Napuljski mastif

Danas je ova rasa popularna prvenstveno u Španiji i van granica ove zemlje retko se može videti. Prema procenama, u Španiji ih ima oko 22.000, najviše u provinciji Leon u severozapadnom delu države, naročito u planininskom regionu, gde se i dalje koriste kao čuvari stada. Rasa se redovno prikazuje na izložbama u Španiji još od početka 20. veka, ali se njen prvi standard pojavio tek 1946. godine. U prošlosti je bilo i mnogo ukrštanja sa drugim rasama molosa, pa je u jednom periodu španski mastif izgubio podosta od svojih prvobitnih rasnih karakteristika. Planskom selekcijom rasi je vraćen stari sjaj i upotrebna vrednost.

Napuljski mastif je samouveren i staložen pas, svestan svoje veličine i snage. Rezervisan je prema strancima, pa ga treba socijalizovati dok je još štene, navikavajući ga na razne ljude, zvukove, mesta i ostale životinje.

Ovo su smireni i tolerantni psi. Nepravilno odgajanje i podsticanje agresivnosti može dovesti do latentne opasnosti po celo okruženje gde borave. Do krajnjih granica razvijen im je zaštitnički instinkt i ne treba ih provocirati.

To su krupni psi, snažni i robusni, ali ipak skladnih proporcija, snažnog i kompaktnog kostura. Minimalna visina mužjaka je 77 cm, a ženke 72 centimetra. Nema gornje granice u visini. Što je pas krupniji, a pod uslovom da je skladnih proporcija, više se ceni. Poželjno je da visina bude iznad navedenih vrednosti, kod mužjaka preko 80 cm, a ženki više od 75 centimetara. Telo psa je pravougaonog formata i nešto duže u odnosu na visinu grebena.
Glava je krupna, čvrsta, oblika zarubljene piramide i široke osnove. Odnos između njuške i lobanje treba da bude 4:6. Lobanja i njuška zajedno, gledano odozgo, treba da budu četvrtaste, čvrsto povezane i bez smanjenja širine između osnove njuške i slepoočnica.

Linije lobanje i lica umereno su divergentne. Lobanja je široka i jaka. Širina joj je jednaka ili veća od dužine. Izraženi su čeoni lukovi, a potiljačna kost je vidljiva. Stop je neznatno izražen. Njuška je pravolinijskog profila. Gledano odozgo, njuška se čini umereno pravougaonom sa tendencijom postepenog smanjenja širine prema nosnoj pečurci, pri čemu zadržava dovoljnu širinu. Ni u kom slučaju ne treba da bude šiljata. Nosna pečurka je crna i široka. Gornja usna neznatno prekriva donju. Donja usna sa svojom vidljivom sluznicom formira opušten usni spoj. Sluznica je obavezno crne boje. Zubalo je sa makazastim zagrizom i kompletno. Oči su sitne u odnosu na lobanju, tamne boje lešnika i bademastog oblika.

Uši su srednje veličine i viseće. Trouglastog su oblika i usađene iznad očne linije. Kad se pas odmara padaju uz obraz, pri čemu ne prijanjaju suviše uz lobanju. Kad je pas pozoran, uši se još više udaljuju i delimično uspravljaju gornjom trećinom. Uši se napuljskom mastifu nikad ne kupiraju.
Vrat je u obliku zarubljene kupe, širok, snažan i mišićav. Koža je debela i opuštena. Vidljiv je dupli, jako razvijeni fanon. Telo je jako i snažno. Greben je jasno izražen. Leđa su snažna i mišićava. Rebra sa širokim međurebarnim prostorom su dobro zaobljena. Obim grudnog koša najmanje je za trećinu veći od visine psa do grebena. Slabinski deo je dug, širok i snažan. Leđa se prema sapima postepeno sužavaju. Sapi su široke i snažne, nagnute pod uglom od oko 45 stepeni. Visina psa u sapima jednaka je njegovo visini u grebenu. Leđna linija je ravna i horizontalna. Grudi su široke, duboke, mišićave i snažne. Izražena je grudna kost. Stomak je umereno pribran.
Rep je debeo u korenu i srednje visoko usađen. Snažan je, pokretljiv i pokriven dlakom koja je duža od one na ostalim delovima tela. Kad se pas odmara, rep visi do skočnog zgloba. Ponekad je vrh savijen. U afektu podiže rep uvis, samo je vrh savijen, ali ne srne padati na leđa.
Koža je elastična i debela, ružičaste boje, sa tamnijom pigmentacijom. Sve sluzokože su crne prebojene. Dlaka je gusta, srednje dužine, glatka, raspoređena po čitavom telu, čak i između prstiju. Razlikuju se dva tipa dlake: ona koja pokriva leđa i ona koje pokriva rebra i bokove. Kraća je na nogama, a duža na repu. Najviše se ceni ujednačena boja dlake i to: žuta, riđa, crvena, crna i vučija boja.

Ova rasa nije preporučljiva za držanje u stanu ili malom prostoru, upravo zbog veličine. Mužjaci mogu biti teški i do 100 kilograma. Poželjno ih je držati u dvorištu gde mogu imati svakodnevno fizičku aktivnost. Dobro su prilagođeni životu napolju i različitim vremenskim prilikama. U letnjim mesecima treba im obezbediti dovoljno hladovine i sveže vode.
Zdravstveni problemi koji se mogu javiti kod ove rase su displazija kukova i laktova. Skloni su torziji želuca, pa treba izbegavati fizičku aktivnost nakon obroka, kao i to da pas odjednom pojede veću količinu hrane. Prosečan životni vek im je od 11 do 12 godina.


Poreklo
Španski mastif je rasa molosa koja je nastala i razvila se, pre svega, u regionu Estremadura u Španiji. Smatra se da je poreklo ovih pasa slično kao i kod većine današnjih molosa i da potiču od starog tibetskog mastifa. U kasnijem periodu seobama naroda od njega su se odvojile, diferencirala i uobličile razne grupe pasa u različitim delovima sveta.
Nastanak španskog mastifa usko je povezan sa psima koje su uzgajala feničanska plemena i pretpostavlja se da su u današnju Španiju stigli sa feničanskim trgovcima. Pse mastif tipa mnogo pre nastanka Rimskog carstva uzgajali su Etrurci, o čemu svedoče i brojne skulpture i crteži na kojima su prikazani teški molosoidni psi u vojnim pohodima i borbama. Ovi psi su korišćeni pre svega kao čuvari kuća i stada od vukova. Prvi zapisi o velikim teškim psima čuvarima datiraju još iz vremena Rimskog carstva. Udruženje ljubitelja ove rase u Španiji poseduje dokument iz 1400 godine koji opisuju velike teške pse molosoidne građe koji su korišćeni kao čuvari stoke od lopava i predatora.

Noge
Prednje noge potpuno su prave i paralelne, gledano spreda, i jakih su kostiju, sa snažnim došapljem. Plećka je zaobljena sa izraženom muskulaturom, duža je od podlaktice. Nadlaktica je snažna, dužine približne dužini lopatice. Šape su mačije, zbijene, povijenih prstiju. Nokti i jastučići su snažni i otporni. Kožica između prstiju je srednje razvijena i odlakana.
Zadnje noge su snažne i mišićave. Butine blago divergiraju. Potkolenica je prava. Došaplja su paralelna. Zadnje noge treba da se lako i elastično pokreću. Skočni zglob je dubok i snažan. Ugao skočnog zgloba je oko 130 stepeni. Ako postoji zaperak na zadnjim nogama, može da bude običan ili dupli, ali ga treba odstraniti. Najčešća vrsta hoda kojom se ovi psi kreću je kas, koji treba da bude harmoničan, odlučan i bez zanošenja u stranu.


Standard
Španski mastif spada u rase 2. grupe, sekcije 2 i ne podleže ispitu u radu. Standard pod brojem 91 poslednji put je menjan 1982. godine.
Izvor;ZOV