Svet godine 2030.


Kako će svet izgledati za dve decenije? Očigledno je da to niko ne zna, ali neke stvari su izvesnije od drugih. Kompanije i vlade treba da sačine dobre prognoze, jer neke od njihovih sadašnjih investicija potrajaće duže od 20 godina. Nacionalni obaveštajni savet (NIC) Sjedinjenih Država u decembru je objavio svoju prognozu - „Globalni trendovi 2030: Alternativni svetovi“.


NIC predviđa preobraženi svet u kojem „nijedna država - bila ona Amerika, Kina ili bilo koja druga velika zemlja - neće biti hegemon“. Izdvojena su četiri „megatrenda“: snaženje pojedinca i rast globalne srednje klase; prelivanje moći sa država na nezvanične mreže i koalicije; demografske promene usled urbanizacije, migracija i starenja stanovništva; najzad, povećana potražnja za hranom, vodom i energentima.

Svaki od ovih trendova menja svet i „u velikoj meri preusmerava istorijski uspon Zapada koji je počeo posle 1750, obnavljajući ulogu Azije u globalnoj ekonomiji i pokrećući novu eru „demokratizacije“ na međunarodnom i nacionalnom nivou. Sjedinjene Države će ostati „prve među jednakima“ u tvrdoj i mekoj moći, ali „unipolarni momenat“ je prošao.

Međutim, nikad nije pouzdano predviđati budućnost ekstrapolacijom tekućih trendova. Iznenađenja su moguća, pa i NIC računa sa drugačijim ishodima. Prvi među ovim izvorima nesigurnosti je globalna ekonomija: hoće li nestalnosti i neravnoteže dovesti do kraha, ili će veća multipolarnost podupreti i veću elastičnost? Slično tome, da li će vlade i institucije biti u stanju da se dovoljno brzo prilagode promenama ili će ih one progutati?

Iznad svega, dok se međudržavni konflikti proređuju, unutardžavni sukobi koje pokreću mladi, čiji su uzrok identitetske politike ili nestašice, nastaviće da potresaju pojedine regione kao što su Bliski istok, Južna Azija i Afrika. A to vodi još jednoj mogućoj temi promene igre: da li će regionalna nestabilnost ostati obuzdana ili će raspaliti globalnu nesigurnost.

Tu je i niz pitanja koja se odnose na nove tehnologije. Da li će one pogoršati sukob ili će biti razvijene i široko dostupne kako bi rešile probleme uzrokovane rastom populacije, brzom urbanizacijom i klimatskim promenama?

Ključna nepoznanica je buduća uloga SAD. Prema analizi NIC-a, zahvaljujući višestrukoj prirodi američke moći, Amerika će najverovatnije ostati globalni lider uporedo sa drugim velikim silama, čak i ako je Kina ekonomski prestigne, možda negde oko 2020. godine. Izglednije je da će Amerika biti prenapregnuta usled velikih zahteva nego da će neko drugi zauzeti mesto vodećeg političkog lidera, zaključuje NIC.

Da li je to dobro ili loše po svet? Prema mišljenju NIC-a, „krah ili iznenadno povlačenje američke moći najverovatnije bi za posledicu imao dug period globalne anarhije“ bez „stabilnog međunarodnog sistema i vodeće sile koja bi mogla da dođe na mesto Sjedinjenih Država“.

NIC je ranije o nacrtu svog izveštaja razgovarao sa intelektualcima i zvaničnicima dvadeset zemalja i saopštio da niti jedna od sila u nastanku nema revizionistički pogled na međunarodni poredak na liniji nacističke Nemačke, imperijalnog Japana ili Sovjetskog Saveza. Ali odnosi ovih zemalja sa SAD su dvosmisleni. Svetski poredak predvođen Amerikom im koristi, ali ih često iritiraju američka arogancija i unilateralizam. Jedna prednost multipolarnog sveta je manja dominacija Amerike: ali jedina gora stvar od međunarodnog poretka podržanog od SAD je stanje u kojem nema nikakvog poretka.

Pitanje američke uloge u stvaranju mirnijeg sveta 2030. ima važne implikacije za predsednika Baraka Obamu u drugom mandatu. Svet čekaju novi izazovi kao što su klimatske promene, prekogranični terorizam, sajber nesigurnost i pandemije. Da bi ovi problemi bili rešeni neophodna je saradnja.

U Obaminoj Strategiji nacionalne bezbednosti navedeno je da SAD moraju razmišljati o moći koja svima koristi. Drugim rečima, moćnija Kina može biti dobra za Ameriku i za svet. Na primer, SAD bi trebalo da pozdravi Kinu sposobniju da kontroliše emisije štetnih gasova (u kojima je svetski „lider“).

Bivša državna sekretarka Hilari Klinton govorila je da je spoljna politika Obamine administracije zasnovana na „pametnoj moći“, koja udružuje resurse tvrde i meke moći, i da ne bi trebalo da govorimo o „multipolarnosti“, već o „multi-partnerstvima“. Izveštaj NIC isto tako preporučuje da Amerikanci treba bolje da nauče kako da koriste moć.

Naravno, pitanja međudržavnih vojnih odnosa, saveza i ravnoteže snaga ostaju krucijalna. Ali i najbolji vojni aranžmani učiniće malo na rešavanju novih svetskih transnacionalnih problema koji ugrožavaju bezbednost miliona ljudi bar koliko i tradicionalne vojne pretnje. Rukovođenje ovom oblasti zahtevaće saradnju, institucije i stvaranje javnih dobara od kojih svi mogu imati koristi.

NIC ispravno zaključuje da nema jasnog odgovora na pitanje kako će svet izgledati 2030. Budućnost zavisi od politika koje usvajamo danas.



Džozef Naj

Autor je profesor na Harvardu


Izvor Official Sajt Predraga Andjelica