Tema: Narodna proza - poslovice

Narodna proza - poslovice


NARODNE POSLOVICE O JEZIKU

Jezik veže ljude, uže konje i volove.
Reči treba meriti a ne brojati.
Bolje pokliznuti nogom nego jezikom.
Budale s jezika ginu, a pametni srećni postaju.

NARODNE POSLOVICE O DOBRU I ZLU


Ko dobro čini, bolje dočeka.
Ako kome ne možeš pomoći, nemoj ni odmoći.
Bolje s mirom nego s čirom.
Ko dobrotu seje, ljubav žanje.
Kako seme poseješ, onako će ti i rod niknuti.
Dobrota je najveće blago.
Gde je stida tu je i poštenja.
Gde nema stida, nema poštenja.
Dobar učenik i učitelja pretekne.
Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.
Zla se kloni, dobru se pokloni.
Bolje je dobroga slušati nego rđavom zapovedati.
Zlo rađenje gotovo suđenje.
Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada.
Ko se tuđem zlu raduje, nek se svome nada.
Ko zlo čini, neka se i boji od zla.
Ako neće zlo od tebe, beži ti od njega.
Što više sile, više i zla.
Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da.
Od zle ćudi nema goreg zla na svetu.
Zloba jede dušu, kao rđa gvožđe.

NARODNE POSLOVICE O ZNANJU I MUDROSTI

Mudrost svetom vlada.
Bolji je ukor mudroga nego pohvala ludoga.
Više valja gram pameti nego sto oka snage.
Um caruje, a snaga klade valja.
Daj mi znanje, daću ti imanje.
Nauči plačući, pa uživaj pevajući.
Ljudi se ne mere peđu, nego pameću.
Bolje slep očima, nego slep pameću.
Bolje je s mudrim plakati, nego s ludim pevati.
Glava je starija od knjige.
Zalud knjiga gde pameti nema.
Mudri malo zbore, ali mnogo tvore.
Ko se s umnim sastaje, i sam uman postaje.

NARODNE POSLOVICE O RADU

S trudom išta, a bez truda ništa.
Gde nema rada, tu nevolja vlada.
Ko radi, ne boji se gladi.
Bog daje težaku, a ne ležaku.
Bez muke nema nauke.
Kakva setva, takva žetva.
O trudu žito rodi a o muci grozdovi vise.
Ko rano rani, dve sreće grabi.
Što možeš danas uraditi ne ostavljaj za sutra.
Ko ne čini ništa, zlo čini.
U ratara crne ruke, a bela pogača.
Lenost troši dušu kao rđa gvožđe.
Lenjome je sve teško.

NARODNE POSLOVICE O ČOVEKU

Koliko je od zemlje do neba toliko je od čoveka do nečoveka.
Ljudi su gusto posejani, ali retko niču.
Nije bogat ko mnogo ima, već ko malo treba.
Bolje je i neznalica nego tvrdoglavica.
Mrzna narav prijatelja ne steče.
Nemoj ono želiti, što ne možeš imati.
Drži red, red drži svet.
Bez sloge nema ni slobode.
Koga Bog miluje toga i kara.
Koga valja moliti, ne valja ga srditi.
Ko za drugim dobro rekne, i za njime drugi.
Ko ne drži brata za brata, on će tuđina za gospodara.
Dala baba dinar da se uhvati u kolo — sad bi dala pet da je puste iz kola.

HILJADILI SE TAKVI LJUDI


Lijepi glas po svemu svijetu nosio, kao što nosi pčela po mednom cvijetu!

Ni za kamen se zaludu ne dohvatio!

Od neba mu rosjelo, te mu dobro i lijepo rodilo!

Sa svakim se pravo ljubio i bratski grlio!

Sve ti se na dobru poznavalo!

Srećan bio i kud putem hodio i kud brodom brodio!

Srećna uranka, a bolja vazdanka!

S tijem se ponosio ko soko visinom, riba dubinom i vidra mudrinom!

Tvoja se sreća rodila, zvezdama sjajnim rosila!

U srebro ti se okovala — (kad ko mudru reč rekne).

Uzor bio čojstva i junaštva!

Nada te se ne našlo junaka!


Tako naš narod blagosilja

NARODNE POSLOVICE O LAŽI

Gde laž ruča ― ne večera, a gde smrkne ― ne osvane.

Da je raži koliko je laži ne bi svet gladovao.

Poslušni jarići


Bila jedna koza pa imala u šumi kućicu i nekoliko jarića. Kad je polazila od kuće, zatvarala je u nju jariće. Govorila im je da nikome ne otvaraju vrata, jer može doći vuk da ih pojede. A kada se vraćala kući, pjevala im je:

Jarići, kozlići,
otvorite sami
vašoj miloj mami!
U gori sam bila,
hladne vode pila,
napasla se travice
i zelene šumice.
Vama nosi mama
puno vime mlijeka
pa teče ko rijeka
niz nožicu u travicu.

Jarići bi poznali majčin glas i odmah otvorili vrata. Slušao to vuk iz šume. Kad je jednog jutra koza otišla, on dođe pred vrata i počne krupnim glasom pjevati:

Jarići, kozlići,
otvorite sami
vašoj miloj mami!
U gori sam bila,
hladne vode pila,
napasla se travice
i zelene šumice.
Vama nosi mama
puno vime mlijeka
pa teče ko rijeka
niz nožicu
u travicu.

— Ne prevari! Ne prevari! Ne pjeva naša majka tako!, rekoše jarići i ne htjedoše vuku otvoriti vrata.

Vuk utanji glas i poče opet pjevati. Jarići opet poznadoše da to nije njihova majka i ne pustiše ga unutra. Dugo je vuk čekao. Kad vidje da ih ne može prevariti, ode žalostan i gladan u šumu.

Dođe koza. Jarići joj ispričaše kako je neko dolazio i pjevao drukčijim glasom. Rekoše joj da mu nisu htjeli otvoriti vrata.

— Pametni mamini! To je bio vuk. Da ste mu otvorili, sve bi vas pojeo!, reče koza i dade im te se siti nasisaše slatkog mlijeka.

Izvor;srpskariznica