Vladimir Jaglicic

VLADIMIR JAGLIČIĆ


[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

(Kragujevac, 4. novembar 1961) je srpski pesnik, prevodilac,
prozaist, književni kritičar.

Vladimir Jagličić (Kragujevac, 4. novembar 1961) je srpski pesnik, prevodilac, prozaist,
književni kritičar. Osnovnu školu završio je u Gornjoj Sabanti, a Gimnaziju i Pravni
fakultet u Kragujevcu, u kome živi od 1975.[1][2]

Prve pesme objavio je 1981. godine u jednom studentskom zborniku. Uređivao je nekoliko
listova i časopisa (Pogledi, Šumadija, Književne novine, Znamen, Koraci, Lipar) i bio
reporter kragujevačkog lista Svetlost.


Riznicasrpska

PESNIK

Jagličić je objavio sledeće pesničke zbirke:

"Pogledaj dom svoj" (1990, Sa J. Jankovićem i S. Milenićem)

"Izvan uma" (1991)

"Tri obale" (1991, Sa J. Jankovićem i Slavicom Veličković)

"Tamni vrt" (1992)

"Usamljeni putnik" (1994)

"Posle rata" (1996)

"U gorama" (1996)

"Srbija zemlja" (1996)

"Senke u dvorištu" (1996)

"Vrelo" (1997)

"Milanovačkim drumom" (1997)

"Nepovratno" (1998)

"Knjiga o zločinu" (2001)

"Rane pesme" (2001)

"Kuda kude" (2001)

"Pred noć" (2002)

"Nemoj da me zoveš" (2002)

"Pre nego odem" (Izabrane pesme, 2004)

"Pesme" (Moskva 2006, plaketa izabranih pesama, dvojezično)

"Jutra" (2008)

"Posedi" (2011)

Sastavio je sledeće antologije:

"Kada budemo trava" (1998, antologija savremene srpske poezije, pesnici rođeni posle 1945. godine)

"Pevači usnule prestonice" (2006, 2008, dva veka poezije kragujevačkih pesnika)

"Srce zemlje" (2006, prevodioci Kragujevca)


PROZAIST

Prvu priču, "Kauč", nagrađenu otkupnom nagradom, objavio je 1987. godine, u prištinskom "Jedinstvu".
Do sada je objavio oko tri stotine kratkih priča (najviše u okviru rubrike "Šumadijske priče" koju je imao
u kragujevačkom nedeljniku "Svetlost", od 1999. do 2007. godine), kao i tri romana:

"Starac sa Pivare" (2003)

"Holenderi" (2005)

"Mesojeđe" (2006)

NAGRADE

"Miloš Crnjanski"

"Branko Miljković"

"Miloš N. Đurić"

"Sveti Sava" (u Republici Srpskoj)

Oktobarska nagrada grada Kragujevca

"Grigorije Elezović"

"Jovan Grčić Milenko"

"Drvo života" beogradskih Zavetina

"Rade Drainac"

Zlatno pero Rusije

Petrovdanski vijenac

Šušnjar

Hadži Dragan Todorović (za ciklus pesama)

Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije

Medalja "Najbolji autor novog milenijuma" za poeziju, Moskva 2011.

Diploma imena Šekspira (sa medaljom) "za visoko majstorstvo u prevođenju ruskih autora na srpski jezik", Moskva 2011.

DRVO

Još malo senki presudnog leta,
par sporih stopa, ništa više,
dok stignem, najzad, do svog drveta,
pod kojim mogu leći, uslišen.

Da li poznaću to drvo, ums,
hrast ili lipu, i put zadat?
Ili će lišće daleke šume
dotaći izvor blagošću pada?

Hrapavog debla mnim nemi pokoj,
gušter njim puzi po kori, leno.
Neka sve ide svojim tokom,
kako je davno dosuđeno.

Krenuću, znakom u nemilosti,
ko puža ljuštura nepotreban,
gde će mi žile, nad krtom kosti
čuvati bledo prostransvo neba.

O, lepa svetlosti večne kuće!
Mahanje grana što svud me traži!
I moj će život, ugasnućem,
svesti na nulu udeo laži.

Čekajući povratak Dučićev Dučićeve večeri poezije Trebinje, 1994 i 1995. | Tebinje • Pale 1996

NEISPUNJENO

Treba ostati dalek,
ko zlatni carski dukati,
tuđin za bližnje navek,
ćutati, samo ćutati,
biti što jesi — svoj,
u rodnom gradu stranac,
voditi izgubljen boj,
tvrd kao kamen stanac.

Treba postati vitez
iz Dušanova doba,
il surov papski riter,
što se ne boji groba,
treba prezreti slavu,
i svet u kom se strada,
i prikloniti glavu
na giljotinu rada.

Treba navući oklop,
stran radosti i tugi,
i primati na poklon
to što odbiju drugi,
i onim putem proći,
gde je smešak na kraju,
na obodima noći,
uz zbogom zemnom raju...

Da niko, najzad, ne zna
šta ti je srce taklo,
u šta je sve ogrezla
duša, ištući zaklon,
da, zaštićen tišinom,
upoređen sa ničim,
stekneš tron poluistinom,
ili kroz benast pričin...

I, evo, ruke skrštam,
i tamo sam gde usnim —
sebe uz braću vrstam
po kelijama pustim,
tamo gde ištu žreci,
uz vatre proročišta:
nikom razlog ne reci,
car budi, ili ništa.