Zdravo Gost, ako čitate ovo, to znači da niste registrovani. Kliknite ovde da se registrujete u nekoliko jednostavnih koraka, uživaćete u svim odlikama našeg Foruma. Imajte na umu da su zabranjeni nepristojni ili besmisleni nikovi (bez brojeva ili slova nasumice).
Srce - najvazniji organ
Povecaj Tekst Smanji Tekst

  1. Dobro Došli na Radio Šumadinac forum.

    Trenutno pregledate forum naše zajednice kao gost, što vam daje ograničen pristup većini diskusija. Registacijom koja je besplatna dobijate mogućnost da postavljate teme, privatno komunicirate sa drugim članovima (PP), odgovarate na ankete, uploadujete, i pristup mnogim drugim posebnim delovima. Registracija je brza, jednostavna i apsolutno besplatna i zato Vas molimo, pridružite našoj zajednici danas!!

    Ukoliko imate bilo kakvih problema sa procesom registracije ili vašim nalogom za prijavljivanje, kontaktirajte nas.
+ Odgovor Na Temu + Kreiraj Novu Temu
Prikaz rezultata 1 do 4 od 4
  1. #1
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Srce - najvazniji organ

    Srce - najvazniji organ


    СРЦЕ

    Прибор за крвоток, срце и крвни судови, образују потпуно затворени систем канала, кроз које стално протиче крв, вршећи транспорт хранљивих материја и њихових отпадака.Крв протиче кроз систем захваљујући ритмичкој контракцији срчаног мишића. Она предаје кисеоник и хранљиве материје ткивима, а прима од њих угљен-диоксид и друге отпатке њиховог метаболизма, које одводи органима за излучивање – плућима и бубрезима .
    Срце је шупљи мишићни орган. Оно је уздужном преградом подељено на леву и десну половину, које клиничари означавају као као посебна срца, лево и десно. Свака половина има по две дупље, предкомору и комору, које међусобно комуницирају отвором.Из срчаних комора полазе артерије, крвни судови који одводе крв ка периферији. Артерије, идући ка периферији, гранају се у све ситније гране и преко најситнијих грана, артериола, прелазе у крвне капиларе, који се налазе у ткивима. Из капилара полазе огранци вена,које одводе крв ка срцу. Преко вена крв улази у срчане преткоморе и завршава свој кружни пут, крвоток (circulus sanguinis). У човечијем телу постоје два крвотока, мали и велики, од којих први осигурава размену гасова у плућима ,а други – размену материја у ткивима.

    Мали крвоток (circulus sanguinis minor). - Венска крв из десне предкоморе улази у десну комору. Из десне срчане коморе она одлази плућним артеријским стаблом и плућним артеријама до плућних капилара, где се врши размена гасова.Преко алвеоларног и капиларног зида крв прима кисеоника и одаје угљен-диоксид, и постаје светлоцрвена, артеријска. Артеријска крв се враћа плућним венама у леву преткомору.
    Велики крвоток (circulus sanguinis major). – Артеријска крв из леве преткоморе улази у леву комору.Из леве коморе преко аорте и њених грана она одлази до ткивних капилара. Кроз танки зид капилара врши се размена материја између крви и ткива. Крв постаје мркоцрвена,венска, и враћа се венама у десну преткомору срца.
    Крвни судови
    Крвни судови , артерије и вене , јесу опнасти цилиндрични канали који се гранају по целом телу, изузев хрскавичног ткива и прозрачних делова очне јабучице. Они образују два система, артеријски и венски, које повезују крвни капилари (vasa capillaria) и артерио-венске спојнице (anastomoses arteriovenosae).
    Артерије . – Артерије обично узимају најкраћи пут, пружају се праволинијски, да би дошле до свог органа, које га васкуларизирају и исхрањују. На местима где се врше покрети и код органа који мењају облик и величину,оне граде вијуге, да би избегле истезање и кидање. Њихов калибар, идући од срца ка периферији, опада после одвајања сваке бочне гране, све до најситнијих огранака, артериола, који прелазе у крвне капиларе. Код прибора за кретање артерије су постављене дубоко уз сам скелет. У висини зглобова оне прелазе увек страном на коју се врши прегибавање и од зглобне чахуре одвојене су слојем масног ткива, које спречава њихово пресавијање приликом флексије зглоба.
    Између бочних грана обично постоји већи или мањи број попречних спојница, анастомаза.Анастомазе су нарочито добро развијене у висини зглобова , око којих граде артеријску мрежу (rete arteriosum). Преко анастомазе усправља се колатерални крвоток, прелазак крви из једне у другу артеријску грану, у случају када је једна од њих притиснута или зачепљена угршком крви (embolus). Бочне гране, које се не анастомозирају међусобно или се спајају само помоћу артериола, називају се терминалне артерије. Терминалне артерије постоје код : срца, мозга, бубрега, слезине, црева. Приликом њиховог зачепљења, пошто не може да се успостави колатерална циркулација, одговарајући део органа бива лишен хранљивих материја и пропада , јавља се инфаркт.
    Зид артерије састоји се од три опне : унутрашње, средње и спољне.
    Крвни судови зида (vasa vasorum) – ситни су и допиру до средње опне ,где се сустичу са ситним унутрашњим крвним судовима који полазе из лумена артерије.
    Унутрашњи крвни судови недостају код венаи , због тога , њени спољни судовипродиру све до унутрашње опне. Око крвног суда живци образују мрежу,reticulum,од које се одвајају огранци за оживчавање глатких мишићних ћелија. Они немају мијелински омотач и припадају симпатичком нервном систему. У физиолошком погледу живци се деле на вазоконстрикторе и вазодилататоре, према томе да ли сужавају или шире лумен артерије. У ствари , вазоконстрикција и вазодилатација су одраз јачине њихове активности.Ако су живчани импулси слаби ,напон глатке мускулатуре попушза и сам крвни притисак шири лумен суда ,а у обрнутом сличају долази до његовог сужавања.
    Вене. – Вене полазе ситним огранцима , венулама, из крвних капилара . Идући ка срцу, оне примају бочне притоке и постају све крупније. По свом пространству венски систем премашује 2-3 пута артеријски. Он се одликује многобројним анастимазама које образују мрежу (rete venosum) или сплет (plexus venosus).
    Вене се деле на површне и дубоке. Дубоке вене прате артерије,а површне се налазе у поткожном масном ткиву. Мање артерије увек прате по две вене , које су спојене међусобно многобројним попречним анастомазама. Крупне артерије и артерије потпречажног дела прибора за варење прате увек по једна вена.
    Зид вене састоји се исто из три опне. Унутрашња опна (tunica intima) код вена усходног правца образује дупликатуре, залиске (valvulae), које спречавају враћање крви под утицајем земљине теже. Залисци су обично удвојени и постављенина одређеним висинама. Они измељју тежину крвног стуба на сегменте. Код њихове инсуфицијенције притисак крвног стуба, који се повећава све више идући надоле, ошећије зид вене. Зид вене попушта и јављају се чворновата проширења (varices).
    Средња опна венског зида (tunica media) знатно је тања него код артерија. Она се састоји од кружних мишићних снопова, који дозвољавају лако повећање и смањење калибра вене.
    Спољни, везивни омотач је знатно дебљи него код артерија. Поред уздужних снопова колагених влакана, он садржи и мишићне снопове, који су постављени такође у уздужном смеру.
    Капилари (vasa capillaria). - Капилари су мајушни крвни судови дужине 1-2мм. Њихов лумен износи 5-25 . Већи калибар среће се код проширених , синусоидних капилара. Број капилара у поједини ткивима је различит у зависности од фукционалне потребе. Код мишића, у једном снопићу дебљине од 0,5мм налати се око 700 капилара.Укупна површина капилара у мишићном систему цени се на 6.300м2 (Benninghoff). Капилари веома лако регенеришу и стварају нове пупољке, што је од значаја за брзо залечење рана.
    Зид капилара састоји се од ендотела, који је местимично појачан гранатим везивним ћелијама , pericitima. Ендотелне ћелије капилара одликују се особинама контракције. Својом контракцијом оне затварају лумен капилара и, према потреби, искључују га из крвотока. Синусоидни капилари налазе се у паренхиматозним органима. Њихов ендотел належе директно на жлездане ћелије, те је размена материја брза и лака.
    Артерио-венска анастомаза – Спојница између артериола и венула постаје у црвеном зиду и мерентеријуму, у бубрегу, у плућима, у жлездама, у јајнику, у кавернозним телима пениса и на проминентним деловима тела. Оне су у виду попречне спојнице или у виду судовног клубета, glomerula. Попречну спојницу одликује слој глатких мишићних ћелија, који је постављен уздужно измађу ендотела и циркуларног мишићног слоја средње опне. Контракција овог слоја затвара лумен артерио-венске спојнице и искључује је из крвотока. Када се он отпусти, спојница се отвара и крв из артериоле прелази директно у венулу, у којој изазива већи притисак и брже отицање крви. Код спојнице у виду гломерула око ендотела налазе се полигоналне епителоидне ћелије које имају ендокрину улогу,луче хормон acetilholin . С епителоидним ћелијама су у блиском односу амијелинска влакна аутономног нервног система.Крупан гломерул, величине неколико милиметара, налази се код врха тртичне кости (glomus coccygeum).
    Срце(cor)
    Срце, главни орган прибора за крвоток, налази се у доњем делу предњег медијастинума, смештено у својој кеси , перикарду (pericardium). Оно је у облику зарубљене купе чија је база окренута назад и удесно, ка кичменом стубу. Његова уздужна осовина спушта се косо напред и улево,и са фронталном и сагиталном равни заклапа угао величине око 40!.Поред тога,срце је око своје уздужне осовине уврнуто улево и његова десна половина је окренута напред,ка грудној кости.
    Срце је нормално тешко 270-300 грама. За један минут, у току 60 до 80 срчаних „откуцаја“ (контракција), кроз срце протекне 5 до 6 литара крви, што представља минутни волумен срца, и укупну количину крви у организму .Приликом своје контракције истисне око 170ццм крви. Његове нормалне димензије код живог утврђују се помоћу пројекције срца на предњем и задњем зиду грудног коша, које се одређују куцкањем (perkusija) и рендгенским просветљавањем.Срчани рад, односно тонови приликом отварања и затварања залистака његових великих отвора слушају се (auskultuju) на одређеним тачкама предњег зида грудног коша.
    Срчани зид састоји се од дебелог мишићног слоја, миокарда (myocardium), чија је спољна површина глатка и покривена серозном опном (epicardium). Његову унутрашњу површину облаже ендотелна опна, ендокард (endocardium), испод које мишићни снопови образују испупчења у виду гредице (trabecula) или стуба (m.papillaris).
    Ендокард се састоји од једнослојног љуспастог епитела и од танког слоја везивноеластичног ткива. У висини преткоморно-коморних отвора он образује дупликатуре, залиске, који су појачани танким слојем фиброзног ткива. Залистак (valva atrioventricularis) спушта се од преткомора-коморног отвора у виду левка. Он се састоји од два или три листића (cuspis), који се приликом систоле срца затварају и спречавају враћање крви из коморе у преткомору. Код отвора плућног артеријског стабла и код отвора аорте сустичу се ендокард и унутрашња опна крвног суда и образују три полумесечаста залиска (valvulae semilunares). Полумесечасти залистак има облик ластиног гнезда. Он је појачан слојем колагених снопова, који на слободној ивици залиска гради једно задебљање (nodulus valvulae semilunaris). Полумесечасти залисци спречавају враћање крви из великих артерија у срчане коморе приликом ширења срца, (dijastole).
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  2.    Linkovi Sponzora

    SRB HOST

  3. #2
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Srce - najvazniji organ

    Величина


    Срце, одрасле особе; дужине је око 12 см, ширине 8 до 9 см и дебљине (у најширем делу) 6 см.
    Здраво срце је тешко око 0,5 одсто укупне телесне маса или у просеку од 250 до 350 грама. Тежина срца варира од особе до особе, и у мушкарца је од 280 до 340 грама, а у жена од 230 до 280 грама. Након рођења заједно са осталим органима срце наставља да расте у величини и тежини све до краја периода раста, стим што је раст срца више изражен код мушкараца него код жена.
    Срце, изложено дуготрајном физичком оптерећењу (нпр. код спортиста) или у току кардиоваскуларних болести, може увећати своју мишићну масу (тежину). Увећање срчане масе изнад 500 грама (тзв. критична тежина срца), може изазвати поремећаје у раду срца због неадекватног снабдевања срца кисеоником, као последице несклада у развоју коронарних артерија које се не увећавају у истој мери са срчаним мишићем.
    Супротно ранијим претпоставкама, човек у току свог живота, обнавља ћелија срчаног мишића, али само у ограниченој мери. У узрасту од 25 година, годишња регенерација ћелија срчаног мишића је око један одсто, да би до 75 године она пала на 0,45 одсто.

    Спољни изглед срца
    На срцу, које својим обликом подсећа на неправилну тространу пирамиду, разликуј се : база, врх и три стране – предња, задња и лева. Предња страна (facies sternocostalis) управљена је према грудној кости и левим ребрима хрскавицама. Са задњом страном (facies diaphragmatica), која належе на пречагу, она образује десну ивицу срца(margo dexter). Лева страна срца (facies pulmonalis)одговара левом плућном крилу. Она се наставља без јасне границе у предњу и задњу страну срца.
    Срчани врх (apex cordis) управљен је напред, надоле и улево. База срца (basis cordis)окренута је назад , ка кичменом стубу. На њој се налазе велики судови, артерије и вене.
    На странам срца уочавају се жлебови који означавају границу између његових шупљина. Један кружни или веначни жлеб (sulcus coronarius) означава границу измађу преткомора и комора, од којих су прве управљене ка бази,а друге ка врху срца. Његов предњи део покривен је почетним делом плућног артеријског стабла. Бочно од плућног артеријског стабала налазе се увасти наставци срчаних преткомора, десни(auricula dextra) и леви (auricula sinistra). Од веначног жлеба слиазе ка срчаном врху два уздужна жлеба, предњи(sulcus interventricularis anterio) и задњи (sulcus interventricularis posterior), који означавају границу између срчаних комора. Ова два жлеба спајају се удесно од срчаног врха, градећи усек(incisura apicis cordis).
    Границу између преткомора представљају аорта, плућно артеријско стабло и један слабо изражени усправни жлеб на задњој страни базе срца. На задњој страни леве преткоморе виде се 4 или 5 плућних вена. На горњем и доњем делу десне преткоморе завршавају се горња и доња шупља вена. Шупље вене повезују синусни део десне преткоморе (sinus venarum cavarum), који је секундарно ушао у састав њеног зида.Он је одвојен од првобитног дела десне преткоморе, односно од увастог наставка, граничним жлебом(sulcus terminalis).
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  4. #3
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    srce Odg: Srce - najvazniji organ

    Спољни изглед срца


    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ]
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

  5. #4
     OFF 
    VIP
    Poeni: 406,386, Nivo: 1
    Level completed: 99%, Points required for next Level: 0
    Overall activity: 99.9%
    Dostignuća:
    OverdriveTagger First Class50000 Experience PointsSocialVeteran
    Nagrade:
    Posting Award
    Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna has a reputation beyond repute Vesna's Avatar
    Država
    Norway
    Registrovan
    Dec 2011
    Pol
    Zensko
    Zadnji Put Online : @
    Lokacija
    negde iznad zvezda
    Postovi
    59,575

    Uobičajeno Odg: Srce - najvazniji organ

    Физиологија срца



    У фукционално смислу, срце представља систем састављен од две серијски повезане пумпе:једна (десно срце) пумпа крв кроз плућа (плућна циркулација), док друга (лево срце) пумпа крв у сва друга ткива (системска циркулација). Срце пумпа крв само у једном смеру (у артерије) захваљујући функцији залистака. Међутим , срце испумпава крв у артерије интермитентно, док се крв кроз систем крвних судова креће континуирано (мада не и равномерно). Растезање аорте и њених грана, као и плућне артерије , током контракције комора срца (систола) омогућује да се њиховим скупљањем током релаксације комора срца (дијастоле) даје крви неопходан притисак за даљи ток.

    Опште особине срца
    Срчани мишић (миокард) је састављен од мишићних ћелија које се по својим хистолошким и фукционалним карактеристикама разликују и од скелетних и од глатких мишићних ћелија. Споља је срце обавијено танком фиброзном мембраном, срчаном кесом (преикард), док је изнутра обложено слојем ендотелних ћелија које чине унутрашњи слој, ткз.ендокард. У простору између срца и перикарда се налази мала количина течности која има лубрикантну улогу при покретњу срца током контракције. Мада анатомски чини један орган са четири шупљине, у фукционалном смислу је тако организован да представља две одвојене пумпе, леву и десну комору (вентрикул), а свакој комори је придодата и по једна „појачкивачка пумпа“ , позната као лева и десна преткомора (атријум). Електрична ексцитација срчаног мишића је тако организована да се атријуми контрахују непосредно пре вентрикула, чиме омогућавају да се главне пумпе (вентрикули) додатно напуне крвљу пре него што отпочне њихова контракција и избацивање крви у системску и плућну циркулацију.
    Леви вентрикул(комора) пумпа крв у аорту (у системску циркулацију), ова крв се путем шупљих вена враћа у десни атријум(преткомора), да би је десни вентрикул(комора) испумпао у плућну артерију (плућна циркулација), а она се после проласка кроз плућа, путем четири плућне вене улива у леви атријум(преткомора).На овај начин срце повезује системску и плућну циркулацију.
    Функција срца се, са физиолошког и клиничког аспекта, може посматрати са неколико аспекта, и то са аспекта
    1. електричне активности срца и проводног система срца ,
    2. срчаног мишића,
    3. валвуларног апарата срца,
    4. коронарне циркулације и
    5. регулације срчаног рада.
    По хистолошкој структури, миокард показује попречну испруганост као и скелетни мишићи. Такође, механизам повезивања ексцитације и контракције је у основи идентичан, мада се разликује у неким детаљима, што се првенствено огледа у улози екстрацелуларног калцијума у срчаној контракцији.Међутим, између ове две врсте попречно пругастих мишића постоје и извесне разлике.
    У срцу постоје два типа мишићних влакана. Један тип је одговоран за развијање силе срчане контракције ,па се сходно томе, назива радна мускулатура.Ови мишићи граде зид комора и преткомора. Преткоморски и коморски мишићи су функцијски раздвојени,а анатомски спојени фиброзним прстеновима. Оно што их повезује јесте други тип влакана која сачињавају проводни систем срца. Влакна проводног система су изгубила способност контракције и не учествују у стварању силе, али су, због способности стварања и брзог провођења импулса, од огромног значаја да се сам процес контракције одигра правовремено и синхронизовано. Проводни систем срца чине, редом , синоатријални чвор(СА чвор), интернодални путеви, атриовентрикуларни чвор (АВ чвор) и Хисов сноп са својим гранама. Синоатријални чвор је смештен у зиду десне преткоморе, у непосредној близини ушћа горње шопље вене.АВ чвор је смештен у унутрашњем зиду десне преткоморе тј. у доњем делу атријалног септума.АВ чвор је, нормално, једини пут којим импулс може да пређе из преткоморе у комору и то само у том смеру. Гране Хисовог снопа се пружају испод ендокарда низ септум до врха срца, настављајући затим свој пут ка бази комора, и завршавају се системом Пукинњеових влакана.
    Радна мускулатура срца се такође разликује од скелетне. Ћелије срчаног мишића су једноједарне,а срчана влакна се гранају и међусобно повезују,градећи тродимензионалну мрежу. Даље, т-тубули се у срцу налазе у нивоу З-дискова, тако да у просеку долази по једна тријада на саркомеру. Између срчаних ћелија постоји карактеристичан спој кој се назива интеркалатни диск. Овај спој омогућава како механичку, тако и електричну повезаност срчаних ћелија. Механичким повезивањем омогућен је развој велике силе контракције и високог притиска у срцу. С друге стране, у склопу интеркалатних дискова се налазе и пукотинасте (gap junctions), које представљају електричну синапсу између ћелија миокарда.Њиховим присуством је омогућено преношење импулса између појединачних ћелија тј. импулс који почне да се шири кроз срце не бива заустављен зато што не може да пређе са ћелије на ћелију, већ зато што постоје разлози који следећу ћелију на коју би импулс требао да се пренесе чини неподражљивом, тј.рефрактарном. Тај период рефрактарности је у срчаном мишићу врло дуг и износи око 0,3 с у коморском и око 0,18 с у преткоморском мишићу. Због постојања овакве врсте повезаности између срчаних мишићних ћелија , миокард се понаша као фукцијски синцицијум (тј.мрежа).
    У срцу разликујемо два основна типа акцијски потецијал.Један тип се среће у радној мускулатури ,док је други присутан у проводном систему срца.Акцијски потецијал у радној мускулатурисе зове и брзи,јер деполализација (фаза 0)настале брзо. За њом следи краткотрајна реполаризација(фаза 1),а за њим се деполаризација одржава извесно време и региструје се „плато“акцијског потецијала(фаза 2). Реполаризација представља фазу3,док је мембрански потецијал после ове фазе релативно стабилан и представља фазу4. Акцијски потецијал у проводном систему се назива и спори,јер фаза0(деполаризација дуже траје,фазе 1 и 2 су спојене и не показују карактеристични „плато“потецијала.Међутим, оно што је најзначајније код ових ћелија је фаза4,јер потецијал није стабилан,и лагано се пење ка праговном потецијалу, када и настаје окидање новог акцијског потацијала.Због тога, ћелија проводног система имају способност спонтаног генерисања импулса.Способност спонтаног окидања импулса у срцу се назива аутоматизам срца. Ове ћелија могу спонтано да стварају импулсе зато што се код њих јавља феномен који се назива препотецијал или предводнички (пејсмејкер) потецијал, што значи да се мембрански потецијал спонтано помера са мировног (највише негативног ,а по апсолутној вредности највећег) према праговном нивоу(оном при коме долази до окидања акцијског потецијала).Механизми којим се регулише фреквенца срчаног рада(дејство симпатикуса и парасимпатикуса),у ствари,утичу на брзину којом ћелија достиже праговни потецијал.
    Она је последица разлике у величини мировног мембранског потецијала, па је јасно да ће оне ћелије код којих је мировни мембрански потецијал најближи праговном потецијалу најлакше окидати акцијски потецијал.Ћелија СА чвора окидају фреквенцом од око 100 и мин,АВ чвор 40-60/мин,а ћелија у Хисовном снопу фреквенцом 15-25/мин.Зато и СА чвор нормално има највећи степен аутоматизма,тј.кажемо да је предводник срчаног рада.То не значи да други делови проводног система не могу да стварају импулсе,али је њихов степен аутоматизма мањи.Како СА чвор ствара импулсе највећом фреквенцом,он тиме супримује спонтану активност других делова.Наиме,када би нижи делови проводног система требали да окину импулс,они то не могу јер су већ надражени импулсом који је дошао из Са чвора и налазе се у рефректорној (неподражљивој)фази.Убрзање срчаног рада преко 100/мин се назива тахикардија ,а успорење (испод 60/мин) брадикардија.
    Импулс који је настао у СА чвору се шири,с једне стране, директно кроз мишић преткомора малом брзином,а са друге интернодалном путевима ка АВ чвору знатно већом брзином.Брзином проласка импулса кроз сам АВ чвор је врло мала.Ово задржавање импулса у АВ чвору је веома значајно јер раздваја систолу преткомора од систоле комора и даље довољно времена да се одигра контракција преткомора и тиме убаци додатна количин крви у коморе. Затим импулс прелази у Хисов сноп,кроз који се креће врло великом брзином и врло брзодостиже његове завршне гране, да би се затим пренео на мишићне ћелије миокарда коморе.Велика брзина пропагације импулса кроз проводни систем коморе омогућује да се цео коморски мишич контрахује као једна целина,развијајући максималну сили.Ако би се импулс преносио са једне мишићне на другу преко пукнастих веза, брзина пропагације импулса би била мала, и поједине мишићне ћелије (које су прве почеле да контрахују)би ушле у фазу деконтракцијепре него што би неки удаљени део миокарда почео да се контрахује.На тај начин се не би постигла синхронизација контракције целокупног миокарда коморе ,притисак у комори се не би повећао и минути волумен срца би био минималан.
    Kad zaćutim, okrenem se i odem, to ne znači da si ti pobedio, to znači da više nisi vredan mog vremena.

    [Samo registrovani clanovi mogu videti ovaj sadrzaj. ] DJ. Vesna®
    Odgovor Sa Citatom Odgovor Sa Citatom

Informacija Teme

Users Browsing this Thread

Trenutno 1 korisnika pregleda ovu temu. (0 članova i 1 gosta)

     

Slične Teme

  1. Srce Krajine
    Od Zile1991 u forumu Krajiska Muzika
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 04.08.2013, 14:21
  2. Za zdravo srce
    Od Vesna u forumu Zdravlje
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 14.10.2012, 19:31
  3. Izgled vocke otkriva koji organ leci
    Od Vesna u forumu Zdravlje
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 17.07.2012, 17:35
  4. Primio gol a ispao mu organ
    Od Vesna u forumu Aktuelnosti
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 13.07.2012, 10:32
  5. Nezno srce
    Od Vesna u forumu Kolaci i Deserti
    Odgovori: 0
    Zadnji Post: 12.07.2012, 12:40

Članovi koji su pročitali ovu temu : 0

Nemate dozvolu da vidite spisak imena.

Tagovi za ovu Temu

Pravila Postanja

  • You may not post new threads
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • You may not edit your posts


O Nama

    Narodni radio, melem za uši ko ne sluša može da ga nađe na www.radiosumadinac.org

Preporučeni Linkovi

Pratite nas na

Twitter Facebook youtube Flickr DavianArt Dribbble RSS Feed



RSS RSS 2.0 XML MAP HTML
Loading...
Svaki korisnik ovog sajta odgovoran je za sadržaj poruke koju objavi na sajtu. Sajt se odriče svake odgovornosti za njihov sadržaj. Postavljanjem vaše poruke ili vašeg autorskog dela saglasni ste da ovaj sajt postaje distributer vašeg dela i odričete se mogućnosti njegovog povlačenja ili brisanja bez saglasnosti uprave sajta. Distribucija sadržaja sa ovog sajta je dozvoljena samo u nekomercijalne svrhe, uz obaveznu napomenu da je sadržaj preuzet sa ovog sajta i uz obavezno navođenje adrese RadioSumadinac.org. Kako je sajt ovih dimenzija nemoguće u potpunosti kontrolisati, ukoliko primetite materijal nad kojim Vi ili neko drugi već ima autorska prava, odmah nam se obratite i materijal će biti uklonjen. Za sve ostale vidove distribucije obavezni ste da prethodno zatražite odobrenje od vlasnika Sajta


Optimizovano za rezoluciju: 1920x1080