Jan Lehonj (Jan Lechon)

Jan Lehonj (Jan Lechon)

Jan Lehonj 1899-1956 Prvi pesnik iz grupe Skamandar koji je doživeo slavu i opšte priznanje već na početku svog stvaranja, odmah 1918.godine, kad je objavio svoju čuvenu zbirku Grimizna poema, Jan Lehonj je ostao jedan od miljenika poljske čitalačke publike, sve do danas. Sva u starinskim tonovima, Lehonjeva poezija, novija i ona starija, peva, u stvari, samo o jednom: o Poljskoj koje u stvarnosti nema, o Poljskoj onakvoj kakvom su je videli stvaraoci nacionalnih legendi, ili o onoj koja je u očima beskućnika i emigranata izrasla u legendu i zemlju iz snova. Od 1930.do kraja života ostao je u emigraciji. Život je završio samoubistvom.

SUSRET

Noćas iz nesanice utonuv u dremež
Po zracima meseca, s čudnim uzbuđenjem,
Sam ne znam kako se prenuh sred Ravene
I s davno željenim se sretoh priviđenjem.

Krpz prozor tiho stizahu zvuci klarineta
I vetar miris donese lak, zagušljiv, opojan
Uđoh u nj ko u tajnu upleten buketa,
I neba iskrila se kupola dostojna.

Ko čezne, neka moli, saslušan će biti!
Kao od Boga zaklet sklopio sam oči
I samo pljusak reke začuh tajnoviti,
I Dantea ugledah, preko mosta kroči.

Ti si, moj učitelju! Zašto bled si tako,
I što ti tako čudan nemir lice žari?
Dolazim da te molim za lica tvog tajnu.
Ništa ne znam. Zalutah. Daj mi savet pravi.

Je li on to, ili mesec, il je voda rekla;
Pao sam, skrivši glavu rukama obema:
Nema neba ni zemlje, ponora ni pakla,
Jest samo Beatriča. I nje upravo nema.

RAZGVOR S ANĐELOM

U snu me posetio anđeo poljske sudbe
I šumeć svetlim krilom plakao u mraku,
Kao da htede reći: "Umireš polako,
Sam i tako daleko od rođene grude."

- "Daleko? Šta govoriš? Meni sve mirise
Naših polja, vrtova stalno nose vetri,
U meni sve je, sve je: pesak mazovjecki,
Litavska jezera, Tatre i šum Visle."