Mart, mesec velikih srpskih stradanja

Za Srbiju, treći mesec u godini nije samo vesnik proleća već i turbulentnih događaja koji su obeležili našu istoriju


ZA Srbiju, mart mesec nije samo vesnik proleća. Kroz istoriju, treći mesec u godini za nas je često i vesnik prelomnih političkih događaja. Manje-više, velike bitke i muke dešavale su nam se u svim mesecima, ali se mart nekako izdvaja kao mesec naših ukupnih stradanja.

Jer, upravo su se u martu odigrali mnogi značajni događaji u savremenoj srpskoj istoriji. Još od demonstracija i parole "Bolje rat nego pakt" 1941. godine, početka bombardovanja SR Jugoslavije 1999, pa sve do pogroma kosmetskih Srba 2004. i ubistva premijera Zorana Đinđića, ili smrti bivšeg predsednika Miloševića u haškom zatvoru, mart kao da je predodređen da bude turbulentan period.


Mali podsetnik na istorijske događaje ukazuje na to da bi sve ono što nam se dešavalo u tom mesecu bilo previše i za mnogo veće narode. Počinjemo sa 27. martom 1941. Komunistička partija je u poluvekovnoj vladavini i istoriji taj dan slavila kao čin narodnog otpora fašizmu, s njom na čelu. Kasnije, istorija i istorijski arhivi kazuju da je tog dana u Srbiji, u stvari, izveden klasični vojni udar u organizaciji britanske obaveštajne službe. Taj događaj izazvao je bombardovanje Beograda 6. aprila, brzu kapitulaciju države i vojske, surovu nemačku okupaciju i četvorogodišnje ratno stradanje Srbije.

- Martovske demonstracije jesu bile odgovor na nacizam i tačno je da bi nas Hitler pre ili kasnije napao, ali s druge strane, odluka da u tom trenutku uđemo u rat sa Nemačkom je jednostavno bila tragična za Srbiju - objašnjava istoričar dr Dragan Petrović. - Srbija je mogla i kasnije da se uključi u borbu, ali je to uradila onda kada je to najviše odgovaralo Velikoj Britaniji. Najgore od svega je to što smo u 20. veku mnogo puta bili žrtve anglo-amerikanske rusofobne politike.

Mnogo godina kasnije, 24. marta 1999. godine, NATO snage otpočele su 78 dana i noći dugo bombardovanje. Navodni razlog je bilo "sprečavanje humanitarne katastrofe na Kosovu". Bombardovan je veliki broj civilnih objekata - mostovi, termoelektrane, rafinerije, TV stanice i predajnici, vozovi, autobusi...

Bombe su ubile više od 2.000 ljudi, pretežno civila. Ni posle 14 godina za te zločine niko nije odgovarao. Jer, s obzirom na to da odluku o bombardovanju nije doneo ni odobrio SB UN, ono je bilo protivpravan akt oružane agresije.

- Zbog otpora koji smo pružali deset godina smo brutalno i kažnjeni. Bombardovanje, kao i zeleno svetlo za ubijanje Srba i spaljivanje naših crkava i manastira 17. marta 2004. godine, samo su nastavak politike Zapada prema nama - konstatuje Petrović.

Tragični događaji u bivšoj Jugoslaviji takođe su najavljeni u martu, još 1981. godine. Tada su se dogodili veliki protesti kosovskih Albanaca, koji su bili samo početak krvavog raspada države, ali i NATO bombardovanja 18 godina kasnije.

Deset godina od kosovskih demonstracija, u Beogradu se dogodio narodni bunt. Ti prvi koraci demokratije ugašeni su suzavcem 9. marta 1991. godine. Bili su i okidač za buduće demonstracije, koje su, ispostavilo se, potpuno izneverile narodna očekivanja.

Crni mart za Srbiju bio je i 2003. godine, kada je ubijen premijer Zoran Đinđić. Istorijska je i politička ironija da je, takođe u martu, ali 2006. godine ugašen život Slobodana Miloševića u zatvorskoj bolnici Haškog tribunala.


SVA MARTOVSKA DEŠAVANjA

1941. Potpisivanje Trojnog pakta s Hitlerovom Nemačkom

1981. Veliki protest kosmetskih Albanaca

1991. Prve opozicione demonstracije u Srbiji

1999. Počelo NATO bombardovanje SR Jugoslavije

2003. Ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić

2004. Veliki pogrom Srba na Kosmetu

2006. Smrt Slobodana Miloševića u Hagu

2007. Usvajanje spornog plana Martija Ahtisarija


Izvor Novosti