Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Balkansko poluostrvo
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Prikaz rezultata 1 do 6 od 6
  1. #1
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Balkansko poluostrvo

    Balkansko poluostrvo


    3°23' i 30° istočne geografske dužine.

    Iako se danas pojam „Balkan“ kao jedna od geografskih regija Evrope polako napušta (regija je Jugoistočna Evropa), i dalje ga neku autori uzimaju kao regiju te postoji više definicija za ograničavanje, ali obično se smatra da Balkan sadrži barem delove, Slovenije, Hrvatske, Srbije, Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Makedonije, Grčke i Turske, sa ukupnom površinom od 550.000 km˛ i oko 53 miliona stanovnika.


    O poreklu imena

    Drevni naziv za Balkan je Hem ili Helm (Haimos, trački možda za lanac) po planini na severu Trakije. Balkan se pominje prvi put u XV veku, u hronikama italijanskog pisca i diplomata Filipa Kalimaha (Philippus Chalimachus, 1437-1496). Filip Kalimah je pisao u junačkim delima jednog Vladislava Varnečika, te u jednom memorandu adresirano papi 1490. godine piše da ljudi u tom kraju goru nazivaju Balkanom (quem incolae Bolchanum vocant).

    O poreklu imena postoju više teorije. Danas je u svetu širom prihvaćeno da naziv Balkan potiče od turske reči balakan za šumovitu goru, odnosno da su ga doneli Turci, pošto se pre dolaska Turaka taj naziv ni u jednom izvoru ne pominje.

    Suprotno postoje alternativne teorije o poreklu imena, koje zastupaju posebno balkanski narodi.

    Bugari vele da je Balkan keltskog porekla, iz bal (h) kan, što bi trebalo da znači velika majka. Jedna druga bugarska teorija veli da je Balkan izvedeno iz bugarskog nacionalnog imena, iz doba kad su se proto-Bugari doselili na Balkan, te da bal (h) kan znači u stvari bugarsko carstvo.

    U Srbiji glavna teorija poziva se na jednu legendu, prema kojoj je planina Hem nazvana po tračkom tiraninu Hemu, koga je u dvoboju ubio Posejdonov sin Bizas, koji se smatra osnivačem grada Vizanta na Bosforu. Po drugom kazivanju, Hem je sin boga Severnog Vetra Boreje, najjačeg od svih vetrova i personifikacija tračke planine. Bio je oženjen Rodopom, koja mu je rodila sina Hebra reka (Marica ili Hebar). Zbog svađe sa bogovima, oni su pretvoreni u planine. Naziv Balkan je kasnijeg datuma po starom italskom bogu vatre Vulkanu, prvenstveno bogu vulkanske vatre, a kasnije i bogu kovačke veštine. Ovaj naziv odnosi se na planinu Hem i čitavo poluostrvo.

    Posle XV veka naziv Balkan sve više se koristi u izvorima evropskih diplomata, pisaca itd., uz dodatak da planinski venac Hem, pod kojim je nazivom poznat još iz antičkog doba, domaći žitelji nazivaju Balkanom.

    Najzad u zvaničnu upotrebu kao geografski pojam, Balkan, za evropske krajeve južno od Dunava i Save, uvodi Nemac Johan Avgust Cojne (Johann August Zeune) 1809. godine. Cojne je želeo da i jugoistočni prostor evropskog kopna, analogno Pirinejskom i Apeninskom poluostrvu, dobije ime po glavnom planinskom masivu koje se na njemu prostire. Naziv Balkan je preuzeo od francuskog geologa Amija Buea, koji je tako nazvao Staru planinu u Bugarskoj, iako se naziv Balkan ne odnosi na celu Staru planinu. Njegov predlog brzo je prihvaćen u naučnom i političkom svetu, mada su već krajem XIX veka nastali predlozi da se umesto Balkana kaže Jugoistočna Evropa. Navodno nauka o Balkanu balkanologija je osnovana u XVIII veku radi izučavanja društveno-političkih, kulturno-istorijskih, filozofskih, folklornih i drugih osobenosti Balkana.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2. Ko se zahvalio:

    detlic (14.03.2018)

       Linkovi Sponzora

    Raznovrsno Forum

  3. #2
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Odg: Balkansko poluostrvo

    Geografija Balkana


    Geografske granice Balkana su: na severu reka Dunav i reka Sava, na jugu Sredozemno more, na istoku i jugoistoku Crno, Mramorno i Egejsko more, na zapadu Jonsko i Jadransko more. Njegove južne obale su jako razuđene. Poluostrvo presecaju veliki planinski sistemi sa severa prema jugu i jugoistoku, koji teže da se od Alpa, preko Egejskih ostrva spoje sa planinskim sistemom Male Azije. To su Dinarsko-Šarsko-Pindski, Karpatski, Balkanski i Rodopski sistemi, sa planinskim visovima do 3000 m. (Rila 2925 m, Olimp 2918 m, Pind 2914 m, Korab 2764 m, Šar 2748 m, Prokletije 2694 m, Durmitor 2522 m itd. Još u antičko doba opisane su i opevane mnoge planine Balkana, najviše svakako Olimp, zatim Hem i Rodopi, ali i Pind, Tajget, Parnas i druge. Filozof i geograf Strabon (66. godine p. n. e-19. godine n. e.) Šar planinu (Skardus) naziva „Verigom sveta“ (Catena mundi). Dolaskom Slovena na to područje, dobila je sadašnji naziv-Šara.

    Među rekama dominiraju Dunav, Sava, Morava, Drina, Drim, Timok, Ibar, Neretva, Bojana, Vardar, Bistrica, Struma, Marica, Iskar, Tundža, Jantra i Pinej i dr. Jezera su Ohridsko jezero, Prespansko jezero, Skadarsko jezero, Ostrvsko jezero, Kostursko jezero itd.

    Klima je sredozemna na Jadranskog mora i Egejskog mora, okeanska i vlažne suptropska na obali Crnog mora, dok je u unutrašnjosti umereno umerenokontinentalna. Sever poluostrva i planine imaju sniježne i mrazne zime, te vruća i suva leta. Na jugu su zime blaže.

    Između planina formirane su manje ili veće široke ravnice, od kojih je najveća Panonska nizija u slivu Dunava, Save, Drave, Tise i Morave. Ona predstavlja najniži deo zemljišta u Panonskom bazenu, između Alpa, Karpata, Dinarskih i Rodopskih planina. Nastala je povlačenjem i oticanjem Panonskog jezera (mora) kroz Đerdapsku klisuru. Jezero je bilo najveće za vreme pliocenske geološke epohe, a postepeno je oteklo krajem pleiocena i početkom holocena, kada se završava poslednje glacijalno Ledeno doba na Balkanu oko 10.000. p. n. e. Za to vreme bile su pod ledom mnoge planine, kao što su Olimp, Pind, Šar-planina, Pirin, Rila, Jakupica, Prokletije, Durmitor, Prenj i dr.


    Ostale nizije u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Bugarskoj, Makedoniji, Tesaliji, Peloponezu i dr. iznose oko 29% ukupne površine zemljišta. Pretežno na jugu i zapadu Balkana, između strmih planina, ravnice se međusobno spajaju jedino preko uskih prelaza-obično klisura. Ovakva konfiguracija zemljišta uticala je u prošlosti na oblikovanje manjih ljudskih zajednica, koje su kasnije prerastale u manje etničke grupe po sistemu polis-država.

    Razuđene obale Balkanskog poluostrva, mnoge reke, ravnice i prevoji, pružale su pogodne uslove ranog naseljavanja sa juga prema severu i sa istoka prema zapadu, duž velikih reka i plodnih ravnica. Svojim geografskim položajem Balkansko poluostrvo je od pamtiveka bilo most i glavna saobraćajnica između Azije i Evrope, Istoka i Zapada, što je doprinelo multietničkom sastavu, raznovrsnosti kulturnih i političkih uticaja i nemirima u istoriji. To ubedljivo potvrđuju arheološki nalazi raznih drevnih kultura. Ni manjeg prostora ni više istorije. Poimanje Balkana, Evrope i sveta u celini u antičko doba najbolje je opisao Herodot (IV, 36), „otac istorije“, koji naglašava, da se čovek mora smejati kako su mnogi naučnici nacrtali zemlju. Oni su prikazali da je zemlja okrugla kao krug, da oko nje teku okeani i da postoje svega tri kontinenta: Evropa, Azija i Libija (Afrika), koji su međusobno spojeni.

    Po tom shvatanju Evropa je najveća i najduža, te otuda i njen naziv od kovanice evris-širok, prostran i ops, opos-veoma je nalik, lice, oko, tj. Evropa. Nju okružuje Severno more; Evropa nije imala ime, a sada se tako zove po Kadmovoj sestri iz Fenikije (Liban) po imenu Evropa. Međutim, prema Hesiodu (između 800.-700. p. n. e.) u Teogoniji (357) o stvaranju sveta i mitovima o bogovima Evropa je Okeanova i Tetina kći, sestra Trakije, Azije i Libije. Zevsu je rodila sina Dodona, eponimnog heroja Dodone, prvog hrama na Balkanu. Najseverniji narodi Evrope bili su u početku Boreji, koji su stanovali u Trakiji i u dolini Strimona, a kasnije Hiperborejci, koji su živeli na krajnjem severu, sa one strane Severnog Vetra, tj. Hema. Herodot dalje iznosi da je najveća reka Evrope Istar (Danubius) i da je okružuju okeani, kako na istoku, tako i na zapadu.

    U geografskom pogledu Podunavlje je velika oblast koja povezuje Istočnu zapadnu Evropu, Crnomorske regije i Mediteran, preko svojih pritoka i severne delove kontinenta sa centralnim oblastima Balkana. Gigantski Alpski i Karpatski planinski sistemi dele Podunavlje na Alpski ili zapadni, Panonski ili središnji i Pontski ili istočni deo. Reka Dunav takođe deli Srednje Podunavlje na Zapadni deo koji gravitira Dinaridima, Jadranskom moru i Apeninskom poluostrvu i na veliki Panonski bazen na istoku. Ova nizijska oblast, koja predstavlja najmarkantniju crtu reljefa Evrope, oivičena je sa istočne strane lučno planinskim sistemom Karpata, Transilvanskih Alpa i Starom planinom.

    U predelu Južnih Karpata, Dunav prolazi kroz Đerdapsku klisuru i time spaja Panonsku i Vlaško-Pontsku niziju. Đerdap je najveća klisura u Evropi, duga oko 100 km, između Golupca i Kladova. Deli se na mali i veliki Đerdap. Najuži deo Đerdapa je kod Kazana, gde u dužini od 9 km ima širinu 150-170 m i dubinu od 20-50 m, a najveća dubina mu je 74 m. U Đerdapskoj klisuri Dunav ima veliki pad, ukupno oko 30 m, brzinu do 3 m/s, sa prosečnom količinom proticanja vode oko 5.800-6.000 2mł /s. Klisurske strane izdižu se oko 600-700 m iznad rečnog toka. U ovom delu Dunav je veoma bogat raznovrsnom ribom, a pre svega morunom, koja ikru baca u proleće.

    Inače, Karpatski luk pripada grupi Alpskog orogenog sistema, sa visinama do 2500 m. On je obezbeđen zbijenim naborima, koji se sastoje od raznovrsnih petroloških materijala, kao što su kreda, glinovito-peskovitih škriljaca itd, koji predstavljaju sastavne delove kamena u vidu oblutaka u rečnim dolinama. Oni će biti glavni materijali za alatke i umetnička ostvarenja najstarije kulture Srednjeg Podunavlja kamenog doba.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. Ko se zahvalio:

    detlic (14.03.2018)

  5. #3
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Balkansko poluostrvo

    Istorija Balkana


    Na Balkanu se nalaze glavni putevi između Evrope i Bliskog istoka, pa su tokom istorije Balkana tuda stalno prolazili razni narodi i oko balkanskih zemalja se otimala razna carstva.

    Балкан је географски регион и полуострво на југоистоку Европе, окружено Јадранским, Јонским, Средоземним, Егејским, Мраморним и Црним морем. На Балкану се налазе главни путеви између Европе и Блиског истока, па су током историје Балкана туда стално пролазили разни народи и око балканских земаља се отимала разна царства.


    Праисторија

    Територија Балканског полуострва била је настањена од прадавних времена. Научници сматрају да су земље западне и средње Европе биле насељене већ у првом одсеку плеистоцена (дилувиј, ледено доба), а да се у областима Балканског полуострва човек појављује у периоду последње глацијације (алпска глацијација - Њурм). У то доба хладне климе пре 40000 година, вечити лед спуштао се до 1500 метара надморске висине.

    Прве људске заједнице тада су живеле у пећинама. На основу изучавања пећина, нарочито пећине под Јерининим брдом у селу Градац и Рисоваче на Венчацу може се изградити извесна слика њиховог живота. Биле су то људске заједнице од 10-15 чланова, од једне до три биолошке породице, а њихово привређивање било је углавном сакупљање плодова и лов. Тај човек, већ хомо сапиенс, обрађивао је камен и кости и на тај начин правио оруђе и оружје. У прво време ловио је крупне биљоједе (џиновске јелене, дивље коње, говеда), а у измењеним климатским условима (завладавања предарктичке климе) и мамуте, носороге, лавове и хијене. Услед великог захлађења (вирмска глацијација, Њурм 3) око 25000 година п. н. е. дошло је до напушања пећина и престанка људског живота. Тиме се завршава прво поглавље историје људских заједница на територији Србије.

    Нова етапа почиње са променом климе, крајем леденог доба (нова геолошка епоха - холоцен). На основу испитивања археолошких налазишта у Ђердапу утврђено је да се тамо развила једна од најсложенијих култура праисторије, која се према једном великом дунавском виру, назива култура Лепенског Вира (7000-5500 година п. н. е.). Најстарији људи ове културе живели су већ у насељима, а у заједницама од две до четири биолошке породице. Касније, са прираштајем становништва, градили су насеобине по утврђеном обрасцу. Сахрањивање је било ван насеља, а долази и до усавршавања израде алата и оружја. Бројни налази упућују на постојање приватног власништва, друштвене хијерархије, религије, уметности, а у сфери производње остали су на традиционалним изворима хране и никада нису постали ни земљорадници ни сточари.

    Људске заједнице из старијег каменог доба (палеолита) на тлу Србије развиле су културе млађег каменог доба (неолита) које уз ловачко-сакупљачку економику развијају и земљорадњу и сточарство. Томе је свакако погодовала и топлија клима. Неолитска култура на простору и северно и јужно од Саве и Дунава развијала се од 5300 до 3200 година п. н. е. а најзначајнија налазишта су Старчево и Винча. На основу археолошких ископавања може се претпоставити да су ове људске заједнице подизале куће једну поред друге, облепљене блатом, измешаним са плевом. Подови су били од набијене земље, а кровови од прућа и сламе. Домаћинства су поседовала разноврсно посуђе.



    Неолит

    Из овог периода налази се само мали део археолошких налаза, који су пронађени током ископавања многобројних неолитских налазишта. Они показују напредак у изради предмета од камена, кости и печене земље. Облици посуђа, направљени за практичну употребу или за култне (религиозне) сврхе, као и људска и животињска пластика, одражавају и свакодневни и духовни живот ових људи.

    Основно привређивање било је земљорадња и сточарство, што је нов квалитет у односу на ранији начин живота номада и ловаца. Рани неолит у Србији понајвише познајемо захваљујући ископавањима у Старчеву (старчевачка култура). Ближе антроплошко одређење носилаца ове културе наука још није објаснила. Људи раног неолита правили су куће квадратно-трапезоидних основа од дрвене арматуре, облепљене блатом и плевом. Куће су вероватно биле груписане унутар породица. Пронађени хамбари (укопани у земљу) са угљенисаним јечмом и пшеницом указују да се ради о ратарима, а кости домаћих животиња о сточарству. Остаци дивљих животиња пронађени у кућама или поред њих указују да су се људи раног неолита бавили и ловом. Велики број шила, спатула, харпуна и удица указује на бављење риболовом, тим пре што су се насеља налазила поред река.

    Носиоци старчевачке културе, судећи према остацима њихове материјалне културе, живели су на југу до Македоније, а има доказа њиховог живота и у Босни.

    Грнчарија је углавном била бомбастог облика. Судови, пехари и зделе су украшавани барботинирањем, штипањем, превлачењем прстију по свежој превлаци. Пронађено је мно људске и животињске пластике. Животињске фигуре су реалистички направљене, а људске статуете имају изразите облике женског тела што одражава веровање у култ плодности.

    Носиоци културе средњег неолита настали су мешањем староседелаца и људских заједница познатих по налазишту Винча (винчанска култура). Њихове настамбе прављене су по старом принципу и од истог материјала. Винчанске куће биле су масивније, састојале су се од два одељења са огњиштима. У кућама се израђивала грнчарија и алатке од камена. Људи су познавали плетење асура од трске и лике, а налази делова ткачког стана указују да су знали и за прераду вуне.

    Велики број пронађених остатака материјалне културе сведочи о мајсторству у грнчарији. Судови су заобљени; било их је биконусних профилација, а особита спретност видљива је при изради здела и печењу. Људска пластика је добила нове облике; појављују се строго стилизоване статуете са дурим вратовима и лицима која подсећају на маске.

    Винчанци познатог неолита живели су у породицама, поседовали су стоку (говеда, овце, свиње) које су држали у двориштима. Куће су им биле поређане по редовима, са „улицама“ што упућује на закључак да су села била са „урбанистичким“ решењима.

    Њихова грнчарија је раскошнија и украшенија. Преовладавају зделе биконусног и конусног облика. Орнаментика је урезана и честа је примена црвене боје. Људска пластика и даље се бави женом, трудницом и мајком са дететом, али има и фигурина и са наглашеним мушким атрибутима.

    Алатке и оружје били су од углачаног камена, а накит од шкољки. Људске заједнице које су створиле старчевачку и винчанску културу биле су подложне сеобама услед унутрашњих разлога, али и спољних. Тако доласком људи из Анадолије и Паноније мења се етно-културна слика и нестају винчанске заједнице а на њиховом простору странци почињу са употребом метала, чиме почиње нова епоха људске историје.



    Бронзано доба

    Бронзано доба људске историје у науци се смешта у време од 2000. до 1000. године пре нове ере. Ово име добило је по томе што је за разлику од ранијих периода преовладала употреба метала за производњу оруђа, оружја и накита. На Балканском полуострву бронзано доба се везује и за индоевропеизацију домородачког становништва и стварање етничких група које ће дати старобалканска племена: Трачане, Илире, а северно од Саве и Дунава, Дачане и Гете. Под индоевропеизацијом се подразумева продор људи из средње Азије у Европу.

    Око 1900. године п. н. е. образују се прва жаришта културе бронзаног доба у Банату (моришка), Срему (винковачка), северозападној Србији (Белотић-Бела Црква), јужном Поморављу (Бубањ-Хум III-Слатина). Људске заједнице бронзаног доба северно и јужно од Саве и Дунава вековима су живеле мирним животом. Он је поремећен око 1425. године п. н. е. продором људи са севера (тзв. култура гробних хумки) који су имали бронзано оружје - мачеве, бодеже, секире. Та померања људи наставила су се и током наредних векова а допрла су чак до Египта. Археолошки налази из периода 1125. до 750. године п. н. е. упућују на закључак да се тада ствара нова култура - гвозденог доба, а долази и до обликовања првих историјски познатих етничких групација и унутрашњости Балканског полуострва: Дарданаца, Трибала, Илира и Трачана. У времену од 1200. до 1000. године п. н. е. на Косову, у Поморављу, Срему, Бачкој и Банату подижу се једнообразна насеља, производи се једнако посуђе, а начин сахрањивања је такође истоветан. Земљорадња је била развијена: сеју се пшеница и јечам, узгајају, понајвише, говеда, свиње и коњи, а знатно мање овце и козе.

    Археолошка налазишта бронзаног доба (особито Бубањ код Ниша) показују да су се ти људи бавили интензивним сточарством. Карактеристични су њихови судови са две дршке и сиромашном орнаметиком. Техника израде упућује на старе традиције. Налазиште Глождар код Параћина је најважније за тзв. параћинску групу. Познато је искључиво из гробаља - некропола. Покојници су спаљивани, а спаљени остаци стављани су у урне са низом других предмета, најчешће са накитом.

    Ватинска група (по налазишту Ватин код Вршца) блиска је дубовачко-жутобрдској (налазиште Дубовац код Ковина и Жуто Брдо у селу Винци код Голупца) групи и ове две групе представљају културу средњег бронзаног доба. Грнчарија овог порекла има несумњиву естетску вредност, а особито судови у облику животињских фигура.

    Вотивна колица из Дупљаје су значајан култни предмет. На колицима која вуку барске птице приказана је стојећа људска фигура. Ради се о мушкој фигури обученој у женске хаљине. У науци се ова колица повезују са митом о делфијском Аполону, који борави шест месеци у земљи Хиперборејаца, а шест у Делфима.



    Гвоздено доба

    Гвоздено доба обухвата период од хиљаду година - од 1000. године п. н. е. до 1. века нове ере. Оно је у науци и добило име по томе што у овом периоду гвожђе улази у сталну употребу за израду оружја, алата и других предмета. Његова карактеристика јесте и у појачаним кретањима становништва. То је време „људи с мачевима“ и доба честих сукоба, уништавања, али и уобличавања племена. Гвоздено доба је последњи период праисторије, но захваљујући грчким и римским писцима ми знамо и имена појединих племена на Балканском полуострву. Масовна примена гвожђа није проузроковала веће потресе у културном развоју људи на нашем тлу. Промене су наступиле са продором племена са Кавказа и јужне Русије. Тај продор у науци се везује за име Трако-Кимераца (800-700. године п. н. е.), а касније за Ските (600-500. године п. н. е.). Стапањем староседелаца са дошљацима у дужем временском периоду дошло је до стварања племена.

    Насеља ових људи обично су грађена на узвишењима погодним за утврђења и одбрану. Та места у народу се и данас називају градине. Сахрањивање је било у родовским тумулима са мноштвом оружја, накита и керамике. Захваљујући испитивању тумула може се закључити да је унутар племена дошло до раслојавања и, вероватно, постојања племенских вођа. Поједини тумули не издвајају се само по месту и величини, него и по предметима у њима. Они су били пуни домаћег, али и увезеног оружја, а такође и осталих предмета од злата и сребра. Једно од наших најзначајнијих налазишта из овог доба јесте велика некропола са више хиљада тумула на Гласинцу (централна Босна). Ова гласиначка група била је развијена и у Херцеговини, Метохији и северној Албанији.

    Налази из тумула сведоче и о развијеној трговини са Грцима. Путеви су водили преко Македоније, а после грчке колонизације и са источне јадранске обале. Овом колонизацијом почиње и општи хеленистички утицај на старобалканска племена који је заустављен доласком Келта почетком 3. века п. н. е. Етничка припадност културних група на Балканском полуострву може се утврдити на основу остатака њихове материјалне културе и података грчких и римских писаца. У западним деловима Балкана живели су Илири и њима се може приписати гласиначка култура, а западно од река Искера и Струме били су Трачани. Између њих су били Трибали и Дарданци које антички писци поистовећују са Трачанима и Илирима.

    Фибуле, украсне, а и функционалне игле биле су много у употреби у гвоздено доба. Најстарије су имале лучни облик са две петље и са ногом у облику троугла, трапеза „беотског штита“ или круга. И касније се такође појављују лучни облици са звездастим украсима, стилизованим змијским главама и др.

    Гвоздено доба на тлу Србије везано је за долазак Трако-Кимераца из кавкаско-понтских области око 725. године п. н. е. Они су донели низ нових културних добара као што су оружје и накит направљени од гвожђа. У следећих 200 година стабилизована је култура гвозденог доба и извршена су јасна разграничења између етничких група.


    Антика

    Временом је успостављена жива размена добара између етно-културних група, које се почињу раслојавати. Најбољи доказ су археолошка налазишта са луксузним предметима произведеним у Грчкој. Богата налазишта сведоче и о хеленизацији Трибала и Дарданаца. Но никако се не може говорити о њиховом ишчезавању, јер у наступајућим вековима они су водили праве ратове против македонских краљева. У периоду од 300. до 100. године п. н. е. Дарданци су, према историјским изворима, сачували своју индивидуалност и самосвест, а изванредних доказа за то има чак и у 3. веку н. е.

    Млађе гвоздено доба на тлу Србије обележено је доласком Келта и продорима хеленистичке цивилизације. Келтски изасланици сусрели су се са Александром Великим на Дунаву 335. године п. н. е. а после Александрове смрти прешли су Саву и Дунав. Њихова пустошења по Дарданији, Македонији и средњој Грчкој заустављена су грчком победом код Делфа 279. године п. н. е. По повлачењу, а у даљим деценијама Келти су покорили Трибале, заузели су део аутаријатске територије и заједно с њима образовали моћно племе Скордиска. Они су први на тлу Београда саградили насеље.

    Почетком нове ере Римљани су заузели све земље Балканског полуострва, покорили и Дарданце и Скордиске, али њихову културу нису уништили. Скоро три стотине година старобалканска племена, иако под римском влашћу, живела су аутохтоно, негујући традиционалну културу, а тек потом интегришу се у политичку и културну историју Римске Империје.



    Римски период

    Продор Римљана на Балканско полуострво почео је крајем 3. века п. н. е. У римско-илирским и римско-македонским ратовима биле су покорене Илирија и Македонија. Први илирски рат (229-228. године п. н. е.) успешно је вођен против краљице Теуте и илирских гусара на Јадранском и Јонском мору. Римски протекторат над више илирских вазала није био довољно јак, те су Илири обновили гусарење што је изазвало нови рат 219. године п. н. е. Овај победоносни рат Римљани нису успели да искористе у правом смислу те речи, јер су били заузети ратом са Ханибалом. Тек, знатно касније у трећем рату 168. године п. н. е. против илирског краља Гентија успели су коначно да победе Илире и наметну им власт и данак.

    Покоравање Македоније такође је текло кроз три рата (215-205. године п. н. е. 200-197. године п. н. е. и трећи 171-168. године п. н. е.) Македонија је коначно постала римска провинција 148. године п. н. е. Даљи римски продори вршени су у правцу Дунава и Паноније. На првом правцу препрека су били келтски Скордисци и Дарданци. Трогодишњи успешни рат против Дарданаца омогућио је Гају Скрибонију Куриону да 73. године п. н. е. буде први Римљанин који је угледао Дунав, дошавши са својом легијом на његове обале.

    У време Октавијана (Августа) вршено је покоравање племена у Посавини и Босни. Но, то није ишло лако; следио је тзв. панонски рат 13-9. године п. н. е., а потом је избио масовни устанак панонско-далматинских племена од 6-9. године н. е. Највећу снагу устаницима су давали сремски Бреуци и Десидијати с горњег тока Босне на челу којих су били два Батона. Августов наследник Тиберије успео је да скрши устанак и наметне власт племенима од Дунава до Јадрана.

    Са територија средњег Балкана Римљани су почели да долазе у додир са Германима (Домицијанови ратови против Маркомана и Квада), Сарамтима и Дачанима. Император Трајан је предузео два успешна похода на Дакију (101-102: 105-107. године н. е.) и претворио је у провинцију. Овим походима претходили су замашни грађевински радови. Прво је просечен пут кроз Ђердап 100. године, а следеће је прокопан канал код Сипа да би се омогућила слободна пловидба Дунавом. Чувени Трајанов мост код Костолца изграђен је 105. године. За време императора Трајана Римско царство имало је највећи опсег.



    Римско царство за време Трајана 117.

    На Балканском полуострву Римљани су организовали велике провинције: Далмацију (обухватало је јадранско приморје и данашњу БиХ), Панонију, Горњу Мезију (територија данашње Србије) и Македонију. Главни ослонац римске власти била је војска. У поменутим провинцијама стално су биле стациониране две легије - IV Флавиа у Сингидунуму (Београду) и VII Клаудиа у Виминацијуму (Костолцу). Војнички логори на граници (лимесу) постали су тачке око којих су временом никли градови, а рудници, бање и изузетно плодна земља у унутрашњости били су такође језгра настанка градских насеља. Ови градови имали су доста заједничких урбанистичких елемената: форум, две главне улице које су се секле под правим углом, јавне грађевине (базилика, храмови), стамбене и трговачке делове, купатила (терме), бедеме око града и гробља. Градови су били повезани путевима из привредних али и војничких разлога. Иначе, у целом Римском царству саобраћај је био добро организован.

    У римској административној подели највећи део данашње Србије припадао је провинцији која се звала Горња Мезија. Ова провинција послужила је као плацдарм императору Трајану да са војском пређе Дунав код Рама и Текије, покори Дечане и формира провинцију Дакију. Тада на крају 1. века н. е. Римско царство имало је највеће пространство. Истовремено, то је и време када се оснивају нови и јачају стари градови у Мезији и Панонији. Дунавски градови постали су важни одбрамбени пунктови када су се Римљани повукли из Дакије (око 272. године н. е.) и утврдили на десној обали Дунава. Без обзира на организованост Римљана и јачину њихове границе (лимеса) варварска племена непрестано су нападала граничне провинције што је перманентно слабило Царство.

    У балканским провинцијама Римљани су посебну пажњу поклањали рударству, па би се чак могло рећи да је целокупни живот био у знаку те привредне гране. У рудницима су радили робови и ослобођеници, а били су под строгом контролом државне администрације. Домородачко становништво живело је традиционалним животом сточара и ратара. Његова романизација (поримљавање) била је спора, али су целокупним интегрисањем у римско друштво постојано су се губиле етничке карактеристике. На плану религије владало је велико шаренило. Староседелачка многобожачка религија била је на удару римске и грчке религије, али и разних веровања која су ширили дошљаци са Истока. Одлика свих ових религија била је у тежњи за социјалном правдом што је утирало пут хришћанству.

    Напади варвара на северну римску границу постали су, у дугом низу година, редовна појава. Стога су дунавски лимес, а и његово залеђе, почели да играју необично важну улогу. То се огледало у томе што су снажне легије, са овог дела Царства, своје заповеднике извикивале за цареве. Варварски притисак био је толики да је император Аурелијан (270-275) схватио сву бензадежност одбране Дакије и препустио је варварима. Од тог момента почиње осипање Римске Империје. Император Диоклецијан (285-305) увео је систем заједничке владе четворице царева на основу кога се један од четворице морао стално налазити близу лимеса. Захваљујући томе град Сирмијум је стварно постао једна од престоница. Гамзиград у горњој Мезији (источна Србија) вероватно је настао из истих разлога. Саграђен је почетком 4. века као владарска резиденција Диоклецијановог савладара Галерија. На исти начин настао је на месту старог Византа, на Босфору, Константинопољ.

    Ратови против варвара (Сарата и Гота) слабили су Царство и у војном и привредном погледу. Због опадања производње смањена је трговина, а варварски пљачкашки упади уништавали су становништво и пољопривреду. Најтеже последице оставила је најезда Хуна под Атилом 375. године и Гота после њихове победе код Хадријанопоља (Једрена) 378. године. Од тих времена варвари се настањују на територији Римског царства. Тешкоће управљања Царством нагнале су цара Теодосија да 395. године изврши његову поделу на Западно (средиште Рим) и Источно (Константинопољ) царство. Крајњи, историјски исход варварских разарања и пљачки био је пад Западног царства 476. године. Римска владавина и цивилизација на Балканском полуострву, посебно на територији коју ће населити Срби, оставила је дубоки траг. О томе сведоче остаци материјалне културе, сачувани до данас, или откривени археолошким ископавањима. Фотографије које се објављују у овом поглављу само су мали део тог блага, али довољно упечаљиве да се може замислити изглед и живот тог света.



    Средњи век

    После поделе Римског царства 395. године н. е. на Западно и Источно (Византија) ово друго је наследило непрестане борбе са варварима на Дунаву. У време Јустинијана (527-565) дошло је до стабилизације стања, али потом је уследила најезда Авара и Словена чија су пустошења заустављена тек њиховим поразом под Цариградом 626. године.



    Досељавање Словена
    Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Словенско насељавање Балканског полуострва

    Словени су започели досељавање на Балкан у 5. веку. У тој словенској маси налазили су се и Срби. По византијском извору њима је цар Ираклије (610-641) дозволио да се населе око Солуна што су они и учинили, али су се касније повукли на север. Захваљујући такође истом византијском извору знамо да су се први српски кнежеви (архонти) звали Вишеслав, Радослав, Просигој и Властимир.

    Најстарија историја Србије све до Немање била је у знаку непрестаних борби, било са Бугарском, било са Византијом, уз истовремену унутрашњу борбу српских кнежева - чланова исте фамилије за превласт. Врховна власт Византије погодовала је и христијанизацији Срба у другој половини 9. века што је било дело, углавном, ученика Ћирила и Методија. Од треће деценије 12. века Угарска постаје трећа држава која ће утицати на историју Срба.


    Немањићи

    У угарско-византијским борбама 1165-1167. године први пут се спомиње име Стефана Немање, који је првих година своје владавине управљао Топлицом, Ибром, Расином и Реком. После сукоба са братом Тихомиром, Немања је постао рашки велики жупан вероватно 1166. године. Немањини покушаји да се осамостали довели су га у сукоб са византијским царем Манојлом I Комнином. Победио је цар; Немања је био заробљен и одведен у Цариград, али био је враћен у Србију где је као вазал остао лојалан цару Манојлу I до његове смрти (1180. године).

    У раздобљу од 1180. до 1190. године Немања је офанзивном политиком, користећи се тешкоћама Византије (бугарски устанак, крсташи), успео да знатно прошири српску државу. На југу је успео да освоји Метохију и Косово. Даље проширење дошло је припајањем нишке области, Дубочице, Врања, Биничке Мораве, земаља источно од Јужне Мораве и Реке. У исти ред пада и присаједињење области између Западне и Велике Мораве (Левач, Белица, Лепеница). На западу Немања је освојио Дукљу са приморским градовима (Улцињ, Бар, Котор) коју је на управу предао сину Вукану. Покушаји Немање и његове браће Мирослава и Страцимира да освоје Дубровник нису уродили плодом. Тако је Немања успоставио и учврстио своју власт на територији од Котора до Софије са центром у Расу где су столовали српски епископи Јевтимије и Калиник. Током своје владавине Немања је издашно помагао свештенство, а иза себе оставио је велике задужбине. Он је имао троје дјеце: Вукана, Стефана и Растка. Вукан и Стефан су се посвађали око власти. Растко је међутим у својој 17. години отишао у Свету Гору, замонашио се и узео монашко име Сава.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  6. Ko se zahvalio:

    detlic (14.03.2018)

  7. #4
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    srce Odg: Balkansko poluostrvo

    Narodi i etničke grupe Balkana


    Narodi i etničke grupe Balkana

    Južnoslovenski narodi i etničke grupe:

    Slovenci (Slovenija)
    Hrvati (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija)
    Bošnjaci (Bosna i Hercegovina, Srbija, Hrvatska, Makedonija, Albanija)
    Srbi (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija)
    Crnogorci (Crna Gora, Srbija, Hrvatska)
    Jugosloveni (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina)
    Muslimani (Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina)
    Goranci (Srbija - Kosovo i Metohija, Makedonija, Albanija)
    Makedonci (Republika Makedonija)
    Torbeši (Makedonija, Albanija)
    Bugari (Bugarska)
    Pomaci (Bugarska, Turska, Grčka)

    Zapadnoslovenski narodi i etničke grupe:

    Slovaci (Srbija - Vojvodina)
    Rusini (Srbija - Vojvodina)

    Romanski narodi i etničke grupe:

    Rumuni (Rumunija)
    Vlasi (Srbija)
    Cincari (Grčka, Albanija, Makedonija, Srbija)
    Meglenski Vlasi (Grčka)
    Ćići (Hrvatska)

    Ostali indoevropski narodi:

    Albanci (Albanija; Srbija - Kosovo i Metohija, Crna Gora, Makedonija, Grčka)
    Grci (Grčka, Albanija)
    Romi (Rumunija, Bugarska, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Grčka)
    Egipćani (Srbija - Kosovo i Metohija)
    Aškalije (Srbija - Kosovo i Metohija)

    Turski narodi:

    Turci (Turska, Grčka)
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  8. Ko se zahvalio:

    detlic (14.03.2018)

  9. #5
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Balkansko poluostrvo

    Države i druge teritorije Balkana


    Geopolitički prostor Balkana obuhvata nešto šire područje od onog koje se u geografskom smislu smatra Balkanskim poluostrvom. Generalno gledano, ovaj prostor obuhvata 11 država:

    Zastava Slovenije Slovenija 27% (region Primorska)
    Zastava Hrvatske Hrvatska 47% (teritorija južno od Save i Kupe bez ostrva)
    Zastava Bosne i Hercegovine Bosna i Hercegovina 100%
    Zastava Srbije Srbija 80%
    Zastava Crne Gore Crna Gora 95% (bez ostrva i Boke kotorske)
    Zastava Republike Makedonije Republika Makedonija 100%
    Zastava Bugarske Bugarska 100%
    Zastava Rumunije Rumunija 9% (Severna Dobrudža)
    Zastava Albanije Albanija 100%
    Zastava Grčke Grčka 85% (osim ostrva)
    Zastava Turske Turska 3% (Turska Trakija)
    Zastava Italije Italija (okruzi Gorica i Trst)

    Ostale teritorije u Balkanskom regionu:

    Zastava Republike Srpske Republika Srpska, entitet u Bosni i Hercegovini
    Zastava Vojvodine Vojvodina, autonomna pokrajina u sastavu Srbije, čiji se jedan mali deo teritorije nalazi u Mačvi te pripada Balkanskom poluostvu
    Kosovo i Metohija - autonomna pokrajina u Srbiji, prema rezoluciji 1244 SB UN sa privremenom samoupravom pod nadzorom Ujedinjenih nacija, jednostrano proglasila nezavisnost 2008. koja je delimično međunarodno priznata.
    Flag of the Greek Orthodox Church.svg Sveta gora, monaška država pod starateljstvom Grčke na poluostrvu Atos.

    U društveno političkom smislu sa Balkanskim poluostrvom se često povezuje i Moldavija zbog povezanosti u istorijsko političkom smislu sa Rumunijom.

    Istorijske teritorije u Balkanskom regionu:

    Zastava Republike Srpske Krajine Republika Srpska Krajina, postojala je između 1991. i 1995. godine kao faktički nezavisna država na teritoriji današnje Republike Hrvatske. Krajina je politički izgubljena 1995. godine. Jedan deo teritorije bivše RSK (Istočna Slavonija, Baranja i Zapadni Srem) bio je pod upravom Ujedinjenih nacija od 1996. do 1998. godine, kada je mirnim putem uključen u sastav Republike Hrvatske.
    Hrvatska Republika Herceg-Bosna, postojala je između 1992. i 1994. godine kao faktički nezavisna država na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine. 1994. godine je postala deo Federacije Bosne i Hercegovine.
    Autonomna Pokrajina Zapadna Bosna, postojala je između 1993. i 1995. godine kao faktički nezavisna država na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine. 1995. godine je preimenovana u Republiku Zapadnu Bosnu, ali je ubrzo vojnički poražena od strane hrvatske vojske i uključena u sastav Federacije Bosne i Hercegovine.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  10. Ko se zahvalio:

    detlic (14.03.2018)

  11. #6
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,595

    Uobičajeno Odg: Balkansko poluostrvo

    Najveći gradovi Balkana


    Najveći gradovi na Balkanskom poluostrvu:

    Istanbul (2010) = 13.255.685 (uža gradska zona 8.803.468) (Turska)
    Atina (2011) = 3.737.550 (uža gradska zona 655.780) (Grčka)
    Beograd (2011) = 1.639.121 (uža gradska zona 1.154.589) (Srbija)
    Sofija (2011) = 1.313.806 (uža gradska zona 1.204.685) (Bugarska)
    Zagreb (2011) = 1.107.115 (uža gradska zona 792.875) (Hrvatska)
    Solun (2011) = 1.006.730 (uža gradska zona 790.824) (Grčka)
    Tirana (2011) = 763.634 (uža gradska zona 421.286) (Albanija)
    Skoplje (2007) = 506.926 (Makedonija)
    Sarajevo (2011) = 438,757 (uža gradska zona 311,161 ) (Bosna i Hercegovina)
    Plovdiv (2011) = 403.153 (uža gradska zona 380.638) (Bugarska)
    Konstanca (2011) = 387.593 (uža gradska zona 302.171) (Rumunija)
    Varna (2011) = 343.704 (uža gradska zona 334.870) (Bugarska)
    Novi Sad (2011) = 341.625 (uža gradska zona 231.798) (Srbija)
    Niš (2011) = 257.867 (uža gradska zona 182.208) (Srbija)
    Banja Luka = oko 250.000 (uža gradska zona oko 195.000) (Bosna i Hercegovina)
    Patra = 214.500 (Grčka)
    Burgas (2011) = 212.902 (Bugarska)
    Trst (2012) = 208.815 (Italija)
    Priština (2011) = 198.112 (Srbija)
    Split (2011) = 188.694 (uža gradska zona 178.192) (Hrvatska)
    Podgorica (2011) = 187.085 (Crna Gora)
    Kragujevac (2011) = 177.468 (uža gradska zona 147.281) (Srbija)


    Wikipedija
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  12. Ko se zahvalio:

    detlic (14.03.2018)

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080 :: Opera :: Firefox :: Chrome