene u poljoprivredi u zaštiti cveća posebno ruža i hrizantema koriste se veće količine. Veće količine mu proširuju spektar delovanja na druge bolesti, a lišće dobija atraktivno zelenu boju. Trifluorostrobin ak. materija Zato WG deluje na klicinu cev bazidiospora pre ostvarivanja infekcije. Mehanizam delovanja je na jednom mestu i moguća je rezistencija pa preporučujemo da se obavezno doda neki multi site fungicid kao što je Antracol ili neki preparat na bazi Captana. Zato WG obično ne izaziva fitotoksičnost.

U drugom delu vegetacije koristi se Falcon 460 EC. S obzirom da se radi o EC formulaciji obavezno proveriti osetljivost sorata. Ovaj preparat ima sposobnost inkapsulacije mesta infekcije pa ukoliko se koristi posle početka infekcije, nekrozna mesta inkapsuliraju. Dobija se utisak o fitotoksičnosti. Preporučujemo Falcon 460 EC 3 puta u preventivnom programu i to jedanput nedeljno.

Ako je došlo do pojave simptoma P. horiana ni jedan od preparata neće potpuno zaustaviti bolest. Preporučujemo program koji smo naveli u drugom delu vegetacije.

Gale – hormonske promene na ružama

Uproleće 2006. godine, na području Subotice na ružama jednog odgajivača pojavile su se deformacije neobičnih oblika sa dugim nitima. Podsećalo je na hormonske promene. Ove deformacije stručno nazvane su gale koje kasnije gube nitasti deo i unutar njih nađene su larve Cynipidae, Rhodites rosae = Diplolepis rosae. Kod nas je ovo prvi nalaz, pa je od značaja da se objasni odgajivačima ruža o čemu se radi. Deformacije su zaista hormonalnog porekla kojeg sintetiše ruža kao reakciju na prisustvo larvi. Gale se javljaju najčešće na stablu ali kako se vidi u našem slučaju i na kruničnim listovima cveta.

Rh. rosae su sitne osice svega 6-8 mm dugačke sa dugim antenama. Karakterističan je završetak abdomena koji je ovalan sabijen lateralno, a drugi tergit (članak) prekriva pola ili nešto više trbuha. Završava se jednom bodljom kojom ubada jaje u tkivo ruža. Gale podsećaju na mahovinu pa su u stručnoj literature i označene kao mossyrose gall (mahovinaste gale ruža).

Suzbijanje

Pojava gala koje izaziva Rh. rosae je retka i ne predstavlja veliki ekonomski značaj. Stoga, po pojavi gala treba ih odseći i spaliti.

Hrizantemina vaš – kako da je se rešite

Odgajivači hrizantema u Višnjici, Vinči i u drugim reonima žale se da se hrizantemina vaš često javlja i da ju je teško suzbiti. Utvrdili smo o kojoj se vaši radi i dajemo Vam neka bliža obaveštenja posebno o mogućnosti suzbijanja

Ova vaš lako se prepoznaje po boji jer su larve crvenkaste do tamno crne boje. Antene su duže od tela. Larve i ženke imaju relativno duge noge. Sinfikule su kratke i tamne. Starije larve ženke imaju dugu kaudu. Krilate forme se formiraju u poslednjem stupnju larvi samo u toku leta ili kada dođe do prenamnoženja.

Biologija

Radi se o vaši Macrosiphoniella sanborni koja je poreklom iz Azije ali se raširila u sve reone gajenja hrizanteme. Javlja se u polju ali i u uslovima staklara odnosno plastenika. Hrani se skoro isključivo hrizantemama mada je u Aziji poznato još nekoliko biljaka hraniteljki. Hrani se sokovima vršnog stabla i listova. Zavlači se i u cvet. Lisne vaši sišu materije porasta pa pri većoj brojnosti zaustavljaju rast i slabije se formiraju cvetovi hrizantema. Lisne vaši imaju poseban tip creva koji uvlači organske materije, a ako je toplije vreme višak se izbacuje u obliku medne rose. Obilnost lučenja medne rose zavisi od bujnosti biljaka i od temperature.

Mednu rosu sačinjavaju uglavnom šećeri i slatke amino kiseline koje su povoljan supstrat za razviće gljivice čađavica koje “prljaju” biljke pa se ne mogu prodati. Hrizantimina vaš je i vektor virusa Vein Mottle Virus i Hrizantemum Virus B. Ženke M. sanborni rađaju larve bez kopulacije. Prezimljava u staklarama ili drugim grejanim prostorima i hrani se preko cele zime. U toku leta ili kada je visoka brojnost, formiraju se krilate ženke koje preleću na nove biljke. Ipak, najčešće se širi prodajom hrizantema.

Odmah po doletanju, krilata ženka na novim biljkama počinje da se hrani i da rađa nove larve. Svaka ženka rađa 4-8 larvi dnevno. Brzo se razvija i nove bezkrilate ženke odmah počinju da rađaju nove larve. Za kratko vreme, jedna ženka formira populaciju više hiljada individua.

Suzbijanje

Pri formiranju pristupa suzbijanja mora se voditi računa o sledećem:

a) M. sanborni se razmnožava rađanjem bez pojave mužjaka pa je rezistencija na insecticide manje moguća.

b) M. sanborni se hrani skoro isključivo na hrizantemama, a površine su ograničene pa nije zabeležena otpornost na insekticide. Prema ovome, mogu se koristiti i organofosfati kao što je malation (Etiol), dimetoati (Sistemin i dr.) ili preparati iz grupe ciklodiena kao što je endosulfan (Thiodan) .

c) M. sanborni se razvija brzo i jedna generacija traje oko 8 dana. Prema ovome, prskanje se mora često obavljati i to uglavnom u vreme dok se ne pojave leteće forme da bi se sprečilo preletanje. Brzo razviće M. sanborni takođe zahteva da se prskanje izvodi odmah po pojavi prvih larvi na hrizantemama.

d) M. sanborni se hrani uglavnom na stablu gde je kretanje nekih sistemičnih ili lokalsistemičnih aficida veoma ograničeno. Primena aficida iz grupe neonikotinoida kao što su Confidor WG 70 i Actara 25 WG ne daje zadovoljavajuću zaštitu jer se lociraju uglavnom u listu. Stoga, treba im dodati neki od piretroida kao što su Fastac 10 EC, Decis itd. Sami neonikotinoidi se mogu koristiti samo u vreme intezivnog porasta.

e) M. sanborni se hrani i u cvetovima pa treba koristiti veću količinu vode ili surfactant Silwet L-77 radi boljeg kontakta. Silwet L-77 dodatno deluje na lisne vaši, a koristi se 25–50 ml na 100 lit vode.

f) U suzbijanju M. sanborni treba menjati aficide različitih mehanizama delovanja. Na tržištu se mogu naći insekticidi nekoliko mehanizama delovanja: Inhibitori holinesteraze kao što su dimetoati i malation (Sistemin, Etiol i dr.) Insekticidi iz grupe ciklodiena (Thiodan) Neonikotinoidi (Confidor WG, Actara WG itd.) Piretroidi (Fastac, Decis, Fury, itd.) itd. Pimetrozin (Chess).Ovaj insekticid smanjuje ishranu i larve uginjavaju zbog gladovanja.

Ljiljani – najlepši među najlepšim


Među najlepše biljke letnjeg cvetanja ubrajaju se ljiljani (Lilium). Njihove visoke i tanke stabljike nose cvetove u gotovo neverovatnoj paleti prelepih boja i egzotičnih oblika. Postoji više od 80 njihovih vrsta i na hiljade hibrida, koji skoro svi podnose različite uslove rasta, pa se lako i odgajaju.

Podela ljiljana

Ljiljani su prema poreklu, srodstvu i cvetovima podeljeni na devet grupa. Danas se pomoću embriokulture pojedine vrste međusobno i ukrštaju.

Grupa I – hibridi azijskih vrsta, kao L. Cernuum i L. davidii

Grupa II – hibridi L. martagon i L. hansonii.

Grupa III – hibridi L. candidum i L. chalcedonicum.

Grupa IV – hibridi američkih vrsta, kao L. parryi.

Grupa V – hibridi L. longiflorum i L. formosanum.

Grupa VI – hibridi Aurelian: ukrštena vrsta trubastih ljiljana i L. henryi.

Grupa VII – hibridi Oriental: od vrsta s Dalekog istoka.

Grupa VIII – svi drugi hibridi.

Grupa IX – sve vrste i kultivari.

Gde odgajati ljiljane

Ljiljani zahtevaju dobro drenirano tlo, a izvanredni su kao biljke za šumske bašte i odlično se slažu sa ružama. Teško podnose borbu za hranu u okviru zeljastih leja, pa treba da se gaje u posudama koje u vreme cvetanja mogu da se ukopaju na željeno mesto. Ljiljani iz grupe V nisu sasvim otporni na hladnoću, ali su izvanredni za cvetanje u posudama u hladnom stakleniku ili u zimskoj bašti.

Sadnja i nega

Ljiljani se često sade u proleće, ali možete ih i sada posaditi, osim u jako hladnim predelima. Manja je mogućnost da će se lukovice sasušiti i izostati cvetanje. Kupujte uvek samo sveže lukovice i odmah ih posadite. Nikada ne kupujte smežurane lukovice ljiljana. Većina ljiljana dobro raste na različitim tipovima zemljišta, a ako se gaje u posudama, trebalo bi da im se doda spororazgradivo đubrivo. Ljiljani iz grupe III najviše vole alkalno tlo i dosta sunca; hibridi iz grupe VII treba da se odgajaju u zemlji siromašnoj krečnjakom ili u posudama ispunjenim kompostom na bazi vreska, dok hibridima iz grupe IV odgovaraju vlažni šumski uslovi. Belom ljiljanu (Lilium candidum) potreban je iznad lukovice sloj zemlje od samo 2,5 cm, a treba da se posadi pri kraju leta.

Ljiljanima treba dobro pripremljeno tlo, zato duboko prekopajte zemlju i ukopajte u nju dobro sazrelo đubrivo ili vrtni kompost i pri tom ne štedite. Dodajte puno šljunka da poboljšate drenažu ako je zemlja vlažna. Ljiljani lepše izgledaju u skupini nego kao pojedinačni primerci, zato iskopajte deo zemlje dubok 20 cm i dovoljno velik da na njega stane najmanje četiri ili pet lukovica.Dodajte oštrog peska ili šljunka ukoliko zemlja nije dovoljno propusna.

Pospite koštano brašno ili gnojivo s kontrolisanim delovanjem jer ljiljane obično ne treba presađivati sve dok se ne nagomilaju, stoga je prihranjivanje još važnije nego kod lukovica koje ostaju tamo samo jednu sezonu.

Lukovice razmaknite oko 15 cm i proverite jesu li dovoljno duboko da ih možete prekriti s dvostruko više zemlje u odnosu na njihovu veličinu. Oko njih pospite još šljunka ili oštrog peska kako biste odvratili puževe i smanjili opasnost od natapanja. Oko zasađenog prostora utaknite kolčiće pre nego zatrpate zemljom. Oni će vas upozoriti da ne oštetite izdanke što izbijaju kad budete otkopavali. Ne zaboravite označiti ceduljicom.

Razmnožavanje

Ljiljani se lako razmnožavaju iz pazušnih lukovica, zatim ljuskama, iz semena ili jednostavnim deljenjem kao kod vrste L. pardalinum i hibrida iz grupe IV. Za razmnožavanje uvek birajte samo zdrav materijal.

Iz baznih i pazušnih lukovica

Vrste kao L. lancifolium (syn.L. tigrinum), L. bulbiferum i njihovi hibridi rađaju kako pazušne, tako i bazne lukovice. Njih treba da odvojite i posadite u posude. Sledeće jeseni presadite ih ili sve zajedno na otvoreno, ili svaku posebno u posude.

Iz semena, ljusaka i deljenjem

Gajenje iz semena donosi snažne i zdrave lukovice, ali je prilično sporo. Na taj način najbolje se odgajaju ljiljani iz grupe V.

Štetočine i bolesti

Ljiljani su podložni naročito oboljevanju od virusa koje prenose lisne vaši. Iako sami ne pokazuju znake bolesti, L. lancifolium i neki njegovi hibridi prenosioci su bolesti, pa zato, da biste umanjili mogućnost zaraze, treba da ih držite podalje od drugih ljiljana. Sive plesni (botrytis) mogu da prouzrokuju probleme u vlažnim uslovima i pri lošoj drenaži. Kornjak, koji napada ljiljane, često uništava listove i cvetove.

Ciklama – zimska lepotica


Ime roda ciklama, Cyclamen, iz porodice jaglacevki, Primulaceae, potiče od grčke reči kyklos, što znači krug, ali i okrugla pogača: to se odnosi na oblik okruglog i plosnatog gomolja. Boja cveta kod naših samoniklih ciklama, Cyclamen purpurescens, a koju imaju i neki od najprivlačnijih križanaca, naročito je lepa i neponovljiva. Sobna ciklama je nastala oplemenjivanjem C.persicum koja samoniklo raste u istočnom Sredozemlju. Ciklama je vrlo omiljena lončanica jer cveta u jesen i zimi kad nema mnogo cvetajućih biljaka. Mnoštvo mirisnih cvetova velikih, prema gore savijenih latica izdiže se iznad listova na sočnim uspravnim štapovima. Zavisno od sorti, mogu biti bele, ružičaste, crvene i tamnoljubičaste boje. Iako se ciklame mogu razmnožavati semenom, to je mukotrpan posao koji uz znanje i stručnost zahteva i poprilično strpljenja, pa ga radije prepustite vrtlarima. Jednostavnije je u cvećarama nabaviti rascvetanu biljku. Odaberite biljke sa što više zametnutih cvetnih pupoljaka. Već 1923. godine stručnjak William Thomsen preporučuje kakav mora biti prvorazredni primerak ciklame: ”Mora imati tanko snažne lisne peteljke da ih je moguće savijati gore-dole, a da im to nimalo ne naškodi”. Nažalost,kod mnogih ljubitelja cveća ciklama ne živi toliko dugo koliko bi oni želeli. Razlog tome je što joj nije lako ugoditi. Nikako joj ne odgovara topli zrak grijanih prostorija ili sunce. Takvu biljku rado napadaju bolesti i štetočine. Najpogodnija temperatura je od 16 do 18°C, a noću i za vreme cvetanja još nešto niža. Ako je gomolj posađen tako da viri iz zemlje, zalivajte mekom, odstajalom vodom oprezno uz rub lon- čića tako da ostane suv, a ako je potpuno pokriven zemljom, radije zalivajte u podložak. Previše zalivanja škodi biljci, ali povremeno možete nakratko potopiti cvetnu posudu u bokal sa 6 do 8 cm vode. Ako se lišće obesi, tada možete čitav lonac potopiti na pola sata.

Listopadni cvet Mini-ciklama

Poslednjih godina oseća se prava “glad” za minijaturnim sobnim biljkama. Vrtlari su uspeli uzgojiti osim velikocvetnih križanaca ili onih s cvetovima valovitih latica i vrlo ljupke sitnocvetne mini-ciklame u svim bojama kao kod ostalih križanaca. Uzgaja se na isti način. Odgovara im hladnija prostorija zaklonjena od direktnog sunca. Požuteli list nikada nemojte čupati, nego ga oprezno odstranite zavrtanjem peteljke. Čupanjem na gomolju nastaje rana na koju se rado naseli plijesan.

Sciarida – što pre pristupite suzbijanju

Na uvezenim saksijama božićne zvezde (Euphorbia pulcherrima) iz Holandije biljke su pokazivale simptome slabog porasta i venjenja. Pri pregledu korena nađene su larve mušica gljiva (Bradysia spp.Sciaridae) koje su se hranile korenom i prizemnim delom stabla.

Poznato je da se larve Sciarida hrane micelijom u gajiliš tima šampinjona. Mogu naneti velike štete ako postoje uslovi za njihovo doletanje u gajilište.

U početku 2006 godine u Popincima (Srem) konstatovano je pregrizanje stabla rasada paprike u kontejnerima.

Pri pregledu zemlje i korena nađene su larve četvrtog i petog stupnja Sciarida. Oštećivale su koren i deo stabla ispod zemlje pa je nadzemni deo pao i biljke su uginjavale. U oktobru 2006 godine u Pećincima kod jednog dela salate u plastenicima donji listovi su truleli. Pri pregedu, na vlažnom korenu ali i na lišću koje je trulelo na zemlji našli smo nematode Na lišću se pojavila i siva trulež (Botrytis cinerea) koja je masovno sporulisala. Pregledom listova gde se razvio B. cinerea našli smo veći broj larvi Sciarida koje su se hranile micelijom ove gljive i trulim delovima lista salate.

Imaga Sciarida su slična komarcima sa tamnim telom i krilima, a antene su dugačke. Ženke polažu jaja bele boje na zemlju iz kojih se pile larve 4 dana kasnije. Imaju 4 stupnja i mogu narasti do 8 mm dužine. Larve su providne sa vidljivim unutrašnjim organima i imaju crnu glavenu čauru. Larve se hrane micelijom šampinjona u gajilištu ali u uzgoju cveća i povrća hrane se sa korenovim dlačicama a pri odrastanju i korenom. Mogu da oštete koren ili stablo povrća odnosno cveća. Hrane se i razgrađenim ostacima organske materije kao što je kompost. Jedna generacija traje 21-40 dana u uslovima plastenika. Ovo je prvi naš nalaz da Sciaride žive i hrane se u micelijama B. cinerea. Ishrana larvi sa B. cinerea pokazuje da imaga Sciaridae mogu biti i vektori ove gljive. Ženke su dobri letači a polažu jaja u kolonije gljive. Ovo ujedno objašnjava uzajamnu povezanost sive truleži na cveću odnosno povrću i Sciarida.

Suzbijanje

U gajilištima pečuraka (šampinjona) koriste se najčešće preparati na bazi IGR kao što je Dimilin SC 48 (aktivna materija diflubenzuron) koji deluje na presvlačenje larvi muva. Preparat se koristi zalivanjem i to 3 ml preparata se rastvori u 2.5 lit vode što je dovoljno za m˛. Dimilin SC 48 se takođe može koristiti zalivanjem ako dođe do pojave Sciarida u saksijama u proizvodnji cveća ili povrća. U organskoj proizvodnji pečuraka za suzbijanje Sciarida koristi se Bacillus thuringiensis var.israliensis. Na bazi ove bakterije registrovan je u SAD preparat pod imenom GNATROL (gnat-mušica). Kod nas je registrovan preparat K-Stop koji se koristi za suzbijanje komaraca. Prema preporukama Tehnološkog Instituta, Zrenjanin, K-stop se koristi preventivno u količini 36 ml preparata/mł komposta. Ako je manja brojnost larvi mušica koristi se 0.8-1.6 lit na tonu komposta i ako je veća brojnost larvi Sciarida koristi se 3.2-6.4 lit/tonu komposta. Preparat se koristi i zalivanjem treseta u proizvodnji šampinjona ili zemlje kod cveća i povrća.

Ako postoji mogućnost pojave Sciarida u proizvodnji rasada povrća ili cveća pre ili neposredno posle rasađivanja, uspešno se koriste preparati na bazi imidakloprida koji su formulisani za primenu preko zemljišta. Takav primer je PRESTIGE 290 FS (Imidakloprid + pensikuron). Pensikuron je fungicid koji deluje na Rhizoctonia spp. koja je

javlja na korenu cveća a i povrća. Mogu se koristiti i drugi preparati na bazi neonikotinoida kao što su Gaucho i Cruseur. Mi smo koristiti Prestige 290 FS u suzbijanju larvi Sciarida na poinseciji metodom zalivanja. Od piretoida mogu se koristiti zalivanjem samo oni koji se koriste u zemljištu kao što je Talstar (bifentrin).

agroplod.rs