Ljubav srce oplemenjuje ili skamenjuje


Partner u nama može da probudi i najbolje i najgore. U svakom od nas se prepliće dobro i loše, samo je pitanje šta će da prevlada kada se zaljubimo


LjUBAV oplemenjuje sve što svojim dahom dodirne - govorio je češki filozof i političar Tomaš Garig Masarik. Nije on bio ni prvi ni poslednji koji je tvrdio da nas puno srce čini i boljim i lepšim. Kada volimo, postajemo najsavršenija verzija sebe - "mantra" je na koju se gotovo po inerciji pozivaju i stručnjaci i laici za veze. Posle toliko odgledanih romantičnih filmova u kojima smo videli da se neko iz temelja promenio zbog nekog, ne preostaje nam ništa drugo nego da čekamo da nam se dogodi to čudo koje čudesa stvara. Ali, zašto onda neke osobe u našim životima igraju ulogu negativaca? Poznat vam je onaj osećaj kada partner u vama probudi sujetu, izvuče najmračnije misli, osvetla tamu sumornih ideja, pretvori vas u džangrizavo stvorenje? Da, i to se dešava u ljubavi - kaže psihoterapeut Džek Rejčvud. Inspirisan dubinama koje to uzvišeno osećanje nosi, želeo je da otkrije zašto neki ljudi od drugih prave plemenitija, a neki negativnija bića od onih koja su bila ranije. Njegova startna pozicija je da u svima nama postoji i dobar i loš čovek, samo je pitanje koji će prevladati. Isključivši sve druge faktore koji mogu na tron da postave jednog ili drugog, u studiji u kojoj je učestvovalo 240 parova, bazirao se na partnerskom uticaju. I zaključio je sledeće:

- Iako se ljudi teško menjaju, odgovorno tvrdim da su neke kombinacije oplemenjujuće. U to me je najpre uverio momak koji mi je ispričao kako je zbog devojke počeo da uči i uskoro završio fakultet, a to od mangupa kakav je bio niko nije očekivao. Zatim sam se oduševio pričom žene koja je postala toplija i iskrenija prema svojim roditeljima i prijateljima, otkako se zaljubila u jednog divnog mladića. Ankete koje sam radio otkrile su mi još mnoge pozitivne primere. Ali i navele me na zaključak da neki ljudi jednostavno ne smeju da se spoje. Oni mogu strasno da se privuku, ludo zavole i ostanu celog života zajedno, ali sve bi po oboje bilo bolje da se nikada nisu sreli. Jer, oni jedno od drugog prave ili zle ili samodestruktivne osobe.

Rejčvudovo objašnjenje je da sve zavisi od dobre ili loše "kombinatorike", a psiholog Marija Vicković se slaže sa tim.

- Ponekad upoznamo osobu koja nam posle nekoliko susreta odagna tugu, "natera" nas da se smejemo, pa sve počinjemo da gledamo iz drugog ugla - kaže sagovornica "Života plus". - Odjednom se radujemo i prolećnom cveću i kafi pored reke, a donedavno nam je i putovanje u Rim bilo obično iskustvo. Sada više cenimo prijatelje, posao, zalaganje drugih, život uopšte.





NAVIKE SE PRENOSE NA DRUGOG
TIM naučnika iz Indijanopolisa je istraživao kako veze utiču na mlade. Na osnovu studije tokom koje su pred studentima simulirali situacije sa njihovim navodnim partnerima, koji su se ponašali drsko, agresivno, spletkaroški, humano, iskreno ili toplo, nije im bilo teško da zaključe da se karakter i navike jedne osobe mogu reflektovati na drugu.


Neki ljudi imaju moć da u nama probude uspavano plemenito biće, koje ima potrebu da širi pozitivnu energiju oko sebe, a ne da mrači. Sada nagonski pomažemo drugima i činimo dobra dela ne očekujući da ćemo nešto dobiti za uzvrat. Uostalom, dovoljno sjajno je i to što počinjemo da vežbamo, hranimo se zdravije, prestajemo da pušimo. Ne tvrdoglavimo se kao ranije, ne padamo u vatru, ne osipamo paljbu za svaku sitnicu. Obuzdavamo se u ogovaranju, suzdržavamo u pakosnim komentarima i nehumanim predlozima.

- I onda odjednom ne prepoznajemo sebe, jer smo do juče bili epicentar sveopšteg bivstvovanja. Kada se zaljubimo u osobu kojoj je prirodno da pomaže starim roditeljima, komšijama otvara vrata uz osmeh, na poslu ne gleda kako da prevari kolege i na kriminalan način zaradi novac, i naše poimanje sveta može da se promeni. Možda nas je sramota da pred takvim čovekom radimo loše stvari. Ljubav u nama budi potrebu da nam ispravni gestovi postanu uzor i imperativ, a što je najlepše ništa od toga ne radimo na silu. Većinu stvari počinjemo da "štampamo" nesvesno - kaže Vickovićeva.

Na jednom komšijskom internet forumu, momak je otvorio temu sledećim pitanjem: "Da li vam se dogodilo da upoznate osobu koja vas probudi iz neke kolotečine u koju ste upali i pritom shvatite da postoji neki bolji i ispravniji način života? Da li ste krenuti tim drugim putem?". Ovo pitanje je pokrenulo lavinu priznanja, od kojih je najpre isplivalo njegovo.

- Uz jednu devojku sam progledao i shvatio da sam često preterivao u nekim stvarima. Preburno sam reagovao, povredio mnoge drage osobe, naneo štetu i sebi i drugima. Tada se činilo da imam opravdanja za takvo ponašanje i da sam ja jedini u pravu. Danas stvari izgledaju sasvim drugačije. Nisam više najpametniji na svetu, smirio sam se, drugačije pristupam ljudima. Primećuju to i ljudi oko mene. A sve zbog jedne divne crne žene.

Iako nam do svesti još dugo neće doći informacija da smo promenili šablon svakodnevnog delovanja, sigurno će nam vrlo brzo biti osvešćeno to da se dobro osećamo. Prosto, znaćemo da se nešto promenilo. Sagovornici "Života plus" je jasna ta korelacija i podseća na slučajeve u kojima je pristojna i fina devojka postala problematična ili je namrgođena žena počela da se smeje. Pored nekog postajemo grešnice ili svetice.

- Partner u nama može da izazove i najbolje i najgore. Ne mora da znači da smo mi oličenje moralnog, pa smo upoznali nekog ko nas je "iskvario". Suština je da, kakvi god bili, osoba koju volimo može da nas dodatno "popravi" ili "pokvari". Zateći ćemo sebe kako nas nerviraju ljudi, zavidimo prijateljima, mrštimo se na nečiju sreću, gubimo želju da radimo na sebi, postajemo bezvoljni za sve... Ili kako smo uz partnera "iskorenili" taj osećaj zajedljivosti, smejanja tuđoj nesreći, dangubljenja... Dve osobe kada se nađu mogu čuda da isprovociraju jedno u drugom ili čuda da naprave. U negativnom ili pozitivnom smislu. A dešava se i da se ljudi prosto "namirišu", jer su isti, pa onda jedno drugom samo hrane ego, podržavaju se u lošim delima i zajednički uživaju u povređivanju okoline, prevarama, neistinama - kaže Vickovićeva.

Ciceron je govorio da ne treba voleti ni onog koga se plašiš ni onog ko te se plaši, ali to može da se prevede i kao opomena za odnos u kojem zbog nekog počinješ da se plašiš samog sebe. Problem je što se do svesti o toj negativnoj "injekciji" dolazi kasno, pa se ponekad obistini ona Balzakova rečenica: "Ljubav je kao rat: započinje kad želiš, a napuštaš boj kada iznemogneš." Ili se boj nikada i ne napusti, ali si u njemu svakako izgubio sebe.

KRIVE I OKOLNOSTI

IAKO tvrdi da je moguće da nas oblikuju prave i pogrešne osobe u našim životima, Vickovićeva ne prenebregava ni faktor trenutka i okolnosti:

- Ne treba zaboraviti ni to da nismo uvek podjednako spokojni i srećni u životu, što znači da ne može samo partner da bude zaslužan ili kriv za to kako se osećamo, mislimo i ponašamo. Nekad nas menjaju okolnosti, pa ako pored sebe imamo osobu koja ne zna kako da nam pomogne, pusti nas da se sami borimo sa problemima ili nam konkretnim stvarima odmaže, dešava se da se zatvaramo u sebe ili postajemo zlonamerni, okrutni, spremni na sve.



Novosti