Zlo

Dok zvižde crveni ispljuvci karteca,
Kroz modrinu neba, dok čitave čete,
Skerletne, zelene, kosi ratna seča,
Kraj Kralja čijih su rugalica mete,
Dok strašna ludila bezbroj ljudi melju,
čineći brda što dime se … – O leto!
O jadni mrtvi, u travi, u veselju
Prirode koja vas jednom stvori sveto!
Postoji Bog što se smeje sa oltara
U cveću, tamjanu, kaležu od zlata,
Kog hosane njišu pa ga dremež hvata,
A bude ga majke koje bol obara,
Kad mu, u suzama i pod crnim šalom,
Krupan groš pružaju u svom rupcu malom.