Jovan Subotic

ŽELJA LJUBOVNIKA

Kad bi mene moćna sila
Lakim sanom stvorila,
I volšebstva tajna vrata
Želji mi otvorila,
Pod laku bi' ja se potkrao
Mile moje zavesu,
Il' bi' s grane njoj sletio
Kad bi legla u lesu.
Na velike trepavice
Ljuljkajuć se seo bi'
I obraze umiljate
Iz raja joj sveo bi'
Čas bi' sebe ljubičicom
Mirisavom stvorio,
I za kosom kovrčavom
S Laorom se borio;
Čas bi' golub nestašnij joj
Sladka usta ljubio,
I crvenim purpurne joj
Ustne kljunom dubio;
Čas slavujak u bela bi'
Nedra joj se krao,
I po mekim holmićima
Malom nogom igrao;
Najposle bi stvorio se
Silne ljubve malij Bog,
...

...
Najoštrijom ranio b' joj
Srce strelom luka mog.
Kazao bi' joj, čije srce
U golubu oseća,
Kog slavujem tužećim je
Pretvorila nesreća;
Kazao bi' joj, čiju dušu
ljubičica izliva,
Čije oko reku suza
Dan noć za njom proliva.
Rekao bi' joj da pređe
Stub se s neba srušiti,
Da će pređe jarost Boga
Milu dušu skrušiti;
Da će pređe leto sledit
Mlake volne Dunava,
Da će pređe vratiti se
istočniku svom Sava;
Nego što će srce moje
nju želiti prestati,
I plamena silne ljubve
U grudi mi nestati.
Pa kad ona umoljena
Oko vrata padne mi,
Kad poljupci goreći joj
Dne nagrade jadne mi:
Ja ću onda na srcu joj
Srećne suze plakati,
...

...
I kao jagnje oko ovce
Od radosti skakati;
Sa njenog ću gledat krila
Kako sunce ustaje,
Sa njenog ću gledat nedra
Kako Lune nestaje.
Ah! a zar će ona večno
pod drvetom spavati,
Zar će ovo srećno stanje
Meni večno trajati? —
Zato stvor' me, moćna silo,
Njenog tela senčicom,
Da je lakom svuda pratim,
Kud se makne nožicom.
Pa kad sija jarko sunce
Verno ću je pratiti,
I za njom ću sa stidljivim
Okom svuda slediti:
A kad oblak prijateljski
Sunca pogled sakrije,
Kad na oko zavidljivca
Noć mrak crnij prolije;
Onda ću sa derskim srcem
Stasu joj prikučiti,
I neviđen neprimetno
Lepij obraz ljubiti.
...