Kombajni


Gubici u žetvi su prouzrokovani upotrebom neodgovarajuće mehanizacije, ali i žetvom u neodgovarajućem agrotehničkom roku i kasnom setvom prouzrokovanom zakašnjenjem skidanja predhodne kulture.


Poznato je da je poljoprivredna mehanizacija u našoj zemlji stara i dotrajala i kao takva predstavlja ograničavajući faktor za odvijanje i razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a trpe se i ne mali direktni gubici.

U Jugoslaviji ima 12.500-14.000 kombajna u upotrebi, prosečne starosti oko 13 godina. Prosečna starost ravna je veku korišćenja, a znatno je iznad tehničkog veka zastarevanja, koji se uzima da je 10 godina.

Upotrebom takvih kombajna stvaraju se dodatni, sledeći gubici: gubici povećanog rastura, koji nastaju primenom zastarelih i dotrajalih kombajna, koji kao takvi ne poseduju potreban tehnološki kvalitet i pouzdanost. Brojna istraživanja ukazuju da se dozvoljeni gubici 2% (na hederu 1% i vršalici 1%) dupliraju: to jest radi se sa dodatnim rasturom od najmanje 2%.

Značajni su i gubici koji nastaju ne obavljanjem žetve u optimalnim agrotehničkim rokovima. Ispitivanja i iskustva više kombinata konstatuju da svaki dan prekoračenja optimalnog roka žetve prouzrokuje neminovno povećanje gubitka za 0,5-1%.

Krajem devedesetih u Banatu je, na primer, prosečno žetva bila produžena za 2-5 dana, te su zbog toga gubici bili veći za 2-3% u proseku. Na istom području u 1998. godini pri prosečnom prinosu 3,8 t/ha, povećan gubitak od 3% zbog zakasnele žetve iznosio je 5,700 t ili 1.140.000 DEM, što je u vrednosti 19 kombajna ZMAJ 143.

Upotrebom kombajna sa dotrajalim i izraubovanim motorima povećava se potrošnja pogonskog goriva za oko 15%. Korišćenjem kombajna sa novom generacijom motora smanjila bi se specifična potrošnja goriva po KS.

Ukupni dodatni gubici daju umanjenje ubranog roda, na godišnjem nivou u Republici Srbiji, najmanje u iznosu 171.475 tona pšenice, etalon kulture, što je 2,79% od ukupnog prinosa, ili u vrednosti oko 570 novih kombajna ZMAJ 143.

U ove gubitke nisu uračunati gubici koji nastaju kasnom setvom prouzrokovanom zakašnjenjem ubiranja, zatim većeg ulaganja u održavanje, kao i gubici koji nastaju u ubiranju kukuruza u klipu, primenom, takođe, zastarelih i izraubovanih vučenih berača, eksploataciono i tehnološki nepouzdanih.