Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Lekovite biljke - Strana 2
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Strana 2 od 2 PrvaPrva 1 2
Prikaz rezultata 11 do 16 od 16
  1. #11
     OFF 
    Super Moderator
    Poeni: 57,089, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.8%
    Dostignuća:
    Tagger First ClassVeteranSocial50000 Experience Points
    Nagrade:
    Activity Award
    maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Mar 2014
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : 03.09.2020 @ 07:22
    Postovi
    5,186

    srce Odg: Lekovite biljke

    Lavanda

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Lavanda je vrlo omiljena ukrasna biljka, a sve se više gaji i plantažno. Nema velikih zahteva u pogledu kvaliteta zemljišta, gajenje joj je vrlo ekonomično, a može poslužiti i kao dobra ispaša za pčele.

    Ime lavanda potiče od latinske reči lavare, što znači kupati se, a objašnjava osnovnu namenu suvog cveta i lavandina, eteričnog ulja. Eterično ulje prave lavande upotrebljava se za proizvodnju parfema i kolonjske vode. Za proizvodnju sapuna upotrebljava se jeftinije eterično ulje hibridne lavande. Lekovito svojstvo lavande sastoji se u smanjenju psihičke napetosti pri migreni i neuralgiji. Ublažava grčeve i pomaže u zaceljivanju rana.

    Morfološke karakteristike lavande
    Prava lavanda uspeva sve do nadmorske visine 1700 m, širokolisna do 700, a hibridna od 700-1000 m. Lavanda je višegodišnja biljka koja raste u obliku poluloptastog žbuna. Životni vek samonikle i gajene lavande je do 30 godina. Koren je drvenast, vrlo račvast i prodire duboko u zemljište. Stabljika je kratka, debela, drvenasta i od samog vrata korena vrlo razgranata.

    Prava lavanda raste u obliku sitnog žbuna visokog 40-60 cm i prečnika 80-120 cm. Cvetne su grane jednostavne, duge 20-40 cm, listovi su naizmenični, uski, celovite ivice i sivozelenkasti, a na naličju dlakavi. Cvetovi su plave boje, plod je mahuna s 4 jajaste semenke.

    Hibridna lavanda je zbijeni žbun visok 80-100 cm, prečnika više od 150 cm. Cvetne su stabljike razgranate, duge 60 do 90 cm, listovi naizmenični, zeleni, slabo dlakavi, a cvet kao i kod prave lavande. Hibridna lavanda je sterilna i plodovi nisu upotrebljivi.

    Sve vrste lavande karakteriše jak, prepoznatljiv miris koji potiče od nakupljenog eteričnog ulja. Eterično ulje se dobija destilacijom cveta lavande. Cvet prave lavande sadrži od 0,5 do 1,5 % eteričnog ulja, a hibridne lavande 0,9 do 5 %. Eterično ulje uglavnom se nakuplja u žlezdama smeštenim do same cvetne čašice. Glavni sastojci ulja su linalilacetat i linalol. Svaku vrstu karakteriše različit sastav eteričnog ulja, pa tako prava lavanda sadrži linalilacetata 35 do 60 %, a hibridna lavanda samo 7-16 %.

    Seme lavande klijavo je 3-4 godine. Posejano seme klija vrlo dugo, do dva meseca. U početku biljka raste vrlo sporo, ali može poterati cvetnu stabljiku već u prvoj godini. U drugoj godini vegetacija počinje tek sa povećanjem temperature. Prava lavanda počinje cvetati u junu, a hibridna nešto kasnije. Kada je hladno vreme, cvetanje kasni i po dva nedelje, a kada je toplo počne cvetati mnogo pre. Puni cvet traje 6-8 dana i tada cvetovi sadrže eterično ulje najboljeg kvaliteta. Plod sazreva postepeno tokom avgusta, a sklon je osipanju.

    Agroekološki uslovi za gajenje lavande
    Temperatura
    Lavanda je termofilna biljka koja za nagomilavanje eteričnog ulja zahteva visoke temperature kao i mnogo sunca i svetlosti tokom cele vegetacije. Topli, od vetra zaklonjeni tereni pogoduju brzom rastu biljaka. Hladna zemljišta uz mrazeve nanose velike štete usevu, iako biljka u mirovanju podnosi temperature i do -20 şC. Ako vegetacija počne rano, hibridna lavanda može stradati zbog kasnih prolećnih mrazeva. Ako tokom cvetanja potraje kišno i hladno vreme, smanji se udeo eteričnog ulja i za 50 %, kao i udeo etera u njemu (do 30 %). Lavanda odlično podnosi sušu, osim u početnoj fazi rasta.

    Zemljište
    Prava lavanda nema velikih zahteva u pogledu zemljišta, a uspeva i na plitkom, siromašnom zemljištu, pa i na kršu. Hibridna je lavanda nešto zahtevnija i najbolje prinose daje na dubokim, plodnim zemljištima s dobrim vodno-vazdušnim režimom, ali uspeva i na zemljištima na kojima se gaji prava lavanda. Hladni, nepropusni pseudoglej i peskovita zemljišta, ne podnose ni prava ni hibridna lavanda.

    Priprema zemljišta za gajenje lavande
    Pre osnivanja plantaže lavande, godinu dana ranije mora se obaviti što je moguće dublje jesenje oranje. Ako postoji mogućnost nastanka nepropusnog sloja, izabrana površina se mora poorati. Poslednji predusev moraju biti leguminoze, koje do septembra požanji. Odmah nakon žetve preduseva zemljište se preore na dubinu 18-20 cm, sprovede se osnovno đubrenje i za sadnju pripremi rastresit površinski sloj zemljišta debljine do 15 cm, koji se do sadnje mora slegnuti.

    Plodored
    Lavanda na istom mestu ostaje 15 do 20 godina. Pretkultura mora ostaviti zemljište bez korova. Mlada biljka je izuzetno osetljiva na sporo topive herbicide, i može se saditi na mestu gde je bio kukuruz tek nakon dve do tri godine.

    Proizvodnja klonova lavande
    Klonovima se sve češće razmnožavaju obe vrste lavande. Reznice se ukorenjuju u negrejanim lejama pokrivenim folijom. Za uzimanje klonova najbolji su 3-4 godine stari žbunovi, a režu se tokom avgusta ili u aprilu. Pripremljeni klonovi stave se u pesak, na dubini 4-5 cm, međuredni razmak 6-10 cm, na razmaku u redu 2-3 cm. Zalivanje mora biti obilno. Ukorenjeni klonovi se krajem maja presađuju u otvorene leje. Po kvadratnom metru može se odgajiti 600-800 klonova. Klonovi hibridne lavande mogu se odgajiti na otvorenom prostoru, na rastresitim zemljištima bogatim humusom, uz obilno navodnjavanje. Izdanci dugi 12–20 cm režu se tokom oktobra ili marta i polažu u pripremljeno zemljište, u jarke duboke 18-20 cm koji se prethodno dobro zaliju. Međuredni razmak mora biti 35-40 cm, a razmak u redu 3-5 cm. Budući da se jarci zagrnu zemljom, iznad zemljišta sme ostati klon visok samo do 7 cm. Sledećih dana je potrebno obavezno još 3-5 puta zaliti. Kada izdanci dostignu visinu 15-20 cm, treba ih preseći na visini od 8-10 cm da se pojača rast bočnih izdanaka. Na hektaru se može proizvesti 700 000 do 900 000 klonova.

    Razmnožavanje lavande
    Prava lavanda se najčešće razmnožava sadnicama dobijenim od semena, ali se može razmnožavati i vegetativno, zelenim sadnicama i klonovima. Hibridna se lavanda razmnožava samo vegetativno jer je seme sterilno.

    Gajenje sadnica od semena lavande
    Za setvu treba pripremiti klijališta na zaklonjenom mestu i dezinfikovati zemljište metil-bromidom. Setva se obavlja pre zime, u novembru ili rano u proleće, u martu. Za prolećnu setvu seme mora proći proces jarovizacije, 36 sati pri -16 şC. Setva se obavlja ručno ili mehanizovano, na razmaku između redova 20-40 cm, na dubini 0,5-1,5 cm, početkom maja. Kada biljke oblikuju 4-5 pravih listova, pikiraju se u otvorene leje na razmaku 35x5 cm i ostave se do jeseni uz redovno zalivanje. Sadnice visoke 18-20 cm orežu se na visinu 8-10 cm da bi se razvilo granje. Na jednom hektaru može se od 7-9 kg semena tako odgajiti 600 000 do 800 000 sadnica.

    Postavljanje položenica lavande
    To je čest i jeftin način razmnožavanja hibridne lavande. Položenice se pripremaju u proleće, kada prestanu mrazevi. Biljke stare 3-4 godine zagrnu se zemljom do visine 30 cm. Zagrnutim biljkama se mora osigurati dovoljno vlage. U jesen nakon kišnog perioda, zemlja se odgrne, a dobro ukorenjene grančice odrežu se vinogradarskim makazama i posade. Od srednje razvijenog žbuna može se dobiti 100 do 150 položenica. Sve se sadnice sade u jesen, tokom oktobra. Sadnja u proleće nije preporučljiva, a poslednji rok uspešne sadnje je mart. Sade se samo dobro razvijene sadnice, kojim treba odrezati koren duži od 15 cm. Lavanda se sadi ručno ili mašinama. Prava se lavanda najčešće sadi u redove razmaka 150 cm i razmaka unutar reda 40 cm, sa sklopom 16 700 sadnica po hektaru. Hibridna lavanda se sadi na razmak među redovima 180 ili 200 cm, a u redu 50-60 cm, uz sklop 9.200-10.000 sadnica po hektaru.

    Nega useva lavande
    Osnovna nega useva sastoji se u orezivanju biljaka krajem maja na visinu 8-10 cm kako bi se oblikovao gusto zbijen žbun. Ponovo se biljka orezuje u drugoj godini na visinu 15-18 cm. Nakon toga više nema potrebe oblikovati krošnju. Na kraju prve godine sklop se nadopunjuje jačim sadnicama, jer se samo izjednačen usev može zadovoljavajuće mašinski rezati. Važno je redovno kultivirati zemljište, a usev u redu potrebno je okopati. Korov treba suzbiti pre početka vegetacije. Zasad prave lavande počne starieti nakon 6-8 godina, žbunovi se proređuju, smanjuje se broj cvetnih izdanaka, a cvetne stabljike se skraćuju.

    Izvor:

    BIOPA; Lekovito bilje
    Dr. I. Šilješ, ing. Đ. Grozdanić, mr. I. Grgesina; Poznavanje, gajenje i prerada ljekovitog bilja;
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    Raznovrsno Forum

  3. #12
     OFF 
    Super Moderator
    Poeni: 57,089, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.8%
    Dostignuća:
    Tagger First ClassVeteranSocial50000 Experience Points
    Nagrade:
    Activity Award
    maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Mar 2014
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : 03.09.2020 @ 07:22
    Postovi
    5,186

    Uobičajeno Odg: Lekovite biljke

    Korijander

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Korijander je jednogodišnja zeljasta biljka. Smatra se da je korijander uveden u proizvodnju u 16. veku, ali to je biljka koja se spominje već u Bibliji. Koristi se plod biljke, koji sadrži etarsko ili eterično ulje. Ređe su u upotrebi listovi, stabljika i koren, pri čemu listovi mogu ispuštati neugodan miris. Korijander se upotrebljava u industriji likera, peciva i suvomesnatih proizvoda, a najveću primenu pronalazi u proizvodnji eteričnog ulja za kozmetičku industriju.

    Morfološke osobine korijandera
    Stabljika korijandera je uspravna i prema vrhu razgranata. U zavisnosti od sorti i uslova u kojima se gaji, dostiže visinu od 30 do 100 cm. Prizemni su listovi u početnoj fazi razvoja skupljeni u rozetu iz koje se kasnije razvija stabljika. U toj fazi biljka podseća na stabljiku peršuna. Cvetovi su skupljeni u štitaste cvasti, a mogu biti bele ili bledoružičaste boje. Plodovi korijandera su okrugli, veličine od 1,5 do 5 mm. Plod je složen i sastoji se od dve semenke. Prema veličini plodova se razlikuju dva varijeteta – sitnozrni i krupnozrni.

    Agroekološki uslovi gajenja korijandera
    Temperatura
    Korijander je biljka kojoj pogoduju uslovi umereno tople klime. Mlade biljke su otporne na niske temperature i obično im mrazevi pri temperaturama -3 do -5 °C neće štetiti. Treba obratiti pažnju da starije biljke ne podnose niske temperature. Može se uzgajati u staništima gde je suma temperatura od 1.800 do 1.900 °C. Dužina vegetacije iznosi od 90 do 120 dana.

    Voda Prema vodi korijander nema velike zahteve, a kao i većini biljnih vrsta dovoljna mu je količina vode ključna u fazama porasta stabljike i cvetanja.

    Zemljište
    Korijander se može uzgajati i na vrlo siromašnom zemljištu. Najbolji rezultati se postižu pri gajenju korijandera na slabo kiselim do slabo alkalnim zemljištima (pH 6 – 7,5), dubokim i rastresitim.

    Tehnologija gajenja korijandera
    Plodored
    Korijander se obvezno gaji u plodoredu i na isto bi se zemljište trebao vratiti tek nakon 2 do 3 godine. Najbolje rezultate u gajenju postiže ukoliko se sadi nakon strnih žitarica. I sam je pogodan kao predusev budući da rano napušta zemljište.

    Priprema zemljišta
    Obvezna je jesenja priprema zemljišta, oranjem na dubini od 30 cm. Korijander je izuzetno osetljiv na korove prilikom rasta mladih biljka i o tome bi trebalo voditi računa. Predsetvena pripema zemljišta se obavlja u proleće, u februaru i martu, kada je zemljište potrebno podrljati.

    Ishrana
    Korijander nema velike zahteve prema hranjivim materijema u zemljištu. Pri osnovnom đubrenju se preporučuje upotreba kalijumovih i fosfornih đubriva – superfosfat 150 do 200 kg/ha i oko 100 kg 40%tne kalijumeve soli. Neposredno pre setve može se dodati 100 kg/ha azotnog đubriva KAN.

    Setva korijandera
    Razmnožavanje korijandera je isključivo semenom, a seme se seje direktno na parcelu. Na plodnijem je zemljištu potrebno koristiti međuredni razmak od 40 – 50 cm, a u prosečno plodnom zemljištu razmak među redovima iznosi 25 – 30 cm. Seme se seje na dubini od 3 cm.

    Na našim se prostorima setva korijandera obavlja početkom proleća, odnosno od prve polovine marta do kraja aprila. Trebalo bi obratiti pažnju da uticaj vremena setve nije ni kod jedne kulture toliko izražen koliko kod korijandera pa će zakašnjenje setve uzrokovati smanjenje prinosa.

    Najčešće se upotrebljava međuredni razmak od 40 cm kao i 70 biljaka na 1 m2 prilikom čega je potrebno upotrebiti 20 kg/ha semena.

    Košenje i prinos korijandera
    Važno je imati na umu da korijander neujednačeno cveta i sazreva. Jedna biljka može na sebi nositi i zrele i tek zametnute plodove. Košenje se obavlja u trenutku kada plodovi dobiju tamnožutu boju, a stabljika slamnatožutu. Zelene plodove nije preporučljivo brati, budući da će svoj neugodan miris preneti na ulje. Košenje se obavlja 10 do 20 cm iznad zemlje. Prinos korijandera se kreće od 1.000 do 1.500 kg/ha.

    Upotreba korijandera
    Seme, odnosno plod korijandera, umanjuje tegobe sistema za varenje (nadutost i grčevi) i poboljšavaju dah.

    Izvor:

    Stepanović, B. i sur.: Tehnologija proizvodnje lekovitih, aromatičnih i začinskih biljaka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Sarajevo.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #13
     OFF 
    Super Moderator
    Poeni: 57,089, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.8%
    Dostignuća:
    Tagger First ClassVeteranSocial50000 Experience Points
    Nagrade:
    Activity Award
    maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Mar 2014
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : 03.09.2020 @ 07:22
    Postovi
    5,186

    Uobičajeno Odg: Lekovite biljke

    Mirođija


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Mirođija je jednogodišnja biljka iz porodice štitarki (Apiaceae). Njena lekovita svojstva se spominju već u zapisima na papirusu, a potiče iz područja Palestine. Upotrebljava se kod želudačnih tegoba i ostalih bolesti sistema za varenje. Poznato je eterično ulje mirođije koje se koristi u kozmetičkoj industriji. U našim se prostorima pak najviše upotrebljava kao začin koji poboljšava ukuse jelima.

    Morfološke osobine mirođije
    Mirođija ima zeljastu stabljiku i u zavisnosti od uslova okoline, dostigne visinu od 40 do 150 cm. Listovi su zeleni i formiraju rozetu. Koren mirođije je odebljao i slabo raščlanjen, a u zemljištu raste do najviše 20 cm. Svaka grana završava štitastim cvastom prečnika 15 do 20 cm, koji je karakterističan za ovu porodicu po kojoj je i dobila ime. Cvasti se sastoje od narandžastih, sitnih cvetića. Plodovi mirođije su dugi 5 mm, široki 3-4 mm, prečnika 0,5-1 mm. Oblik im je pljosnat i jajast, a boja smeđa. Masa 1.000 semena iznosi 1-2 grama.

    Agroekološki uslovi za gajenje mirođije
    Temperatura
    Mirođija raste u uslovima umereno vlažne klime. Nije zahtevna prema temperaturi. Ipak, optimalna je temperatura za klijanje 8 do 10 °C, nakon čega seme proklija za 10 do 17 dana. Do oblikovanja stabljike dolazi za 40 do 50 dana, a u optimalnim uslovima od početka klijanja do punog cveta prođe 50 do 70 dana.

    Voda
    Mirođija nema velike zahteve prema vodi i samo u fazi klijanja i nicanja osetljiva je na nedostatak vlage.

    Zemljište
    Iako nije osetljiva na kvalitet zemljišta, najbolje rezultate ostvaruje u uslovima gajenja na neutralnim zemljištima s dubokim rastresitim oraničnim slojem. Važno je imati na umu da mirođija na kiselim zemljištima i na loše strukturiranim močvarnim crnicama neće uspevati.

    Tehnologija gajenja mirođije
    Plodored
    Budući da se radi o biljci kratke vegetacije plodored je jednostavan. Vrlo je osetljiva na herbicide, a s druge strane utiče na smanjivanje korova na zemljištu.

    Priprema zemljišta
    U jesen je obvezno podrljati zemljište na površini na kojoj će se uzgajati mirođija. U proleće se obavlja ravnanje zemljišta pri čemu je bitno sačuvati vodu u zemljištu. Važno je predsetvene aktivnosti kvalitetno odraditi jer u suprotnom seme mirođije neće niknuti. Za povećavanje rezultata preporučuje se lagano valjanje površine setvenog sloja.

    Ishrana
    Kako bi se osigurao kvalitet i željena količina eteričnog ulja u listovima, potrebno je dubokim oranjem u jesen uneti azot, fosfor i kalijum, a u prolećnu obradu još dodati azota. Ukoliko se mirođija gaji u cilju proizvodnje semena, potrebno je smanjiti unos azota, a povećati ishranu fosforom – u jesen i u proleće, pre setve.

    Setva mirođije
    Rok setve zavisi o nameni mirođije. Ukoliko se gaji radi proizvodnje eteričnog ulja ili semena setva se obavlja početkom marta. Ukoliko ga se gaji za začin, setva se može obaviti od sredine marta do sredine maja, kao i leti od sredine jula do sredine avgusta. Setva se obavlja u jame duboke 1 – 1,5 cm, pri čemu je razmak među redovima 12 – 24 cm, a među semenjem 24 – 36 cm. Ukoliko postoji opasnost od napada gljivica bolje je sejati na većem razmaku. Potrebna je količina 10 do 12 kg semena po hektaru.

    Branje mirođije
    Ukoliko se koristi za začin, mirođija se kosi u početku vlatanja, kada biljka dostigne visinu od 30 do 40 cm. Na taj se način mogu obaviti dva košenja u godini, pri čemu se ostvaruje prinos od 6 do 8 t sveže zelene mase po hektaru.

    Kada se mirođija gaji radi dobijanja eteričnog ulja, preporuka je kositi je pre formiranja plodova, budući da se tim procesom smanjuje udeo ulja u biljci. Usev se kosi u visini od 30 cm od površine zemljišta. Prinos u tom slučaju iznosi 15 do 20 tona zelene mase po hektaru, pri čemu je udeo eteričnog ulja 2 do 2,8%. Prinos eteričnog ulja može iznositi 25-55 kg/ha.

    Kvalitetnije seme mirođije se dobija s vršnih cvetova biljke i žetva se obavlja upravo po njihovom dozrevanju. Očekivani prinos semena mirođije po hektaru iznosi 0,8 do 1 tone. Ukoliko se od semena proizvodi eterično ulje, može se proizvesti od 9 do 15 kg po hektaru.

    Upotreba mirođije
    Mirođija ima ukus sličan kimu. U ishrani se mogu upotrebljavati listovi i semenke. Listovi se koriste sveži ili sušeni, a mogu se koristiti kao dodatak supama, umacima ili salatama. Semenke se često koriste prilikom spremanja zimnice, a mogu se i sušiti. Mirođija ima pozitivan uticaj na sluznicu želuca a poboljšava i dah. Sprečava povraćanje i grčeve i povećava izlučivanje mleka.
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #14
     OFF 
    Super Moderator
    Poeni: 57,089, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.8%
    Dostignuća:
    Tagger First ClassVeteranSocial50000 Experience Points
    Nagrade:
    Activity Award
    maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Mar 2014
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : 03.09.2020 @ 07:22
    Postovi
    5,186

    Uobičajeno Odg: Lekovite biljke

    Kim

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Kim se upotrebljava kao začin u kulinarstvu i prehrambenoj industriji. Može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. U narodnoj medicini upotrebljava se protiv bolova u želucu, smetnji zbog nadutosti i ublažavanja grčeva, a eterično ulje kima (Carvi aetheroleum) sprečava razvoj bakterija Esherichia coli. Najveći svetski proizvođač kima je Holandija, zatim Poljska, Nemačka, SAD, Egipat i neke zemlje Azije.

    Morfološke karakteristike kima
    Koren je prečnika 1,5 – 2 cm, prodire duboko u zemljište, crvenosmeđe boje, a na preseku beo. U prvoj godini razvije se lisna rozeta, a u drugoj stabljika visoka 1 – 1,5 m. Listovi su žutozeleni, a cvetovi su u štitastim cvastima i bele su do bledoružičaste boje. Plod je kalavac s dve blago savijene tamnocrvene do sivosmeđe semenke. Masa 1 000 semena iznosi 2 – 3,5 g. Plod dvogodišnjeg kima sadrži 3 – 7 % eteričnog ulja, a plod jednogodišnjeg kima samo 2 – 3 %. Cveta 25 – 30 dana tokom maja, a plodovi dozru krajem avgusta, početkom septembra i lako se osipaju.

    Agroekološki uslovi za gajenje kima
    Kim nije osetljiv na temperaturu ni u kojem stadijumu razvoja, pa niče već pri temperaturi od 7 – 8 °C, a za oplodnju mu je dovoljna temperatura od 16 – 20 °C. Mnogo je osetljiviji na svetlost. Ako u prvoj godini nema dovoljno svetlosti, u drugoj godini neće oblikovati cvetne stabljike. U drugoj godini najviše mu je padavina potrebno pri stvaranju cvetnih stabljika i pri oplodnji. Godišnja količina padavina mora biti 600 – 650 mm. Najbolji prinos daje na vlažnim aluvijalnim zemljištima i toplim zemljištima s dovoljno vlage.

    Tehnologija gajenja kima
    Plodored
    Kim je dobar kao predusev jer rano sazreva, a nakon berbe nema korova. Pretkulture mu mogu biti kulture koje takođe rano sazrevaju i nakon kojih nema korova (ozime žitarice). Na istu površinu može se sejati nakon 4 godine.

    Ishrana biljke (đubrenje)
    U jesen se sprovede đubrenje s 50 – 70 kg/ha fosfora i 40 kg/ha kalijuma. Ako se kim seje krajem leta, unese se 50 – 60 kg/ha azota, a u drugoj godini nije potrebna dodatno đubrenje.

    Priprema zemljišta
    Kim ima sitno seme koje sporo niče, pa ga treba sejati u temeljno usitnjeno i vlažno zemljište. Za prolećnu setvu obavezno je jesenje duboko oranje, da bi se pre setve površina pripremila sa što manje prohoda i održala vlažnost zemljišta. Nakon setve u avgustu površinu treba povaljati.

    Setva kima
    Veći prinosi postižu se krajem leta (avgust-septembar) ili ako se seje u proleće (mart-april). Seje se sejalicom u redove na razmaku 36 – 40 cm. Na dužnom metru zemljišta treba posejati 80 – 100 klijavih zrna, za šta će biti potrebno 10 – 12 kg semena/ha.

    Jednogodišnji kim se seje u redove na razmaku 20 – 24 cm, i to na isti broj zrna po dužnom metru u redu, što zahteva od 12 – 15 kg semena/ha. Da bi jednolično nicao, ne sme se sejati dublje od 2 cm.

    Dvogodišnji kim se seje na veći razmak, kako bi mogao razviti veću stabljiku, čime se poboljšava kvalitet i povećava prinos ploda.

    Nega useva kima
    Posle setve, a pre nego što kim nikne, valjanje suzbija korov i razbija pokoricu (ako se razvije).

    Žetva kima
    Zbog osipanja plodova, žetva se obavlja rano ujutro ili predveče, kada se zbog vlage u vazduhu seme manje osipa. Obavlja se kada je 65 – 75 % plodova u voštanoj zrelosti, a žanje se žitnim kombajnom. U našem podneblju prosečan prinos ploda iznosi 1,1 – 1,3 t/ha ili 10 – 12 kg eteričnog ulja.

    Izvor:

    BIOPA; Lekovito bilje
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  6. #15
     OFF 
    Super Moderator
    Poeni: 57,089, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.8%
    Dostignuća:
    Tagger First ClassVeteranSocial50000 Experience Points
    Nagrade:
    Activity Award
    maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Mar 2014
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : 03.09.2020 @ 07:22
    Postovi
    5,186

    Uobičajeno Odg: Lekovite biljke

    Kantarion

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka. Latinski naziv biljke – Hypericum perforatum – potiče od grčkih reči hyper = iznad i exion = misao, što označava njenom naročitu lekovitost. Samoniklo se nalazi u hrastovim i borovim šumama, na proplancima, livadama i pašnjacima, zapuštenim terenima. Trenutno je jedna od najtraženijih i najviše istraživanih lekovitih biljaka u Evropi.

    Morfološke osobine kantariona
    Stabljika kantariona je čvrsta i može porasti i više od 100 cm. Listovi su jajasti, izduženi i dugi 3 do 4 cm. Žlezde na listovima izgledaju kao sitne tačke i, gledajući prema osvetljenju, izgledaju kao perforacije. Prema tome je biljka i dobila latinsko ime – perforatum. Koren je razgranat. Cvetovi su žuti, veličine 2 do 3 cm. Cvetanje traje od jula do avgusta. Plod je čaura u kojoj su smeštene tvrde smeđe semenke. Semenke sazrevaju u avgustu i septembru.

    Agroekološki uslovi gajenja kantariona
    Temperatura
    Kantarion nema velike zahteve prema agroekološkim uslovima. Pogoduju mu osunčani položaji, a najviše mu sunčeve toplote i svetlosti treba u vreme vegetativnog rasta i cvetanja. Dobro podnosi niske zimske temperature.

    Voda
    Pri gajenju bi trebalo paziti na količinu vlage u zemljištu, budući da se radi o kulturi kojoj ne pogoduju previše vlažna zemljišta. Navodnjavanje je važno po obavljanju prvog otkosa, budući da se na taj način osiguravaju dobri rezultati drugog otkosa.

    Zemljište
    Gajenje je moguće na većini tipova zemljišta pa i na siromašnim brdsko – planinskim terenima. Ipak, najbolji se rezultati postižu gajenjem na dubljim i rastresitijim tipovima zemljišta, budući da se na taj način omogućuje pravilniji razvoj korena.

    Tehnologija gajenja kantariona
    Plodored
    Kantarion je višegodišnja biljka za koju su najbolji predusevi one kulture koje imaju herbicidno delovanje (ostavljaju zemljiše bez korova). Na uticaj korova kantarion je naročito osetljiv i kod njihovog kontrolisanja treba voditi naročitu brigu.

    Priprema zemljišta
    Pre setve potrebno je temeljno obraditi zemljište. Obradu bi trebalo obaviti što dublje, budući da je kantarion višegodišnja kultura.

    Ishrana
    Kantarionu pogoduju plodnija zemljišta a preporučuje se upotreba stajnjaka u količini od 30 do 50 kg/ha. Mineralna NPK đubriva primenjuju se neposredno pre setve u količini od 300 do 400 kg/ha. Upotreba mineralnih đubriva se preporučuje i u kasnu jesen kao i rano proleće. Prihrana se obavlja u dva navrata, početkom i krajem vegetacije, obično s azotnim đubrivom i sa 150 do 200 kg/ha KAN-a.

    Setva/sadnja kantariona
    Kantarion se može razmnožavati generativno semenom ili vegetativno delenjem starijih reznica. U komercijalnoj proizvodni se češće koristi razmnožavanje semenom putem direktne setve na zemljište ili proizvodnjom rasada.

    Proizvodnja rasada započinje setvom u leje u julu. Preko leta mlade biljke u lejama potrebno je zalivati. Za setvu 1 m2 rasada potrebno je 0,5 g semena od čega se dobije 300 do 400 sadnica.

    Sadnja mladih biljaka se preporučuje u jesen, kako bi se do proleće dobro ukorenile. Međuredni bi razmak trebao iznositi 50 do 70 cm, a među biljkama u redu 30 do 40 cm. Optimalan sklop na 1 ha površine iznosi 35.000 do 50.000 biljaka.

    Direktna se setva semena u zemljište obavlja krajem jeseni ili u rano proleće. Preporučeni međuredni razmak je 50 do 70 cm.

    Košenje i prinos kantariona
    Obično su moguća dva otkosa kantariona godišnje, prvi u junu, a drugi krajem avgusta. Na prostorima višim od 800 m/n.v. moguć je jedan otkos godišnje. Košenjem se odsecaju cvasti sa stabljikama dužine do 25 cm. Berba se odvija u fazi punog cvetanja. Drugi otkos za berbu obično dolazi za 35 do 50 dana nakon prvog. U prvoj godini gajenja se može očekivati prinos od 2.000 do 3.000 kg/ha zelene mase, dok stariji zasadi godišnje u oba otkosa proizvedu 4.000 do 6.000 kg/ha zelene mase.

    Upotreba kantariona
    Kantarion se tradicionalno koristi kao antiseptik za ublažavanje tegoba kod rana i ogrebotina. Delotvoran je i kod brojnih problema sistema za varenje poput gastritisa i čira na želucu. Od davnina se koristi u slučajevima psihičkih oboljenja, budući da deluje antidepresivno i umirujuće, što je i naučno dokazano.

    Izvor:

    Stepanović, B. i sur.: Tehnologija proizvodnje lekovitih, aromatičnih i začinskih biljaka
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  7. #16
     OFF 
    Super Moderator
    Poeni: 57,089, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.8%
    Dostignuća:
    Tagger First ClassVeteranSocial50000 Experience Points
    Nagrade:
    Activity Award
    maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11 has a reputation beyond repute maja11's Avatar
    Država
    Serbia
    Registrovan
    Mar 2014
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : 03.09.2020 @ 07:22
    Postovi
    5,186

    Uobičajeno Odg: Lekovite biljke

    Kamilica

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]

    Kamilica je jednogodišnja, samonikla biljka raširena u celom svetu. Može se uzgajati kao monokultura, ali je intenzivno ne treba uzgajati duže od dve godine. Obiluje aktivnim materijema, a glavni sastojci su lako izdvojivo eterično ulje, 0,3 do 1,3 %. Eterično ulje se nakuplja u kvržicama koje su prstenasto razmeštene na donjoj trećini cevastih cvetova. Ulje je tamnoplavo, zeleno ili smeđe. Važni sastojci ulja kamilice su alfa bisabolol, farnezen i bisabolol-oksidi.

    Morfološke karakteristike kamilice
    Koren je račvast, ne prodire duboko u zemljište, što zavisi od vlage u zemljištu. Stabljika može biti uspravna ili povijena, visoka od 5–100 cm, što zavisi od različitih činioca (zemljištu, sklopu). Listovi su sedeći, dvostruko do trostruko perasto razdeljeni, uski, svetlozelene boje i bez dlačica. Cvet je sastavljen od jezičastih, belih cvetova koji su poređani oko šupljeg cvetišta i cevastih žutih cvetova. Plod je sivobeo dug 1 do 1,5mm.

    Agroekološki uslovi za gajenje kamilice
    Temperatura
    Kamilici je potrebna umerena klima i srednje temperature. Već kod 6 şC klija i raste, a optimalna temperatura za rast i razvoj je 20-25 şC. Kada se oblikuju cvetne glavice i nakuplja eterično ulje, dnevne temperature niže od 20 şC negativno se odražavaju na kvalitet eteričnog ulja.

    Svetlost i vlažnost
    Ako nema dovoljno svetlosti, ne klija. Prilikom nedostatka svetlosti u periodu od pupljenja do punog cveta, kvalitet eteričnog ulja opada. Kamilica dobro podnosi sušu, ali površina zemljišta mora biti stalno vlažna da bi proklijala.

    Zemljište
    Uspešno uspeva na svim zemljištima, osim na vrlo rastresitom krečnom zemljištu. Na pseudogleju, teškom, nepropusnom zemljištu postižu se dobri prinosi visokokvalitetnog cveta. Setva kamilice je ekonomski opravdana na zemljištima na kojima slabo uspevaju gotovo sve druge kulture.

    Priprema zemljišta za gajenje kamilice
    Za uspešnu proizvodnju kamilice vrlo je važna priprema zemljišta. U prvoj godini proizvodnje posle žetve preduseva zemljište se mora plitko izorati. Orati ne treba dublje od 25 cm, ali se mora odmah obaviti zatvaranje brazde i priprema setvenog sloja da se ne bi isušio i zemlja zgrudvala. Pre setve površinu je potrebno povaljati višedelnim valjcima koji moraju biti napunjeni vodom ili peskom. U zavisnosti od tipa zemljišta i strukture površinskog sloja, valjanje se obavlja u dva do tri prohoda, sve dok se ne dobije ravna i zbijena površina na kojoj nema tragova propadanja sejalice.

    Plodored
    Kvalitet i rod kamilice ponajviše zavise od izbora pretkulture. Dobra je svaka pretkultura koja se ukloni pre avgusta jer za setvu u prvim rokovima zemljište treba pripremiti krajem avgusta. Čim se u kamilici pojave višegodišnji širokolisni korovi treba menjati setvenu površinu. Uspešno se gaji i kao monokultura, a vek usevanja (po pravilu nije duži od tri godine) zavisi od pravilno primjenjene agrotehnike. Kamilica popravlja strukturu zemljišta kao i setveni sloj pseudoglejnih zemljišta obogaćuje humusom, kao i je kao takva primjerena kao pretkultura.

    Sorte kamilice
    Kod nas postoje dve tetraploidne i jedna diploidna sorta kamilice. Za mašinsku berbu preporučuje se setva tetraploidne (velike cvetne glavice) kamilice jer joj je karakteristika ujednačena visina useva i daje veće prinose cveta i eteričnog ulja.

    Setva kamilice
    Seme kamilice je klijavo dve do tri godine, ako je pravilno uskladišteno, a jednom posejano u zemljište ostaje klijavo i više od deset godina. Uz dovoljnu prisutnost svetlosti i vlage, seme proklija već peti dan posle setve. Setva se može obavljati najkasnije do februara, a optimalni jesenji rokovi su od sredine septembra do kraja oktobra. Prvi rok setve je kraj septembra, a poslednji početak novembra. Ukoliko je pravilan raspored padavina u jesen, produženim rokovima setve se postižu zadovoljavajući učinci. U izrazito sušnim jesenima, usevi brže niču i rastu ujednačenije ako se setva obavi u drugom roku. Seme kamilice klija samo ako ima dovoljno svetlosti, pa se seje horizontalno po površini. Setva se ne sme obavljati pri jačem vetru. Ako se kamilica poseje u prvom roku, potrebno je još jednom povaljati površinu, što pri kasnijem roku nije potrebno jer je tada zemljište vlažnije.

    Berba cveta kamilice
    Najkvalitetnija kamilica upotrebljava se za dobijanje eteričnih ulja. Lošije klase sveže i otpad od dorade suve kamilice, upotrebljavaju se za sve ostale prerađevine. Prema stanju cveta određuje se zrelost kamilice za berbu. Kada je 70 % cvetnih glavica fiziološki zrelo (još se ne oblikuje seme, latice su u vodoravnom položaju), najbolje je je brati. Da bi se to postiglo treba produžiti jesenji rok sejanja. Ako ne, berba započinje pre nego što je 60 % glavica fiziološki zrelo. Ako 5-6 dana posle berbe padne kiša, za dva nedelje se može obaviti još jedna berba, kojom se dobija i do 50 % prinosa prve berbe.

    Berba (žetva) obavlja se preuređenim žitnim kombajnom. U roku desetak sati se obere 3-4 ha useva kamilice koji nije polegao odnosno 12-16 t svežeg cveta. Prosečan prinos kada su optimalni klimatski uslovi je 4 t/ha svežeg cveta, sa 60 % cveta prve klase. Prinos može varirati od 0,3 do 0,5 kg/ha eteričnog ulja.

    Proizvodnja semena kamilice
    Kada na 75 % cvetnih glavica dozre 75 % semena, bere se seme. Ukoliko berba počne prerano, dobije se nedozrelo, slabo klijavo seme, a ako krene prekasno puno semena se gubi osipanjem. Kombajnom se vrši berba kada je optimalna vlažnost cveta i tako se smanjuje osipanje semena i ne utiče na njegovu kvalitet. Seme se mora osušiti, doraditi i pravilno uskladištiti. Prilikom pripreme mešavine za setvu, važno je zadržati čistoću sorte. Prinos može biti 80-250 kg/ha, u zavisnosti od uslova gajenja.

    Prerada kamilice
    Od kamilice se najviše upotrebljava cvet. Prvi uređaj u preradi sveže kamilice je separator, kojim se obogaćuje biljni materijal s cvetom. Smesu treba držati pod nadstrešnicom ili u zatvorenom prostoru, rasutu u sloju do 30 cm. Vibracijom pomoću ekscentra pomera se zelena masa, a na odgovarajućim sitima odvajaju se čiste glavice kamilice, tj. prva klasa, glavice kamilice druge klase s peteljkom do 5 cm i glavice kamilice treće klase, s peteljkom dužom od 5 cm. U 24 h, pažljivim ručnim rukovanjem može se izdvojiti 13-15 t mase. Prva i druga klasa cveta kamilice se suši, treća sakuplja u kontejnere i odvozi na destilaciju eteričnog ulja. Sušenje se obavlja odvojeno, po klasama u kontinuiranim sušarama. Cela masa se suši na 5-7 % vlage.

    Prilikom branja, cvet kamilice se nastoji izdvojiti, za šta su potrebne linije koje omogućuju odvajanje i nakon sušenja. Odvajanje treba obaviti pažljivo da se ne bi smrvio cvet i list i da se izdvoje sve primese. To je moguće kombinacijom vibracionih sita i odvajanja u ciklonima. Primenjuje se i lebdenje čestica u struji vazduha i menjanjem brzine cvet se odvaja od stabljike. Zadovoljavajući kvalitet se postiže ponavljanjem tih operacija. Kamilica se melje u mlinovima čekićarima. Različita krupnoća samlevene mase se postiže menjanjem pojaseva s perforacijom.

    Izvor:

    BIOPA; Lekovito bilje
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Slične Teme

  1. Biljke - opis i karakteristike
    By Vesna in forum Biologija
    Odgovori: 37
    Zadnji Post: 17.12.2015, 05:44
  2. Odgovori: 0
    Zadnji Post: 21.07.2012, 09:11
  3. Lekovite namirnice - nacini koriscenja
    By Vesna in forum Zdravlje
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 14.04.2012, 15:01

Članovi koji su pročitali ovu temu : 3

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080 :: Opera :: Firefox :: Chrome