Nedeljko Popadic

NEDELJKO POPADIĆ

[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Nedeljko Popadić (Split, 5. novembar 1961) je srpski pesnik.

Nedeljko Popadić (Split, 5. novembar 1961) je srpski pesnik. Njegovi roditelji, prosvetni radnici,
često su menjali mesto boravka, tako da je školovanje započeo u Globaru, Kruševcu i nastavio u
Beogradu. Rano je ostao bez roditelja. Njegov otac Aleksandar Popadić pisao je pesme za odrasle i
bio redovan saradnik "Književnosti", "Dela", "Književnih novina" i drugih časopisa.

Nedeljko sam ističe da je ponekad bežao sa časova matematike, fizike, hemije i da su ga od malih
nogu zanimale samo pesme. Još kao srednjoškolac je objavljivao u "Mladosti" i "Zmaju". Rano je
počeo da putuje, nastupajući (najviše sa glumcem Tomom Kuruzovićem) u mnogim evropskim zemljama.

Pokrenuo je ediciju "Dečja literatura" u izdavačkoj kući "Data status" iz Beograda. Bio je osnivač
i urednik časopisa za decu "Zlatno pero" u Banjaluci. Gotovo sve svoje pesme objavio je u
Politikinom dodatku "Politika za decu".

Značajnije knjige su:

"Ko će klovna da nasmeje" (Dečja literatura),
"Tata nemoj da budeš lovac" (Zapis),
"S nama više nema šale" (Zapis),
"Dečak i planina" (Nolit),
"Srce služi da se druži" (Dečje novine),
"Tri jablana" (BMG),
"Pobeda" (dvadeset i pet izdanja u ukupnom tiražu 200.000 primeraka),
"Čemu srce služi" (Sigra star),
"Za sva vremena" (Grafo San),
"Sav sam od stakla, sav sam od pene" (u Bosni i Hercegovini šest izdanja štampanih u 60.000 primeraka), "Ja sam tvoj drug" (AŠ Delo, Zemun),
"Krila vitezova", zajednička knjiga sa Ljubivojem Ršumovićem, Duškom Trifunovićem, Perom Zubcem i Mošom Odalovićem (Grafo San),
"Pesme I" (AŠ Delo, Zemun),
"San, izabrane pesme Nedeljka Popadića" (AŠ Delo, Zemun)

riznicasrpska

Ukupan tiraž njegovih knjiga dostigao je cifru od milion primeraka. Smatra se našim najpopularnijim
i najtiražnijim pesnikom u poslednjoj deceniji. Priredio je i antologije: "111 Ljubavnih pesama"
(Data status), "Izbor iz savremene književnosti za decu" (AŠ Delo, Zemun) i "Svi u napad"
— prva antologija pesama i priča posvećenih sportu (AŠ Delo, Zemun).

Zastupljen je u čitankama i udžbenicima (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva u Crnoj Gori,
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, Klet, Eduka...). Gotovo sve njegove pesme iz
knjige "Ja sam tvoj drug" ušle su u mnoge značajne antologije. Pokretač je i osnivač Beogradskog
festivala pisaca za decu Vitezovo proleće. Osnivač je i glavni i odgovorni urednik književnog
časopisa za decu Vitez koji je osnovao 2001. godine. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja
od kojih su mu najdraže: Vitez od čarapanije na međunarodnom festivalu Zlatna kaciga u Kruševcu,
Zlatno zvonce popularnosti na festivalu u Novom Sadu, nagrada na međunarodnom festivalu u Baru,
Pod starom maslinom — za životno delo, nagrada na Festivalu "Bulka" u Crvenki, Pesnikov prsten
— za životno delo, Vukovu povelju...

Mnogo pesama mu je komponovano i nagrađivano na dečjim muzičkim festivalima.

Urednik je i voditelj više od 200 TV emisija za decu "Nedeljko Popadić i drugari" na Kanalu D.
Često radi na dizajnu i likovnom uređenju knjiga mnogih svojih kolega, pisaca za decu.

J UNACI ČITANKI — NEDELJKO POPADIĆ

Ako se za nekog stvaraoca za decu može reći da su mu pesme obeležile završetak prošlog i sam početak
ovog veka, to je svakako Nedeljko Popadić. Rođen je 1961. godine u Splitu, a njegovi roditelji,
prosvetni radnici, često su se selili tako da je do dolaska u Beograd promenio nekoliko gradova
gde se školovao. Otac mu je pisao poeziju za odrasle, tako da je Nedeljko imao i genetske
predispozicije da se bavi pisanjem.

Već sa svojom prvom knjigom pesama "Tata, nemoj da budeš lovac" skrenuo je pažnju na sebe. Posle nje
objavio ih je još dvadesetak, a najpoznatije među njima su "Ko će klovna da nasmeje",
"Dečak i planina", "Srce služi da se druži", "Tri jablana", "Ja sam tvoj drug"... Ipak, najveći uspeh
mu je donela zbirka "Pobeda" koja je doživela više od 50 izdanja. Veliki broj njegovih pesama
neizostavni je deo udžbenika, antologija, izbora...

Posebno su popularne "Da se kuća ne obruka", "Šta je ljubav", "Stara učiteljica", "Prsten", "I to mi
je drug", "Šapuću da me Marija voli" i mnoge druge. Gotovo sve su bile objavljene u "Politikinom"
dodatku za decu. I što je najvažnije, pesnik je u prethodne dve decenije uspeo da obiđe gotovo sve
škole u zemlji i na sebi svojstven način ih prezentuje učenicima.

Širok je dijapazon tema o kojima Popadić piše. Bez obzira na to da li pesma govori o majci, sportu,
prvoj ljubavi ili podstanarskim problemima, u svakom stihu se oseća autorov lični pečat. A stil i
forma kojom su pisane, kao i originalnost tema, inspirisale su mnoge značajne kompozitore za decu.
Veliki je broj muzičkih festivala za najmlađe gde su nagrađivane pesme čiji je on bio autor stihova.

Osim kao autor pesama, Nedeljko Popadić je i na druge načine pomogao afirmaciji stvaralaštva za decu.
Najpre je u izdavačkoj kući "Data status" pokrenuo ediciju "Dečja literatura". Kasnije je osnovao i
uređivao banjalučki časopis za najmlađe "Zlatno pero". Nakon njega pokrenuo je 2001. godine
popularni književni časopis za decu. U njemu su objavljivali ili objavljuju svi značajni stvaraoci
za najmlađe. Pored saradnje s poznatim pesnicima časopis se bavi i otkrivanjem talentovanih mališana
širom Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.

Nedeljko Popadić je i tvorac najveće manifestacije u našoj zemlji "Vitezovog proleća" u kojoj svakog
maja nekoliko hiljada mališana prisustvuje programu u Domu sindikata. Tog dana najpoznatiji pesnici
čitaju ili recituju svoje pesme najmlađima, izvede se i veliki broj muzičkih numera u interpretaciji
populanih pevača za decu, a i blizu hiljadu najtalentovanijih đaka pesnika bude nagrađeno. Takođe i u druge gradove taj
pesnički karavan putuje da bi što veći broj mališana uživo video svoje idole. Nedeljko Popadić je i autor nekoliko stotina
emisija za decu koje se godinama emituju na Kanalu D.

Za svoje stvaralaštvo dobio je veliki broj priznanja.

Najznačajnija među njima su novosadsko
"Zlatno zvonce popularnosti",
"Pesnički prsten" za životno
delo koji dodeljuje festival "Bulka",
"Pod starom maslinom"
u Baru, kruševački "Vitez od Čarapanije"... Prevođen je na nekoliko jezika.

A možda je već posle prve Nedeljkove knjige najupečatljivije o njegovoj poeziji napisao jedan od
najboljih poznavalaca stvaralaštva za decu na našim prostorima prof. dr Voja Marjanović:
"Nedeljko Popadić je najavio pesničku ličnost koja aromom senzibilne klime miriše na Antićevski dah,
na Jesenjinovsku setu, na Ršumovićevski humor, na Ćopićevsku melanhoniju, ali on nadasve miriše i
liči na sebe! To je pesnik vlastitog pesničkog personaliteta, koji može ostvariti antologijsku
poeziju i domete klasika".

I TO MI JE DRUG

Kad nastavnik pita
ko na času nije,
Damir sve nas oda,
ne zna da sakrije.

I to mi je drug...

Kad pred tablom stojim
i nešto mi zapne,
onaj Damir ćuti,
ne zna ni da šapne.

I to mi je drug...

Sanjam da ću jednom
s Jelenom izaći,
al' Damir joj kaže
da će boljeg naći.

I to mi je drug...

U dvorištu školskom
treće dva nas lema.
Branimo se muški,
samo njega nema.

I to mi je drug...

Ja znam da će jednom
kad sve ovo prođe
Damir hteti da u
naše društvo dođe,

da bi bio drug.

Hteće u životu
da nas brani strasno.
Mnogo tog će hteti,
Al' će biti kasno

NEDELJKO DEBELJKO

Kako da ovih dana učim
kad se s jednim
problemom mučim?
Proleće stiže,
moj kajš puca!
proleće stiže,
a ja sam buca.

Šta da radim s trbuhom svojim?
Proleće stiže, a ja se gojim!

Peđa mi reče:
"Crni Nedeljko,
proleće stiže a ti — debeljko!"

I ja, evo,
već treći dan
u šest i deset napuštam stan.
Kleknem na pločnik,
uzviknem: "Start!"
I onda brzo otrčim kvart.
I pretrčao bih Zemljinu kuglu
da ne zamirišu viršle na putu.
Ma hoću... neću...

Hoću! I kvit!
Vratim se znojav ali i sit.
A Peđa gunđa:
"Crni Nedeljko,
proleće stiže a ti — debeljko!"

DA SE KUĆA NE OBRUKA

Našlo bi se sve što treba...
Odmah skoče mama, tata,
kada kao grom iz neba
gosti banu nam na vrata.

Uvek bih se začudio
otkud majci da to sprema?
Kad sam toga željan bio,
kad toga u kući nema...

Negde se to dobro krilo...
to zna samo njina muka.
Najvažnije nam je bilo
da se kuća ne obruka!

Hajde! Uzmi! Daj! Još malo!
Hej, majčino srećno lice...
Otac sipa, otac brani
Čast i obraz porodice.

Posle toga opet nema.
Bude dana — hleba, masti...
Al pred gostom na ispitu
kuća nikad ne sme pasti!

Danas, kad u goste odem,
pa mi jedva nesto pruže,
shvatim — to su bogataši
i ne želim sesti duže...

Važno mi je — odneo sam
ipak poklon, sto mu muka ...
Praznih ruku ne ide se
da se kuća ne obruka!

SRCE SLUZI

Srce sluzi da se sanja,
srce sluzi da se setis,
srce sluzi da se druzi
i kad padas da poletis.

Dok ga imas i ti trajes.
Srcu nista nije slicno.
Srce imas da ga dajes
i poklanjas nesebicno.

Srce sluzi da se masta
i da suza nekad kane.
Srce sluzi da oprasta
i kada ga grubi rane!

Srce sluzi da svet gradis
i priznanje drugom odas.
Srcu svasta smes da radis,
samo ne smes da ga prodas.

Ako sretnes nekog ko
srce nema, covek budi:
pomozi mu, pokazi mu
to srce iz tvojih grudi.

Srce sluzi da postojis,
srce te ka vrhu salje,
srce sluzi da se bojis
al' da ipak ides dalje!

Moras napred i kad boli,
kad njegove vatre plamte.
Zbog srca te neko voli.
Po srcu te ljudi pamte.

Srce sluzi da se bori,
na nedacu da se svikne.
Srce moze da izgori,
al' iz praha i da nikne.

SANARENJE

Ponekad sanjam da imam krila
i sedam svojih tovara zlata.
Da mogu svakom, ko dobra vila
staviti dukat, tiho, kraj vrata.

Sanjarim: štapić čarobni imam
i menjam, tako, svet preko noći...
Sanjarim kako bolesne primam
i kako svakom mogu pomoći.

I tako rastem, snovima vođen.
Pomalo tužan, jer nemam krila.
Ali ja takav, kakav sam rođen,
bar imam srce kao ta vila.

Tako ne mogu nikom pomoći
Jer nemam štapić da zlato delim
i nikom neću do praga doći.
Ali bar sanjam. Ali bar želim.

NEKI TE NE VOLE LJUDI


Postoje ljudi, moj sine,
koji te ne vole, tako...
Al' nemoj da te to brine,
ne može voleti svako.

Svejedno da li ih koriš
ili im daruješ cveće,
predaš se ili se boriš,
neki te voleti neće.

Zajedno teku vam dani,
za isti sto ćete sesti.
Al' ste svetovi strani
koji se ne mogu sresti.

I možeš brod kad im tone
džinovskom snagom ga dići,
opet će da te se klone
i svom će ostrvu ići...

I zato nastavi dalje!
Neodlučni su slabi.
Gospod ti vetar šalje,
ne osvrći se i grabi.

Razapni jedra i maštaj.
Pobeđuj, metar po metar.
I praštaj, praštaj im, praštaj
nije im naklonjen vetar.

A kad stigneš do duge
i svet kad pronađeš novi,
nek' te ne pobede tuge...
opet ih, opet pozovi.