Dragutin Ilic

DRAGUTIN ILIC

[Samo registrovni korisnici mogu videti linkove. Kliknite ovde da se registrujete...]

Dragutin Ilic ,(1858-1926)srpski književnik, dramaturg,novinar i političar.

Dragutin J. Ilić (nekada: Ilijć; Beograd, 2.februar ili 14. februar[2] 1858. — 1. mart 1926)
bio je srpski književnik, dramaturg, novinar i političar.[3] Između ostalog, pisac je prve
naučnofantastične drame na svetu Posle milion godina (1889).

Potiče iz poznate pesničke porodice Ilića: otac mu je bio Jovan Ilić, a brat Vojislav Ilić. Počeo
je da piše još od gimnazijskih dana sarađujući u časopisima Javor i Otadžbina.
Najviše zanimanja u pisanju pokazao je za poeziju i dramu. Narodno pozorište u Beogradu je 1. mart
1881. izvelo njegovu dramu Vukašin. Na istoj pozornici je do 1906. izvedeno desetak njegovih dramskih
dela.

Na povlačenje iz književne javnosti dobrim delom uticalo je to što ga Jovan Skerlić nije uvrstio u
svoju Istoriju nove srpske književnosti. Pred kraj života Ilić se potpuno povukao provodeći buran život
i negirajući grupu okupljenu oko Srpskog književnog glasnika, što je dodatno uticalo na rani književni
zaborav.

Iz političkih razloga 1888. prebegao je u Rumuniju radeći kao konobar i trgovački pomoćnik. Nakon toga
je otišao u Zagreb radeći u listu Srbobran, a 1889. se vraća u Srbiju gde više nije mogao naći posao u
državnoj službi. Nedugo zatim po drugi put je emigrirao, sada u Sremske Karlovce. Sarađivao je u časopisima
Brankovo kolo, Bosanska vila, Zora, Nada, Zastava te u Letopisu Matice srpske.
Od 1901. u Bukureštu pokreće list Pravoslavni istok koji je izlazio na ruskom i francuskom jeziku, a bio
je namenjen ruskoj publici za obaveštavanje o propustima ruske politike na Balkanu. List je uskoro bio
zabranjen, a Ilić se vraća u Srbiju i ponovo se bavi književnim radom.
Za vreme Prvog svetskog rata odlazi u Rusiju gde vodi propagandu o borbi Srbije, a u Odesi prikuplja
jugoslovenske dobrovoljce. Već zaboravljen u književnoj stvarnosti, umro je 1926. godine.

riznicasrpska

Delo


Pisao je pesme, romane, pripovetke, putopise i drame. Budući da je bio jako dobar poznavalac
pozorišta, pisao je referate i kritike o pojedinim predstavama kao i pozorištu uopšte.
Napisao je 13 drama, najčešće s motivima prolaznosti i tragičnosti koje su rezultat
njegovog nezadovoljstva okolinom, ali i samim sobom. Njegovi likovi uglavnom su u borbi sa
društvenom sredinom u kojoj se nalaze.

Bibliografija


Vukašin (1882), drama
Jakvinta (1883), drama
Pesme (1884)
Pribislav i Božana (1887), drama
Otmica (1887), jednočinska drama
Poslednji borac (1889), spev
Posle milijon godina (1889), drama
Ženidba Miloša Obilića (1898), drama
Za veru i slobodu (1890), drama
Tri deputacije (1906), aktovka
Novele (1892)
Lihvarka (1895), komedija
Poslednji prorok (1896), biografija proroka Muhameda

Saul (igrana 1900, štampana 1906), drama
Hadži Đera (1904), roman
Ženik slobode (1904), drama
Viđenje Karađorđevo (1904), drama
Uspomene iz Rumunije (1904, 1905), memoari
Neznani gost (1907), drama
Hadži Diša (1908), roman
Zaječarska buna (1909), memoari
Osvećeno Kosovo (1913), zbirka poema
Pesma jednog života (1916), roman, objavljeno kao Autobiografija odlazećega 1994. godine,
iz rukopisa priredio i objavio Sava Damjanov
Sekund večnosti, istočnjački roman (1921)
Smrt kralja Vladimira (1925), spev

Dragutin Ilić


STOJANKE

Stojanke, mori, Stojanke,
Stojanke bela Vranjanke!
Kogate majka rodila,
našto je okom vodila:
da li na sunce sjajano,
ili jablanče tanano?

Bredi, džanum, Stojanke,
Stojanke bela Vranjanke!
Jas li te gledam kroz male
u tije džantez salvare
gde tiho minaš u dvore
kako 'elenče kroz gore.

Ne znajem ništa za sebe bre,
lelele momice,
momice zumbul devojče,
pogiboh, dušo za tebe,
bre, gidi džanum, Stojanke,
Stojanke bela Vranjanke!

Koga ti vidim dve oči,
dve tavne oči, dve noći
kali sam mnogo na tebe,
jas da te vodim za sebe,
bre gidi džanum, Stojanke,
Stojanke bela Vranjanke,
Stojanke, Stojanke,
bela Vranjanke!

Dragutin Ilić


ŠANO, DUŠO

Šano, dušo, Šano mori
otvori mi vrata.
Otvori mi, Šano, vrata
da ti dam dukata.

Of, lele, lele, pogibo' za tebe,
izgore mi, džanum Šano,
srce za tebe.

Tvoje lice belo, Šano,
sneg je sa planina,
tvoje čelo, gidi, Šano,
kako mesečina.

Ona usta tvoja, Šano,
kako rujne zore,
ono oko, dušo moja,
mene me izgore.

Noć mi hodi, tamna, Šano,
ja si tuga vijem.
Ubavinja tvoja, Šano,
ne da mi da spijem.

Šano, dušo, Šano mori,
otvori mi vrata,
će ti davam, džanum Šano,
đerdan od dukata.