Billy Idol


Samoproklamovan kao predmet masovnog obožavanja, Billy Idol je zaista bio velika zvezda osamdesetih godina, koje rokerski nastrojena publika uglavnom pamti po njegovim brojnim hitovima u popaljivom gitarskom stilu na granici između panka i ušminkanog uličnog roka. Devedesetih je gotovo potpuno nestao sa scene, a sada se, nakon dugih 12 godina diskografske apstinencije, vratio u velikom stilu. Rođen 1955. u Midleseksu pod punim imenom William Michael Albert Broad, Idol je na početku pank-invazije osnovao bend Generation X sa
kojim je snimio tri albuma, pre nego što je spakovao kofere i otplovio u novi život preko okeana. U Njujorku se susreo sa gitaristom posebnog stila i sličnih umetničkih pretenzija Steveom Stevensom. Istorija se zatim sama pisala, a već prvi hit-singlovi "Dancing With Myself" i "White Wedding", uz pomoć MTV-a, izbacili su Billya u prvi plan. Vešt i snalažljiv u ophođenju sa medijima, ali pre svega izuzetno harizmatičan i atraktivan na sceni, na prečac je osvojio Ameriku, a drugim albumom i singlovima "Eyes Without a Face", "Flesh for Fantasy" i "Rebel Yell" i čitav svet.

Do kraja decenije objavio je još dva multiplatinasta albuma, ali i ostao bez Stivensove podrške u vidu prepoznatljivo popaljivih i masnih rifova i kratkih melodičnih solo-pasaža uz obilnu upotrebu distorzije i tremola. Problemi su kulminirali tokom snimanja albuma "Charmed Life", kada je u saobraćajnoj nesreci sa motociklom umalo ostao bez noge, pa je u spotu za obradu Morissonovog klasika "LA Woman" onako šarmantno i bez problema odglumio elegantnog sredovečnog gospopdina sa štapom. Nakon manje uspešnog albuma "Cyberpunk" i turneje sa Bon Jovi, utehu od depresije bezuspešno je potražio u carstvu opijata. U najtežim trenucima karijere ipak se pojavio na velikom platnu, u filmu "Doors" Olivera Stonea i u ulozi samog sebe u "The Wedding Singer" Adama Sandlera. Treći milenijum je otvorio briljantnom kompilacijom hitova, a zatim i dočekao povratak "bludnog sina" Stevensa sa kojim je odmah uradio i unplugged za emisiju Storytellers kanala VH-1. Prošle godine je konačno objavio i najnoviji studijski albun "Devil's Playground", tipičnu ploču za staru pankersku kuku koja je prešla pedesetu i odlučno lupila šakom o sto u stilu - rano je za kraj.