Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
 

+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Strana 1 od 2 1 2 ZadnjaZadnja
Prikaz rezultata 1 do 10 od 19
  1. #1
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost

    Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost


    Biografija

    U Matici rođenih crkve Svetog Ivana Krstitelja u Travniku, pod rednim brojem 70, stoji da je 9. oktobra 1892. godine rođen Ivan, sin Antuna Andrića, podvornika i Katarine Andrić, rođene Pejić. Budući veliki srpski pisac rodio se u Travniku sticajem okolnosti, dok mu je mati boravila u gostima kod rodbine. Andrićevi roditelji bili su Sarajlije: očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom. Osim bavljenja istim poslom, članove roda Andrićevih vezivala je i zla kob tuberkuloze: mnogi piščevi preci, uključujući i sve njegove stričeve, podlegli su joj u mladosti, a sam Andrić bez oca je ostao kao dvogodišnji dečak. Suočavajući se sa besparicom, Katarina Andrić svoga jedinca daje na čuvanje muževljevoj sestri Ani i njenome mužu Ivanu Matkovšik u u Višegrad. U gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo, gledajući svakodnevno vitke stubove na Drini ćuprije, Andrić završava osnovnu školu, a potom se vraća majci u Sarajevo, gde 1903. godine upisuje Veliku gimnaziju, najstariju bosansko-hercegovačku srednju školu. Za gimnazijskih dana, Andrić počinje da piše Beč gde sluša predavanja iz istorije, filosofije i književnosti. Bečka klima mu ne prija i on, hereditarno opterećen osetljivim plućima, često boluje od upala. Obraća se za pomoć svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru, Tugomiru Alaupoviću, i već sledeće godine prelazi na Filosofski fakultet Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Intenzivno uči poljski jezik, upoznaje kulturu i sluša predavanja vrhunskih profesora. Sve vreme piše refleksivne pesme u prozi, a u junu mesecu 1914. godine Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu objavljuje mu šest pesama u prozi u panorami H rvatska mlada lirika. poeziju i 1911. godine u Bosanskoj vili objavljuje svoju prvu pesmu „U sumrak“. Kao gimnazijalac, Andrić je vatreni pobornik integralnog jugoslovenstva, pripadnik je naprednog nacionalističkog pokreta „Mlada Bosna“ i strastveni je borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda Austrougarske monarhije.


    Na1915. Vidovdan, 28. juna 1914. godine, na vest o sarajevskom atentatu i pogibiji Nadvojvode Franaca Ferdinanda, Andrić pakuje svoje oskudne studentske kofere i napušta Krakov: zatomljeni instinkt bivšeg revolucionara goni ga u zemlju, na poprište istorije. Odmah po dolasku u Split, sredinom jula, austrijska policija hapsi ga i odvodi prvo u šibensku, a potom u mariborsku tamnicu u kojoj će, kao politički zatvorenik, ostati do marta 1915. godine. Među zidovima marburške tamnice, u mraku samice, „ponižen do skota“, Andrić intenzivno piše pesme u prozi.
    Dobivši stipendiju hrvatskog kulturno-prosvetnog društva „Napredak“, Andrić oktobra meseca 1912. godine započinje studije na Mudroslovnom fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. U gradu na Savi, on pomalo uči, pomalo posećuje salone, družeći se sa zagrebačkom inteligencijom od koje će na njega posebno veliki uticaj imati dvadeset godina stariji Matoš.


    Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Ivo Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu.
    Last edited by Vesna; 02.06.2012 at 15:31.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2. Ko se zahvalio:

    vesna222 (25.06.2020)

       Linkovi Sponzora

    Raznovrsno Forum

  3. #2
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost

    Andriceva dela


    Romani


    Na Drini cuprija
    Travnicka hronika
    Gospodjica

    Prokleta avlija
    Omerpasa Latas
    Na suncanoj strani



    Pripovetke

    Opsti pregled
    Put Alije Djerzeleza
    Corkan i Svabica
    Za logorovanje
    Ljubav u kasabi
    Mustafa Madzar
    U musafirhani
    Most na Zepi
    Mara milosnica
    Anikina vremena
    Zedj
    Mila i Prelac
    Smrt u Sinanovoj tekiji
    Trup
    Casa
    Pismo iz 1920 godine
    Zlostavljanje
    Prica o vezirovom slonu
    Kuca na osami
    Zeko
    Bife,,Titanik,,
    Znakovi
    Nemirna godina
    Zena na kamenu
    Igra
    Panorama
    Letovanje na jugu
    Jelena, zena koje nema


    Esejistika

    Andrić je pisac koji stvaralački misli o svim fenomenima čovekove egzistencije, pa su i njegovi kritički i esejistički tekstovi, i stilom i temama, neodvojivi deo njegovog celokupnog stvaralaštva. Iako po vokaciji nije bio kritičar, pisac je ostavio dragocene eseje o važnim pitanjima čovekovog postojanja i umetničkoga poslanja, kao i kritičke osvrte o mnogim svetskim i našim piscima. U posthumno objavljenim Sabranim delima Ive Andrića u nekoliko knjiga (Istorija i legenda, Umetnik i njegovo delo, Staze, lica, predeli) sakupljeni su svi piščevi kritički i esejistički tekstovi među kojima se izdvajaju eseji o Vuku Karadžiću, Njegošu, Matošu, Petru Kočiću, Simi Matavulju, Voltu Vitmenu, Petrarki, Goji, Adamu Mickijeviču, Maksimu Gorkom, Simonu Bolivaru, Hajneu, zatim tekstovi o stilu i jeziku, beleške za pisca i o rečima, članci o fašizmu, o prevođenju i značaju biblioteka, o dnevnicima i odnosu prema literaturi, i nekim, za pisca važnim ličnostima: o Šopenu, učitelju Ljubomiru, mis Adelini Irbi, Rigi od Fere.



    Razgovor s Gojom

    Jedan od najznačajnijih esejističkih ostvarenja Ive Andrića, prvi put objavljen 1935. godine. U ovome tekstu Andrić govori o opravdanosti i prirodi umetničkog stvaranja. U dijaloškoj formi ovoga eseja izlaže se gledište Gojinog druga iz mladosti Paola koji umetnika izjednačava sa Mesijom i zastupa gledište o božanskom i satanskom poreklu i demonskom karakteru umetnosti. Goja se suprotstavlja takvom mišljenju i kaže da se u samoj stvarnosti manifestuju pojave nestvranog i natprirodnog. On smatra da sve što u životu postoji od iskoni ima svoje opravdanje, već i time što postoji. Ostareli slikar govori o umetničkom poslanju koje povezuje ljude, pruža im radost i saznanja, sumira učinak svoga stvaralaštva deleći sa svim umetnicima parnju stvaranja i ushićenje pred svršenim umetničkim delom.

    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #3
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost

    Andriceva dela

    MEDITATIVNI ZAPISI

    Znakovi pored puta i Sveske, posthumno objavljene knjige meditativnih fragmenata otkrile su do tada nepoznati oblik Andrićeve delatnosti i ukazale na novo čitanje ostalih piščevih dela. One sadrže usputne zapise, dnevničke zabeleške, impresije povodom nekog događaja ili susreta, putopisne beleške, skice za portrete, motive koji će kasnije biti razrađeni u nekoj od piščevih većih proznih celina. Možemo smatrati da su ovi „empirijsko-refleksivni“ kraći tekstovi pisani u maniru „fragment radi fragmenta“, stoga mnogi od njih predstavljaju prave bisere mudrosti koji podsećaju na sentence najvećih svetskih mislilaca. U Znakovima pored puta i Sveskama nalazimo da je Andrić najčešće bio zaokupljen razmišljanjima o čoveku, životu i smrti, ženi i ljubavi, o književnosti i umetnosti, o rečima, procesu pisanja i zadatku pisca, balkanskim zemljama i zemljama napredne Evrope. Ove „knjige mudrosti“, „vrsta intimnih dnevnika“, koje je Andrić pisao celog života, smatraju se jedinstvenim u našoj književnosti i stoga jer je pisac u njima prvi put nedvosmisleno progovorio o sebi.

    Poslednje objavljene Andrićeve knjige simbolično zaokružuju piščev opus jer i formalno i sadržajno dodiruju Ex Ponto i Nemire, zbirke pesama u prozi ispovednog karaktera koje su pisca uvele u književnost.


    LIRIKA

    Andrić je u književnost ušao pesmama u prozi „U sumrak“ i „Blaga i dobra mesečina“ objavljenim u Bosanskoj vili 1911. godine. Pred prvi svetski rat, u junu 1914. godine, u zborniku Hrvatska mlada lirika koji je izdalo Društvo hrvatskih književnika u Zagrebu, objavljeno je šest Andrićevih pesama u prozi („Lanjska pjesma“, „Strofe u noći“, „Tama“, „Potonulo“, „Jadni nemir“ i „Noć crvenih zvijezda“). Prvu knjigu stihova u prozi - Ex Ponto - Andrić je objavio 1918. godine u Zagrebu, a zbirku Nemiri štampao je u Beogradu 1920. godine. Njegove lirske pesme koje za života nisu sabrane u knjigu, objavljene su posthumno, 1976. godine u Beogradu, pod nazivom Šta sanjam i šta mi se događa.

    Stvarajući početkom veka, Andrić se svojom poezijom približava nekolikim pesničkim školama, ali će najuočljiviji i najjasniji biti uticaji ekspresionističke poetike, pre svega na izražajnom planu: razara se pravilna struktura vezanog stiha i strofe. Andrić, međutim, ne razbija sasvim logičku strukturu jezika, već od pesme traži da progovori smislom. Slobodan stih bez rime, odbacivanje stroge arhitektonike sonetske forme, pokazali su se kao najpogodniji za spontano i intuitivno pulsiranje misli. U poeziju se unose jasna i neposredna značenja, a pesma se ne piše da, već da kazuje, da slika.
    Karakterističan mladalački nemir sa tragovima melanholične jadikovke svojstven je Andrićevim ranim stihovima. Kontemplativna raspoloženja, gorčina i sumorni tonovi biće jedna od konstanti Andrićeve lirike. Pesnik je sam, nejak i zbunjen nepredvidivim i teškim životom, razneženo nadnesen nad sobom. U Andrićevoj poeziji pisanoj pre prvog svetskog rata, kao ni u poeziji većine pripadnika njegove generacije, nema nagoveštaja istorijske bure koja će izmeniti lice sveta. Mladobosanski pobunjenik, borac za nacionalno oslobođenje i ujedinjenje, u svojoj poeziji samo je tragična jedinka bačena da trpi „besmisleni teror prilika i stvari“.

    U Ex Pontu, ranom Andrićevom delu (1918), nazvanom „razgovorom s dušom“ (Niko Bartulović), stilizovano je lično iskustvo u nastojanju da mu se, u lirskoj sentenci, pridoda značenje filozofsko-poetske istine, a da pri tom, zadrži fabulativno-narativnu osnovu, na osnovu koje bi se mogla rekonstruisati stanja jednog zatočenika. Ova knjiga pesama u prozi razvrstana je u tri ciklusa: prvi ima 26, drugi 25, a treći 88 tekstova, uz završni „Epilog“. U strasnom lirskom monologu, pesnik se obračunava sa sobom, pokušava da u tamničkim bdenjima razreši unutrašnju dramu i oslobodi se traume izazvane utamničenjem. Nepravedan pad iza rešetaka u drugi, surov i mučan svet, gde je žrtva „na suhom ukletom sprudu“, dovodi pesnika u stanje da postavlja važna egzistencijlna pitanja i grozničavo razmišlja o svetu i mestu pojedinca u njegovim tragičnim okvirima.

    I knjiga Nemiri (1920) nastaje delom u zatvoru i internaciji. Kao i Ex Ponto, i ova knjiga je ispovednog karaktera, s tim što su autobiografski elementi zamaskirani ili poetski tranformisani. Tri ciklusa koja čine ovu knjigu - „Nemir od vijeka“, „Nemir dana“ i „Bregovi“ - predstavljaju tri bitna odnosa subjekta prema fundamentalnim ljudskim mogućnostima, nalažunju mesta za čoveka. U ovome delu javlja se i reska socijalna nota. Pesnik setnih i melanholičnih raspoloženja, koji svojim dotadašnjim stihovima postavlja pitanja suštine i smisla prolaznoga života, budi se najednom kao borac za socijalnu pravdu. Pored mračnog, introvertovanog, samozagledanog Andrića, ovde se pojavljuje jedan borbeni, aktivistički Andrić, okrenut svetu.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #4
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost

    Andriceva dela


    Doktorska disertacija

    Disertaciju Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine (Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirgung der turkischen Herrschaft) Ivo Andrić je odbranio je na Univerzitetu u Gracu 1924. godine. Ovaj istoriografski Andrićev rad preveden je na srpski jezik i prvi put objavljen u časopisu „Sveske Zadužbine Ive Andrića“, u broju 1 za 1982. godinu.

    Uzevši u celini, Andrićev doktorski rad ima neuporedivo više literarnog nego naučno-istorijskog značaja. U njemu su nagoveštene uglavnom sve teme koje će pisca okupirati u njegovim proznim delima. U disertaciji se, isto tako, nalazi jezgro gotovo svih budućih Andrićevih zamisli utemeljenih na istorijskoj građi. Mnoge knjige do kojih je došao pišući tezu, Andrić je docnije koristio kao izvor podataka za svoje romane i priče (Travnička hronika, Na Drini ćuprija, ciklus priča o fratrima, i drugo). Ivo Andrić je u doktorskoj tezi sa jednakom pažnjom pratio istorijsku sudbinu sve četiri nacionalne zajednice u Bosni i Hercegovini (Srbi, Hrvati, Turci i Jevreji) i objektivno, bez literarne mistifikacije, sagledavao osobenosti i odnose među njima. Osim toga, u disertaciji je formiran Andrićev hroničarsko-istorijski stil koji se u njegovim književnim delima preobražava i iskazuje glasom objektivnog pripovedača.



    Andriceva sabrana dela

    1. Na Drini ćuprija, roman
    2. Travnička hronika , roman
    3. Gospođica , roman
    4. Prokleta avlija, roman
    5. Nemirna godine, zbirka pripovedaka („Za logorovanja“, „Mustafa Madžar“, „Priča o vezirovom slonu“, „Nemirna godina“, „San bega Karčića“, „Veletovci“, „Ćilim“, „Svadba“, „Štrajk u tkaonici ćilima“, „Razaranja“, „Bife Titanik“, „Zeko“)
    6. Žeđ, zbirka pripovedaka („U musafirhani“, „U zindanu“, „Ispovijed“, „Kod kazana“, „Napast“, „Proba“, „Trup“, „U vodenici“, „Šala u Samsarinom hanu“, „Čaša“, „Rzavski bregovi“, „Čudo u Olovu“, „Žeđ“, „Most na Žepi“, „Smrt u Sinanovoj tekiji“, „Olujaci“, „Na drugi dan Božića“, „Na stadionu“, „Na državnom imanju“, „Letovanje na jugu“)
    7. Jelena, žena koje nema, zbirka pripovedaka („Anikina vremena“, „Mara milosnica“, „Ljubav u kasabi“, „Ćorkan i Švabica“, „Žena na kamenu“, „Igra“, „Žena od slonove kosti“, „Bajron u Sintri“, „Jelena, žena koje nema“)
    8. Znakovi, zbirka pripovedaka („Put Alije Đerzeleza“, „Dan u Rimu“, „Znakovi“, „Svečanost“, „Đorđe Đorđević“, „Reči“, „Autobiografija“, „Na lađi“, „Zlostavljanje“, „Priča o kmetu Simanu“, „Snopić“, „Zimi“, „San i java pod Grabićem“, „Priča o soli“, „Kosa“, „Noć u Alhambri“, „Lov na tetreba“, „Razgovor“, „Susedi“, „Šetnja“, „Zatvorena vrata“, „Porodična slika“, „Osatičani“, „Praznično jutro“)
    9. Deca, zbirka pripovedaka („Kula“, „U zavadi sa svetom“, „Mila i Prelac“, „Deca“, „Prozor“, „Knjiga“, „Na obali“, „Zmija“, „Panorama“, „Izlet“, „Ekskurzija“, „Pismo iz 1920. godine“, „Aska i vuk“)
    10. Staze, lica, predeli, eseji
    11. Ex Ponto, Nemiri, Lirika, poezija
    12. Istorija i legenda , eseji
    13. Umetnik i njegovo delo, eseji
    14. Kuća na osami , zbirka pripovedaka („Uvod“, „Bonvalpaša“, „Alipaša“, „Baron“, „Geometar i Julka“, „Cirkus“, „Jakov, drug iz detinjstva“, „Priča“, „Robinja“, ,„Životi“, „Ljubavi“, „Zuja“;

    Druge pripovetke: „Popodne“, „Knez sa tužnim očima“, „Iskušenje u ćeliji broj 38“, „Prvi dan u radosnom gradu“, „Stvorenje“, „Pakao“, „Julski dan“, „Zanos i stradanje Tome Galusa“, „Ruđanski begovi“, „Tri dečaka“, „Crven cvet“, „Na sunčanoj strani“, „Slučaj Stevana Karajana“, „Lica“, „U ćeliji broj 115“, „Sunce“, „Predvečernji čas“, „Dva zapisa bosanskog pisara Dražeslava“, „Kod lekara“, „Susret“, „Razgovor pred veče“, „Veliki raspust“, „Sarači“, „Legenda o pobuni“, „Dubrovačka vejavica“, „Ranjenik u selu“, „Slepac“;

    Nedovršena proza: „Na Latinskoj ćupriji“, „Poručnik Murat“, „S ljudima“, „Taj dan“, „O starim i mladim Pamukovićima“, „Pre nesreće“, „Buna“, „Prvi susret“, „Pekušići“, „Nemir“)
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  6. #5
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost

    Šta sanjam i šta mi se događa
    (prepev)


    Ko zna tišina kako se zove,
    Kud vetar ide, gde vreme staje;
    I šta to meni razara snove
    I nespokoj mi mislima daje?

    Dođu mi gosti koje ne želim
    Podmukli, nemi svake noći;
    Pa svojim peskom, ognjeno vrelim
    Zasipaju mi usta i oči...

    I uporno se sećanjem branim-
    Sećam se neba, muškoga hoda
    Samoće čijim plodom se hranim
    I svoga dela, najslađeg ploda...

    A iznad glave gosti mi stoje,
    Sasvim bez tela, tihi i sami...
    Čekaju svu noć da telo moje
    Zgasne i bude u mrtvoj tami.

    Ali sa jutrom meni spas stiže:
    Nebesko Sunce pokrov mi skida;
    Voda i mlado lišće me diže
    A muzika me zvucima vida...

    I mali pramen nestalnog dima
    Iz daljine mi svu nadu krepi:
    Govori kako radosti ima,
    Jer mnogi dani bili su lepi...
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  7. #6
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost












    Najteže je čovjeku kad sam nad sobom osjeti samilost. O, Bože, zašto si mi dao srce koje me bez prestanka vuče za daljinom i ljepotom neviđenih krajeva? Zašto si učinio da sreća moja uvijek boravi ondje gdje mene nema?
    O, koliko se puta tako vraćah kući, rastrešen, razdražen razgovorima i pogledima, uvrijeđen, ojađen, orobljena srca i rasplakane duše, sa sumnjom u ljubav, u prijateljstvo, u sva osjećanja koja ljudi između sebe izmjenjuju.
    Život je dug i čudan, kako da ga prebrodim, kad na mene naiđe umor i želja smrti.

    Ivo Andrić, Nemiri


    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  8. #7
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost

    Znakovi pored puta





    Takav je zivot da covek cesto mora da se stidi onoga sto je
    najlepse u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih
    koji su mu najblizi.


    Ono sto je najlepse na iskrenoj i dubokoj ljubavi, na kojoj
    je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo ni jedna
    nasa mana ne dolazi do izraza. Mnogo sta sto je zlo u nama iscezava,
    a ono sto je dobro ustostruci se.


    Ima zena koje su neugledne i opore za oci, kao seoski hlebac,
    ali kriju u sebi veliku i zdravu slast za onoga ko se ne da zbuniti
    spoljasnjoscu, nego gleda i oseca dublje i stvarnije.


    Sacuvaj nas, Boze, od ostvarenja snova. Udalji od nas ono sto
    je predmet nasih zelja, jer telo nase zeli svoju sopstvenu smrt.


    Kod unutarnjih borba koje covek vodi sa samim sobom i sa
    nepoznatim silama u sebi, vazi vise nego igde pravilo: ne predaj
    se nikad! - Ni predaje, ni ustupanje! A pre svega, sto kazu u
    Bosni: ne vezi tugu za srce!
    Biti uvredjen nepravdom ljudi menje je nego biti u bedi,
    a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan jos
    nije: umreti. Ali i kad je covek uvredjen nepravdom, tesko
    bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da "pusti
    rdji na se". Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu
    i malodusnost. Izdrzati trenutak, a vec iduceg casa covek je
    ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveci i najsi-
    gurniji osvetinik.


    Cim neko nesto voli i za nesto se veze - misao neku, predmet
    ili zivo bice - on daje nesto od sebe i spreman je da daje i gubi
    jos vise, bez mere i racuna, sa istom onom nagonskom bezobzi-
    rnoscu i stihijskom zestinom sa kojom se ljudi bacaju na sticanje
    i grabez. I to je do sada jedini poznati nacin kako jedan covek
    moze da daje drugim ljudima ili stvarima oko sebe i ono sto ne
    mora i onda kad ne mora. Tako to sto se zove ljubav stvara jedno
    nepregledno i nerazumljivo knjigovodstvo medjusobnih davanja i
    primanja, sa potpuno antipodnom, astronomskom racunicom u kojoj
    je sve nejasno, ali ciji je krajnji zbir kratak, jasan i nerazumljiv.


    Ziveti u strahu, u kajanju, u stalnom strahu od straha, ne
    moci oka sklopiti i ne moci dusom danuti, i pri svemu tome raditi
    i smejati se i razgovarati, to znaci za ljude kao ja ziveti i
    uspevati medju svetom.


    Poslednja stranica sveske.
    Poslednja stranica je za neizvesnost. Za srecno neznanje s
    kojim se legne pod teretom mraka i ustaje na poziv sunceve
    svetlosti. Neizvesnost je imanje onih koji nemaju nista i velika
    nada onih koji nisu navikli na dobro u zivotu. Neizvesnost je
    za razumne i ponosne ljude ono sto je gatara za budale, slabice
    i sebicnjake: nagovestava dobro i zlo, pogadja retko, ali zato
    dopusta sve, i najprecnije, mogucnosti.
    Kako da ne budemo ispunjeni postovanjem prema neizvesnosti
    koja se stere pred nama, kad ona, mozda, krije u sebi nas spas
    i izbavljenje.


    Ono sto moze i biti i ne biti uvek se, na kraju krajeva,
    pokori onome sto mora biti.


    Ko u ovom svetu ne ume da organizuje sam svoj zivot, nije
    vredan da zivi, a ko ga sa uspehom organizuje, izgubi pri tome
    toliko snage i svezine da mu ne vredi mnogo da zivi.


    Jednom mu je neko - u zao cas! - rekao da je pametan. Kako
    i zasto, to sam bog zna. Tek, on je poverovao u to. I otada je
    taj inace mirni i bezazleni covek postao nemoguc, tezak sebi i
    drugima.


    Da je cutanje snaga a govorenje slabost, vidi se i po tome
    sto starci i deca vole da pricaju.


    Kad nisam ocajan, ja ne valjam nista.


    U ovom drustvu podjednako patimo svi, i zene i muskarci, samo
    su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog zena
    to je gotovo redovno zbog toga sto zene nisu onakve kakve bismo
    zeleli da budu. Kad zene pate zbog nas, to je uvek stoga sto smo
    mi ovakvi kakvi jesmo. Ali, sto je glavno, patimo svi i mucimo
    se cesto, dugo, svirepo i besmisleno.


    U prvoj polovini zivota, covek zeli i radi ono cega ce se u
    drugoj polovini stideti i odricati, a druga polovina mu prodje u
    uzaludnim pokusajima da se popravi ili bar zataska ono sto se
    radilo u provoj. Tako se na kraju sve potre i svodi na nulu.
    Ostaju samo kajanje i stid.


    Ja sam podlegao u zivotu, ali ja nisam pobedjen, nego
    nadigran.


    Trazeci ono sto mi treba, a ono sto ni sam ne znam tacno sta
    je, isao sam od coveka do coveka, i video da svi zajedno imaju manje
    nego sto imam ja koji nista nemam, i da sam kod svakoga ostavio
    ponesto od onoga sto nemam i sto trazim.


    Cesto mi se cini da sam gori i slabiji od poslednjeg medju
    ljudima.


    Slabe i strasljive ljude strah nagoni da rade upravo ono cega
    se najvise boje.


    Ko uspe da zagreje i ozivi samocu, taj je osvojio svet.


    Tesko je zamisliti a kamoli opisati bol i ogorceno izne-
    nadjenje velikog rodjenog egoite kad ga neko izneveri, napusti
    ili mu ucini ma sta od onoga sto je on vazda drugima cinio.
    Tako ogorceno rikne na svoje ubice tigar koji je celoga veka
    ziveo od toga sto je ranjavao i ubijao sve oko sebe.


    Ljudi koji cisto i bezgranicno vole ne pomisljaju lako
    da se ma sta oko njih menja, a ponajmanje sam predmet njihove
    ljubavi. Oni merom vecnosti mere prolazne i promenljive pojave
    oko sebe. A njihova smelost biva nagradjena, jer im sve oko
    njih izgleda vecno i nepromenljivo, i tako sa tom divnom
    iluzijom provode i svrsavaju svoj vek, oslobodjeni najveceg
    ljudskog zla, uzasa od prolaznosti.


    Slabe i plasljive ljude strah nagoni da rade upravo ono
    cega se najvise boje.


    Izmedju bojazni da ce se nesto desiti i nade da mozda
    ipak nece, ima vise prostora nego sto se misli. Na tom uskom,
    tvrdom, golom i mracnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek.


    Stalno posmatram kolika je neosetljivost osetljivih ljudi
    prema osetljivosti njihovih najblizih.


    Tacnost (ili netacnost) sa kojom odlazimo nekome na
    sastanak ili u posetu redovno moze da posluzi kao mera posto-
    vanja koje toj licnosti ukazujemo, ili bar vaznosti koju joj
    dajemo u nasem zivotu i nasim interesima. Prema licnosti do
    koje nam je u ma kom pogledu i ma iz kojih obzira stalo, mi
    smo obicno tacni. Izuzetak cine samo oni ljudi koji su po
    prirodi svojoj netacni, tj. boluju od hronicnog neosecanja
    vremena. Kod njih sve dobre namere i sva zainteresovanost ne
    pomazu nista; oni zadocnjavaju protiv svoje volje i na svoju
    stetu.


    Dodje vreme kad se dugovi traze, i to odjednom i sa
    strasnim, zamrsenim kamatama. I ne samo to nego sve ono sto
    je covek ikad u zivotu kupio placa sad ponovo, i to po novoj,
    visoj ceni.


    Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama
    cinjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da
    nije suvise skupo placena jednim razocarenjem, ma kako tesko
    ono bilo.


    Ljudi koji imaju neku dusevnu muku koja duze traje, neku
    brigu, stvarnu ili uobrazenu, zapuste se vrlo cesto i fizicki,
    postanu aljkavi i necisti na sebi, a nepazljivi prema drugima.
    To opet uvecava njihovu muku.


    Ja sam video u cemu je takozvana borbenost nekih
    "borbenih" ljudi. Oni izmisle svoju "borbu", na silu joj nadju
    razloge, nadenu ime, i bore se, bez rizika i rezultata, bore
    se - samo da ne bi morali misliti i raditi.


    Nije najgore sto sve prolazi, nego sto mi ne mozemo i ne
    umemo da se pomirimo sa tom prostom i neizbeznom cinjenicom.


    Retko se desava da nasa radost gori zaista svojim
    plamenom.


    Sto ne boli - to nije zivot, sto ne prolazi - to nije
    sreca.


    Cim mozemo nekom coveku da kazemo jasno i otvoreno da
    da nas je uvredio i da navedemo posve odredjeno cime je to i
    kada ucinio, to znaci da smo mu uvredu oprostili ili smo
    spremni da to ucinimo. Muka je dok uvredu nosimo cutke u sebi.


    Starim koliko moram, podmladjujem se koliko mogu.


    Ja sam od onih ljudi koji vrlo dockan bivaju pametni. I
    nikad potpuno. A sto je najgore, to se ne primecuje na prvi
    pogled.


    Mi obicno mislimo - ili smo bar skloni takvom nacinu
    misljenja - da su ljudi onakvi, i samo onakvi kakvi se pokazuju
    u odnosu prema nama i nasim interesima, shvatanjima i ukusima.
    Tim odnosom mi ponajcesce i ponajvise merimo celog coveka i
    odredjujemo mu karakter i vrednost. Od takvog nacina misljena
    tesko se brani i najbolji i najrazumniji medju nama.


    Sapucu da ne bi vikali jedan na drugoga, jer ne umeju
    da razgovaraju.


    Svetiti se zivotu - zaboravom.


    - Ne treba se bojati ljudi.
    - Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onoga sto je neljudsko u
    njima.


    Onima koji nisu sposobni da osete odanost nekoj stvari ili
    nekom licu, zahvalnost, nezainteresovan zanos, i slicno - izgledaju
    takva osecanja kod drugih ljudi lazna i neiskrena. Oni iza takvih
    osecanja traze uvek licni interes i racun, nize pobude; a kad im
    ne podje za rukom da ih nadju, jer ih nema, onda su kivni ne na
    sebe i na svoju gresku, nego na takve ljude, i skloni su da ih
    smatraju ili pretvornim ili podmuklim ili, u boljem slucaju,
    naivnim i glupim. - I od svog misljena ne odstupaju nikad. Jer,
    tako su sazdani.


    Kad neke stvari nema i ne moze da se dobije u prodaji
    (nekog leka ili caja na primer), onda tek vidimo da je mnogo
    manje neophodna nego sto smo mi to mislili dok je trajala i
    dok nam je polako nestajala iz ociju.


    Nisu svi ljudi tako rdjavi kao sto to rdjav covek misli.


    To je bio jedan od onih ljudi sto ne zauzimaju mnogo mesta
    u svetu. Bio je dobar. Jedino sto je kod te njegove dobrote moglo
    da smeta, to je njegova stalna teznja da bude i izgleda bolji nego
    sto je. To je kvarilo.


    Biti nesto, ali jednom zauvek, bez ikakve mogucnosti da se
    ikad bude ista drugo, ni prividno ni privremeno, cak ni u mislima -
    to je za njega nemoguce i toga se on boji vise nego smrti. A bez
    toga nikad mira ni prave srece.


    Niko od nas nikad ne moze znati kako izgleda u ocima drugog
    coveka. Jer ako je i najbolji psiholog, on to sam ne moze proniknuti,
    a onaj drugi nece mu to nikad u celosti, iskreno kazati. Nece hteti
    ili nece umeti.


    Najmanje stvarnog osnova imaju i najvise nam stete nanose
    osecanja bilo gordosti bilo manje vrednosti i stida zbog toga sto
    smo takvi kakvi jesmo, bolje receno kakvi mislimo da jesmo.
    U onom sto mi o sebi mislimo ima vrlo malo od onog sto stvarno
    jesmo, a mnogo svega drugog, narocito onog sto bismo zeleli da
    budemo ili sto se bojimo da ne budemo. Zbog toga predstava koju
    imamo o sebi nikad nije tacna; cesto se menja, a ponekad je po-
    tpuno neverna. I covek nema razloga ni opravdanja da zbog nje
    bude ni narocito ponosan ni preterano postidjen.


    Bolesnik koji se pomiri sa cinjenicom da je bolestan -
    nece nikad ozdraviti.


    I tuga je jedna vrsta odbrane.


    - Sta radi tvoja zalost dok ti spavas?
    - Bdi i ceka. A kad izgubi strpljenje, budi me.


    Zemlje velikih ostvarenja su i zemlje velikih nepravdi.


    Cuvajte se ugrozenih ljudi i ljudi koji misle da su ugrozeni.
    Oni osecaju potrebu da se stite i brane, i zbog toga cesto i neoce-
    kivano i podmuklo napadaju.


    Imati veliku snagu, fizicku ili moralnu, a ne zloupotrebiti
    je bar ponekad, tesko je, gotovo nemoguce.


    Mnoge velike i sudbonosne strasti nase mladosti pocivaju
    na prostom nesporazumu. Tu smo mi kao nevest i nespretan covek
    koji udje u neku radnju, pokaze na neku stvar u izlogu i kaze
    tonom coveka koji je resen na sve:
    - Uzimam ovo i placam koliko trazite.
    A posle, posle kad je sve dockan, pokaze se da ste usli
    u pogresnu radnju i trazili nesto sto vam ne treba i sto stvarno
    niste nikad zeleli da imate.


    Ko ljudima sve veruje, prolazi rdjavo; ko nista ne veruje,
    jos gore.


    Svaka stvar ima svoje lice i svoje nalicje. A ono sto se
    zove slava ima - ma kako to nemoguce izgledalo - jedno lice i
    stotinu nalicja.


    Strah je u coveku kao oduvek pritajen, i samo trazi i
    nalazi prvi zgodan povod da ispliva na povrsinu i da se objavi
    i razvije u svoj svojoj strahoti.


    Svasta je umeo, a narocito da lepo govori: samo jedno nije
    nikad naucio: sta se moze kazati, kada i na kom mestu, a sta ne.
    To je oduzimalo mnogo od vrednosti tome bistrom, recitom i
    dobrom coveku.


    Zivotna snaga jednog coveka meri se, pored ostalog, i nje-
    govom sposobnoscu zaboravljanja.


    Kad jedno odredjeno stanje pocne da vas muci, da postaje
    neizdrzljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje nece biti, jos
    manje pomisljajte na bezanje natrag, jer se od toga pobeci ne
    moze. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do
    apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne
    ogadi. U tome je lek. Preterati, znaci isplivati na povrsinu,
    osloboditi se.
    To vazi za sve: za rad, za nerad, za porocne navike kojih
    se stidite a kojima robujete, za zivot cula, za muku duha.


    Na telefonu lakse i jasnije izbijaju neke karakterne
    crte coveka nego u usmenom razgovoru.


    Oni uvek idu u pravcu nipodastavanja protivnika nego u pravcu
    sopstvenog usavrsavanja. Oni se vise trude da umanje ugled proti-
    vnika nego da podignu svoju sopstvenu vrednost.


    Mi bismo bili potpuno srecni, ili bar blizu srece, kad
    bismo zaista imali sve ono sto zavidljivci koji nas okruzuju
    misle da imamo, i kad bismo sve to imali i onako i pod onakvim
    uslovima kako to njima izgleda.


    - Vi cete sagoreti brzo i beskorisno. Iza vas ce ostati samo
    pepeo.
    - Ako! Znace se bar da smo bili vatra. A iza vas ce ostati
    samo balav trag, kao iza puza.


    Postoji prica da je na dvoru nekog sultana bio narocit ci-
    novnik cija je titula glasila: evetefendija. Njegova jedina du-
    znost bila je "da klima glavom u znak odobravanja na sve sto
    sultan kaze".


    Zato sto mogu, i sto se usudjuju da o svacemu svasta kazu,
    oni misle da sve znaju.


    Dok covek zivi sam, on u svojim mislima nosi saznanje o
    nesavrsenstu ljudskih stvari i prolaznosti svega na zemlji. A kad
    se ozeni, on sve to posmatra na drugom, tj. na svojoj zeni i deci,
    i sa mucnom nelagodnoscu oseca da to isto oni posmatraju na njemu.


    Zasto se cudis sto ljudi ne traze tvoje drustvo, sto ga
    vecina njih izbegava? Seti se samo sta ti mislis o njima, a sta
    sam o sebi. I sve ce ti biti jasno.


    Toliko je bilo u zivotu stvari kojih smo se bojali. A nije
    trebalo. Trebalo je ziveti.


    Ne postoje zene ruzne ni smesne ni odvratne po onome sto im
    priroda oduzima ni po onome sto s vremenom gube od svoje lepote,
    nego po onome sto one same zele da joj dodaju.


    Ne znam da li sam spavao, ali znam da sam sanjao.


    Da su ljudi mogli da znaju koliko je on prezirao, mrzeo i
    mucio sebe, lakse bi mu prastali sve uvrede, nepravde i udarce
    koje im je zadavao.


    Dum sinunt fata, vivite lieti!
    Budite radosni kad god vam se za to pruza mogucnost, i kad
    god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci ciste radosti vrede
    vise nego citavi meseci naseg zivota provedeni u mutnoj igri
    nasih sitnih i krupnih strasti i prohteva. (Njihova propinjanja
    su cudljiva i nezdrava, njihova nezadovoljenja nisigurna i kra-
    tkotrajna, sam sebi cilj i svrha!) A minut ciste radosti ostaje
    u nama zauvek, kao sjaj koji nista ne moze zamraciti.


    Dvaput bivamo, izgleda, kaznjavani za nase lude i "gresne"
    zelje. Prvi put kad patimo sto ne mozemo da ih ostvarimo, i drugi
    put kad, videci svoje zelje ostvarene, sa stidom i ocajanjem uzalud
    bezimo od svoje srece. To vazi narocito za slavu i novac.


    Tesko onom koji mora nekog drugog (pa ma ko taj bio) da unizi,
    da bi se on sam uzdigao, ili bolje receno: da bi imao iluziju da se
    uzdigao.


    Nesreca je u tome sto tako cesto, krace ili duze, javno ili
    tajno, hocemo da budemo ono sto nismo, ili da ne budemo ono sto smo.
    Takvim nasim prohtevima i cudima, kojima ne mozes videti cilja ni
    smisla, mi kvarimo svoj kratki zivot vise nego sto nam ga truju
    i zagorcavaju ljudi i prilike oko nas.


    Nesreca je stooka i svevideca, a ipak slepa na najgori i
    najstrasniji nacin, jer vidi i ono cega nema.


    Cesto se desava da nas ljudi koje ne volimo i ne cenimo
    obasipaju svojom paznjom ili cak svojim poklonima i uslugama.
    Takve usluge i poklone ne treba primati, jer ako se desi da u
    trenutku slabosti popustimo i primimo ih, mi se u sebi ne osecamo
    ni najmanje obavezni da ih vratimo, a od toga imamo dvostruku
    stetu. Prvo, sto u ocima onih koje ne cenimo ostajemo vecno kao
    neblagodarni i necasni ljudi; drugu, da posle uvek sami sebi
    prebacujemo sto dugujemo gorem od sebe. Njima se moze jos uciniti
    neka usluga, ali od njih primiti, nikako.


    Kako da se ocuvas i odrzis medju ljudima kojima nije
    toliko vazno sta je covek po sebi, sta ume i zna, ni kakav je
    u toku dugih godina, svakog dana, pri svakom poslu i na svakom
    mestu, nego sta moze i sme da kaze, u jednom trenutku, na
    jednoj stranici novina, o sebi i o drugima.


    Moglo bi se, sa malo preterivanja, kazati da svaka zena
    ima svoju unapred odredjenu dozu suza koju mora u toku svog zivota
    da isplace. (Samo izuzetni dogadjaji mogu to da izmene!) I ona ce
    ih isplakati. Povodi mogu biti razni. Ljubav, nesrecna ili srecna,
    deca, porodica, roman ili film. Prolice ih cak i bez ikakvog odre-
    djenog povoda. Ako se to ipak u nekom slucaju ne desi, onda je to
    izuzetak od pravila. A ta zena i nije zena nego cudoviste.


    Kad stanemo da od ljudi i dogadjaja oko sebe ocekujemo mnogo
    vise nego sto oni mogu da nam daju, to je pocetak nemira i nereda
    u nasem zivotu, a cesto i znak bliskog pada.


    Cuvajte se onog koji zivi u vama i na kojeg zaboravljate, a
    koji cesto, pred vece, donosi brza resenja zbog kojih se, te iste
    noci, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim
    olovom, propadate od sramote zbog sinocnih lakomislenih odluka.


    Velika, prava ljubav pokazace svoju punu snagu samo onda ako
    uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, nacini stvorenja koja
    se ne boje ni promena, ni nesreca, ni bolesti, ni zivota ni smrti.


    Ukusno skrojenim i vesto upotrebljenim naborima svoje
    haljine, zena je osvojila vise muskih srdaca nego svojom razgo-
    licenoscu i svojim slobodnim ponasanjem. To cesto zaboravljanju
    i zene i same i njihovi krojaci.


    Da mi je naci nekog ko bi ziveo umesto mene. Kao bedel.


    Tesko nama kad bismo jednog dana zaisa postali oni i onakvi
    kakvi cesto zamisljamo da smo ili da bismo mogli biti, i kakvi -
    blago nama - nikad necemo uspeti da budemo.


    Tajna se cuva najbolje onda kad smo po necem - po cem bilo -
    i sami zainteresovani da se ne otkrije i ne objavi; a najsigurnije
    je cuva onaj ko to cini nesvesno. Inace, nikad covek ne moze biti
    siguran da ce dokraja sacuvati ni svoju ni tudju tajnu; a ona se
    krije godinama i godinama, a odaje se u jednom trenutku koji po-
    nistava sve godine vernosti i cutanja.
    Ima i takvih slucajeva da mi nosimo u sebi neku tajnu, kao
    skrivenu ranu, klecamo pod njom godinama, reseni da sve podnesemo
    i da umremo, ako treba, ali da se ne odamo. A pri tome i ne slutimo
    da ljudi oko nas odavno znaju za tajnu, poznaju je bolje nego mi
    sami, ali iz sazaljenja ili obzira ili ravnodusnosti nece to da
    nam kazu ili pokazu.


    Cuvaj se nejasnog i varljivog predvecernjeg sata, case i
    cigarete, i coveka koji stoji pored tebe, smeska ti se u lice i
    govori malo, otezuci reci, a pazljivo slusa ono sto ti kazes.


    Savfet beg.
    - Ko ima i umije, taj ne samo da duze i ljepse zivi nego
    i lakse boluje i umire.


    Koliko mogu biti jadni i bespomocni mali ljudi vidim
    najbolje po tome sto ponekad, u nekoj neprilici, pokusavaju da
    se zaklone i za moja ledja i, moralno, oslone na mene. A ja
    znam najbolje kakav je to zaklon, i sta im vredi takav oslonac.


    Kad se zalimo da nam mnogi ljudi dosadjuju i kradu vreme
    svojim posetama i razgovorima i svojim trazenjem saveta ili
    usluga, mi to cinimo samo napola iskreno. U stvari, jedino sto
    mi zalimo to je: sto to nisu neki drugi i drukciji ljudi. I nista
    drugo.


    Da bi se nekud stiglo i nesto postiglo, potrebno je u nas
    mnogo. Kao i svuda u svetu, mozda i vise. Pre svega treba proci,
    po dubokoj tami, kroz blatnjavo selo i copor nevezanih pasa u
    njemu. Pa posle toga - ako sto ostane od tebe - sacekati jutro,
    pojaviti se tamo negde medju ljudima, ispavanim, ornim za borbu
    i razgovor, i - biti takav kakvi su i oni i, po mogucnosti, jaci
    i bolji od njih.


    To je obicno tako. Igra pocinje sa smehom, a zavrsava se
    placem ili gluvim i nemim kajanjem i zaljenjem, sto je gore od
    placa. I to vazi za svaku igru.


    Sramotices se dok si ziv. Prilike ces za to imati uvek.
    Svet ce ti je pruzati dovoljno, a i kad to ne bude, ti ces se
    sam potruditi da je nadjes.


    Posrnucete, ali necete pasti; a ako se i desi - izuzetan
    slucaj! - bas i da padnete, necete se povrediti nego cete, cim
    se pridignete, produziti mirno i bodro svoj put. Razliciti ste
    od svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrozava, ali vam se
    ne moze nista zlo i nepopravljivo desiti, jer u vama od zacetka
    vaseg zivi skrivena i neunistiva iskra zivotne radosti koja je
    mocnija od svega sto vas okruzuje. Samo cete celog veka, sve
    do poslednjeg daha, patiti zbog svog neprirodnog polozaja u
    svetu u koji ste baceni. Tako se moze reci da vam je, kroz sve
    mene i obrte dugog zivota, dvoje zajemceno i osigurano: duga
    patnja i sigurna pobeda.


    _ Ljudi se ne radjaju zato da bi ziveli dugo, bili zadovoljni,
    ili cak srecni...
    - Pa onda zasto?
    - Ne znam ni ja, ali svakako najmanje zato.


    Ko laze - to sam primetio - njegov recnik je originalniji
    i bogatiji, biran i malo neobican. Time se odaje, bar preda mnom.


    Kad ne mogu da vidim, necu ni da gledam.


    Ljudi koji su u mladosti bili anarhicni, neradni, rasipni,
    neuredni i netacni, cesto postaju docnije, u zrelim godinama i pod
    staros, uredni, pedantni, stedljivi, vredni, i strogi prema onima
    koji nisu takvi.
    (To pomalo lici na nekadasnje kurtizane, za koje se prica da
    su u starosti postajale pobozne i darivale crkve i manastire.)


    U toj muci sto se zove zena i zelja za zenom ima stvari
    koje su predmet sala i razgovora, ovako javno, pred svima; zatim
    ima drugih o kojima moze samo da se sapuce sa dobrim drugovima,
    u cetiri oka; ali ima i takvih o kojima se nikad ne govori ni
    sa najblizima, koje se ne mogu nazvati imenom, nego se o njima
    ponekad samo masta, kao o necem dalekom i bolno nedostiznom.


    Nase najdublje i najzivlje zelje i njihovi susreti (ili
    sudari) sa svetom koji nas okruzuje - to je, uglavnom, ono sto
    odredjuje nasu sudbinu.


    Nas covek ne ume i ne moze da se lako i pravovremeno za-
    ustavi ni pri usponu ni u padanju.


    Veliki praznici i svecani dani najbolje mogu da pokazu koliko
    su nam daleki i oni koje smatramo najblizima.


    Ko bi mogao verovati da uzas moze postati svakidasnji zivot
    jednog coveka!


    Odlazim zbunjen i postidjen, kao da sam mnogima duzan mnogo,
    a znam: sve sam platio, sve, i ono sto sam samo pozeleo, a nikad nisam
    ocima video ni rukama taknuo.


    Prirodno je da covek nosi u sebi nesto od dana koji su prosli,
    prirodno je i da misli na buducnost i da masta o njoj, ali ziveti ma
    i delimicno u proslosti, ili u buducnosti, opasno je i nezdravo. To
    znaci trovati trenutak u kome zivimo, ne spasavajuci nista od pro-
    slosti i ne radeci nista za buducnost. Najvecim i najboljim delom
    svoga bica, glavninom srca i razuma, covek treba da je uvek i ceo
    u sadasnjem trenutku, u jednom pravom i jedinom mogucem zivotu.
    Naravno, sve je to lako kazati.


    Misliti, kao sto vi mislite, da su svi ljudi osim vas budale
    i kreteni, mora da je prijatno, i da vam nekad i pozavide na tom.
    Pa ipak, smatrati ceo svet samo predmetom svoje nepogresne kritike
    i podnozjem sopstvene velicine, to nalazim da je sasvim naopako
    i zalim takvog coveka, i pogotovo one koji su prisiljeni da u
    njegovoj blizini zive i sa njim rade.


    Vrlo rano sam saznao da svaki minut zivota moze biti tezak
    koliko i zivot ceo.


    Sve mozes, ali ne mozes onoga koji se ispeo na uzvisenije mesto
    spreciti da, kad gleda one ispod sebe, ne gleda - nanize.


    Priznacu bez oklevanja: ne volim mnogo one koji vole mnogo
    da pitaju, a onima koji su mi prijatelji kazujem, cesto i nepitan,
    sve sto zele da znaju o meni, mojim mislima, planovima i poslovima,
    kao i osecanjima koja ih prate.


    Svi znamo i vidimo kako cesto i lako ljudi propadaju, ali
    isto tako cesto i lako zaboravljamo da covek ne propada samo i
    jedino stoga sto se propadljiv rodio.


    Pravo ocajanje moze da obuzme coveka kad kod onih koje
    smatra bliskim umesto razumevanja i usrdne pomoci naidje na
    hladne, ostroumne analize svojih shvatanja i postupaka.


    Zena se zamori da bude coveku prijatelj.


    Covek je nezadovoljan i nesrecan sto se bar dvaput u jednom
    danu ne desava cudo.


    Ljubavnici se odaju sitnicama. Tako, na primer, oni osecaju
    potrebu da se bacaju jedno na drugo (narocito muskarac na zenu)
    sitnim predmetima, cvetom, loptom, snegom, mrvicom sa stola.


    Gledajuci neke ljude oko sebe, ja se pitam kako se ne zamore
    da stalno budu u pravu, uvek i u svemu na casnoj, jedino ispravnoj
    strani. Kako im se ne dosadi da sve oko sebe guraju na onu drugu
    stranu? Kako ne pomisle da ce, radeci neprestano tako, morati
    ostati u manjini, mozda cak i potputno sami? Pa sta im onda vredi
    sto su cisti, casni, nepogresni i na pravoj strani? I gledajuci
    ih sve duze i jos bolje, morao sam doci do cudne pomisli. Mozda
    to: biti u pravu, pripadati dobroj strani, itd., i nije kod njih
    nista drugo do jedan finiji, posredan i maskiran nacin animalne
    borbe za bolje mesto, veci zalogaj, bezbednije potomstvo; ukratko,
    jedan nacin borbe za prevlast, i iskoriscavanje svega oko sebe.


    Imao sam prilike da vidim nekoliko zena i nekoliko porodicnih
    sreca koje one daju, i da osetim, kao zadah pakla, neobjasnjivu
    slepu zlocu zene koja jede samu sebe i truje sve oko sebe.


    Mozda je polovina odvratnih i stetnih stvari koje truju zivot
    coveku i unakazuju lice sveta skovana u bracnoj postelji ili oko nje.


    Kao dva nejednaka kamena osecam u utrobi strah od minulog dana
    i neizvesnost sutrasnjeg.


    Ja bih mogao da uzmem za devizu ime jedne kanadjanske ladje:
    I'm alone (Ja sam sam). Ali ja sam i bez devize.


    NIje muski, nije lepo plakati, a stidno je plakati pored
    puta, na ocigled sveta.


    Jedanput ucinjena nepravda ne da se ni popraviti ni zbrisati.
    Pokusaji da se ona ispravi ili otkloni, samo radjaju nove nepravde
    Nepravda se kao sve na svetu mnozi i siri, ali ne gine i ne nestaje
    kao sve ostalo sto se radja. I da nema oprastanja i zaborava,
    nepravda bi prekrila svet i stvorila od njega stvarni pakao.


    Ostavio sam kola i pratnju u jednoj od poslednjih ulica. Isao
    sam brzo, sekuci ulice i menjajuci pravac, kao da zamecem trag,
    dok nisam dosao na kraj varosi gde ulice gube oblik i ime. Kad je
    ostala za mnom i poslednja kuca, seo sam na travu, na jednoj pustoj
    ledini bez lepote, izmedju dva velika kamena, tako da sam kao
    jedini vidik imao mirnu liniju brda u daljini i nebo bez boje.
    Tu sam, odjednom, skriven i bezimen, osetio veliku slobodu,
    slobodu uskog i neuglednog prostora, skupoceni mir zemlje koju
    niko nece. Tu sam spokojno, dugo i slobodno mislio o sebi i
    svojim godinama. I video sam jasno da sam se spasao od zivota
    kao sto se drugi spasavaju od opasnosti i smrti, i da mi vise
    ni zivot ni smrt ne mogu nista.
    I sada - zivot me nosi svim svojim silama strelovito
    napred, a smrt mi poravnjava puteve.


    U prirodi je naseg coveka, narocito onog dinarskog tipa,
    da ne ostaje ni kod jedne zamisli, ni kod jednog dela istrajno
    i dosledno, i da ih ne prati u njihovom prirodnom razvitku,
    da bi uticao na njih. Naprotiv, posle prvog zanosa, on napusta
    delo, vraca se do njegovog izvora, muti ga mislju i pogledom,
    zatim silovito prelece ceo buduci, neostvareni i tek zamiljeni
    tok dela, anticipira ga, pa se onda opet vraca na tacku na
    kojoj se delo nalazi u tom trenutku svog prirodnog razvoja.
    Tako se stvari razvijaju vise uz njegovo ucesce nego pod
    njegovim uticajem; jer on nije u njima, nego iznad i pored
    njih. Zato on u vecini slucajeva i ne stvara dela i ne
    upravlja dogadjajima, nego reaguje na njih, polazuci mnogo
    vise na to da bude zacetnik, sudija, borac i gledalac, nego
    stvaralac, radnik i cuvar. U njega je vidna sklonost da ne ceka
    razvitak stvari i ne ucestvuje u njemu radom i strpljenjem.


    Kad posmatrate naseg coveka pri radu i razgovoru, vi mo-
    zete nesumljivo utvrditi da u njega vrlo cesto ima jedan suvisak
    maste i doza lenjosti, veca nego kod vecine drugih naroda. -Da
    li je masta uzrok lenjosti ili obrnuto, ili jedna i druga po-
    ticu iz nekog zajednickog nevidljivog izvora iz kojeg poticu
    toliki drugi nedostaci i besporedci naseg zivota, to nije lako
    utvrditi. A trebalo bi ispitati.


    Beograd je pun takvih nakratko nasadjenih ljudi. To je
    stil zivota. Postaju takvima i oni koji to po svojoj prirodi
    ne bi bili, jer se tako bolje pliva i lakse odrzava ili, prosto,
    jer i drugi tako rade .Ne moze se kazati da u njihovom drzanju
    i ponasanju nema neceg slobodnog, neke snage i tesko odredljive
    velicine.


    Za ljude kao sto je on ne bi bilo tesko stvoriti raj na
    zemlji. Trebalo bi samo da onaj trenutak posle kupanja a pre
    dorucka traje nepomucen dvadeset i cetiri sata, i on bi bio i
    miran i srecan.


    Takav je "nas covek", onaj pravi. Ne misli mnogo ni istrajno.
    Ali cim uspe da skrpi nekako jednu misao u glavi, prva mu je briga
    ne da tu misao razradjuje, proverava i uporedjuje kriticki sa onim
    sto drugi ljudi o istoj stvari misle, nego da svoju misao proglasi
    za jedinu tacnu i jedinu pravu, a odmah zatim da izmedju nje i
    svake tudje misli iskopa sto dublji rov prezira, mrznje i borbe
    do istrage. U toj borbi oni ponekad pokazuju ljudozdersku revnost
    na reci i delu.
    Sreca je sto u nas ima dosta i takvih ljudi koji su drukciji
    i koji nisu pravi "nasi ljudi".


    Kod naseg coveka, kad zaima ili kad misli da je cvrsto
    zaseo na vlast, ukratko: kad se osili, poraste podvaljak, prosiri
    se podbradak, same od sebe isturaju se grudi; sve to usled stalnog
    zapovednickog stezanja vilica i neprestanog isprsavanja, kao i
    usled ugojenosti koja redovno ide uporedo sa vlascu.
    U takvom coveku brzo se razvija nesrazmerna predstava o
    svojoj vaznosti i velicini, uporedo sa sumnjom i bojazni da
    ljudi tu njegovu velicinu ne vide kako treba i ne cene dovoljno.
    To stvara u njemu potrebu da svoju silu ispoljava glasno i vidno
    na svakom koraku.


    Mozda su, u sebi, najstrasljiviji oni ljudi koji izgledaju
    nasmejani i vedri, pricala i saldzije. Na sve sto iskrsne pred
    njihovim duhom i njihovim ocima, oni odgovaraju odmah prvom
    salom koja im na um padne, prvom asocijacijom koju, po nagonu
    samoodbrane, dohvate u letu. Samo da bi izmedju sebe i stvari
    stavili kakav-takav zastitni zid, samo da se ne bi morali
    suociti sa nekom novom stvarnoscu, misliti o njoj i doneti
    neki zakljucak za sebe, pa mozda cak i za druge.
    To postane s vremenom navika i potpuno izopaceni ne samo
    drzanje nego i nacin misljenja i ceo zivot covekov. Takav
    covek u stvari i ne misli i ne zivi, nego sve odlaze za
    drugi put i sa svakim danom sve je vise duzan svemu oko
    sebe.
    Desava se da takvi ljudi postanu cuveni zbog svoje
    duhovitosti i svojih uspelih sala. Ali za onog ko zna sta
    se iza toga krije, sve to nije ni saljivo ni utesno. Ta
    tuzna slava suvise je skupo placena jer sve sale ovog sveta
    ne vrede jednog parceta stvarnog zivota.


    Cuvajte se prvih vecernjih casova kad se smenjuju dan
    i noc, sjaj sunca i blesak naseg ljudskog osvetljenja. To su
    trenuci kad se cine pogresni koraci, kad nicu izdajnicki osmesi
    i padaju pogubne reci. Zatvorite se kao cvet koji sklapa latice,
    trazite spasenje u snu i cutanju, i cekajte da ponovo svane
    dan.


    U nas ima mali broj ljudi koji resenje svojih glavnih
    zivotnih pitanja ocekuju odnekud spolja, od drugih ljudi ili od
    nadzemaljskih sila, a ne trude se da u sebi razviju snage koje
    bi same mogle resavati ta pitanja, ili doprinositi njihovom
    resavanju.
    Ponekad mi se cini da nas ima takvih srazmerno vise
    nego i u jednoj drugoj evropskoj zemlji, i da su takvi i oni
    koji to ne bi smeli da budu i koji na prvi pogled i ne izgle-
    daju da jesu.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  9. #8
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost

    Šta sanjam i šta mi se događa

    Ko će znati vremenu kraj,
    Vetru put, tišini ime,
    I šta je to
    Što meni podgriza misli i razara san?
    Svake noći podmukli gosti dođu
    Nevidljivi, nečujni,
    I ognjenim peskom mi zaspu usta i oči.

    I dok se uporno hvatam za sećanja,
    Svetla neba, muškoga hoda,
    Plodne samoce, i dela-
    Oni stoje više moje glave, nevidljivi, nečujni;
    Čekaju da bude
    Mrtvo telo u mrtvom mraku.

    Al` mene jutro izbavlja i diže
    Nebeskim suncem, vodom, mladim lišćem;
    Muzika me vida;
    I pramen nestalna dima u daljini;
    Krepi nadu;
    Seća na dane kad sam znao za radost.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  10. #9
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost

    Andrićeve misli o pameti, budali i fukari



    Živimo! Da, gospodine, ali kako? Kao da smo na velikoj santi leda koja, sivim okeanom pod bezimenim nebom, plovi sve brže u nepoznatom pravcu, i sa svakim danom biva sve uža i tanja.



    Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, I kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva.(Njihova propinjanja su ćudljiva i nezdrava, njihova zadovoljenja nesigurna i kratkotrajna, sama sebi cilj i svrha!) A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.



    Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočaranjem, pa ma kako teško ono bilo.



    Čuvajte se onoga koji živi u vama i na kojeg zaboravljate, a koji često, pred veče, donosi brza rešenja zbog kojih se, te iste noći, budite kao od udarca i, obliveni vrelim znojem kao rastopljenim olovom, propadate od sramote zbog sinoćnih lakomislenih odluka.



    Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad.



    Dođu tako ponekad vremena, kada pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.



    Što je više pazio šta će uraditi, sve se teže rešavao da uopšte nešto uradi, i sve je manje i radio.



    Vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i sklonostima.



    Nije najveća budala onaj koji ne zna da čita, već onaj koji misli da je sve što pročita istina.



    Ja se ne bojim ljudi, već onog neljudskog u njima.



    Nema te sposobnosti ni te dobre osobine koju mi ne bismo želeli da pripišemo sebi; samo što tu želju ućutkava u nama kontrola razuma, ali ograničeni i jednostavni ljudi ne umeju da je sakriju, nego govore o njoj otvoreno i javno se brukaju i čine smešnim.



    Drskost i upornost su brat i sestra. Drski i uporni ljudi nikad se ne mogu popraviti u svojim manama i slabostima, jer oni, ne osetivši nikad rđave posledice svojih mana na sebi, i ne primećuju da ih imaju. I stoga treba od takvih ljudi bežati što dalje.



    Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna i nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđanje.



    Od straha su ljudi zli, podli i surovi, ali od straha mogu biti i darežljivi, pa čak i dobri.



    Čovek, da ne bi stao i klonuo, vara sam sebe, zatrpava nedovršene zadatke novima, koje takođe neće dovršiti, i u novim poduhvatima i novim naporima traži nove snage i više hrabrosti. Tako čovek potkrada sam sebe i vremenom postaje sve veći dužnik prema sebi i svemu oko sebe.



    Za život treba mnogo napora i za svaki napor nesrazmerno mnogo hrabrosti.



    Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  11. #10
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Ivo Andric - Dobitnik Nobelove nagrade za knjizevnost

    Kad se meni plakalo


    Kad se meni plakalo
    Vas nigde nije bilo,
    Ni glasa vašeg ni pisane reči
    Koja za nuždu teši.


    Danas,kad Vi plačete
    Meni se bolno smeje
    Ukoliko mi nije otužno i dosadno
    Kao pred glupom scenom


    Eto,to vam je sve
    Što ljudi jedno drugom
    Mogu u ovom kratkom životu da daju:
    Potpuno nerazumevanje.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Slične Teme

  1. Andric i Goja (1984)
    By *KOVAC* in forum Domaci Filmovi
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 13.02.2013, 14:21
  2. Protest u Oslu zbog Nobelove nagrade EU
    By Vesna in forum Aktuelnosti
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 09.12.2012, 19:41
  3. Milorad Andric Zec
    By goxykv in forum Narodna Muzika
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 05.02.2012, 15:04
  4. Lela Andric - Tekstualna Diskografija
    By Vesna in forum Tekstualne Diskografije Narodne Muzike
    Odgovori: 1
    Zadnji Post: 26.01.2012, 20:26

Članovi koji su pročitali ovu temu : 1

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080 :: Opera :: Firefox :: Chrome