Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Prnjavor
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Sumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Prikaz rezultata 1 do 3 od 3

Tema: Prnjavor

  1. #1
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 241,862, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 0%
    Dostignuća:
    Tagger First Class50000 Experience PointsVeteran
    aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL's Avatar
    Država
    Bosnia-Herzegovina
    Registrovan
    Jun 2012
    Pol
    Musko
    Zadnji Put Online : 04.09.2018 @ 01:01
    Postovi
    1,875

    green-blink Prnjavor

    Prnjavor - Istorija grada

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ][Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    "Kod onih mesta koja su nastala na manastirskim posedima, kao manastirska sela, kod njih ne može biti dileme o nastanku imena. Manastirski posedi su odavno dobili ime Prnjavor. Ovde opet postoji nekoliko varijanti u tumačenju same riječi prnjavor. Drugi način nastanka naselja Prnjavor više je stvar igre slučaja. Zašto se u nastanku prvog naselja pominje igra sličaja? Ovaj drugi način, put nastanka naselja sa imenom Prnjavor, nisu nastajala planski niti je njihov nastanak vezan za posebne geografske uslove. To su slučajevi kada putnik namernik, dobronamernik, skitnica, protuva itd., želi da pomogne sebi ili sebi i drugima, pa se najčešće gonjen nuždom negdje skrasi. Naseli se negde sam ili sa nekom družinom. To znači unekoliko otpočinjanje novog života. Za takvo naseljavanje, naseljavanje u takvim prilikama, naš narod ima izraz sprnjavoriti se. Razume se, moglo bi se naći sličnih izraza, ali iz tog razloga nastaje samo ime Prnjavor. Izraz sprnjavoriti se ili sprnjavoriti, uzima se isključivo zbog toga što se veruje da su oni koji su se negde naselili bez prethodne pripreme, siromašni ljudi, ljudi u dronjcima i prnjama ili beskućnici.

    Sada se s pravom pitamo kako je nastao ovaj naš Prnjavor i kako je dobio ime? U nastanku ovog Prnjavora upliću se obje varijante. No prvo da malo zavirimo u knjige da vidimo kako je nastala reč prnjavor, koja je vezana za manastirski posed. U traženju istine poteže se za grčkim, vizantijskim i nemačkim rečima, iz kojih se smatra da je nastala reč prnjavor.

    U rečniku Vuka Stefanovića Karadžića stoji: rauz manasterij, klosterdorf, manastirsko selo. Reč prnja objašnjava se rečju dronjak. U Enciklopedijskom rečniku stranih reči i izraza reč prnja nije objašnjena. Nema etimološkog objašnjenja ove reči ni u "Enciklopedijskom rečniku JAZU" iz Zagreba. Prema tome ova reč ostaje kao izraz domaćeg porekla. Neki naučnici nalaze prevod ove reči u nemačkom i grčkom jeziku. U rečniku srpsko-hrvatsko nemačkog jezika, prof. Šercer reč prnjavor objašnjava rečju krikwinkel, što u prevodu znači vranogračje, mesto gde vrane grakću. Lingvista dr Stojanka Popović, za reč prnjavor nalazi odgovarajuću reč fenscedorf, a ta reč znači selo krpetina. Dalji navodi tumačenja reči prnjavor ne bi nam dali nikakvo novo objašnjenje. Ali iznećemo još jedno objašnjenje o indirektnom, posrednom postanku reči prnjavor.

    U Vizantiji je postojao zemljišni posed pronia. Ovaj posed je davan ljudima zaslužnim za vojnu službu, pravo na doživotno uživanje a kasnije u trajno vlasništvo i nasleđe. Nosioci ili vlasnici ovih poseda zvali su se pronijari. Pronija je bila krupan zemljišni posed na kome je bilo dosta zavisnih seljaka, koji su obrađivali poed. U srednjem veku feudalci nisu bili samo pojednici, svetovna lica, već su feudalne posede imale i crkve i manastiri. Ovo se naročito vidi u knjizi prof. St. Stanojevića: "Srednjovekovne srpske povelje". Seljaci sa manastirskih i crkvenih poseda u Srbiji nisu vršili vojnu službu sve do vremena Despota Stevana Lazarevića.

    U to vreme i vojni čuvar na manastirskom posedu nazivan je pronijarom. Pronijar je postojao i u turskom periodu. To je bio čovek koji je po dogovoru čuvao manastirski posed, a zemlju je obrađivao.

    Postoji mišljenje kod izvesnog broja ljudi koji se bave uporednim proučavanjem domaće i strane leksike da je reč pronijar vremenom prešla u reč prnjavor. Ako ovo mišljenje uzmemo kao tačno onda značenje reči pronijar iščezava a reč prnjavor označava manastirski posed, manastirsko selo. Pronijar, prnijar, prnjavor, ovu relaciju priznaje i srpskohrvatski književni jezik, vezuje se uz onu iz koje je reč prnjavor nastala od reči prnja, prnjavoriti, sprnjavoriti.

    Napokon da pokušamo da odgovorimo na pitanje kako kako je Prnjavor dobio ime. Istorijska nauka priznaje tri vrste izvora na osnovu kojih dolazi do verodostojnih saznanja i zaključaka. Te vrste istorijskih izvora su sledeće: Pisani izvori, izvori materijalne kulture i tradicija. Istorijska nauka koristi tradiciju u krajnjoj nuždi, kad nema nikakvih drugih izvora. Na tradiciju se nikada ne možemo potpuno osloniti. Ali i pored toga za nastanak Prnjavora pozvaćemo u pomoć tradiciju, naročito predanje koje kaze da se neko u blizini Ganine vode sprnjavorio, neko se tu sa svojom sirotinjom skućio. U predanju se dalje kaže da je neko, tu u blizini Ganine vode podigao han za prihvatanje putnika koji su iz Tešnja i Bosanskog Kobaša išli za Banja Luku. Ovom se predanju može unekoliko verovati.

    Đeka Kljajić koji je bio učitelj u Prnjavoru od 1929. godine pisao je u listu "Politika" da je neki čovek, putnik namernik, verovatno trgovac rekao da bi kod Dobre vode trebalo podići han za putnike koji idu tuda. Priča se da je tu i postojala nekakva zgrada u prošlom veku.

    Druga varijanta o nastanku imena i mesta prnjavor pored nešto podataka sadrži i predanje. Za drugu varijantu oskudni podaci mogu se naći jedino u banjalučko-bihaćkom šamatizmu, to je knjiga crkvenog sadržaja.
    U blizini sela Gornji Vijačani, pod planinom Borja nalazio se manastir Liplje u istoimenom selu.

    Predanje dalje kaže da je taj manastir osnovao još srpski vladar Dragutin Nemanjić. U starim zapisima manastir se pominje tek u XVI veku. U vreme austro-turskog rata 1683.-1699. god. stanovnici sela manastira Liplje bili su rasterani a njihove zemlje prigrabili su begovi Džinići iz Banja Luke. Oni su istovremeno prigrabili i zemlje susednog manastira Stuplje. Tako se dogodilo da ovaj nekada napredni kraj padne u neprilike koje su ga dovele do potpune zaostalosti. Uz to i crkveni život na ovom području bio je zamro. Zato je crkvenim vlastima bilo stalo da se crkveni zivot na ovom području obnovi. Od viših crkvenih vlasti taj zadatak je dobio sveštenik Maksim Opačić. Na tom planu bila je naglašena relacija manastira Liplja i Stuplja pa dalje preko Palačkovaca do Bosanskog Kobaša.

    Pomenuti sveštenik Maksim Opačić je 1829. godine podigao takozvanu ćeliju, koja je služila u crkvene svrhe. Ta se ćelija nalazila na mestu gde se danas nalazi kuća Nedeljka Slatinca.

    U blizini ćelije bila je podignuta i kuća za stanovanje sveštenika u bosanskom stilu. Urbanističkim planom Prnjavora, planom koji nije mnogo mario za starine ovog mesta, kuća koja je bila u blizini ćelije porušena je 1978. godine. Kako rekosmo, crkva je nazvana ćelijom a to nije slučajno učinjeno. Naime, želelo se da se na ovaj način izbegne sukob sa turskim vlastima, koje nisu bile rade da se na ovom području obnavlja crkveni život. Veruje se da se taj dio današnjeg Prnjavora, tzv. Prnjavorsko brdo počelo zvati Prnjavor. Prema kazivanju Ljubomira Opačića ime Prnjavor prenelo se i na predeo Ganine vode. I tek se ovde stvara prava nejasnoća kako po pitanju samog imena Prnjavor tako i po pitanju nastanka samog naselja Prnjavor. Prihvatljiva je i nedvosmislena činjenica da je u Prnjavoru podignuta prva crkva ćelija 1829. godine, ali neke činjenice govore da je na području istog naselja podignuta mala džamija još 1800. godine. Razume se, džamija je podignuta za potrebe islamskih vernika, onih koji su tu živeli. Na osnovu ovoga nameće se pitanje kako se ovo naselje zvalo pre podizanja crkve na prnjavorskom brdu 1829. godine? Ovde nam podaci nisu naklonjeni.

    Za prvu polovinu XIX veka, kada je Prnjavor kao naselje postojao, u turskim izvorima nemamo nikakvih podataka ni o imenu ni o postojanju mesta. Podaci o Prnjavoru kao crkvenoj parohiji od 1834. godine postoje u banjalučkom šamatizmu.

    Znači dileme nema da je naselje Prnjavora postojalo pre 1829. godine. Nema dvoumljenja ni u tome da su tada u mestu Prnjavor živele muslimanske i pravoslavne porodice, ali najverovatnije još grupisane i odvojene jedne od drugih po mestu stanovanja.
    napomenuli smo da je ovo naselje postojalo još početkom XIX veka. Logično je, da je to naselje moralo imati i svoje ime. Činjenice donekle govore da je ime naselja moglo biti Prnjavor.

    Da vidimo koje su to činjenice koje govore u tom smislu? Prvo: za period do 1834 za ovo naselje nije vezano nijedno drugo ime. Drugo: Da crkva nije 1834. godine registrovala ime naselja Prnjavor, Prnjavor bi sigurno još bio u senci zbivanja i o njemu se ne bi znalo da postoji. Dalje put iz Bosanskog Kobaša i Tešnja išao je preko ovog naselja koje je bilo negdje na sredini tog puta. Put je bio teško prohodan, a karavanima je bio potreban odmor. Potreba za odmor trgovaca i kiridžija navela je nekog, nama nepoznatog čoveka da na pogodnom mestu ovog naselja podigne nekakav nužan, skroman objekat za konačenje ovih.

    Možemo pretpostaviti da se taj nepoznati tu sprnjavorio, skućio se sa svojom sirotinjom da bi tu živeo. Predanje govori, kako su zapisali Đeka Popović i Ljubomir Opačić da je kod Dobre vode postojala zgrada koja je kao han služila za smeštaj putnika, koji su koristili prometni put Bosanskog Kobaša i Tešnja prema Banja Luci i obratno. Prnjavorsko brdo pošto je nešto kasnije naseljeno od Ganine vode, prihvatilo je ime Prnjavor, koje je ozvaničeno u crkvenom životu naselja. Ova okolnost je išla na ruku pravoslavnoj crkvi, čiji je cilj bio, kako smo već naglasili, da se obnovi crkveni život na ovom području. Naime, u imenu Prnjavor bilo je simbolike značajne za obnovljeni crkveni život na ovom području, koje se u crkvenom smislu vezivalo za davno raseljeni posed, prnjavor manastira Liplja i Stuplja. Možemo reći da je stvoreni Prnjavor postao značajan za crkveni Prnjavor kome je bio život omogućen i u verskom pogledu. Sprnjavoreni Prnjavor i crkveni Prnjavor slucajem okolnosti postali su jedno."
    Last edited by aramisBL; 29.07.2012 at 16:01.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    SR-Oglasi

  3. #2
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 241,862, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 0%
    Dostignuća:
    Tagger First Class50000 Experience PointsVeteran
    aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL's Avatar
    Država
    Bosnia-Herzegovina
    Registrovan
    Jun 2012
    Pol
    Musko
    Zadnji Put Online : 04.09.2018 @ 01:01
    Postovi
    1,875

    Uobičajeno Odg: Prnjavor

    O Prnjavoru

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ][Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Na prostorima nekadašnje SFRJ nalazilo se čak 12 mjesta sa nazivom Prnjavor.

    To možda u početku zvuči nevjerovatno, ali ako se uzme u obzir da su manastirski posjedi odavno dobili ime Prnjavor onda je ova informacija potpuna prihvatljiva. Ova prezentacija odnosi se na Prnjavor kod Banja Luke.

    Opština Prnjavor nalazi se u slivu rijeke Ukrine. Grad se nalazi na nadmorskoj visini od 185 metara. Površina opštine je oko 631 kvadratnih kilometara, a sam grad Prnjavor se prostire na površini od oko 5,5 kvadratnih kilometara. U blizini grada Prnjavora se nalazi banja Kulaši, poznata po svom ljekovitom, prirodnom vrelu mineralne vode. Prema posljednjem zvaničnom popisu, opština Prnjavor je imala 48 861 hiljada stanovnika, a prema procjenama trenutno ima oko 45 hiljada stanovnika.

    СТАНОВНИШТВО

    Општина Прњавор је задњим пописом становништва из 1991. године бројала 46.894 становника. Од укупног броја, њих 33.575 изјаснило се као Срби , 1.737 као Хрвати, 7.153 као Муслимани, 1.718 као Југословени и 2.711 као "остали". Припадници националних мањина изјашњавали су се као Југословени и "остали". У пријератном периоду најбројнији су били Украјинци, затим Италијани, Чеси, Пољаци, те мањи број Рома, Нијемаца, Словака, Албанаца, Мађара, Руса и Румуна. Према незваничним подацима, Прњавор данас броји око 50.000 становника. У општини Прњавор заступљена су сва три конститутивна народа - већинско становништво чине Срби, затим Муслимани и Хрвати. Од представника националних мањина најбројнији су Украјинци, Италијани, Чеси , затим Пољаци , Роми, Мађари, Нијемци , Руси, Словаци. Битно је напоменути да се структура и број припадника из реда националних мањина нису пуно промјенила у односу на пријератних период тј. да није било масовних миграција условљених ратним дешавањима ( само појединачни случајеви) и да су националне мањине дијелиле исту судбину са већинским српским становништвом, те да је последица нестајања појединих националних скупина асимилација ( мијешани бракови - поједине националне скупине биле су премале да би могли одржати чисту националну структуру ).

    ТУРИЗАМ
    Туристички гледано општина Прњавор располаже богатим туристичким потенцијалом. Природа је овом подручју подарила разнолике природне комплексе, а кроз вијекове народ је стварао културно-историјске мотиве. Данас на подручју општине Прњавор можемо издвојити више туристичких локалитета, а један од најкомплекснијих је свакако Бањско-рекреативни центар « Бања Кулаши «. Удаљена 14 километара од центра града, као љечилиште позната је још из доба Аустроугарске. Стољетна традиција Бање "Кулаши" заснива се на изворима изразито љековите термоминералне воде. Вода је бактериолошки потпуно стерилна , а посебне карактеристике су висока алкалност са ниском минерализацијом. Главне индикације су: болест бубрега и мокраћних путева,болест органа за варење, повишени крвни притисак, дијабетес и холестерол, посљедице тјелесних повреда, а доказано је и дјеловање на кожне болести нарочито псоријазу. Значајно је споменути да на простору Европе постоје само три извора воде са оваквим карактеристикама што је сврстава у свјетске раритете.

    Шумски комплекс је одувијек представљао непроцјењиво богатство и велики туристички потенцијал општине Прњавор. Ловишта на Мотајици ,Чавки и Љубићу, понову су постали мета ловаца из Њемачке ,Аустрије и посебно Италије. Простор општине Прњавор је у прошлости био познат по честој организацији ловачких и риболовачких семинара, такмичења и дружења.

    О културно-историјском насљеђу општине Прњавор свједоче архитектонски туристички мотиви, који својом вриједношћу употпуњују туристичку понуду. Црква брвнара у Палачковцима, изграђена је 1843. године. Овај својеврстан споменик културе посвећен апостолима Петру и Павлу, у потпуности је изграђен од храстовог дрвета. У то вријеме, да би се саградила православна богомоља по дозволу која је плаћена златом, морало се ићи чак до Цариграда. На основу докумената који су добијени у тадашњој турској пријестоници, површина цркве није могла бити већа од површине коју може покрити једна воловска кожа. Довитљивошћу мајстора, кожа је исјечена на уске траке чијим се плетењем добила знатно већа површина, те израдом крова са широким стрехама, под које је за вријеме богослужења могло стати два пута више вјерника него у унутрашњи простор, храм је добио своју потпуну функционалност. Због своје градитељске и естетске вриједности, у вријеме старе Југославије проглашена је спомеником нулте категорије и стављена под заштиту државе.

    Један од изузетно вриједних културно-историјских споменика Манастирске Ступље налазе се на размеђу прњаворске и челиначке општине уз ријеку Манастирку. По предањимана на мјесту данашњег манастира било је много ступа за набијање конопље, па је ту преко ноћи осванио манастир. Манастир је био посвећен Светом Архангелу Михаилу, па се предио изнад њега звао и данас зове Михаиловац. Претпоставља се да је Манастир Ступље изграђен у XIII вијеку када и Манастир Липље (1249. године), због тога су у књигама увијек заједно помињани као два близанца и страдалници од паљевина за вријеме турске владавине. Темељи Манастира Ступље пронађени су тек средином 1994.године од када траје и обнова овог средњовјековног манастира.

    Општини Прњавор припада још једно богатство, чија се вриједност не може процијенити. Ријеч је о липицанерској ергели Вучијак, најстаријем предузећу на подручју општине основаном априла 1946. године. Име је добило по оближњем узвишењу Вучијак и представља огранак словеначке ергеле у Липицама. Данас у њој егзистира педесетак грла липицанера, уз посебност постојања више расплодних линија и родова, што гарантује велики генетски потенцијал ове престижне расе коња.

    Подземне воде на прњаворској општини су афирмисане од давнина, док површинским тек предстоји валоризација. Добру основу за развој риболова чине ријека Укрина и језеро Дренова. Богатство рибљег фонда , обале ријеке Укрине окружене зеленилом, те стари млинови чине је посебно привлачном за све љубитеље природе. Значајно је напоменути да ријека Укрина једина на простору БиХ има феномен «цвјетања воде». Наиме, једном годиште (средином августа) из ларви са дна ријечног корита, само једну ноћ на поједном дијелу ријеке излази на милионе лептира који живе само неколико часова, завршавајући свој репродукцијски циклус и кратки живот. Водени цвијет, како га риболовци називају, један је од најбољих и најцјењенијих мамаца за лов сома, тако да се у августу на обалама ријеке окупља на десетине риболоваца из Србије, који цвијет користе за лов сома на Дунаву.

    Због изузетних претпоставки за риболов, чисте воде и очуване природе језеро Дренова је прије три године проглашено риболовним ревиром. Отварање риболовне сезоне на језеру Дренова, одржава се сваке године, прве недјеље у јуну. Тог дана организује се и такмичење прњаворских риболоваца у риболову на пловак, а отварање сезоне на обалама језера окупи преко хиљаду риболоваца и љубитеља природе. Поводом крсне славе општине 20. августа на ријеци Укрини организује се Куп у лову удицом на пловак и такмичење у припремању рибљег парикаша.

    Повољан туристичко-географски положај и богат туристички потенцијал општину Прњавор у будућности могу афирмисати као препознатљиву туристичку дестинацију
    Last edited by aramisBL; 29.07.2012 at 16:02.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #3
     OFF 
    Verni Član
    Poeni: 241,862, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 0%
    Dostignuća:
    Tagger First Class50000 Experience PointsVeteran
    aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL has a reputation beyond repute aramisBL's Avatar
    Država
    Bosnia-Herzegovina
    Registrovan
    Jun 2012
    Pol
    Musko
    Zadnji Put Online : 04.09.2018 @ 01:01
    Postovi
    1,875

    Uobičajeno Odg: Prnjavor

    Slike Prnjavora

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080 :: Opera :: Firefox :: Chrome