Jelena Lazareva Balsic

OTPISANIJE BOGOLJUBNO

IZ njihove prepiske vidi se bogatstvo Jelenine ličnosti, kažu, srodne jednoj drugoj srpskoj književnici,
monahinji Jefimiji. Ali ona se nije, kao Jefimija, zamonašila, iako je poslednje godine svog života
provela kao udovica u svom malom manastiru svete Bogorodice na skadarskom ostrvu Gorici, zanimajući se
za monaštvo i proučavajući monašku literaturu. Otuda je pisala ocu Nikonu. Samo jedno od tri pisma,
"Otpisanije bogoljubno" je potpuno sačuvano, prvo i treće su sačuvana delimično.

Prepoznatljiva i uzorna u žanru, pisma su pisana prirodnim, ličnim tonom. Jelenin stil je pun osećanja,
ali uzdržljiv i odmeren, s kratkim rečenicama, mada retorski vešt. Kroz njih Jelena otkriva veliko
teološko znanje i duboko proživljavanje religioznih ideala. Njena majka je veru primila apriorno kada
je sa Jefimijom išla po mošti, Jelena je i tu bila nesigurna. Ona je sve proveravala, htela je znanjem
da dođe do Boga. Sama vera inteligentnom čoveku nije dovoljna, uvek traži neku logiku o tome. U svojim
pismima i odgovorima Nikon razvija teoriju monaškog života, ali i, da bi vladarki bilo zabavnije, daje
geneologiju porekla svoje duhovne kćeri. Na tezi da "dobar izdanak niče iz dobrog korena", on, u stvari,
gradi jednu istorijsko-rodoslovnu konstrukciju, koristeći pri tom stare srpske rodoslove, letopise,
Žitije svetog Simeona od Stefana Prvovenčanog i Žitije svetog Save od Teodosija. On joj govori, kako
zapravo, ona vodi poreklo od prvog vizantijskog cara Konstantina i pokušava da izvede kompletan rodoslov
od tada.

NIKON

MONAH jerusalimski i starac manastira Vranjine u Zetskoj svetoj gori, otac Nikon je pored "Goričkog",
napisao još jedan poznati zbornik "Šestodnevnik". Kao duhovnik Jelene Balšić bio je ličnost preko koje
su se prelomili ključni problemi 15. veka: Firentinski sabor i unija, pad Carigrada i postepeno
nestajanje svih država istočnopravoslavnog kruga, uspon Rusije. Susret sa zapadnom renesansnom
civilizacijom, okupljanje monaha u Zetskoj svetoj gori i uobličavanje Crne Gore.

GROB U BARU

MORA se biti fasciniran sudarom dve ličnosti u Jeleni Balšić. S jedne strane bila je hrabra vladarka,
koja se gerilski desetak godina borila protiv Mlečana, kupovala oružje, švercovala so u solanama da
obori Mlecima cenu i pokvari im posao, ali u isto vreme, što pokazuje i "Gorički zbornik", nežna,
pesnička duša. Kažu da je ona najviše ličila na brata, despota Stefana, koji je bio veoma lep i veoma
darovit pisac. Srednjovekovni hroničari pišu da je bila "visoka stasa, mlečnobelog duguljastog obraza,
zlatne kose, a povrh čela nosila je dijademu s mnogobrojnim brilijantima i safirima".

Po stoti put se dešava da o srpskoj istoriji, zahvaljujući nama samima, nemamo ni ono što imamo - kaže
naša sagovornica. — Doskora se nije znalo ni gde je njen grob, zahvaljujući vladici Amfilohiju pre šest
godina pronađen je u Baru. Njene mošti su prebačene u crkvu posvećenu Bogorodici koju je ona sagradila
na Skadru, koju je obnovila monahinja Anastazija, opet uz pomoć vladike. Ponovo zvone zvona na Skadarskom
jezeru, govorilo se da kad zvone čuju se do Budve. Duh Jelene Balšić se probudio. Tokom vidovdanskih
svečanosti deo njenih mošti, zahvaljujući vladici Amfilohiju, vraćen je u rodni Kruševac.

NIJE SE ZAKALUĐERILA

JELENA Balšić je mnogo razmišljala o Bogu, ali se nikad nije zakaluđerila. Za razliku od njene majke
Milice i Jefimije, koje su ostale udovice i zakaluđerile se kad su imale 42 godine, ona se u 38. udala
drugi put. Udajom za Sandelja Hranića napravila je veliki zaokret u svom životu. Najednom je dobila
jakog muškarca. Vojvoda je bio izuzetno poštovana ličnost, čak i od Mlečana. Bio je prgav ratnik dobro
naoružan. Ona ga je oplemenila. Razveo se zbog nje. Ne zna se čime ga je opčinila. Pre toga su imali
jedan diplomatski susret u Dubrovniku, gde je trebalo da razreše neke stare sporove oko Kopra. Još dok
je njen prvi muž bio živ, on je stalno pretendovao na njihovo zetsko imanje. Tri dana su bili zajedno
i niko ne zna o čemu su pričali. Uglavnom, posle toga, on je prestao da napada Zetu. Ona je ostala
udovica, počeo je rat, ali Sandelj nije hteo da ratuje na strani Mlečana. Vrlo brzo se razveo i posle
nekoliko meseci se oženio Jelenom.

Posle njegove smrti, Jelena je napustila humske predele i vratila se u Zetu. Na Skadarskom ostrvu
Gorici (Brezovici ili Beški) obnovila je crkvu svetog Đorđa i podigla novu, posvećenu Bogorodici.
Pretvorila ih je u duhovno središte koje su nazivali Zetska sveta gora.

NEOBRAĐEN

IAKO su izvesni tekstovi ovog značajnog zbornika poznati u nauci, on, zasad, nije obrađen u celini. Ovaj stari srpski rukopis predstavlja
izuzetno svedočanstvo o tome kako su nastajale knjige za srednjovekovnu južnoslovensku aristokratiju. Dva vladarska žitija svetih
Simeona i Save, koja se po merilima žitijske književnosti mogu smatrati autentičnim Nikonovim delima, daju ovom monahu posebno
mesto u našoj književnosti, "Slovo o Melhisedeku" spada u ređe sačuvane prepise apokrifa iz ciklusa o Avramu. Za razliku od jednog
drugog prepisa, ovaj u "Goričkom zborniku" nosi posebnu vrstu lirizma. Nažalost, nije sačuvan do kraja. Na poslednjim stranicama nalazi
se kratko ispovedanje vere, kome do sada nije posvećena pažnja.