Raspad SSSR-a, koji se desio pre 20 godina, za mnoge se pokazao kao loša novost. Rušenje Sovjetskog Saveza proslavila je grupica fanatika raštrkana po čitavom svetu, iako su posle tog događaja usledile nebrojene nevolje i obmane.
Umesto Berlinskog zida, izrasli su mnogobrojni zidovi, koje su sagradili Vol-strit, i elektronski sistem za globalnu kontrolu. U mnogim zemljama situacija se pogoršala, što je posebno bilo primetno u Evropi, Americi i bivšim sovjetskim republikama.
Ali, šta je, zapravo, uzrok i ko je konkretno kriv za sve te zločine? Nazovimo ih iluminatima ili, kako je rekao Šekspir - gospodom u senci, miljenicima Meseca.
Krah Sovjetskog Saveza počeo je od ekonomske dezintegracije velike jedinstvene sile, od pljačke njenih resursa i skoro očajnog položaja njenog naroda, koji je zatim usledio. Mnogi stariji ljudi našli su se izbačeni na ulicu, u bivšim sovjetskim republikama indeksi nataliteta su pali, a mortaliteta - znatno povećali.
Formirana na Vol-stritu od strane harvardskih „kuvara“, takozvana šok-terapija imala je za stanovništvo pogubne posledice koje se po težini i nepredvidivosti mogu porediti sa teškim 1930.-im godinama. Ruski narod je primetio manjak prilikom brojanja, možda i 10 miliona ljudi!
Treba pažljivo da pogledamo posledice tog mračnog vremena i da osudimo odgovorne ličnosti i spekulante: lako je osuđivati zločine socijalizma, ali, treba li da sudimo i nebrojenim zločinima kapitalizma?
Raščlanjavanje SSSR-a nije donelo korist njegovim mnogobrojnim narodima koji su se najvećim delom našli pod kontrolom oligarha i modernih tirana potčinjenih zapadnim političarima i „manipulatorima simbola“.
Baltičke države su bile upućene na agresivno (u odnosu na njihove manjine ruskog stanovništva) i teško preživljavanje, da i ne govorimo o grotesknoj i apsolutno neopravdanoj potčinjenosti Americi.
Treba dodati da raspad Sovjetskog Saveza uopšte nije poslužio interesima američkog naroda.
Izbezumljeni od gneva američki oligarsi počeli su nove ratove zajedno sa dinastijom Buš i doveli do kraha finansijski sistem zemlje. Izražena nejednakost pretvorila se u najbolnije pitanje u američkom društvu kojim upravljaju sumanuti lideri i beskrajni ratovi. Današnja Amerika nazaduje. Amerika je samo baza nove globalne matrice stvorene od ratova i terora, manipulacija i disbalansa.
Kao Francuz, mogu da konstatujem slabljenje moje sopstvene zemlje i čitave Evrope, počev upravo od tog varljivog događaja. Umesto da stvorimo novu ujedinjenu Evropu od Pariza do Vladivostoka, mi smo stvorili novo birokratsko čudovište i objavili novi „hladni rat“. Od pada SSSR-a NATO je na paradoksalan način dobio novi priliv snaga, a Francuska je počela sigurno da se pretvara - i pretvorila se! - u američku koloniju, nešto se desilo s njom posle Drugog svetskog rata.
Golistički projekat je uvenuo, a Evropa se sagnula pred svojim novim gospodarima.
Pad progresivne politike ubrzao je ono što je veliki sociolog Burdije nazvao restauracijom: restauracija `tri stotine` onih koji su prema iskazu Valtera Ratenaua upravljali svetom pre Sovjetskog Saveza. A sada oni upravljaju bolje - sada je njihovo upravljanje surovije. Razbijena Evropa danas nam jasno ilustruje tu činjenicu.
Setite se nepoštedne i skandalozne dužničke krize koju su pokrenule kriminalne privatne banke i nezavisne birokrate (pogledajte primer Španije); krize koja je sada udarila po evropskim poreskim obveznicima i penzionerima.
Jačanje pozicija nemačke autoritarne vlasti takođe je jedna od posledica tog apsurdnog federalizma.
Dakle, raspad Sovjetskog Saveza bezumno je inspirisao iluminate, „šogune“ Bilderberga, njegove naučnike i političare, da uveliko počnu da uništavaju trgovinske saveze i radničku klasu, da slabe kupovnu moć srednje klase i, naravno, da iskorene nacije kojima upravljaju pohlepne bande centralnih bankara, krupni akcionari i partneri Goldman Sachs.
Nedavno je novi Goldman - „zlatni momak“ izabran da upravlja Bankom Engleske. I on, čak nije Englez, on samo pripada vladajućoj kasti novog svetskog poretka - američkoj dominantnoj kasti, buržoaziji svih buržoazija, koja odlučuje o nama i za nas šta je za nas dobro, a šta - nije. A nema više pred sobom buržoaziju Crvene armije koje se nekad plašila.
Bivši premijer Italije, Mario Monti saopštio je ovih dana u Kanu da hiper-klasi i Novom Poretku preti samo jedna opasnost - demokratija i narodi Evrope. A bivši komesar (i predsednik Goldman Sachs), Sazerlend toplo preporučuje da se ukloni sve što je ostalo od našeg nacionalnog identiteta.
Sem toga, raspad Sovjetskog Saveza ubrzao je proces razaranja političke i umetničke kulture: pošto se postkapitalistički sistem izolovao od svih humanističkih premisa potrebne su mu samo u maloj količini nauka i tehnika radi umnožavanja sopstvene dobiti i radi modifikacije čovečanstva. A to za sobom povlači sveukupni nedostatak kulture u svetskim razmerama, što ide na ruku svemogućoj tehnologiji i dekadenciji ideologije progresa i prosvećenosti.
Sada naša kultura predstavlja mešavinu satanizma, lejdi Gage i princa Viljema (što je takođe nadimak đavola). Širenje siromaštva i „poterizma“ jednom će podneti visok račun za njihove žrtve.
Od vremena pada Sovjetskog Saveza mi samo prisustvujemo krunisanju svirepe i neprijateljske elite koja svakako nije zainteresovana da nas sačuva. Ko će tim mračnim prinčevima baciti izazov u budućnosti? Pitajte starinu Vila:
O, gospodo, tren života kratak je...
I ako živimo da bismo išli za kraljevima,
A ako umiremo plemenitom smrću, onda prinčevi umiru s nama!
Henrih IV
