Tema: Ljubomir Simovic - Poezija

POTOMCI SVETOG SAVE

Kace nam se rasušile, bačve rastočile,
brašno nam se ubuđalo, čorba prokisla;
raž nam se zatravila, kosa uvašljivila,
vino se usirćilo, sirće izvetrelo.

Našu sveću gase, žetvu pale.

Mi smo u mastionicu Savinu pesak usuli,
od Takovskog grma kašike izdeljali.
Sve usijano, i osijano, i užareno — ugasili,
pa, u mraku, sabrano rasuli,
zašiveno rašili, pomireno zakrvili,
isceljeno ozledili, utešeno ucvelili,
nedeljivo razdelili.


riznicasrpska

MOLITVA SVETOM NESTORU KOJI JE UBIO ALU
A IZ NJE POSTALI MIŠEVI GUŠTERI ZMIJE I DRUGA GAMAD

Ubio si, sveti Nestore, alu,
hvala ti!
Al da smo posle odahnuli, - nismo!
Razmileli se iz njene strvi miševi,
daždevnjaci, zmije i ostala gamad,
ne znaš kad ćeš zmiju pod jastukom zateći,
kad miša kašikom izvući iz tanjira,
kad će te daždevnjak iz hleba ujesti;
možeš lopatom gamad po zemlji da skupljaš,
iz vode izviru, padaju sa zvezda;
što nam je nekad sa jednog mesta smrdelo,
sveti Nestore, posle tvog junaštva
preti i smrdi sa hiljadu mesta!

Pokuni sveti Nestore, ove zmije,
guštere, miševe, slepiće, daždevnjake,
škorpione, i drugu gamad, u vreću,
odnesi vreću na vrh brda,
istresi je, zasuči visoko rukave,
pa od njih opet onu alu umesi,
veliku ko što je bila, i još veću!

S daždevnjakom u ustima, sa zmijom oko ruku i nogu,
sa slepićem na očima, sa škorpionom u nozdrvi,
dok mi u žabi nestaju ovca i pas,
gvozdenozubatu i stoglavu, molim te,
sveti Nestore, vrati nam onu alu,
spasi nas!

U REDU PRED KAZANOM
JAVNE KUJNE NA CARINI

Za parče hleba
i tanjir janije
nekom da se prodaš,
pogano je.

Al za tanjir kupusa
ili boranije
nekog da kupuješ —
to je poganije!

OGNJENI DAN

Preko nasipa nadire plamen umesto pene
liftom se
uz lestvice se
uz drveće se
penje.

Od naših lica hučan peče garave maske
ustave ruši
nosi krevete
stolice svinje
džakove grede i mazge.

Crven visoko u nebu zahvata divlje guske
topi bronzane kipove
topi topove
tornjeve medalje
kašike lađe i puške.

I sejač beži sa polja i zvezda sa zvezdanog puta
čemu trud
kad plamen
za tren sve stiže
i guta.

Samo pesnik dok dimom sve vijori
— gradovi crkve silosi nasipi fabrike lađe —
dok se sa zvonika
cedi bronzano testo
dok mu krov nad glavom
dok mu postelja
gori

kao da piše za večnost
kao po mramoru
piše
na hartiji
koja
gori.

SMRT PESNIKOVA

Kad pesnik umre
smrt skine maglu s njegovih stihova,
gradovi osvanu zaista na nebu,
jedna jabuka puna ptica zaplovi niz oganj.

Kad pesnik umre
zašumi iznad krošnji
zvezda koja obuhvata ceo nebeski svod,
i pesnik više ne čuje lavež ni zvuke roga;
poraženi svetlošću koju ne vide
gonioci se povlače
u bezimen mrak iz koga su i došli.

Kad pesnik umre
smrt mu donosi pravdu
koju mu život uskraćuje.
U gluvo doba, vetar na gumnu odvaja
čist vazduh i svetlost od ostale pleve.
Pesnik, odeven u dronjke svoje kože,
i mrtav gonjen plamenom preko leda,
s ostatkom svoga užeta, i mrtav
iz nekog drugog sveta kroz nas u treći gleda.

Kad pesnik umre
njegove ptice počnu da lete
nad premlaćenim žitom i morem koje cveta.
Ruža zaista jaše na konju,
čovek u more unosi ženu s kojom je ležao,
i doboše, frule i oružje pšenicom zasipa vetar.

I hrastom razvaljen vazduh,
i surovi narod, i mračna polja, i zveri,
gledaju njegov grob kako se diže u svet
progoneći one pred kojima je bežao.

PRED RAJSKIM VRATIMA

1.
Raste li još u raju ono drvo?

Koje drvo?

Znaš ti koje drvo!

Je li još uvek na snazi zabrana
da se jedu jabuke s drveta
oko koga se puzeći obavija,
i s koga nam se šapatom obraća, zmija?

Koja zmija?

Znaš ti koja zmija!

2.
U čekaonici pred rajskim vratima,
kuvarica pita piljara, pita poštara,
pita profesora logike, pita nosača:
Postoji li u raju kućni red?
Kada se leže, kada se ustaje?
Ko kuva, ko mesi, ko pere sudove?

Piljar pita: Da li se roba u raju,
u mesarnici, ili na kvantaškoj,
na zelenoj, stočnoj i ribljoj pijaci,
plaća čekovima ili u gotovu,
ili se deli besplatno i bez merenja?

Profesor logike, s kavezom u krilu,
nije našao da pita ništa drugo
nego ko je, po rajskim zakonima,
odgovoran za rečnik papagaja:
vlasnik papagaja ili papagaj?

Nosač sa Železničke stanice Beograd
ćuti, puši, ne pita nikog ništa,
ali se nada da je u rajskom vrtu
obavezno ležanje u senu,
s rukama pod glavom, s travkom u ustima.

Meni je lako da zamislim pakao,
imam na osnovu čega, kaže pralja.
A na osnovu čega da zamislim raj?
A seljaci — kontroverzni seljaci! —
i raj i pakao zamišljaju ko Grad!

Ne ćuti samo nosač, ćuti i pekar,
koga pred rajskim vratima nagriza crv:
Da li onoga što nam se ovde nudi
ima manje ili više,
i da li je bolje ili gore,
od onog što smo imali na zemlji?

A, ušavši u čekaonicu,
prvog koga je ugledao, poštara,
carinik pita: Treba li da se popuni,
i gde se i kome predaje, prijavni list?

Možeš da popuniš
— kaže kuvarica —
možeš da popuniš,
al nemaš kome da predaš:
piše da se otvara u 7,
a prošlo je 8!

3.
Čkilje li u raju uveče bircuzi
u kojima se toči pivo?
Ima li u bircuzima pivopija,
ima li svirke,
ima li zgodnog ženskinja?
Ako nema, kakav je to raj?
Zašto ga toliko reklamirate,
zašto o njemu toliko trubite,
i ko će poželeti da uđe u raj
u kome nema onog čega ima
u svakom Lapovu ili Sumrakovcu?

Umesto što čekam da uđem u raj,
bio bih mnogo srećniji da večeras,
izašavši iz stanične "Kasine",
s njenog praga gledam kako u mraku
iz svake ulične lampe sipa sneg!

4.
Ako se desi da u rajskom vrtu
glavici kupusa izrastu zečje uši,
na zaštitu svog prirodnog prava
ko može računati: kupus ili zec?

Ako ovo pitanje ne razumeš,
mogu da ga postavim i ovako:
jesu li po rajskim šumama i rekama
dozvoljeni lov i ribolov?

Ako jesu, to je raj za lovce,
ali je za ribe i srne pakao!
Ako nisu, to je raj za srne,
a samim tim je za lovce pakao!

Na zaštitu svog prirodnog prava,
ni u raju, kao ni na zemlji,
ne mogu računati i kupus i zec!

Pa kako možeš da veruješ u raj,
ako raj, da bi zecu bio raj,
kupusu mora da bude pakao?

5.
Hvala vam,
lepo je od vas,
vrlo ste ljubazni,
što mi širom otvarate rajska vrata!
Ali vas molim da ih zatvorite!

Pre no što pređem preko ovog praga,
hoću da vidim, hoću da proverim,
da li u raju zaista cveta ono
što je napisano na rajskim vratima!

Da mi se, u mome neznanju, ne desi
da se, ubeđen da ulazim u raj,
nađem u baraci, u kojoj dobijam
kupus sa muvama, ležaj sa stenicama!

I da se posle ne začudim kad vidim
kako nad barakama kroz oblake
lete anđeli s automatima!

Objavljeno u Politici