Milosrdna istina zaražena - kancerom


POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA NAŠI GRAĐANI I DALJE PLAĆAJU ŽIVOTIMA


Kad se posledice mere ljudskim životima, ne bi se smelo okolišati, pa ni pred svemoćnim Nato paktom, koji nas želi u svom članstvu “za naše dobro”! A to “dobro” smo već drastično platili i ko zna koliko ćemo još plaćati životima i zdravljem, zbog “milosrdnog” zasejavanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom Nato agresije 1999. godine.

Istina o posledicama Nato bombardovanja uveliko je vidljiva, a u najširim obrisima u kojima se nazire vrlo je surova i brutalna. Jer bombe, koje su tokom 78 dana agresorske kampanje padale na našu zemlju sejale su smrt sa “produženim dejstvom”. Ta podmukla i nevidljiva ruka smrti “obogaćena” osiromašenim uranijumom danas je prepoznatljiva kao - kancer, o čemu razgovaramo sa prof. dr Miodragom Pantelićem, specijalistom sanitarne hemije na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku.

Bilo i plutonijuma
- Šokantan je podatak da se u Srbiji svake godine registruje i do 30 hiljada novoobolelih od različitih vrsta malignih bolesti - kaže Pantelić. - Stopa rasta ove bolesti znatno je veća nego u Zapadnoj Evropi i godišnje se uvećava za tri odsto. Brine i činjenica da je u našoj zemlji broj zloćudnih tumora i deformacija kod dece drastično skočio.

Projektili kojima su nas zasipali Nato avioni nisu sadržali samo osiromašeni uran, već i otpad iz prerade nuklearnog materijala, to jest koktel nuklearnog otpada, u kojem je bilo i plutonijuma Pu-239.

- Nažalost, ni posle 15 godina nemamo precizne podatke o razmerama dvoipomesečnog bombardovanja - naglašava prof. dr Miodrag Pantelić. - Ne znamo koliko je tona bombi i raketa bačeno na našu zemlju, šta je tačno bilo u njima, nemamo precizne lokacije svih dejstava, broj letova... To su neka od pitanja koje naši državni organi treba da upute najmoćnijoj vojnoj organizaciji na svetu, s kojom, kako ističu vlasti, imamo saradnju u stalnom usponu. To bi bio veliki i značajan korak u pokušaju da se posledice ublaže, jer se one ne mogu potpuno sanirati. Od osiromašenog uranijuma stanovništvo umire i - umiraće.

Rekordno zračenje
Mnogobrojni svetski lekari, hemičari, fizičari, biolozi i ekolozi, jedinstveni su u oceni da je Nato koristio ne samo osiromašeni uranijum za vreme bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, već i da su ti projektili u sebi sadržali čestice radioaktivnog plutonijuma, za koji se veruje da je glavni uzročnik kancerogenih bolesti.

- Podsećam da je profesor Zigvart Horst Ginter, šest godina posle bombardovanja naše zemlje, obavio merenja na zemljištu bivšeg vojnog kompleksa u Sremčici nadomak Beograda, na kojem je Nato dejstvovao. Zabeležio je veće zračenje od ikada izmerenog do sada. Zato se i zalagao i predložio da međunarodni stručnjaci specijalnom opremom odstrane prisustvo tih opasnih materija i tako ublaže katastrofalne posledice po zdravlje - napominje Pantelić.

Koštana obolenja
O pogubnom dejstvu govorila je i Đina Mertens, lekar i član organizacije Lekari protiv atomskog rata. Ona je ukazala da uranijum sadržan u municiji kojom smo gađani, istovremeno radioaktivno zrači i ima hemotoksično dejstvo, te da se u organizmu, zbog dugog raspada, zadržava zauvek. Kao moguće posledice navela je koštana obolenja (uključujući i kancerogena), bubrežne bolesti, anemiju i oštećenja embriona.

- Da bi se donekle sprečili negativni efekti posledica bombardovanja, potrebno je stalno pratiti alfa aktivnost u životnim namirnicama, vodi, zemlji, krvi i urinu - ističe prof. dr Pantelić. - Neophodan je i studijski monitoring zdravlja ljudi sa ugroženih područja i njihovog potomstva. Treba organizovati odgovarajuća hematološka i imunološka ispitivanja, pa i neurološka i psihička.

Veću osetljivost na radioaktivno zračenje pokazuju, pre svega, mlađi organizmi, odojčad i deca, a najosetljivija su tkiva i organi koji se brzo umnožavaju, recimo krv, koštana srž, limfne žlezde. Povećanje mortaliteta, malignih oboljenja digestivnog trakta debelog creva, na “svojoj koži” najviše su osetili žitelji Čačka i okoline, pa je ta oblast svojevrsni crni rekorder u Srbiji.

Trajno dejstvo
Dejstvo osiromašenog uranijuma je trajno, vreme poluraspada je 4,5 milijardi godina, a njegova hemijska i radioaktivna toksičnost se ne mogu smanjiti. Ako se udahne ili unese preko vode i hrane, više se ne može odstraniti iz organizma, pa polagano (do)vodi do smrti.
Prema ruskim podacima, broj projektila koji je bačen na našu zemlju kreće se oko 90 hiljada.

“Balkanski sindrom”
Zbog mirovnog angažovanja tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini i potom na Kosovu, od takozvanog “balkanskog sindroma”, u Italiji je umrlo 45, a obolelo od raka štitne žlezde više od 500 vojnika, koji su “služili” na ovim prostorima.

Bomba
Čime su nas gađali pokazuje i “zaostavština” Nato alijanse u vidu neeksplodirane avionske bombe teške 870 kilograma, dugačke dva metra i prečnika 460 milimetara. Ona je izvađena iz dubine od 12 metara, a pronađena je tri kilometra od piste aerodroma Ponikve, u blizini rezervoara za gorivo. Bila je napunjena sa 240 kilograma eksploziva.

Više umrlih
Istraživanja Medicinske sekcije Srpske akademije nauka neporecivo dokazuju da se najveći broj bolesti povećao upravo posle 1999. godine. Podaci govore da se broj umrle prevremeno rođene dece popeo sa 50 na 357, a broj umrle maloformisane dece sa 121 na 610.

M. Stanojković
M. Dražilović

izvor;zov.rs