Kvalitet meda u Srbiji

Srpski med je veoma cenjen na evropskom tržištu, tražen je, i dostiže visoku cenu. Kada je reč o medu koji može da se kupi u našim prodavnicama, na pijacama, izložbama i sajmovima, važno je da potrošači znaju da od 2004. godine kontrolišemo kvalitet, a kupci koji imaju bilo kakve sumnje od trgovca uvek mogu da zatraže potvrdu to jest sertifikat o hemijskoj analizi meda. Pravi medari uvek imaju ovaj dokument i bez zazora ga pokazuju. Zato je dobro da se med kupuje od registrovanih pčelara sa dugom tradicijom, koji imaju više desetina ili stotina košnica, jer oni paze da ne ukaljaju ugled prodajući hidrolizovani šećer ili sirupe pomešane sa medom umesto meda.

- Konzistencija je jedna od najvažnijih karakteristika meda. Kada ga uzmete kašikom na površinu pada praveći slapove a "levak" se postepeno sužava do vrlo tanke "vlasi" koja se praktično ne prekida. Sve ono što se prodaje kao med, a posle zahvatanja kašikom pada ravno i potom kap po kap - nije med! Osim toga, važan garant kvaliteta je i kristalizacija jer je prirodna osobina meda - kaže naš sagovornik i onima koji su izuzetno skeptični poručuje da kupuju med u saću.

VRSTE

Profesor Mladenović podseća i da se, osim po konzistenciji i kristalizaciji, vrsta i kvalitet meda određuju i po organoleptičkim osobinama, to jest po boji, mirisu i ukusu. Kada je reč o prepoznavanju i korišćenju najčešćih vrsta meda u Srbiji, naš sagovornik otkriva:

* Bagremov je prozračan, bledozelene do svetložute boje, aromatičan i prijatan, blagog ukusa i dugo ne kristališe.

* Livadski potiče od više vrsta biljaka i zato može mnogo da se razlikuje po boji, mirisu i ukusu. Boja mu je od žute i svetlocrvene do tamnožute i crvene, a može da bude i tamniji. Mirisa je posebno izraženog, prijatanog u kome preovlađuje miris dominantne biljke. Ukusa je prijatnog, obično slatkog mada može da bude i pomalo kiselkast. Kristališe sitno i srednjezrnasto.

* Lipov je svetložut, specifičnog, prepoznatljivog mirisa i izraženog oštrog ukusa. Vremenom kristališe, krupnozrnasto.

* Šumski ne potiče od nektara, već je biljnog porekla (od medne rosa) ili životinjskog (medljika). Pčele ga sakupljaju sa listova i grančica različitih vrsta listopadnog i zimzelenog drveća. Hrastova medljika je gusta, lepljiva, tamnocrvne boje koja kao da prelazi u crnu. Ne kristališe brzo, nema izražen miris, ali je jakog, specifičnog ukusa koji podseća na karamelu. Jelova medljika je, pak, tamnozelene boje, koja "vuče" prema crnoj. Nema izražen miris i prijatnog je ukusa.

* Suncokretov je jedan od najbogatijih polenom. Može da bude maslinastožute do narandžaste boje. Kristališe za mesec-dva u sitne kristale, a ako se, potom, dekristališe prepoznatljive je crvenkaste boje.

Hranljivost i lekovitost

- Med je visokohidratna hrana jer sadrži više od 80 odsto ugljenih hidrata. Osim toga, bogat je vodom i vitaminima, najviše onima iz B grupe, kao i vitaminima C, E i A. Med je, takođe, riznica minerala kao što su kalijum, natrijum, sumpor, hlor, kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, silicijum, nikal i bakar, koji potiču iz polenovih zrna. Za potrošače je važno da znaju da što je med tamniji to ima više mineralnih materija. U medu ima i mnogo organskih kiselina, pa je manje poznato da je med veoma kisela sredina a pH vrednost mu je od 3,4 do 4,2 ili 4,4. Kiselost, međutim, ne osećamo zbog visoke koncentracije šećera.
Med je, naglašava naš sagovornik, hrana koja najviše odgovara fiziološkim potrebama organizma, a mogu da ga uzimaju kako mališani stariji od godinu tako i odrasli.
- Zahvaljujući sadržaju prostih šećera, vitamina i minerala, med je dragocena, prirodna, hrana pogodna za decu, sportiste, rekonvalescente i sve one koji se bave fizičkim ili intelektualnim poslovima. Deluje protiv bakterija i gljivica, povećava otpornost organizma, obnavlja tkiva, uklanja bol, stimuliše i poboljšava rad srca, uklanja umor, ublažava upale, umiruje napetost, ublažava tegobe izazvane hroničnim i akutnim oboljenjima organa za disanje, da jača organizam dece, starih, iznemoglih i bolesnih osoba, pospešuje oporavak posle nekih oboljenja jetre, bubrega, prostate i nervnog sistema i jača umne i fizičke sposobnosti poručuje profesor dr Mladenović.

ČUVANJE I UZIMANJE

- Preporučujem da se med "čuva" na trpezarijskom stolu i da se što češće uzima, što većom kašikom, a da li je ona metalna, drvena ili plastična, uopšte nije važno. Dozvoljena dnevna doza je onoliko grama koliko neko ima kilograma, za sve uzraste. Nije poželjno da se pretera, jer je visokokalorična hrana i može da izazove znojenje i da povisi temperaturu. Najbolje je da se uzima rastvoren u toploj vodi (35-40 stepeni) ili mlakom čaju jer je tada najblagotvorniji i organizam ga brzo apsorbuje. Može da se uzme i kašičica meda pod jezik i da se polako topi - objašnjava profesor Mladenović.