Nenad Radulovic - Biografija


Nenad Radulović - Neša Leptir (13.09.1959-12.02.1990)
Odmalena je pokazivao sklonost za humor. Pomoću kasetofona napravio je kućnu piratsku radio-stanicu Sandokan. U osnovnoj školi je svirao harmoniku, zatim prelazi na usnu harmoniku, pa na blok flautu.Sedamdesete je bio član „Španca” i „Krsmanca”, ali draže su mu bile novobeogradske obale Dunava, vino, gitare i devojke, pa je češće tu pravio svoj šou-program. Zanimali su ga i košarka i karate, ali devojke su više volele muzičare, pa se Neša nepogrešivo okretao muzici. Zvaničan debi grupa Poslednja igra leptira imala je 1981. godine na Palilulskoj olimpijadi kulture. Zahvaljujući poznanstvu sa novinarom Radio Beograda Dragomirom Bulićem, Neša se našao i u studentskom programu Index 202 – Indexovo radio pozorište. Upravo tu formu Indexovog radio pozorišta Neša Leptir prenosio je i na svoje koncertne nastupe. Pre snimljene prve ploče, Neša je sa svojim bendom imao već 200 živih nastupa. Godine 1982. pojavljuje se prvi album grupe Poslednja igra leptira – Napokon ploča. Pesme Nataša i Vrati se postaju klasika jugoslovenske pop produkcije svih vremena. Bez ijednog plakata, bez reklame, grupa u roku od nekoliko meseci petnaest puta puni veliku salu Doma sindikata. Tako počinje bajka i veliki uspon ove grupe.Drugu ploču grupa izdaje 1983. godine – Ponovo ploča & druge priče, koja je takođe zlatna. Nižu se hitovi kao što su Dvadeset i dve, Sličuge, Hvala ti… Na proleće 1984. godine grupa kolektivno odlazi u Pirot na odsluženje vojnog roka, gde će u miru, daleko od estradne gužve uraditi pesme za novi album. Treći album po redu Opet ploča – srce od meda dobija od PGP-RTS titulu dijamantske ploče. Hit Dečko, ajde o’ladi baciće ih u neslućene visine jugoslovenske estrade.Potvrdu svoje vrednosti Leptiri su dali i 1986. godine četvrtim albumom Grudi moje balkanske (PGP-RTS, dijamantska ploča). Tu godinu obeležili su hitovi Umiru jeleni, Grudi balkanske, Taksi, Krug… Peti album Zajedno smo piškili u pesku objavili su 1987. godine, darujući obožavaocima nove hitove – Kurs za šmekere, Ruska čokolada… Krajem 1989. godine Neša objavljuje solo album, parodiju na narodnjake – Niko nema što Piton imade i postaje Slobodan Đorđević Piton. To je bilo i poslednje što je uradio u svojoj jedinstvenoj karijeri. Borio se, verujući do poslednjeg momenta da će se izvući. I pred hirurzima na operacionom stolu imitirao je Slobodana Miloševića – „A sada svi na svoje radne zadatke!“ Posle te operacije došlo je do trenutnog poboljšanja i on je odmah gostovao na dva Brenina koncerta imitirajući Slobu u mantilu sa šeširom.Krajem 1989. godine Neša Leptir pripremao je svoj novi, šesti po redu album. Modra bajka je jedina muzička numera koju je uspeo da snimi. To je ujedno i poslednji tonski zapis Neše Leptira i nalazi se na CD-u sa svim hitovima, koji je posthumno objavljen u znak sećanja i poštovanja prema svemu što je uradio.
Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta… Zanavek je ostalo zapisano na poleđini lekarskog recepta, samo dan pre nego je 12. februara 1990, u 31. godini života, preminuo Nenad Radulović… Neša Leptir. Neprikosnoveni kralj humora i scenskog nastupa u amanet nam je ostavio antologijske stihove poput „Nataše“, „Umiru jeleni“, „Vrati se“, „Grudi balkanske“, uz koje se i danas rađaju prve ljubavi i pusti poneka suza…

- Veoma mi je smetalo što se svašta pričalo, da je umro od droge, da je pio… A on je tek u 27. godini popio prvu čašicu… Imao je karcinom na levom testisu, koji je kasnije metastazirao i na mozak… – s tugom započinje razgovor majka Bosiljka, a brat Željko otkriva kakav je Neša zaista bio:- Krasila ga je neiscrpna energija, radost, igra, a život mu je bio baš onakav kao što je i govorio: „Savršeno organizovani haos!“ Bio je veoma emotivna osoba i sve što je pisao zapravo su balade. Tek kasnije je pojedinim pesmama dodavao brže ritmove. Obožavao je da se druži, masovno su se okupljali na keju, živeli su uz gitare i vino…
TRAGIČNA SIMBOLIKA IMENA
Bio je sportista, imao crni pojas u karateu, a dok su njegovi drugovi iz Devete gimnazije igrali basket, glumio je njihovog trenera, ali baš ono po američki, sa sve kariranim sakoom… Prvi se osmelio da imitira Miloševića, i to 13. maja, na Dan milicije, a kad je neki od komandira revoltirano negodovao iz publike, na opšte oduševljene ostalih, izgovorio je: „Niko ne sme da vas bije…“ U svemu što je radio krila se određena simbolika, a najveća, zasigurno, u samom nazivu grupe – POSLEDNJA IGRA LEPTIRA…
- Dao je taj naziv i nikada nikome nije otkrio zašto. Verujem da je potpuno podsvesno nastalo nešto što se kasnije i desilo… Njegov život je zaista bio poslednja igra leptira, razdragana, vesela… Vinuo se brzo, živeo isto tako, i sagoreo… Do kraja je uvek davao sebe… I potrošio se. Nije umeo nikome da se odupre, skloni u stranu, svima se davao. Bio je zanesenjak, totalno neiskvaren.
Ali, u celoj priči, jedan detalj možda objašnjava ponajviše…
- Veoma se plašio leptira! Molila sam ga, kumila, kupovala mu poklone, ali nikada nije smeo da mu priđe… Čuvam njegove crtice koje je zapisivao u vidu dnevnika i u njima se vide dve sasvim različite ličnosti… Na sceni je bio veseljak, a u životu izuzetno setan. Jednu celu stranu posvetio je Romima…
Ni opaka bolest nije uspela da uništi vedrinu duha. Pred samu operaciju tumora na mozgu izveo je performans na VMA, pričao, pevao, imitirao, a kad je anestezija počela da deluje, obratio se osoblju: „A sad, svi na svoje radne zadatke!“ I legao.
Poslednja igra leptira
Grupu Poslednja Igra Leptira osnovao je Nenad Redulović početkom 1980 godine. Posle pobede na Paliluskoj Olimpijadi Kulture 1981 godine popularnost grupe je počela da raste i formirana je stalna postava grupe u kojoj su pored Neše bili: Draško Janković (gitara), Zorica Đermanov (vokali), Olivera Perić (violina), Sašo Bogojevski (bas), Dragan Todorović (bubnjevi), Dušan Hristić (klavijature) i Dragomir Bulić (sax). Debi album „Napokon ploča“ objavili su za RTV Ljubljana 11 Oktobra 1982 godine u produkciji Ljubomira Ninkovića. Sa albuma bih pored mega hitova „Nataša“ i „Vrati se“ izdvojio pesme „Dolazim za 7,9,13… minuta“ i „Svemirksa bajka“.
Početkom 1983 godine grupu su napustili Dragomir Bulić i Dušan Hristić a grupi se pridružio klavijaturista Slobodan Mitić. 19 Septembra 1983 godine za RTV Ljubljana objavili su svoj drugi album „Ponovo ploča & druge priče“ u produkciji Đorđeta Petrovića (koji je ujedno snimio i miksovao album u Beogradskom studiju Akvarijus) i svih članova grupe. Muziku i tektove napisao je Neša Radulović osim pesme „Otići ću“ za koju je muziku uradio Miodrag Božidarević. Sve aranžmane osim pesama „Sličuge“ i „Dvadeset i dve“ koje su uradili članovi grupe napisao je Dragomir Miki Stanojević. Na albumu su svirali: Ivica Švager (sax), Slavko Mitrović Cale (harmonika u pesmi „Kiks Mix“) i Miodrag Božidarević (gitare u pesmama „Otići ću“ i „Dvadeset dve“). Sa albuma bih pored hita „Sličuge“ izdvojio pesme „Kiks mix“ i „Nisam ti rekao“.
Krajem 1984 godine grupu su napustile Olivera Perić i Zorica Đermanov i posle Nešinog povratka sa odsluženja vojnog roka počela je saradnja sa Zagrebačkom pevačicom Lidijom Asamović sa kojom su 17 Septembra 1985 godine za PGP RTB objavili svoj treći albim „Opet ploča-Srce od meda“ u produkciji Rajka Dujmića koji je ujedno napisao kompeltane aranžmane za album. Album je snimljen u studiju V PGP RTB-a. Tekstove i muziku uradio je Neša Radulović osim pesme „Dečko, ajde oladi“za koju su muziku zajedno uradili Neša i Sašo Bogojevski. Na albumu su pomogli i svirali: Bora Đorđević, Miodrag Božidarević (gitara), Josip Boček (bas), Vladimir Janković Jett (bas) i Ljuba Ninkovic (gitara u pesmi „Mozak“). Sa albuma bih pored mega hita „Dečko, ajde oladi“ izdvojio pesme „Nastasja“, „Vino“ i „Srce od meda“.
Četvrti album „Grudi moje Balkanske“ objavili su 8 Oktobra 1986 godine za PGP RTB u produkciji Duška Mandića i Rajka Dujmića koji je ujedno napisao i sve aranžmane osim pesme „The third man theme (Trodupli čovek)“ koju je uradio Neša. Muziku i tekstove napisalu su Neša Radulović i Dragomir Miki Stanojević. Specijalni ženski vokal kao gost na albumu bila je Nataša Gaćeša. Sa albuma bih pored hitova „Grudi moje Balkanske“ i „Umiru jeleni“ izdvojio pesme „Taxi“ i „Nemoj da me nerviraš“. Pesma „Grudi moje Balkanske“ je ubrzo postala number one hit i 25 Novembra PGP RTB je objavio dva singla Grudi moje Balkanske. Na prvom B strana pesma „Nagazi me“ a na drugom B strana „Umiru jeleni“.
Peti po redu album „Zajedno smo piškili u pesku“ objavili su 8 Decembra 1987 godine za PGP RTB u produkciji Kornelija Bate Kovača. Album je dobio ime po pesmi koju je napisao Bora Đorđević. Album je snimio i miksovao Đorđe Petrović u studiju 5 PGP RTB-a. Muziku, tekstove i aranžmane uradili su Nenad Radulović i Dragomir Stanojević osim pesama „Tibet“ i „Ruska čokolada“ za koje je aranžmane napisao Kornelije Kovač. Na albumu su pevale: Jelica Sretenović (vokal u pesmi „Ruska čokolada“) i Aleksandra Kovač (vokal u pesmi „Ljubim te“). Sa abuma bih pored pesama „Ruska čokolada“ i „Zajedno smo piškili u pesku“ izdvojio pesme „Tibet“ i „Kurs za šmekere“.
1989 godine grupa je prestala sa radom i Neša Radulović objavio je solo album „Niko nema što piton imade“. Svoj drugi album „Modra bajka“ nije ispeo da završi jer je preminuo 12 Februara 1990 godine od duge i neizlečive bolesti. ITMM 1997 godine objavio je kompilaciju „Modra bajka-Best of“ na kojoj se našla neobjavljena pesma „Modra bajka“.
Poklon pesme „Vrati se“ sa prvog, „Nana“ sa drugog albuma, „Taxi“ sa četvrtog albuma, „Kurs za šmekere“ sa petog albuma, „Modra bajka (Sanja zna)“ neobjavljena pesma sa kompilacije i kompletan treći album Opet ploča-Srce od meda.