Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Pcelarstvo Za Pocetnike
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Sumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Prikaz rezultata 1 do 4 od 4
  1. #1
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 9,186, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 42.0%
    Dostignuća:
    Tagger First Class5000 Experience PointsVeteran
    Darko Kloka has a spectacular aura about Darko Kloka has a spectacular aura about Darko Kloka's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Dec 2011
    Zadnji Put Online : 27.11.2016 @ 19:54
    Postovi
    1,139

    srce Pcelarstvo Za Pocetnike

    Kako započeti sa pčelarenjem?

    Sa pčelarenjem se obično započinje u toku proleća ili leta. Najbolje je upoznati se sa nekim pčelarom iz okoline i posetiti njegov pčelinjak. Možemo ga zamoliti da prisustvujemo pregledima pčelinjih društava koje on vrši, a kada se malo priviknemo na zujanje i poneki ubod pčela, pomagaćemo mu u radu sa pčelama i pri vrcanju meda. Od njega ili nekog njegovog kolege, možemo kupiti rojeve ili kompletna pčelinja društva i tako zasnovati sopstveni pčelinjak. Čitaćemo pčelarsku literaturu, nabaviti osnovnu opremu i pribor i odmah započeti sa sadnjom medonosnih biljaka u blizini našeg pčelinjaka.

    Možda će se poneko baš ovih zimskih dana zainteresovati za pčelarstvo i poželeti da i sam odgaja pčele. Dok nestrpljivo očekuje proleće, savetujemo mu da nabavi neku knjigu o pčelarenju i da se uključi u rad lokalnog udruženja pčelara, kako bi se upoznao sa lokalnim pčelarima i prisustvovao predavanjima.Na našem sajtu moći će da sazna koji ga sve poslovi očekuju i šta treba da pripremi i nauči, imaće uvid u rad pčelarskih društava, a moći će da postavlja pitanja i dobija odgovore elektronskom poštom.


    Izbor mesta za pčelinjak

    Mesto na kome se nalazi pčelinjak je od ogromne važnosti za uspeh u pčelarenju, pa njegovom izboru treba posvetiti posebnu pažnju. Pri tome, pčelar treba da vodi računa o više faktora, od kojih su najvažniji prisustvo dobre pčelinje paše i ocedit i sunčan teren, zaklonjen od jakih vetrova, kao i da postoje dobri prilazni putevi. Poželjno je da pčelinjak, bar na samom početku pčelarenja, ne bude daleko od pčelareve kuće, kako bi mogao češće da ga obilazi i da posvetu odogovarajuću pažnju pčelinjim društvima.

    Opredeljenje za tip košnice

    Pčelari, posebno početnici, često su u dilemi kojim tipom košnice da pčelare. Obično se opredeljuju za onaj o kome nešto više saznaju iz literature, a često je presudan tip košnice pčelara preko koga pčelar - početnik uspostavi svoj prvi kontakt sa pčelama. Svaki pčelar najčešće ističe prednosti košnica sa kojima pčelari, ali oni objektivniji će istaći da se visoki prinosi mogu postići svim tipovima košnica i da je samo važno ovladati tehnikom pčelarenja.

    U našoj zemlji, u nešto većem procentu su zastupljene DB (Dadan Blat) košnice u odnosu na LR (Langstrot Rut). Ostali tipovi košnica su AŽ, pološke, Farar, a ima i drugih. Poželjno je da na jednom pčelinjaku bude zastupljen samo jedan tip košnica, što znatno ubrzava i olakšava rad, a to se posebno odnosi na veće pčelinjake.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    SR-Oglasi

  3. #2
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 9,186, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 42.0%
    Dostignuća:
    Tagger First Class5000 Experience PointsVeteran
    Darko Kloka has a spectacular aura about Darko Kloka has a spectacular aura about Darko Kloka's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Dec 2011
    Zadnji Put Online : 27.11.2016 @ 19:54
    Postovi
    1,139

    Uobičajeno Odg: Pcelarstvo Za Pocetnike

    Osobine pojedinih tipova košnica



    Dadan Blatova košnica


    Košnica sa jednim telom visine 31cm, koje služi kao plodište i 2 polunastavka, spoljašnje visine 15,5cm, za smeštaj viška meda.

    Standardna košnica ima 12 ramova, ali je sve popularnija i DB košnica sa 10 ramova. Unutrašnje dimenzije rama su 420´270mm. Satonoša rama je dužine 470mm.

    Dubok ram omogućava dosta prostora za razvoj legla, deponovanje polenovog praha i meda. To je posebno pogodno za zimovanje. Medne kape mogu da budu visoke 10 pa i 15cm, što omogućava sigurno prezimljavanje, bez potrebe za intervencijama pčelara. Jedan ram sa obe strane napunjen medom teži 3 do 4kg. Kada ga pčele vrlo gusto prekriju, na njemu može biti do 300 grama pčela. Znači, plodište DB košnice može da prihvati oko 3,6kg pčela.

    Društva u DB košnici mogu jako dobro da se razvijaju u proleće i bez velikih intervencija. Ipak, dobro je još u jesen pčele ostaviti na nešto manjem broju ramova, npr. 10 pa u proleće eventualno izbaciti još neki ram sa lošijim saćem, koji je ostao sa malo meda. Tako će se stvoriti uslovi da mogu da se dodaju lepi izgrađeni ramovi ili satne osnove i plodište ispuni ramovima do bagremove paše. Kod jakih društava i u dobroj paši, to se obično dešava i ranije, pa je potrebno stavljati medišta u voćnoj paši. Društva koja nisu dovoljno jaka, pojačavaju se dodavanjem ramova sa leglom iz drugih košnica ili na neki drugi način. Obično se zamera DB košnici da se mora raditi ramom a ne nastavkom, da je društva teško odvratiti od rojenja. Međutim, rad DB košnicom nije komplikovan i ne zahteva mnogo intervencija pčelara. Popularna je i što su plodište i medište razdvojeni ne samo posebnim telima (to je slučaj i kod većine drugih košnica), nego i različitom visinom tela, pa je jasno šta pripada pčelama a šta pčelaru.




    Langstrot Rutova košnica

    To je košnica koja se sastoji od tri jednaka nastavka spoljašnje visine 242mm. Ram je spoljašnje visine 232mm a dužina satonoše je 480mm. To je za 1cm duže od satonoše DB rama, a po visini za 7cm kraće.

    U novije vreme, ustalilo se nekoliko načina gajenja pčela u ovim košnicama.

    Po jednom, dva nastavka se koriste za plodište i međusobno im se menjaju mesta. To je podsticajno za razvoj legla, a kao meru protiv rojenja posebno preporučuju umetanje trećeg nastavka sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem između ta dva. Kada je društvo zazimljeno sa mngo pčela i hrane u gornjem nastavku, dobra matica već na početku proleća ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. To je vreme da se zamene mesta nastavcima i ako je potrebno kasnije, još jednom. Po takvom načinu pčelarenja, pčelinja društva bi trebalo da imaju pred bagremovu pašu najmanje dva puna nastavka pčela. Onda im se mogu dodati i po dva LR tela za medište. Prilikom pripreme društava za zimu, preporučuje se iznad plodišnog nastavka staviti nastavak sa zapečaćenim medom (15-20kg) a u čiju sredinu se stave 2-3 rama sa leglom odozdo i većom mednom kapom (ili bar ramovi sa velikom mednom kapom i praznim saćem ispod). Na taj način se obezbeđuje da ziimsko klube zahvati i gornji nastavak i da krajem zime ne ostane u donjem bez hrane.

    Treba napomenuti da takav način pčelarenja nije lako ostvariti i da se u praksi ipak najčešće mora raditi i pojedinačnim ramovima a ne nastavcima. To je najpre iz razloga što pčelinje zajednice nisu dovoljno jake i što nemaju velike zalihe hrane. Rad LR košnicom tada može da bude prilično komplikovan, posebno za početnike.

    Neki pčelari, pogotovu oni sa više košnica i u novije vreme, uvode i polunastavak kao deo LR košnice. Visine je 147mm (najčešći standard) i postavlja se iznad plodišta. Veći pčelari ispod njega stavljaju matičnu rešetku, da bi sprečili prelazak matice. Taj polunastavak služi kao rezerva hrane i medna kapa tokom zime. U proleće se može spustiti ispod plodišta i tada predstavlja izvor podsticajne hrane koju če pčele prenositi u plodište.

    Još jedan od mogućih načina pčelarenja se sastoji u razvijanju društva u proleće u plodištu od dva LR tela, a pred bagrem se stavlja matična rešetka iznad prvog nastavka i time ograničava matica.

    LR košnica se koristi i za pčelarenje sa dva pčelinja društva, koja se drže jedno iznad drugog, da pčele ne mogu da prlaze iz jednog u drugo. Pred bagrem se mogu spojiti a matica iz slabijeg se uklanja iili se sa njom formira rojić. Često se na početku unosa bagrema uklanja gornje društvo i tako izletnicama pojačava donje.


    Fararova košnica

    To je košnica kod koje su svi nastavci jednaki, bilo da se koriste kao plodišni ili medišni. Obično je sa 10 ili 12 ramova. Nastavci su visine od 155mm do 200mm. Plodište je u dva tela. Za sprečavanje rojenja, zamenu saća, umeće se ceo nastavak satnih osnova ili praznog saća između. U odnosu na LR košnicu, Fararova ima pogodnost plićeg nastavka, pa pčele brže zaposedaju dodate nastavke. To pogoduje da se ovom košnicama može uspešnije raditi nastavkom nego što je sllučaj sa drugim. Za zimovanje, na plodište od dva tela, ostavllja se pun nastavak meda.



    Anton Žnidarićeva košnica


    AŽ košnica se najčešće koristi u pčelarskim paviljonima, pokretnim (na vozilima ili prikolicama) ili nepokretnim. Zastupljena su dva osnovana tipa, AŽ Grom sa ramom 2cm plićim od DB i nešto kraćim, i AŽ standard, koja ima još plići ram. Sastoji se iz plodišnog i medišnog prostora, razdvojenih matičnom rešetkom. Obično imaju 10 ili 11 ramova. Ramovi nemaju ušice, obično stoje na dve poprečne šipke a sa prednje i zadnje strane ulaze u llimene razmake. Košnica se otvara sa zadnje strane. Prednost AŽ košnice je što je veoma pogodna za ugradnju u paviljone i laka za selidbu. Ograničenost prostora i teži rad ramovima su njeni izraziti nedostatci.

    Pčelari se pojedinačnim ramovima, koji se premeštaju unutar košnice, otklapa se med, preokreću itd. Kada se plodište ispuni leglom, vrši se prebacanje ramova sa leglom u medišni prostor, čime se proširuje prostor za leglo.




    Pološka

    To je tip košnice koja se sve ređe sreće. Za razliku od drugih košnica, plodište i medište pološke su jedno pored drugog, najčešće razdvojeni matičnom rešetkom, a ne jedno iznad drugog. Ram je dubok, od dimenzija DB rama (42´27cm) do 40´30cm, pa i veći. Pološke obično imaju 18 ili 20 ramova. Neki pčelari su za pološke pravili i plitka medišta, sa ramovima visine kao DB medišni ram. Da nisu toliko teške i glomazne, bile bi pogodne za selidbu. Odlika im je ograničenost zapremine i nužnost rada pojedinačnim ramom. Pogodne su za držanje dva ili više pčelinjih društava u jednoj košnici, koja se pred pašu mogu spajati.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #3
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 9,186, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 42.0%
    Dostignuća:
    Tagger First Class5000 Experience PointsVeteran
    Darko Kloka has a spectacular aura about Darko Kloka has a spectacular aura about Darko Kloka's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Dec 2011
    Zadnji Put Online : 27.11.2016 @ 19:54
    Postovi
    1,139

    Uobičajeno Odg: Pcelarstvo Za Pocetnike

    Pčelinja zajednica

    Pčelinju zajednicu čine matica, pčele radilice i trutovi. U zavisnosti od doba godine i njen sastav se menja. Krajem proleća i u leto je najbrojnija, a na izmaku zime najmanja. U proleće i u leto okuplja maticu, trutove i radilice, a u jesen i zimu, u normalnom društvu, po pravilu, nema trutova, da bi se u proleće opet pojavili. Matica i pčele radilice rađaju se iz oplođenih jaja, a trutovi iz neoplođenih.

    Matica

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Matica je jedina polno zrela ženska jedinka u društvu. Da li će se iz oplođenog jajeta, razviti matica ili pčela, zavisi od hrane kojom pčele budu hranile larvu koja se razvije iz jajeta. Ako je hrane matičnim mlečom, za 16 dana od polaganja jajeta, razviće se matica. Ukoliko je hrane biološki manje vrednom hranom, iz nje će se razviti pčela. Matica izleće na orijentacioni let radi upoznavanja okoline 4 – 5 dana posle izlaska iz matičnjaka, a 2-3 dana kasnije na svadbeni let, radi sparivanja. Sparuje se visoko u vazduhu sa desetak i više trutova, koji posle čina sparivanja uginjavaju. Nekoliko dana posle toga (2-3), matica počinje da nosi jaja i nosi ih celog svog života, sa izuzetkom jednog dela jesenu ili zime, kada društvo miruje i ne odgaja leglo. Živi obično 2-3 godine, ali i duže.

    Pčele radilice


    To su ženske jedinke sa nerazvijenim polnim organima, najbrojniji članovi pčelinje zajednice. Njihovo razviće, iz oplođenih jaja, traje 21 dan. U jakom pčelinjem društvu, u toku leta, može biti više desetina hiljada pčela radilica, 40-50.000 i više. U toku proleća i leta, žive 35 do 45 dana a pčele izležene krajem leta i u jesen, žive do proleća naredne godine, kako bi izvele novo potpmstvo. Prvi deo života provode u košnici, tada se nazivaju «kućne pčele» koje čiste košnicu, hrane larve, hrane maticu, luče vosak, prihvataju nektar i obavljaju druge poslove. Kasnije, izleću na orijentacioni let, donose vodu, nektar, polenov prah, čuvaju košnicu.

    Trutovi


    Trutovi su muške jedinke, koje se razvijaju iz neoplođenih jaja. Trutova obično ima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada. Biološki zadatak im je oplodnja matice, čime se omogućavaj nastavak vrste. Kada prestane pčelinja paša i prođe sezona rojenja, pčele isteraju trutove iz košnice i oni do jeseni uginu. U jesen i zimu se mogu sresti jedino u društvima koja nemaju maticu ili u onima koja se spremaju da je zamene. Na proleće, kada otopli i pojavi se unos nektara i polena, matica opet zaleže, pored oplođenih, i neoplođena jaja, iz kojih se razvijaju trutovi. Za razliku od pčela, trutovima je dozvoljeno da slobodno uleću u sve košnice. Unutar košnice, trutovi se obično nalaze na ramovima kraj legla, sa polenovim prahom ili medom. Žive obično oko 2 meseca, a u bezmatičnim društvima i duže.



    Pčelinju zajednicu treba shvatati kao jedinstvenu celinu. U toku miliona godina, koliko pčela, kao jedinka postoji, od insekta koji je živeo pojedinačno, stvorila je visokoorganizovanu zajednicu, izuzetno prilagođenu spoljnoj sredini.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #4
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 9,186, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 42.0%
    Dostignuća:
    Tagger First Class5000 Experience PointsVeteran
    Darko Kloka has a spectacular aura about Darko Kloka has a spectacular aura about Darko Kloka's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Dec 2011
    Zadnji Put Online : 27.11.2016 @ 19:54
    Postovi
    1,139

    Uobičajeno Odg: Pcelarstvo Za Pocetnike

    ZIMSKO UGINUĆE PČELA



    Mnogo je mogućih uzroka zimskog stradanja pčela a ovom prilikom osvrnućemo se na najčešče.

    Glad. Nedostatak hrane je čest uzrok stradanja. Tom prilikom uginjava celo pčelinje društvo ili samo pčele koje se nađu u pojedinim "ulicama" između ramova na kojima nema hrane. Hladno vreme onemogućava kretanje pčela i pomeranje klubeta na veća rastojanja na saću pa se dešava stradanje usled gladi i u slučajevima kada u drugim delovima košnice ima dovoljno hrane (sa strane ili u nastavcima iznad klubeta). Pčele koje su stradale imaju ispružene rilice, uvučene su u prazno saće i nalaze se najčešče na ramovima na kojima nema meda, ili je med udaljen od klubeta. Deo pčela je iz klubeta pao na podnjaču.

    Varoa i virusi. Pčelinja društva koja su bila jako zaražena varoom i virusima koje ona prenosi su u većini slučajeva stradala i pre zime, ali ako pčelar to nije uočio ranije, to sada može videti. Znaci koji nas upućuju na ovakvu sumnju su nalaženje košnica u kojima i nema pčela (napustile su košnicu), zatim jako oslabljena pčelinja društva - vrlo malo pčela koje najčešće i uginjavaju zato što ne mogu da obezbede minimalno grejanje klubeta ili eventualnog legla, iscrpljene su i često boluju i od nozemoze.

    Nozemoza. Stradanje pčela od nozemoze se obično ne događa sredinom zime već tek pri samom kraju, i u proleće. Znaci koji ukazuju na bolest mogu biti smeđe mrlje od izmeta na košnici, ramovima i saću, pčele koje teško hodaju i poleću, slabljenje pčelinjeg društva i sl. Potrebno je razlikovati nozemozu od uobičajenog čišćenja pčela. Najsigurnija dijagnoza se daje u ovlašćenim veterinarskim ustanovama a da bi se bolest koliko-toliko predupredila, savetuje se slanje uzoraka mrtvih pčela na pregled a to je uostalom po naredbi republičkog veterinarskog inspektora u Srbiji i zakonom obavezujuće za pčelare. Uzorkovanje treba izvršiti najbolje u januaru ili februaru.

    Mrtve pčele na podnjači
    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Uginuće od gladi
    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Štetočine. Miševi i rovčice mogu da predstavljaju uzroke stradanja pčela jer u jesen i tokom zime ulaze u košnice, uznemiravaju pčele i prave štete. Rovčice se i hrane pčelama, pa mogu da naprave vrlo velike štete. Znak da su bile u košnici su isitnjene mrtve pčele na podnjači (nekada i na satonošama pa i na letu), delovi tela pčela, kao i tragovi njihovog izmeta na satonošama. Znak da su miševi bili prisutni su isitnjeni komadi saća na podnjači, izgriženo i oštećeno saće, a miševi često u košnicama naprave i čitava gnezda.

    Tragovi izmeta na zidu košnice
    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Kostur rovčice
    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080 :: Opera :: Firefox :: Chrome