Tema: Kalendar Radova U Pcelinjacima

JANUAR 2013

Stanje na pčelinjaku

S obzirom da je jedan deo zimovanja pčela već protekao, u novu godinu ulazimo sa preciznijim uvidom u stanje pčelinjih društava. Generalno, moglo bi se reći da dosadašnja potrošnja hrane u košnicama nije bila velika i da su društva u dobrom stanju. Što se snage tiče, bilo je primetno da i ona društva koja su krajem leta izgledala veoma slaba, sada daju više nade da će prezimeti. Čini se da su ove zime pčelinja društva nešto jača nego inače. Krajem decembra je bilo toplijih dana pa su pčele izletale na pročisne letove, što se pozitivno odražava na tok zimovanja.

U prvoj polovini januara će u košnicama verovatno da se pojavi novo leglo, ako se već ranije nije javilo. Kako će se širiti, to će dosta zavisiti od vremenskih i drugih uslova, a pošto meteorološke prognoze najavljuju sneg i mrazeve, moglo bi se opet desiti da posle započinjanja, matice zatim neko vreme prestaju sa nošenjem.

Radovi na pčelinjaku

Na pčelinjaku i dalje nema mnogo posla ali ipak, ovo je, posle kraćeg odmora pčelara, period prekretnice u godišnjem ciklusu pčelarenja, jer u košnicama počinje negovanje novog legla. Takođe, sada se stiče realniji uvid u prezimljavanje pčelinjih društava.

Pčelari koji nisu sigurni u postojanje dovoljnih zaliha hrane sada obično stavljaju šećerno-medne pogače, dok oni koji su obezbedili dovoljno hrane za pčele, sada ne treba o tome da brinu. Oni koji nisu sigurni da li je med dostupan pčelinjim društvima, mogu (pri što povoljnijim vremenskim uslovima) otvoriti nekoliko košnica i pogledati, eventualno intervenisati premeštanjem ramova sa medom uz samo klube pčela.

Treba obići pčelinjake i videti da li je sve u redu sa postoljima (da nisu oslabila, previše nagnuta ili nagnuta unazad i sl.), sa krovovima i ako je potrebno - intervenisati. Dobro je biti na pčelinjaku kada pčele obavljaju pročisni let kako bi se dobile eventualne dodatne informacije o stanju društava. Za slučaj da se primeti nešto što zahteva hitno reagovanje, košnica se može otvoriti i uraditi šta je potrebno.

Pošto se najavljuju i očekuju nove snežne padavine, na vreme planirati obavljanje poslova.

Pčelarima koji nameravaju da postave dodatno utopljenje na košnice savetuje se da to odlože za kraj januara ili za februar, da bi izbegli isuviše rano podsticanje širenja legla.

Ostali radovi

I u januaru je potrošnja za pčelinjim proizvodima dobra pa bi to trebalo iskoristiti za promociju i prodaju.

Sada je i vreme održavanja godišnjih skupština pčelarskih društava i drugih okupljanja pčelara- predavanja, seminara i dr. To su prilike za sticanje novih znanja, bolje informisanje o značajnim pitanjima pčelarenja, susrete i druženja pčelara, kao i za kupovinu i ugovaranje kupovine opreme i pribora, takođe i matica i rojeva.

Savetuje se da svaki pčelar redovno, godišnje, sadi razno medonosno drveće i šiblje. Nakvašena zemlja i najavljene padavine predstavljaju odlične uslove da se sada obavi sadnja. Treba najpre saditi ono bilje koje cveta u periodu kada je nedovoljno polenske i nektarske paše. Uslovi za izbor biljaka se razlikuju od kraja do kraja, a ovde upućujemo da članak o poboljšavanju pčelinje paše koji može da predstavlja podsetnik i podsticaj za one koji planiraju da obogate pčelinju pašu u svom kraju.

FEBRUAR 2013

Stanje na pčelinjaku

Po dosadašnjem toku, možemo reći da je zima blaga, verovatno toplija od prosečnih, i bilo je više prilika za izletanje pčela - pročisne letove. U januaru je počeo razvoj novog legla u košnicama, a to se moglo zaključiti i po pojačanom izletanju pčela tokom toplijih dana radi vode, koja im je potrebna za pripremanje hrane za leglo. Čini se da je više pčelara koji su zadovoljni snagom i stanjem svojih društava nego onih koji nisu. S obzirom na temperature, ove zime će verovatno lakše prezimeti i mnogo slabija društva, ukoliko i u februaru ne bude posebno nepovoljno. Svi su izgledi da naredna sezona bude dobra ili bar prosečna, a što se vegetacije tiče, mogla bi biti rana. Ipak, isuviše je rano zaključivati i ovo treba shvatiti samo kao predpostavku. Za februar se najavljuje da neće biti velikih mrazeva i da će u drugoj polovini meseca temperture biti više od prosečnih.

Potrošnja hrane nije bila velika i generalno, društva su u dobrom stanju. Ipak, ima pčelinjaka gde su utvrdjeni značajniji gubici- velika slabljenja ili stradanja društava, pojava grabeži i dr. U suštini pravo stanje se može utvrditi tek na proleće, i to ne odmah u martu već početkom aprila.

Visibabe, prvi vesnici proleća, procvetale su u januaru a ako vreme u februaru bude slično kao u januaru, ili toplije, može se očekivati i cvetanje leske.

Radovi na pčelinjaku

Toplije dane iskoristiti za obilazak pčelinjaka, kada treba pogledati da li je sve u redu, spolja gledano. Bez posebne potrebe ne otvarati košnice. Ukoliko se proceni da pčele neće imati dovoljno hrane, dodati im šećerno-medne pogače, u koje sada u ovo doba može da se stavi i polenov prah ili zamena za prah. Drugo rešenje je da se košnica otvori i uz samo klube (gde su ramovi sa leglom) postaviti pun ram sa medom sa obe strane a izmaći prazne ili loše ramove. Pčelama se može pomoći i dodavanje rama sa medom položeno preko satonoša, kao što je prikazano na donjoj slici. U krajnjoj meri, nedostatak hrane se u slučaju toplijeg vremena može nadoknaditi sipanjem toplog sirupa ili razređenog meda u hranilice, uz velike mere opreza zbog moguće grabeži. Samo iskusni pčelari mogu se odlučiti da sipaju sirup direktno u saće i taj ram približe klubetu, ali to tek kao krajnju meru.
Ukoliko vreme u februaru ukaže da će zimske hladnoće kraće trajati i da se nagoveštava lepo vreme, neki elementi prvog prolećnog pregleda se eventualno mogu uraditi i na samom kraju februara, umesto u martu: čišćenje podnjača, skidanje češljeva protiv ulaska glodara sa leta, otvaranje košnica i utvrdjivanja da li je sve u redu sa maticom i leglom. Tada se mogu primaći ramovi sa više meda uz samo leglo, čime se ono ujedno i ograničava da se ne razvija previše u širinu, već na 2-3 centalna rama. Napominjemo da taj pregled treba raditi samo ako se proceni da nastupa toplije vreme, kada će pčele češće ili redovno izletati. U ovo doba je povećana opasnost od grabeži pa to treba imati u vidu i ne držati košnice dugo otvorene, sklanjati ili pokrivati ramove koji se eventualno vade iz košnica.

Ni u kom slučaju ne treba podcenjivati činjenicu da i u martu može naglo da zahladni a da u pčelinjim društvima tek treba da dodje do zamene zimskih pčela novim, prolećnim. Kod jakih društava, ta zamena se dešava bez značajnijeg slabljenja, eventualno uz kraću stagnaciju. Društva srednje snage u jednom periodu oslabe u nekoj meri, dok slaba društva izrazitije oslabe i neka se dugo, i po više nedelja pa i meseci ne oporave, posebno ako su zaražena nozemozom. To napominjemo zbog potrebe da pčelar bude vrlo oprezan i ničim ne ugrozi razvoj pčelinjeg društva. Neiskusni pčelari će bolje postupiti ako ništa ne preduzimaju, nego ako precene mogućnosti društva i ako sa pčelama rade kao da je već mart ili april. Znači, potrebno je imati osećaj za tok razvoja društva i uvek se pre savetuje da je u ovo doba godine bolje malo i podceniti mogući budući razvoj nego preceniti. Ostavljanje pčelinjim društvima da ona sama odredjuju svoj razvoj je idealno i svakako za preporuku, s tim da se podrazumeva da su zazimljena po najboljim preporukama za jesenju pripremu. Tako zazimljena društva se mirno mogu ostaviti bez ikakve intervencije sve do možda kraja marta, kada će verovatno zahtevati proširenje.

Ako naiđemo na društva koja nemaju maticu (izrazito zuje, lepezaju krilima, na satonošama stoje podignutog zatka i dr.) najbolje je spojiti ih preko novina sa susednim, normalnim društvom. I društva koja su izrazito slaba (manje od 3 ulice pčela) najbolje je spojiti sa nekim drugim društvom.

Može se desiti da naiđemo na neko društvo koje je bilo žrtva grabeži, pa ako je još uvek živo, pomoći mu dodavanjem hrane. Ono se može uočiti po tome što je na letu više izmrvljenog voska. Ako pri obilasku pčelinjaka uočimo na nekoj košnici izrazitu aktivnost, dok ostala društva miruju, bilo bi dobro da se utvrdi razlog za to, moguće je da je u pitanju grabež.

Ukoliko na pčelinjaku i u blizini nema nekog izvora čiste vode (izvor, rečica, reka, neka akumulacija, jezero...) obavezno postaviti pojilice a za veće pčelinjake na više mesta. Pojilice treba održavati i ne dozvoliti da ostanu bez vode.

Ostali radovi

Aktivna sezona je sve bliže i treba planirati i na vreme obaviti sve poslove koji su neophodni za prolećni rad sa pčelama. S obzirom da su sada još uvek manje zauzeti na pčelinjacima, pčelarima se savetuje da nastoje da ako je to moguće, sada urade i sve pripremne poslove za celu ovogodišnju sezonu: izradu ramova, košnica, nukleusa, oplodnjaka, medišnih nastavaka, pripremu za selidbu i dr. Krajem meseca će se nešto izvesnije znati stanje društava, pa se može planirati eventualno proširenje pčelinjaka, kupovina ili prodaja rojeva, kao i drugi poslovi za narednu sezonu. Ipak, za precizniju procenu pčelinjaka najbolje je sačekati april.

Posećivati pčelarske skupove radi učlanjenja u društva, slušanja predavanja, razmene informacija, kupovina, kontakata i dr.

Iskoristiti povoljne dane da se posadi neko medonosno bilje - drveće ili grmlje, a oni pčelari koji su u mogućnosti, pripremiće zemljište za setvu nekog medonosnog bilja- facelije, slačice, raznih vrsta deteline idr.

APRIL 2013

Stanje na pčelinjaku

Naknadna zahlađenja i sneg tokom marta su uticali da se donekle zaustavi ili uspori brz razvoj vegetacije, kao i razvoj pčelinjih društava. Kada je vegetacija u pitanju, neobično za ovu godinu je da se period između cvetanja kajsije i dženerike, koji je obično 1-2 dana, sada produžio na 7-10 dana. To se retko dešavalo, a može biti povoljno za razvoj društava jer se time praktično znatno produžava period ukupnog cvetanja voća. Činilo se da će godina biti veoma rana, a sada se pokazuje da će cvetanje bagrema verovatno biti u nekim prosečnim granicama ili samo neki dan ranije.

Ovog proleća snaga pčelinjih društava se dosta razlikuje od košnice do košnice i od pčelinjaka do pčelinjaka. Dok ima pčelinjaka na kojima su pčele u vidno boljem stanju nego prethodne godine, nije mali broj ni pčelara koji javljaju da su im pčelinja društva prošlog proleća bila snažnija. To je najviše zavisilo od jesenje pripreme društava i toga kako su uzimljena, ali i od klimatskih i drugih uslova u pojedinim područjima.

Društva prosečne snage u LR košnicama krajem marta su imala oko 4 rama sa leglom, a snažna društva 5 ramova, dok kod DB košnica to je za oko 1 ram manje. Govori se o ramovima koje leglo pokriva u velikom procentu, 70-80% i više, a ako je leglo bilo razvučeno, ono se širilo i na još veći broj ramova.

Zima je bila blaga, pa su preživela i društva koja inače ne bi podnela jaku i dugu zimu. Ona su i dalje slaba po broju pčela ali pčele nisu previše iscrpljene i izgleda da je zaraženost nozemozom manja.

Radovi na pčelinjaku

Ukoliko to nije uradjeno u martu, sada se obavlja glavni prolećni pregled. Treba očistiti podnjače, utvrditi da li je sa društvom sve u redu (da ima dobru maticu koja dobro nosi, dovoljno meda i da su pčele zdrave). Dalji radovi će zavisiti od stanja u košnici (snage društva, kvaliteta saća, količine meda i dr.) kao i tipa košnice a u mnogome i od opredeljenja pčelara koju tehniku pčelarenja potencira i sprovodi. Tako, sa snažnim društvima će praktično biti manje posla, dok će ona pčelinja društva srednje snage kao i slaba, zahtevati pažljiviju negu ako želimo da ih maksimalno podstaknemo na razvoj. Naravno, kada se uključe i drugi uslovi, kao tehnika pčelarenja, na koju veoma utiče broj košnica na pčelinjaku, onda je jasno da pčelari sa velikim brojem košnica najčešće neće raditi detaljne radove kod svake pojedinačne košnice, dok pčelari sa manjim brojem, obično posvećuju više pažnje pojedinačnim društvima. Treba biti svestan da je sa pčelama moguće raditi na veoma različite načine koji ipak na kraju vode do uspeha, manjeg ili većeg.

Društva koja se u martu nisu dovoljno razvila i koja ne pokrivaju dovoljno ramove, najbolje je još malo da sačekaju do proširenja praznim ramovima ili satnim osnovama. Umesto toga, njima možemo dodavati ramove sa lepim saćem, sa nešto meda i delom sa praznim saćem za zaleganje. Kod takvih društava, ti ramovi se dodaju isključivo sa strane legla. Ono čime bismo još mogli da postaknemo razvoj takvih društava je da malo razgrebemo med na ramovima sa leglom, kako bismo podstakli da ga pčele prenose i oslobađaju prostor za nošenje matice. Isto tako, možemo preokretati srednji ram legla, ili i svaki drugi, kako bismo podstakli proširenje prostora pod leglom. Treba imati u vidu da se ta mera radi samo ako leglo pokriva više od polovine rama u znatnijoj meri, a ne tek samo malo. Kao podsticajna mera, dobro je i ram koji je bio skraja legla i sa malom površinom legla, ali sa lepim saćem, premestiti bliže sredini legla, gde će pčele obezbediti da matica zalegne taj ram u većoj meri i brže nego kada bi on bio skraja legla.

Društva koja su se bolje razvila, sada će već pokazivati težnju da grade novo saće (može da se primeti nov, beo vosak po satonošama, između ramova i u gornjem delu ramova). Takvim društvima možemo dodavati satne osnove na izgradnju i zaleganje. To se radi ukoliko je tog dana i makar naredna dva tri dana vreme toplo a ima dovoljno mladih pčela, unosa nektara i polena, ili se prihranjuju. Može se primetiti, naročito kada se polako razmiče ram od rama sa leglom, da se mlade pčele grupišu u "grozdove" između ramova. Ta mesta su posebno pogodna za dodavanje satnih osnova. To je po pravilu prostor između ramova sa otvorenim leglom. Dobro razvijenim društvima, koja imaju 4 i više ramova sa leglom, koji pokrivaju većinu rama, ramovi sa satnim osnovama se slobodno mogu stavljati u sredinu legla. Tu će ih pčele najbolje i najbrže izgraditi. Ako satnu osnovu stavimo uz neki ram sa malom površinom legla, velika je verovatnoća sa neće biti ceo izgrađen, i da ćemo možda biti prinudjeni da preokrećemo ram, kako bi bio izgrađen i na drugoj strani. Društvima sa 3 rama dobro pokrivenih leglom, satne osnove se dodaju skraja legla, na toplijoj strani i tamo gde je više pčela. Umesto satne osnove, društvima se može dodavati ram sa lepo izgrađenim praznim saćem. Treba imati u vidu da ne važi pravilo da pčelama više pomažemo ako im damo prazan ram nego satnu osnovu. Dešava se, posebno u proleće, da matica ne zaleže dodat prazan ram, već ga pčele pune polenom i nektarom a da matica radije zaleže izgrađenu satnu osnovu.

Snažna društva će na početku aprila zauzimati pune LR nastavke i postepeno će prelaziti u donje nastavke, ili su već krajem marta prešla. Takvim društvima sada ćemo rotirati mesta nastavaka. Ako u bivšem donjem nastavku nije bilo legla, onda ćemo iz bivšeg gornjeg izvući 2-3 rama sa dosta otvorenog legla i postaviti u sadašnji gornji nastavak. Sa strane možemo dodati po satnu osnovu a ako je društvo veoma jako, vreme toplo, možemo dodati i jednu osnovu između tih ramova sa leglom. Ramove koji se pokažu kao višak u tom nastavku možemo koristiti u donjem nastavku ili u drugim košnicama a mogu se koristiti i u druge svrhe. Takvim snažnim društvima biće potrebno postaviti i treće nastavke u toku aprila, a to se posebno odnosi ako postoji neka dobra prolećna paša (voćna, vrbe, crnjuša, perko, uljana repica, maslačak i dr.).

I kod snažnim društava u DB košnicama ćemo postaviti medišne nastavke ako društva dobro ispunjavaju plodišta. To se naravno još pre odnosi na desetoramne DB košnice. Varijanta tog postupka, dok društva još nisu prepunjena pčelama, je da iz više košnica uzimamo po neki plodišni ram i stavljamo ih u dodatni plodišni nastavak koga postavimo na neku jaku košnicu. To je korisno iz više razloga a preporučuje se i kao mera obezbeđenja rezervnih ramova sa medom i polenom, bilo za osnovna društva ili za rojeve. Umesto ramova koje oduzimamo, stavićemo satne osnove, a kada se još uveća broj pčela u tim košnicama, dodaćemo im medišta. Snažna društva i dobra paša u aprilu se mogu iskoristiti i za izgradnju medišnog saća.

Prihranjivanje sirupom ili razređenim medom daje dobre rezultate. Ako su rezerve hrane u košnici nedovoljne, treba najpre dodati sirup u većim količinama -intezivnije, dok se rezerve ne dopune. Prihranjivanje otklapanjem mednih poklopčića je veoma efikasan vid prihranjivanja i treba ga praktikovati kada god je moguće. Varijanta tog postupka je i stavljanje ramova sa medom iza pregradne daske, iza neke folije ili pak u donje nastavke, odakle će pčele radije prenositi med nego da nisu razdvojeni od ramova gde je klube.

Krajem aprila bi bilo dobro na pčelinjaku postaviti po jednu staru košnicu-mamac za eventualne rojeve.

April je veoma pogodan za sakupljanje polenovog praha, i šteta je ne iskoristiti obilje praha sa raznovrsnog bilja. Pčelari koji nemaju i ne koriste sakupljače, mogu uzimati polen već deponovan u saće i prerađen - pergu.

Ako se u nekoj košnici primete rojevni matičnjaci, to je znak da uradimo kontrolu drugih društava. Jednostavniji vid kontrole je da se malo podignu-iskose plodišni nastavci i da se odozdo vidi ima li znakova rojenja. Ramovi sa matičnjacima se mogu iskoristiti za formiranje novih rojeva, koji se u dodatak jednog ili dva rama sa medom i polenom, mogu odlično razvijati. Ako ne želimo umnožavanje društava niti proizvodnju matica, rojevni matičnjaci i uopšte-društva koja su ušla u rojevno stanje se mogu iskoristiti za proizvodnju matičnog mleča.

Ostali radovi

Poslovi u aprilu izvan pčelinjaka prate intezivnu aktivnost pčelara na pripremi za bagremovu pašu, pa obuhvataju pregledanje i sređivanje medišnih nastavaka i saća, eventualnu nabavku dodatnih medišnih nastavaka, ramova i satnih osnova. Takođe, u poslove u radionici spadaju i pripreme za odgajivanje matica- izrada ili popravka oplodnjaka, livenje voštanih matičnih čaura (za one koji presađuju larve radi proizvodnje matica ili mleča).

Pčelari koji nisu na vreme pripremili ramove sa satnim osnovama, to treba sada da učine, što pre. Mogu se iskoristiti i ramovi koji su izvađeni iz košnica tokom prolećnog pregleda, kada se očiste od voska i u slučaju potrebe i dezinfikuju.

Još uvek je moguća sadnja medonosnog drveća i žbunja, a takođe i setva medonosnog bilja.

MAJ 2013

Stanje na pčelinjaku

Ove godine pčelinja društva su imala odlične mogućnosti da najbojle iskoriste voćnu i druge aprilske paše, a to se i ostvarilo, na zadovoljstvo pčelara. Neki pčelari su čak dobili i nešto voćnog meda za vrcanje, što se u našim uslovima retko dešava. U svakom slučaju, pčelinja društva su se odlično razvila i spremna su za bagremovu pašu. Bagrem će cvetati ranije nego prosečno i ranije nego što smo očekivali. U Srbiji i centralnim delovima Balkana cvetanje se očekuje na samom početku maja, od 3-4. maja u nižim krajevima a nešto kasnije, 6-8. maja u brdskim krajevima, u višim predelima još kasnije. Reč je o prvim cvetanjima, dok će većina bagrema na nekom podrućju ipak procvetati dan-dva kasnije od navedenog, ili i sa nešto većim kašnjenjem, zavisno od uslova.

Košnice su pune polena i nektara i to predstavlja veliku prednost za iskoriščavanje bagremove paše, jer će pčele unositi prvi sledeći unos nektara direktno u medišne nastavke a ne u plodišta. Time je obezbeđeno da će biti nešto meda za vrcanje čak i u slučaju da paša iz nekog razloga podbaci, a u slučaju da bude dobra, onda se mogu očekivati i veoma visoki prinosi.

Zbog obilja polena i nektara i izvesne blokade nošenja matice koja je zbog toga izazvana, neka pčelinja društva su već ušla u rojevno stanje, posebno ona čije matice imale veću genetsku predispoziciju. Po tome, ova godina bi mogla biti rojevna, sa većim procentom društava koja ulaze u rojevni nagon nego inače.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji nisu dodali medišne nastavke, to bi trebalo što pre da učine, naravno ukoliko su pčelinja društva spremna za bagremovu pašu. Za one manje iskusne treba pojasniti da se pod tim podrazumeva da su plodišni nastavci dobro ispunjeni pčelama, leglom, polenom i medom.

S obzirom na dobar razvoj i unose u voćnoj paši, savetuje se da se odmah postave dva medišna nastavka (ili i svi predviđeni za tu košnicu), dok postepeno stavljanje nastavaka mogu da praktikuju pčelari koji često obilaze pčelinjake i koji brzo mogu da reaguju u slučaju potrebe za dodavanjem. Ima više razloga zašto se preporučuje stavljanje dva medišta, osnovni je da se pčelama obezbedi dovoljno prostora i za privremeno (za prvo isparavanje nektara) i za trajno skladištenje unetog nektara a drugi razlozi su jer se time poboljšava mikroklima u košnici, omogućava rasterećivanje plodišta od velikog broja pčela i dr. Velika površina praznog saća predstavlja vrlo snažan podsticaj pčelama da donose više nektara. Pčelari početnici bi trebalo da znaju za stari savet, da je bolje imati jedan nastavak više na košnici nego jedan ram manje, jer šteta je ne iskoristiti ono što nam priroda pruža, nekada je to malo, nekada više, nekada mnogo.

Ukoliko su pčele već prešle u ranije dodate nastavke za vreme voćne paše, druga medišta treba postaviti ispod postojećih, čime će društva biti više stimulisana za unos nektara. Ako nemamo dovoljno izgrađenog saća, tako se može dodavati (podmetnuti) nastavak sa satnim osnovama. Dodavanje medišnih nastavaka ispod postojećih se može vršiti sve dok očekujemo neke solidne unose nektara, ukoliko je paša pri kraju, to ne treba raditi jer se može desiti da med ne bude dobro poklopljen voštanim poklopčićima i dodaju se iznad. Ako se u medišnim nastavcima postavljenim ranije nalazi nešto voćnog meda, dobro bi bilo obeležiti te nastavka nekom oznakom, kako bi se kasnije mogli odvojeno izvrcati, ako se to želi.

Ako se primeti da je neko društvo ušlo u rojevno stanje, jedno rešenje je iskoristiti matićnjake i od društva formirati rojeve, uzeti maticu i sa njom formirati manji roj a u košnici ostaviti zreo i dobar matičnjak. Neke druge mogućnosti, kao što je isecanje matičnjaka, stavljanje matične rešetke i umetanje nastavka sa satnim osnovama usred plodišta (kod LR košnica) zahtevaju dosta rada a ne mogu da garantuju da roj neće izleteti.

S obzirom na veliki unos polena i nektara u aprilskim pašama, bilo bi odlično ako bi pčelari mogli da naprave neke rezerve ramova sa polenom i medom za kasnije, za formiranje rojeva, pripremu društava za zimu i sl. To se kod LR i Farar košnica može relativno lako uraditi u posebnim nastavcima gde bi se stavljali ti ramovi i koji bi se postavili na vrh košnice (pošto su puni) ili na neke odabrane košnice. Kod DB košnica to se može uraditi tako što se na neku odabranu košnicu može postaviti plodišni nastavak (ili dva spojena medištna nastavka) u koji bi se stavljali ramovi za rezervu. Ispod tog velikog plodišnog nastavka se mogu postaviti 1-2 normalna medišta, kako bi pčele imale dovoljno prostora za unos nektara.

Pčelari koji nameravaju da sele košnice na drugu bagremovu pašu, ili neku drugu pašu trebalo bi da skinu i prebace višak meda sa košnica koje će seliti na one koje se ne sele, kako bi med nastavio da zri i kako bi košnice bile lakše za selidbu.

Ostali radovi

Obezbediti dovoljno medišnih nastavaka i ramova, a ukoliko nema dovoljno izgrađenog saća, onda i satnih osnova. Pčelari koji nameravaju da sele košnice na neku drugu pašu trebalo bi, osim pripreme društava i košnica, da se pobrinu i za zakonske procedure i da na vreme obezbede potrebne potvrde.

S obzirom na obilje polena u košnicama, opravdano je deo prerađenog polena u saću-pergu vaditi i koristiti kao lekovit preparat, samostalno ili pomešano sa medom. Polen se vadi specijalnim spravama, ili pak pogodnim nožem- bilo prethodnim zamrzavanjem rama ili na običnoj temperaturi.

Oni koji žele da kupe rojeve, ostvariće kontakt sa prodavcem i obezbediti sve što je potrebno za smeštaj i negovanje rojeva.

Proizvođači matica vrše pripreme za odgajivanje- pripremaju oplodnjake, pribor za rad, kaveze i dr.

Veliki broj pčelara vrca bagremov med u toku juna, pa ako se tako praktikuje, potrebno je na vreme pripremiti prostorije, centrifugu, ambalažu i ostalo što je potrebno.

JUN 2013

Stanje na pčelinjaku

Pčelari su ove godine veoma podeljeni u pogledu toga koliko su zadovoljni bagremovom pašom. Zbog velikih vrućina na početku cvetanja i kasnijih većih zahladjenja baš u periodu kada bi trebalo da maksimalno medi, u predelima sa jednolikim, ravničarskim reljefom prinosi meda su bili manji - od 5-10kg po košnici ili nešto malo više, dok se u brdovitim krajevima medenje bilo bolje a nekim u predelima pčelari su ostvarili skoro rekordne prinose. Gustina nektara je bila visoka i to se videlo i po vrlo brzom poklapanju ćelija voštanim poklopčićima.

Dobra okolnost je što su gotovo u svim krajevima pčele unele dosta meda u plodišta i time obezbedile znatne rezerve za zimu. Zanimljivo je da se primećuje da su se zalihe prerađenog polena u košnicama iz voćne i drugih aprilskih paša znatno smanjile, ako ne i nestale. Srećom, posle bagrema su se javili i drugi izvori polena, posebno bagremac, livadsko bilje, kupine...

Što se tiče rojenja, izgleda da se ono nije javljalo tako masovno kao prethodne godine, ali je verovatno bilo češće nego što se prosečno javlja. Tiha smena matica je možda bila nešto češće zapažena u košnicama nego inače.

Radovi na pčelinjaku

S obzirom da je bagremov med ove godine odličnog kvaliteta i gustine, ne mora se previše dugo čekati na pogodan trenutak za vrcanje, to se može obaviti i početkom juna. Naravno, podrazumeva se da med nastavlja zrenje i kada je poklopljen i da tako dobija i drugu, svojstvenu aromu, pa prema tome, ako neko nema razloga da vrca ranije, može to ostaviti i za naredni mesec. Pri odlučivanju o terminu vrcanja, dobro je obratiti pažnju na to da li ima neke makar podsticajne paše, kako bi se izbegao bespašni period i eventualni problemi sa grabežom pri radu sa košnicama. Na drugoj strani, pri vađenju ramova za vrcanje, preporučljivo je ne uzimati one gde pored starog meda ima i svežeg unosa nekog novog nektara sa nekog drugog bilja, jer on može da poveća procenat vode u medu.

Jun je mesec kada pčelari formiraju sami ili kupuju nove rojeve. Ove godine, zbog ranije bagremove paše, rojevi se mogu formirati ranije nego inače, što predstavlja veliku prednost za njihovo negovanje i razvoj. Kada se to obavlja ranije, rojevi se mogu oformiti i sa manje ramova sa leglom, jer će biti dovoljno vremena da se postepeno proširuje leglo i društvo dovoljno razvije do jeseni.

U junu se pojavljuje više pčelinjih paša - livaska, lipova, kesten, kupina, deteline, idr. a krajem meseca i suncokretova paša. Nije isključeno da se pojavi i paša medljike (sa hrasta), kiše koje su padale krajem maja pogoduju pojavi medljike tokom leta.

Dobro je postavljati skupljače polena kao i skupljače propolisa. Sada je povoljan period i za proizvodnju matičnog mleča. Za svoje potrebe, pčelari ga mogu proizvesti i sasvim jednostavno- privremenim obezmatičenjem nekoliko društava i sakupljanjem mleča iz još nezatvorenih matičnjaka, 2-3 dana posle obezmatičenja.



Ostali radovi

Proizvođači matica vrše pripreme za odgajivanje- pripremaju oplodnjake, pribor za rad, kaveze i dr.

Veliki broj pčelara vrca bagremov med u toku juna, pa ako se tako praktikuje, potrebno je na vreme pripremiti prostorije, centrifugu, ambalažu i ostalo što je potrebno.

Pčelari koji nameravaju da sele košnice na suncokretovu pašu trebalo bi najpre da obiđu terene i razgovaraju sa meštanima.

JUL 2013

Stanje na pčelinjaku

Jun je protekao uglavnom uz prisustvo neke podsticajne paše, a u nekim krajevima, to je bila i paša koja je obezbedila i i nešto meda za vrcanje (kupine, lipova paša, deteline i dr.). Iako je u proleće bilo mnogo unosa polena, posle bagremove paše ga nije bilo mnogo u košnicama jer je dosta potrošeno za vreme kišnih dana, pa je tek u junu ponovo počeo intezivniji unos polena. Moglo se primetiti i da je bilo dosta unosa propolisa.

Društva koja su dala veće količine meda u bagremovoj paši najčešće su u plodištima ostajala bez mednih venaca i sa manje meda, dok ona društva koja su dala manje meda za vrcanje (obično ona koja su u proleće bila slabija, ili koja su se rojila, menjala matice i sl.) u plodišnim nastavcima imaju znatno više meda.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji nisu izvrcali bagremov med, najverovatnije će to učiniti ovog meseca. Ukoliko je bilo unosa i nekog drugog, kasnijeg meda, neki će odvajati ramove sa bagremovim medom da zasebno vrcaju, dok će drugi vrcati zajedno. Treba imati u vidu da i manje količine sveže unetog, nezaklopljenog meda, koji može biti i znatno ređi, mogu da utiču na smanjenje gustine izvrcanog meda. Zbog toga se savetuje da se za vrcanje ne uzimaju ramovi sa sveže donetim medom, već da se ostave u košnici. Pčele će ih dopunjavati ukoliko bude neke paše i postepeno će poklapati voštanim poklopcima.

Već krajem juna, počela je suncokretova paša, jedna od veoma važnih, glavnih paša u Vojvodini, na koju mnogi pčelari doseljavaju svoje košnice. Pošto je unos na njoj veći u prvoj polovini paše nego u drugoj, potrebno je pčele što pre preseliti. Pri iizboru mesta voditi računa o sortama posejanog suncokreta, predusevima, da li u blizini ima parcela na kojima će kasnije cvetati, eventualnom prisustvu drugih, dodatnih paša i dr.

Zbog dosta padavina, svi su izgledi da će ove godine biti bolje stanje sa pašom u julu nego prethodne i da će pčele imati redovniju i stabilniju podsticajnu pašu, ali to na žalost to verovatno neće važiti za sve krajeve. Pri radu sa košnicama uvek treba preduzimati mere da se ne izazove grabež, a ako se primete prvi znaci, najbolje je prekidati rad. Može se napraviti kraća ili malo duža pauza pa opet nastaviti, stalno prateći ponašanje pčela.

Dobro je tokom meseca preduzeti mere da se zamene stare i loše matice, kako bi društva ušla u pripremu za prezimljavanje sa dobrim maticama. Najpre treba pregledati košnicu da se vidi da li možda samo društvo već nije zamenilo maticu- bilo rojenjem, tihom smenom, ili možda ako je nekim slučajem ostalo bez matice i samo odgajilo novu. Ako utvrdimo da je matica koja se nalazi u društvu loša (loše zaleže, stara, oštećena...) uklonićemo i dodati drugu, ili ćemo dodati matičnjak, ako ga imamo. Mada je za to već istekao preporučljiv rok, ipak u slučaju da je neophodno, možemo dopustiti i da pčele same odgaje novu maticu, ali to treba uraditi što pre, početkom meseca, kako bi bilo dovoljno vremena da se matica oplodi, pronese i društvo pripremi za prezimljavanje.

Svako otvaranje košnica i pregled ramova treba iskoristiti da se vidi da li je leglo zdravo i da li slučajno nema znakova neke bolesti. Najpre se misli na američku kugu koja srećom dosta retko sreće ali ipak, nije isključeno da se pojavi i na dobro održavanom pčelinjaku usled eventualne pojave naleta pčela, grabeži, eventualne kupovine zaraženih društava i sl. Pčelari koji se do sada nisu sretali sa tom bolešću (srećom) mogu na ovom linku videti fotografije obolelog društva.[Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

Ukoliko uslovi (paše, poslovi na pčelinjaku i dr.) dozvoljavaju, već tokom jula se preduzimaju neke mere pripreme društava za prezimljavanje. Ukoliko i dalje traje neka značajnija paša, pripreme ćemo ostaviti za naredni mesec. U smislu prvih priprema, već sada se proveravaju rezerve meda i obezbedjuje da svako društvo ima dobre rezerve. Dalje, staro i loše saće se polako stavlja na kraj košnice i to suprotno od mesta gde očekujemo da će klube biti tokom zime. Preporučuje se da se stavi izvan prostora budućeg zimskog klubeta - izvan ramova sa medom koji će stajati uz leglo sa te strane košnice. Satne osnove se mogu dodavati još uglavnom samo ovog meseca, jer će ih u avgustu pčele verovatno slabije izgrađivati a matica još teže zalegati - više će biti sklona da zaleže u starije saće. Voditi računa ukoliko se dodaju satne osnove da to bude u centru klubeta (kako bi ih matica sigurnije i potpunije zalegla) a društva obavezno prihraniti ukoliko nema paše, glavne ili podsticajne.

Kod društava sa nedovoljnim zalihama hrane, ukoliko je ne možemo obezbediti preraspodelom ramova sa medom iz drugih košnica, savetuje se što pre početi obilno prihranjivanje. Radi toga, prethodno ćemo skinuti medišne nastavke ako su bili na košnicama. Kod LR košnica, kao i drugih tipova košnica kod kojih je plodište u više nastavaka, savetuje se već sada promeniti mesta nastavaka ili intervencijom pomeranja pojedinačnih ramova obezbediti da u donjem nastavku budu ramovi sa nešto meda ili ramovi sa leglom na kojima nema mednih venaca. U gornjem nastavku može da ostane ne više od 3 do 4 ramova sa leglom, sa boljim mednim vencima, sa što više polena, i naravno, sa strane da budu puni ramovi sa medom. Ako se košnice nalaze na suncokretovoj paši ili su na prethodnim pašama sakupile dosta meda, priprema društava za zimu i obezbedjivanje dovoljnih količina hrane biće vrlo laki.

Rojeve koji su formirani ili nabavljeni ove sezone treba redovno negovati, dodavati satne osnove ili saće radi proširivanja i razvoja i prihranjivati, ukoliko nema dobre paše. Ne treba ići u krajnost i dodavati previše ramova, koji neće biti dovoljno dobro izgrađeni, zaleženi, ili napunjeni medom, polenom. Takvi ramovi kasnije predstavljaju smetnje boljem i bržem razvoju društava. Mnogo je bolje da se roju ne dodaje drugi ram ukoliko do kraja ne izgradi i zaposedne prethodni.

Pčelari koji praktikuju letnje tretiranje protiv varoe, učiniće to u nekom pogodnom trenutku za tu vrstu tretmana.

Obezbediti da na pčelinjacima ili u blizini bude stalno prisutna voda, koja je neophodna pčelama.

Ostali radovi

Krajem jula se može skidati propolis sa mreža koje su bile postavljane radi sakupljanja. Pri skidanju očišćenih medišta, pre njihovog ostavljanja u skladišta do naredne sezone, treba sastrugati propolis sa ramova i nastavaka.

S obzirom na zakonsku obavezu obeležavanja košnica, savetuje se da pčelari kontaktiraju lokalne veterinarske stanice i podnesu zahteve za obeležavanje.

AVGUST 2013

Stanje na pčelinjaku

Iako prvobitno nisu najavljivane duže velike vrućine, vrlo visoke temperture se od jula nastavljaju i u avgustu. Srećom, padavina je bilo više nego prethodne godine pa i pored suša koje su posle nastupile, pčele ipak najčešće imaju kakvu-takvu podsticajnu pašu. Tamo gde su društva dala veće količine bagremovog meda, verovatno ga je u plodišnim nastavcima manje, i obratno, kod pčelara koji su imali slabe prinose bagremovog meda, u plodišnim nastavcima ima dosta meda. Neka društva su već i sama spremna za prezimljavanje jer imaju dovoljno hrane i sa strane legla i u mednim vencima iznad legla, dok će drugima biti potrebno prihranjivanje. Pčelari čije pčele su koristile suncokretovu ili neku drugu letnju pašu, neće imati razloga da brinu za rezerve hrane za zimu, naravno, pod uslovom da ostave pčelama dovoljno od onoga što su unele. Primećeno je da su i društva koja su posle bagrema imale slabije medne vence, kasnije unosila neki drugi med i delom formirali-dopunili medne vence pa će u tom slučaju biti potrebna samo prihrana manjim količinama surupa ili razređenog meda ili možda prihrana neće ni biti potrebna.

I u krajevima gde nema suncokretove paše, pčelari su verovatno očekivali neku pašu tokom jula, ali na žalost izgleda da je to skoro svuda podbacilo. Bilo je nekih unosa meda koji se može izvrcati, ali ti prinosi su generalno slabi. Medljika se za sada nije pojavljivala, zapravo možda jeste u nekim krajevima, lokalnog značaja.

Tokom jula je primećen možda nešto i veći unos propolisa nego što je to uobičajeno. Tek sada se u nekim košnicama primećuje varoa na pčelama, dok se za raniji period moglo reći da varoe skoro nije ni bilo primetno.

Radovi na pčelinjaku

Početkom ili sredinom avgusta se obično vrca letnji med, čime se ujedno stvaraju uslovi da se može početi sa pripremama društava za prezimljavanje. Izvrcane medišne nastavke treba vratiti društvima na čišćenje a zatim ih skinuti sa košnica. Pčelari su nekada u nedoumici da li da to rade u uslovima visokih temperatura ili ako ima, ili ako očekuju neku pašu, a odgovor na to pitanje svaki pčelar nalazi sam za sebe, zavisno od svojih opredeljenja, načina i uslova pčelarenja. Pri vraćanju medišta na čišćenje može se posavetovati da se na plodišta košnica postave plastične folije (srednje debljine ili deblje) dimenzija približnih dimenzijama plodišta, s tim da se ne pokriva celo plodište već se povuče za nekoliko centimetara unazad, ili povrne ugao, kako bi pčele kroz taj prolaz prolazile u medišne nastavke. Time se postiže da pčele u boljoj meri pokupe eventualne ostatke meda iz izvcanih nastavaka i prenesu u plodište. Druga prednost je što se zbog takvog pregrađivanja olakšava kasnije sklanjanje praznih medišta. Prednost takvog postupka je i u tome što se znatno smanjuje i odlaže veće uzbuđivanje pčela usled vraćanja izvrcanog saća. Time može biti dosta olakšano vraćanje velikog broja medišta na velikim pčelinjacima a čak se i omogućava vraćanje medišta u nešto ranijim časovima popodne, naravno uz obaveznu povećanu pažnju i oprez. Inače, ako se vraćanje radi početkom avgusta, uobičajeno je da se počne oko 19.30, zavisno od broja medišta. Pri postavljanju na košnice nastavke treba dobro obrisati mokrom krpom-sunđerom i obezbediti da nema nikakvih otvora kroz koje bi tudje pčele eventualno mogle da udju. Ako postoji potreba da se medišni nastavci vrate tokom noći, onda se folija može postaviti unapred, tokom dana, s tim da cela pokriva plodište a kraj se povrne neposredno pred postavljanje medišta.

Dobro je što pre uraditi jesenji pregled društava, prilikom kojeg se društva ujedno i pripremaju za uspešno prezimljavanje. Važno je utvrditi da li je sve u redu sa maticom (normalno radiličko leglo sve starosti). Ako se u ovo doba primeti veće prisustvo trutovskog legla, ut postojeće, radiličko, to može biti znak da je matica stara i da će je pčele možda i zameniti tihom zamenom, ove ili naredne godine. Može biti znak i da nešto sa maticom nije u redu, bez obzira na njenu starost. U slučajevima da nema radiličkog legla, možda se samo radi o nestanku matice (nema nikakvog legla) gde mlada matica nije uspela da se oplodi, ili pojavi lažnih matica ili matice trutuše (samo trutovsko leglo). U svim tim slučajevima treba na vreme intervenisati - dodati novu oplodjenu maticu ili spojiti društvo sa nekim drugim društvom ili nukleusom- oplodnjakom koji imaju dobru maticu. U slučaju da to nije na raspolaganju, početkom avgusta se još može pokušati sa spasavanjem društava jednostavnim dodavanjem otvorenog legla iz neke druge košnice, zajedno sa pčelama na njemu, kako bi se iz tog legla odgajili matičnjaci. Za pčelare početnike, treba napomenuti da matica iz odgajenih matičnjaka izlazi 10 dana od dodavanja legla (ili eventualnog obezmatičenja) a da obično počinje da nosi 10 dana od dana izleganja. U slučajevima da društvo bez matice nema dovoljno pčela, a pogotovo ako ima samo stare pčele ili dosta trutova, potrebno je dodati ne samo jedan ram sa otvorenim leglom, već najbolje 2-3 rama, sa pčelama, otvorenim i zatvorenim leglom, kako bi se time obezbedila normalnija struktura društva i dobro negovanje matičnjaka.

Pri uredjivanju ramova u košnici dobro je poštovati ono kako su pčele same uredile plodište, ali ne po svaku cenu, jer nekada su potrebne i značajnije intervencije. Na primer, ako sa strane legla nema ramova sa dosta meda, treba ih dodati, ili iz te iste košnice (ako su na primer bili udaljeni) ili neke druge. Dešava se da je, zavisno od ranijih postupaka pčelara, još u bragemu ili i pre nastao neki diskontinuitet legla- pregradjivanje ramom sa polenom ili medom usred legla. Ili pak, da je dodavano previše satnih osnova koje pčele nisu do kraja izgradile i matica ih ili nije zalegla, ili nije potpuno zalegla. Savetuje se početi slaganje ramova od toplije strane košnice - južne, jugozapadne, na strani koja je okrenuta ka zimskom suncu u najtoplijem dobu dana. Postupak se donekle razlikuje kod različitih tipova košnica. Kod DB košnica, dovoljno je sa strane postaviti dva puna rama sa medom i eventualno malo cvetnog praha, a zatim, kao treći, postavlja se ram sa medom i više cvetnog praha, ako ga ima. Ukoliko ne, odmah uz med se postavljaju ramovi sa leglom. Nema potrebe stavljati više od dva rama sa medom na toj strani, jer pčelama tokom zime neće biti dostupni dalji ramovi a i količine meda na dva rama su uz onaj med u mednim vencima, sasvim dovoljne za uspešno prezimljavanje. Bolje je staviti samo jedan ram, ali zaista pun meda, težak, nego više ramova samo delimično punih. Posle meda i polena, ređaju se ramovi sa leglom, pri čemu treba birati lepo saće, smedje ili tamnije, sa lepim mednim vencima (ako ih ima). Ne treba stavljati više od 5 ramova sa leglom, 4, najviše 5 bi bio optimum, čime se obezbedjuje da kada se tokom zime klube smanju, bude mu dostupan polen i med sa obe strane. Ako bi leglo bilo razvučeno na mnogo ramova, bilo bi znatno otežano da se klube normalno postavi i zimuje, a bila bi potrebnna i znatno veća količina dodatne jesenje prihrane. Posle ramova sa leglom dovoljno je postaviti jedan ram sa polenom i medom i još jedan ali pun ram sa medom. Ostatak legla, pogotovo ako je na lošem saću, bez mednih venaca, na sasvim mladom saću, treba staviti na sam kraj košnice, što ne predstavlja nikakav problem jer je vreme toplo a društva zaposedaju celu košnicu. U slučajevima da ima više punih ramova sa medom, naravno da ćemo ih ostaviti u košnici, sasvim skraja, ili dati nekom drugom društvu, koje nema dovoljno, ili pak čuvati u nekom pogodnom, hladnom magacinu, do proleća. Ako pčelar ima pregradnu dasku, može je iskoristiti da odvoji deo košnice gde će biti zimsko klube, od dela gde će stajati eventualni prazan prostor ili ostatak ramova. Ramovi sa medom iza pregradne daske mogu se povremeno otklapati, kako bi se stimulisalo prenošenje meda u medne vence na centralnim ramovima. Kod košnica sa žičanom podnjačom to otklapanje nije moguće osim ako se ne obezbedi nešto da med ne curi izvan košnice. U svakom slučaju, pri otklapanju meda treba preduzeti sve mere opreza da se ne izazove grabež.

Kod LR i AŽ košnica se donekle može uraditi slično kao što je savetovano za DB, s tim da se to odnosi na gornji LR nastavak (ako društvo zimuje u dva nastavka). Ukoliko zimuje samo u jednom, može se sprovesti isti postupak kao kod LR. Kod zimovanja u dva nastavka, u donji nastavak se stavlja višak ramova sa leglom (lošije saće, bez mednih venaca...), kao i ramovi sa nešto meda koga će pčele tokom avgusta i kasnije polako prenositi u gornji nastavak i formirati medne vence. Kod LR košnice se dešava da se u donjim nastavcima nalaze ramovi sa većim količinama polenovog praha, pa je dobro preneti ih u gornji nastavak.

Pčelari koji koriste polunastavke sa medom - magacine hrane, postavljaju ih na podnjaču, preko njih stavljaju plodišne nastavke (LR ili Farar, ali to može da se primeni i na DB, posebno na DB sa 10 ramova. Neki ih ostavljaju gore, što je isto moguće ali treba imati u vidu da društva koja eventualno značajnije oslabe tokom zime teško će moći da koriste med iz gornjih polunastavka. Druga društva pak mogu početi da u njima neguju leglo u rano proleće, što kasnije može predstavljati neke praktične teškoće u radu.

Kod svih tipova košnica se savetuje da imaju gornja leta, koja su veoma korisna za uspešno prezimljavanje. AKo ne postoje, treba ih napraviti što pre, kako bi pčele mogle da se naviknu na njih i eventualno prema njima formiraju rasporede hrane i legla u košnici.

Nije uobičajeno da se u avgustu formiraju novi rojevi ali treba naglasiti da je to ipak moguće, pogotovo ako se nabave kvalitetne, mlade matice. S obzirom da paša može i da izostane i da budu stvoreni uslovi za pojavu grabeži, pri formiranju rojeva treba biti posebno oprezan i pažljiv. Najčešća opasnost vreba u tome da se pri prebacanju u novu košnicu, pčele vraćaju u staru i pri tome prenose med u nju, što postepeno prelazi u grabež, što je veoma opasno, i za ta društva i pčelinjak u celini. Zato neki pčelari praktikuju da novi roj najpre postave na neko privremeno mesto, do istog dana uveče, a zatim, uveče ga prenesu na njegovo buduće mesto. Time se omogućava da se najveći procenat eventualno prenetih starih pčela vrati u svoje košnice i da iako zapamte poziciju novog roja, kasnije na tom mestu ga ne nadju jer je premešten. Prvih dva dana, ni po koju cenu ne treba novoformirane rojeve odmah hraniti sirupom jer će time biti stimulisano izletanje i eventualno vraćanje starih pčela, što vodi u grabež. Za slučaj da se grabež ipak javi, najbolje je napadnutu košnici premestiti na neko drugo mesto na pčelinjaku, leto suziti samo za ulaz jedne pčele a na njeno mesto postaviti drugu, praznu košnicu, sa otvorenim letom, poželjno iste boje, koja služi da odvrati pčele grabljivice, pošto je prazna.

Pri svakom pregledu košnica obratiti pažnju na leglo, da li izgleda kompaktno, normalno poklopljeno i bez znakova bolesti. Najopasnija bolest legla je američka kuga ( fotografije ) i iako se retko sreće (možda u samo 2-3% društava ili i znatno ređe, potrebno je uvek biti pažljiv pri posmatranju legla da bi eventualna pojava bolesti mogla da se uoči na vreme. Bolest se inače prepoznaje i po specifičnom, otužnom- neprijatnom mirisu koji se može osetiti čim se košnica otvori. Zakonski postupak predvidja obavezno prijavljivanje bolesti veterinarskom ispektoru, uništavanje društva i paljenje ramova sa saćem, medom, leglom...

Obezbediti da na pčelinjacima ili u blizini bude stalno prisutna voda, koja je neophodna pčelama, kako za negovanje legla (pravljenje hrane), tako i za hladjenje košnica.

U avgustu treba uraditi tretman protiv varoe.

Pošto je sada više osica i stršljena, savetuje se postavljanje više lovilica, koje se mogu napraviti od plastičnih flaša a pune se obično sa 2-4dl piva, kome se doda malo šećera.

Na košnice treba vratiti letvice leta i pri svakom radu sa pčelama obratiti pažnju da se ne izaziva grabež - raditi rano ujutru ili kasnije popodne, ako je potrebno, češće prekidati rad, suziti leta još više, prskati leta vodom i sl.

Ostali radovi

Posle skidanja medišnih nastavaka koji su pčelama dati da ih očiste posle vrcanja meda, savetuje se da se ramovi pregledaju i uklone oni koji su eventualno oštećeni, u kojima je bilo negovan oleglo ili deponovan polenov prah. Poznaćemo ih po nešto tamnijoj - smedjoj boji (leglo) ili po obično crvenkastoj boji (polenov prah). Uklanjanje tih ramova se savetuje da bi se tako predupredilo da budu izvor i podloga za razvoj voštanih moljaca. Pri pregledu ramova, takodje se savetuje da se sastruže propolis, kako sa ramova, tako i sa medišnih nastavaka. Nastavci sa saćem se mogu čuvati i napolju, naslagani jedni na druge, tako da se na dnu i na vrhu postave žičane mreže, kao zaštita od eventualnog ulaska leptira moljaca ili miševa, a ujedno time se stvara povećana ventilacija koja utiče na suzbijanje eventualnog razvoja moljaca u samim ramovima. Pored propolisa, dobro je sastrugati i vosak sa satonoša, donjih i bočnih letvica. Ukoliko su neki medišni nastavci oštećeni ili se oljuštila - oslabila stara boja, topli avgustovski dani su povoljni za njihovu popravku i farbanje.

Sakupljeni propolis je najbolje odmah upotrebiti za pravljenje različitih preparata - alkoholnog i vodenog rastvora, mlevenje i mešanje sa medom i polenom i sl.

S obzirom na zakonsku obavezu obeležavanja košnica, savetuje se da pčelari kontaktiraju lokalne veterinarske stanice i podnesu zahteve za obeležavanje.

Sada je najpogodnije vreme za setvu perka - kvalitetne krmne i ujedno veoma medonosne biljke i polenarice, koja cveta početkom aprila.

SEPTEMBAR 2013

Stanje na pčelinjaku

Tokom avgusta, uprkos suši, u nekim krajevima je bilo nešto unosa svežeg nektara, pa su društva unosila i formirala medne vence. U drugim, to je izostalo. Što se tiče legla, i tu se stanje razlikuje - negde je više negde manje legla, a primećuje se da matice smanjuju zaleganje. Primećuje se i da je osetno manji broj pčela u košnicama, ali to je sve normalno za kraj sezone. Neki pčelari su zabrinuti zbog malog broja ramova sa leglom krajem avgusta, svega 2-3, kod drugih je uglavnom nešto više, 4-5, ali razloga za zabrinutost nema. I na jednom istom pčelinjaku, ima velikih razlika u zalihama meda u košnicama, skoro da nema pravila gde je više meda a gde manje, jer se moglo videti da neka društva koja su dala dosta bagremovog meda, sada u plodištima imaju dovoljno meda.

Varoa skoro da nije ni primećivana u košnicama tokom cele sezone, ali u avgustu je mogla da se opazi, na nekim pčelinjacima i u nekim košnicama čak i u većem broju.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su obavili jesenje preglede sada praktično nemaju razloga ni da otvaraju košnice. Jedino bi trebalo da tretiraju društva protiv varoe nekim sredstvom u koga imaju poverenja. Može se posavetovati da se posle tretmana proveri padanje varoe primenom nekog drugog sredstva, na nekoliko košnica, pa ako je ono znatno, onda treba ponoviti tretiranje tim drugim preparatom.

Pčelari koji nisu obavili jesenji pregled (usled prisustva kasne letnje paše, usled selidbe, odsustva i sl.) to će sada uraditi. Važno je napomenuti da se prihranjivanje radi dopuna rezervi hrane radi tek kada se uradi pregled i eventualno prepakuju ramovi, da se pčelinja društva ne bi posle remetila u rasporedjivanju meda i preradjenog sirupa po ramovima. Pri prihranjivanju, držatio se pravila da bi ramovi trebalo da imaju prosečno bar po 1,5kg meda, centralni mogu nešto manje, a kranji više. Ta količina meda nije nigde tačno propisana, bolje je i da je nešto veća (zavisno od veličine ramove - i do 2kg po ramu) pa treba imati pravi osećaj za to kako pčele zimuju. Iako je pčelama med od ključne važnosti za prezimljavanje, pčelinjem klubetu je potrebno i prazno saće na kome bi se smestilo, i sa koga bi lako dohvatalo medne zalihe tokm zime. To prazno saće je toplije od saća na kome je med, a pri eventualnom prepakovanju ramova treba iz klubeta izvaditi ramove sa mladim saćem, satnim osnovama, jer je ono hladno i pčele izbegavaju da u jesen neguju leglo u takvom saću, kao i da deponuju med. Treba ga ostaviti na stranu, na kraju košnice ili u magacin, pa će dobro doći na proleće za prvo proširivanje legla.

Savetuje se da se klube koncentriše ka strani košnice okrenutoj zimskom suncu. Na tu stranu do zida košnice treba staviti 1-2 puna rama sa medom, da budu i sa dobrim saćem. Zatim staviti jedan ram sa polenovih prahom i medom, pa ramove sa leglom. Ako ima više od 4-5 ramova sa leglom, savetuje se da se ramovi sa leglom i lošijim saćem, kao i bez mednih venaca, stave sasvim na drugi kraj košnice, da bi kada leglo izađe ostali ispražnjeni, kako bi se pretopili na proleće. Zatim na drugu stranu legla stavljamo ram sa polenom pa 1-2 rama sa medom, a na samom kraju one ramove koji su višak i iz kojih će se saće na proleće pretapati. To izvesno sužavanje legla ima prednost jer će se klube tokom zime više skupiti (zbog hladnoće ali i zbog postepenog uginjavanja pčele od kraja leta do proleća), pa će im med sa strane biti bliži i zimovanje sigurnije. Eventualno ostavljanje velikog broja ramova sa leglom u centru klubeta, kao i drugih ramova koji su lošiji i sa malim mednim vencima, zahteva vrlo veliku prihranu (kako bi se na svim ramovima obezbedili medni venci) a drugo, opet se može desiti da usled smanjivanja klubeta zimi pčelama ostanu nedostupni bočni ramovi sa medom. Navedeni savet se odnosi na to kako bi trebalo prepakovati društvo u DB košnicama, pološkama, ili nekim drugim gde su pčele smeštene u jednom plodišnom nastavku (može se odnositi i na rojeve u LR košnicama).

Kod košnica LR, Farar ili nekih sličnih nastavljača, najbolje bi bilo da pčele zimuju u dva a kod Farara i više nastavaka. Ima različitih pristupa pripremi, a savetujemo da se kod LR košnica 2-3 rama sa leglom izdignu u nastavak sa medom- magacin hrane, a ne da u njemu bude isključivo med. To je iz razloga što pri vrlo hladnim zimama, kada pčele započnu negovanje legla u donjem nastavku, ako u njemu nema dovoljno meda društvo može da ugine od gladi jer usled hladnoće ne može da predje na med iznad. To se posebno odnosi na slabija društva i društva srednje snage, čije zimsko klube će se više skupiti ali može biti kritično i kod vrlo jakih društava. Ne zove se uzalud prostor izmedju satonoša nastavka u kome je zimsko klube i donjeg dela ramova sa medom u magacinu hrane "smrtni prostor".

Kod košnica sa nešto plićim ramovima (farar), savetuje se da se iznad nastavaka sa leglom postavi pun nastavak sa medom. Ako se imaju ramovi sa nešto meda, ili polupraznih, praznih, ili je više ramova sa leglom, oni se mogu staviti u nastavke koji se postave ispod glavnog plodišnog nastavka (u kome je glavnina klubeta).

I u septembru treba obezbediti vodu u pojilicama na pčelinjaku. Pošto je sada u jesen najveća najezda osica i stršljena, postavljaju se lovilice u vidu flaša sa odsečenim gornjim delom koji se obrće i postavlja u flašu kao levak, kroz koji ove štetočine ne mogu izaći. U flaše se stavlja pivo sa malo šećera, ili prevreli sok od voća i sl.

Pri svim otvararanjima košnica, a posebno ako se duže radi na pčelinjaku, treba biti posebno obazriv na eventualnu pojavu grabeži. Najbolje je prekinuti rad pre nego što se pojave ozbiljniji znaci (velika gužva na letu i oko košnica, borba pčela...). Košnice i leta prskati vodom, a na mestu gde se pčele tudjice mnogo skupljaju može se postaviti zapaljena dimilica. Leta znatno suziti ako se pokaže da se pčele ne smiruju. Podrazumeva se da su postavljene letvice leta.

Ostali radovi

Pčelari koji nisu uredili pčelarske prostorije, magacine i sl. mogu to sada uraditi pošto je posla na pčelinjaku manje. Medišne nastavke treba složiti, bilo u prostoriji bilo napolju, a tako da u njih ne mogu da ulaze ni leptiri voštanih moljaca, niti miševi ili drugi insekti. Radi toga, najbolje je postaviti žičanu mrežu ispod i iznad poređanih nastavaka, a obezbediti da i sa gornje i sa donje strane može da struju vazduh, i na taj način se kroz sve nastavke neprestano održava stalna blaga cirkulacija vazduha, što ne odgovara razvoju moljaca. Ako se želi što efikasnija zašta od moljaca koja bi delovala do naredne paše, trebalo bi najpre uraditi selekciju medišnog saća i odbaciti ono u kome je bilo negovano leglo ili deponovan polenov prah. Neki pčelari praktikuju čuvanje medišnih nastavaka u prostoriji i tretiranje nekim sredstvom protiv moljaca, pa ne vrše selekciju ramova. Pre slaganja nastavaka savetuje se da se skine propolis sa ramova i nastavaka, a da se površine bočnih letvica i satonoša očiste od voska. Time se dobija dodatna količina voska, a omogućava se da se propolis koji pčele budu donosile na ramove i nastavke naredne godine bude čist i isključivo od te godine, a ne stari ili pomešan sa voskom. Stari propolis gubi na kvalitetu jer neke lekovite materije tokom vremena isparavaju.

S obzirom na zakonsku obavezu obeležavanja košnica, savetuje se da pčelari kontaktiraju lokalne veterinarske stanice i podnesu zahteve za obeležavanje.

Sada je još uvek pogodno za setvu perka - vrlo kvalitetne krmne biljke, koja je medonosna i donosi puno polena, a cveta početkom aprila.

OKTOBAR 2013

Stanje na pčelinjaku

Toplo vreme se produžilo i u oktobru, tako da su pčele redovno izletale. Tokom oktobra društva su uglavnom prekidala sa negovanjem novog legla, negde su to činile i pre. To se verovatno više odnosi na krajeve gde je bilo manje podsticajne paše krajem leta, dok je na primer u Vojvodini situacija možda drugačija.

Društva su generalno, u dobroj snazi. Saznali smo za neke, srećom samo pojedinačne slučajve ranog stradanja društva, koje se manifestovalo potpunim napuštanjem košnice tokom jeseni. Reč je o kolapsu pčelinjeg društva (skraćenica na engleskom je CCD) a izgleda da je ove godine to retka pojava, mnogo redja nego inače.

Mnogo opalog voća, koje je ove godine prerodilo, uzrokovalo je da ga pčele masovno posećuju (kruške, šljive, grožđe i dr.), što nije slučaj baš svake godine. Pored pčela, na opalom voću, ali i na onom na granama, bilo je mnogo osica i stršljena. Verovatno zbog obilja te hrane, osice i stršljene je bilo najlakše namamiti u lovilice napunjene voćem, a ne u one sa pivom.

Radovi na pčelinjaku

Nema nekih posebnih poslova na pčelinjaku, ukoliko su poslovi pripreme pčela za zimu na vreme obavljani. Sada se mogu samo postaviti češljevi protiv ulaska miševa i rovčica u košnice, a nema potrebe otvarati košnice. Postavljaju se, odnosno čiste i obnavljaju lovilice za osice i stršljene.

Ukoliko pčelar smatra da u košnici nema dovoljno hrane, najbolje je izvršiti "prepakovanje", odnosno postaviti uz samo klube ramove sa puno meda, a udaljiti prazne i loše. To se naravno odnosi na one pčelare koji sve to nisu ranije obavili. Zadnjih godina se to posebno primečuje, izvestan broj pčelara stavlja pogače veoma rano, još s jeseni, pravdanjem da je dobro "da se nadju pčelama u slučaju potrebe". To je u velikoj meri stvar pristupa pčelarstvu i o tome odlučuje svaki pčelar za sebe, ali bi trebalo imati u vidu da eventualno trošenje pogača nije dovoljan, pa ni potreban znak da u košnici nema dovoljno hrane. Pčele će pogaču trošiti i ako postoje dobri medni venci, a to se posebno odnosi na slučaj kada je vreme toplo i kada se klube nalazi gore bliže satonošama. Dalje, moglo bi da se kaže da davanje pogača izaziva veće trošenje hrane nego što bi je pčele same trošile da nema pogača. U povoljnim vremenskim uslovima i u najpovoljnijem periodu za to (kraj zime) to može biti podsticajno i bez većih štetnih posledica (izuzimajući trošenje pčela zbog prerade šećera), ali u ranom periodu zimovanja najčešće nije mnogo povoljno po društvo, čak može znatno da oteža zimovanje, ako recimo nastupi vrlo hladno vreme.

Pošto je u većini društava nestalo leglo, sada je teško uočiti koje društvo ima maticu a koje ne, pa je najbolje sve eventualne sumnje ostaviti do kraja zime i početka proleća, kada će moći pouzdano da se zaključi da li društvo ima maticu i kako nosi. Ova godina inače, kao da nije bila najpovoljnija za oplodnju matica i uopšte, za odgajivanje matica, ali tu ocenu treba uzeti sa rezervom. U svakom slučaju, na proleće će se jasnije videti kako se pokazuju nove, ovogodišnje matice.

Ostali radovi

U oktobru se nastavlja tradicija održavanja pčelarskih izložbi i raznih manifestacija, pa je dobro prisustvovati na njima. Takodje, sada se obično pojačava aktivnost na propagiranju i prodaji meda i drugih pčelinjih proizvoda.

Ukoliko ranije nije skidan propolis sa medišnih ramova, to treba sada učiniti, jer sa vremenom, izvesne lekoviti sastojci isparavaju i propolis gubi izvesna svojstva. Čišćenjem ramova ujedno se olakšava da se naredne godine propolis ponovo nakupi i kasnije skine.

Sada je idealno vreme za sadnju mednonosnog drveća i žbunja na pčelinjacima i u okolini.